Porez na dohodak građana

1. Porez na dohodak građana

2. Bilansni značaj • Porez na dohodak građana predstavlja jedan od bilansno najznačajnih poreskih oblika u razvijenim zemljama • Ipak, njegov bilansi značaj zavisi od toga kako se finansira socijalno osiguranje: • ako se socijalno osiguranje u celini ili neki njegovi segmenti finansiraju iz budžeta tada je bilansni porezana dohodak obično veći • ako se socijalno osiguranje finansira doprinosima, tada je bilansni značaj poreza na dohodak obično manji • zbog toga je ponekad opravdano, pri međunarodnim poređenjima koristiti zbirne podatke o prihodima od poreza na dohodak i doprinosa za socijalno osiguranje • U Srbiji se socijalno osiguranje većim delom finansira iz doprinosa, pa je učešće prihoda od poreza na dohodak u BDP relativno nisko

4. Ekonomski značaj poreza na dohodak • Osim značaja za budžet, porez na dohodak građana utiče na: • ponudu i tražnju za radom • štednju • ulaganje ljudi u kupovinu kuća • strukturu portfolija • međunarodnu konkurentnost

5. Pojam i definicija dohotka • Dohodak je novčana vrednost neto povećanja mogućnosti potrošnje pojedinca u određenom periodu (Haig-Simonsova definicija) • Sledi, dohodak je jednak zbiru stvarne potrošnje i neto prirasta imovine • Pri utvrđivanju dohotka odbijaju se troškovi koji su nastali pri njegovom sticanju • Hejg-Sajmonosova definicija dohotka uključuje uobičajene elemente, kao što su: zarade i drugi dohoci od rada, dividende, kamate i drugi dohoci od kapitala, dohodak od imovine i dr. • Hejg-Sajmonsova definicije uključuje u dohodak i neke nekonvencionalne elemente: doprinose za penzijsko osiguranje na teret poslodavaca, penzije, socijalnu pomoć, pomoć nezaposlenima, kapitalne dobitke, dohodak u naturii dr.

6. Neki praktični problemi pri primeni Hejg-Sajmonsove definicije • Primena Hejg-Sajmonsove definicije dohotka suočava se sa praktičnim problemima, kao što su: • utvrđivanje nužnih troškova koji su nastali pri sticanju dohotka je komplikovano • merenje kapitalnih dobitka i gubitaka je teško, naročito kada se radi o nerealizovanim dobicima i gubicima • imputirani dohodak od trajnih potrošnih dobara se teško meri • usluge u naturi se ne mogu lako vrednovati

7. Vrednovanje Hejg-Sajmonsovog kriterijuma • Iako postoje teškoće u primenu Hejg- Sajmonsovog kriterijuma, on se tretira kao neka vrsta ideala kome kreatori politike treba da teže • Hejg-Sajmonsova definicija je pogodna za ostvarenje horizontalne pravičnosti, jer jednako tretira sve dohotke: • kritičari: osporava se pravičnost, jer se jednako tretiraju nejednaki pojedinci • Hejg-Sajmonsov kriterijum je alokativno neutralan, jer jednako tretira sve vrste dohotka: • kritičari: neutralnost ne minimizira čist gubitak, minimizacija čistog gubitka bi se ostvarila oporezivanjem prema Ramzijevom pravilu

8. Vrste novčanog dohotka koje se najčešće ne oporezuju • U većini zemalja iz oporezivanja su izuzeti neki oblici novčanog dohotka: • minimalni neoporezivi deo dohotka • kamate na državne i lokalne obveznice • nerealizovani kapitalni dobici • doprinosi poslodavca penzijskim fondovima • neke vrste štednje (npr. životno osiguranje) • Osim toga u zemljama koje primenjuju sintetički porez na dohodak postoje i dodatni odbici, koji se razlikuju od zemlje do zemlje: • standardni odbici (fiksni iznos za koji nije potrebna dokumentacija) • nestandardni odbici (troškovi zdravstevnih usluga, rashodi po osnovu poreza na dohodak i imovinu, neke kamate, dobrotvorni prilozi i dr.)

9. Osnovni oblici poreza na dohodak građana • Početkom 21. veka u svetu dominiraju sledeći oblici poreza na dohodak građana • sintetički porez na dohodak građana • proporcionalni porez na dohodak • dualni porez na dohodak • negativni porez na dohodak • U praksi se ne primenjuju čisti teorijski modeliteti navedenih poreza već njihova kombinacija u okviru koje je neki od oblika dominantan • Tako, npr. većina razvijenih zemalja u kojima se primenjuje sintetički porez na dohodak je uvela neke elemente dualnosti, a neke od njih su uvele i elemente negativnog poreza

10. Sintetički porez na dohodak građana • U okviru sintetičkog poreza na dohodak građana sve vrste dohotka (dohodak od rada i dohodak od kapitala) koje su pojedinac ili porodica ostvarili u toku jedna godine oporezuju se • sveobuhvatnim porezom • progresivnim poreskim stopama • Progresivno oporezivanje počinje na relativno niskom nivou dohotka - obično na nivou 30-50% iznad prosečnog dohotka od rada. • Maksimalne marginalne poreske stope su relativno visoke i dostižu i do 60% • Sintetički porez se karakteriše postojanjem brojnih standardnih i nestandardnih oslobađanja, koja se razlikuju od zemlje do zemlje, a kojima se poreski podstiče društveno poželjno ponašanje

11. Sintetički porez na dohodak građana • Pravo na nestandardna oslobađanja moraju da se dokumentuju, a poreska uprava proverava priloženu dokumentaciju – što povećava troškove primene poreza. • Troškovi primene poreza u zemljama koje najdoslednije realizuju koncept sintetičkog poreza se kreću u intervalu od 5-10% od prikupljenih prihoda • U praksi se teško realizuje progresivnost u oporezivanju dohotka od kapitala • teškoće se povećavaju sa rastom međunarodne mobilnosti kapitala

12. Sintetički porez na dohodak građana • Sintetički porez na dohodak još uvek predstavlja okosnicu poreskih sistema većine razvijenih zemalja - članica OECD • Međutim, tokom poslednje 2-3 decenije postoje značajne promene u okviru sintetičkog poreza: • smanjuje se stepen progresivnosti • uvode se elementi dualnog i negativnog poreza • U većini zemalja u kojim se primenjuje sintetički porez vode se debate o njegovom pojednostavljivanju ili čak o potpunom napuštanju

13. Proporcionalni porez na dohodak (flat tax) • Postoji veći broj različitih predloga proporcinalnog poreza na dohodak - najpoznatiji je predlog Hall-Rabushka • Prema Hal-Rabuškinom predlogu porezom na dohodak oporezuju se samo dohoci od rada, • poreze na dohodak od kapitala plaćaju kompanije • Štednja se ne oporezuje pa je proporcionalni porez ekvivalentan porezu na potrošnju • Poreska stopa je jedinstvena

14. Proporcionalni porez na dohodak • Obično postoji značajan neoporezivi deo dohotka usled čega su prosečne poreske stope progresivne • primer u Slovačkoj je stopa poreza na dohodak 19%, a porez se ne plaća do nivoa od 50% prosečne zarade • međutim progresija je zanemariva za visoke dohotke • Eliminišu se većina oslobađanja i olakšica koje karakterišu sintetički porez • Eliminiše se dvostruko oporezivanje štednje i investicija

15. Primena proporcionalnog poreza na dohodak • Primenjuje se u većini zemalja u tranziciji, mnoge zemlje u tranziciji su napustile sintetički porez na dohodak i prešle na proporcionalni porez • Postoje značajne razlike od zemlje do zemlje kada su u pitanju bitni elementi poreza: • poreska osnovica • postojanje olakšica • visina poreske stope • tretman doprinosa koji plaćaju poslodavci • Još uvek je rano za procenu efekata proporcionalnog poreza

16. Definicija i karakteristike dualnog poreza • Dualni porez na dohodak građana različito oprezuje dve grupe dohodaka: • dohotke od rada i • dohotke od kapitala • Osnovne krakteristike dualnog poreza: • dohoci od kapitala se oporezuju proporcionalnom stopom • dohoci od rada i transferna primanja (uključujući i penzije) se oporezuju progresivnim stopama • pri oporezivanju dohodaka od rada i kapitala osnovica se umanjuje po osnovu troškova nastalih pri sticanju navedenih dohodaka

17. Motivi za uvođenje dualnog poreza • Osnovni motiv za uvođenje dualnog poreza je: • stvaranje povoljnijih uslova za štednju i investicije • realizacija ovog cilja doprinosi: • povećanju zaposlenosti • ubrzanju privrednog rasta • Dualni porez povoljnije tretira dohotke građana od kapitala, ali to ne znači da je ukupan poreski tretman dohotka od kapitala povoljniji • dohodak od kapitala je opterećen plaćanjem korporativnog poreza na dobit • stopa poreza na dohodak od kapitala jednaka je najnižoj stopi koja se primenjuje pri oporezivanju rada • stopa poreza na dohodak od kapitala jednaka je po pravilu stopi poreza na dobit preduzeća

18. Primena dualnog poreza • Dualni porez se nigde ne primenjuje u čistoj formi • Elementi dualnog poreza su najzastupljeniji u skandinavskim zemljama: Švedskoj, Finskoj, Norveškoj i Danskoj • Tokom poslednjih 10 godina ublaženi su elementi dualnosti u skandinavskim zemljama • Neki elementi dualnog poreza su prisutni u brojnim zemljama: Nemačkoj, Francuskoj, SAD, Mađarskoj, ... Srbiji

19. Negativni porez na dohodak • Cilj je da se integriše oporezivanje dohotka i sistem socijalne pomoći (Fridman) • Cilj je da se smanje troškovi programa socijalne pomoći i troškovi oprezivanja dohotka građana i stimulišu radni napori • Značajni elementni negativnog poreza su uvedeni u sistem sintetičkog poreza u SAD, Britaniji i još nekim zemljama • Osnovni koncept negativnog poreza na dohodak: • građani (porodice) koji ostvaruju dohodak ispod određene granice (npr. 200 evra mesečno) dobijaju socijalnu pomoć (negativni porez) • građani (porodice) koje ostvaruju dohodak iznad minimalne granice (npr. preko 200 evra mesečno) plaćaju porez po jedinstvenoj poreskoj stopi

20. Primer obračuna negativnog poreza • Hipotetički primer obračuna negativnog poreza na dohodak: • egzistencijalni minimum (min) iznosi 200 evra mesečno • poreska stopa na dohodak (p) iznosi 25%, • zarađeni mesečni dohodak (d) • tada je negativni porez na dohodak (pd) definisan formulom: pd=p(min-d)

21. Primer obračuna negativnog poreza