1 / 21

Porez na dohodak građana

Porez na dohodak građana. Bilansni značaj. Porez na dohodak građana predstavlja jedan od bilansno najznačajnih poreskih oblika u razvijenim zemljama Ipak, njegov bilansi značaj zavisi od toga kako se finansira socijalno osiguranje:

maine
Download Presentation

Porez na dohodak građana

An Image/Link below is provided (as is) to download presentation Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author. Content is provided to you AS IS for your information and personal use only. Download presentation by click this link. While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server. During download, if you can't get a presentation, the file might be deleted by the publisher.

E N D

Presentation Transcript


  1. Porez na dohodak građana

  2. Bilansni značaj • Porez na dohodak građana predstavlja jedan od bilansno najznačajnih poreskih oblika u razvijenim zemljama • Ipak, njegov bilansi značaj zavisi od toga kako se finansira socijalno osiguranje: • ako se socijalno osiguranje u celini ili neki njegovi segmenti finansiraju iz budžeta tada je bilansni porezana dohodak obično veći • ako se socijalno osiguranje finansira doprinosima, tada je bilansni značaj poreza na dohodak obično manji • zbog toga je ponekad opravdano, pri međunarodnim poređenjima koristiti zbirne podatke o prihodima od poreza na dohodak i doprinosa za socijalno osiguranje • U Srbiji se socijalno osiguranje većim delom finansira iz doprinosa, pa je učešće prihoda od poreza na dohodak u BDP relativno nisko

  3. Ekonomski značaj poreza na dohodak • Osim značaja za budžet, porez na dohodak građana utiče na: • ponudu i tražnju za radom • štednju • ulaganje ljudi u kupovinu kuća • strukturu portfolija • međunarodnu konkurentnost

  4. Pojam i definicija dohotka • Dohodak je novčana vrednost neto povećanja mogućnosti potrošnje pojedinca u određenom periodu (Haig-Simonsova definicija) • Sledi, dohodak je jednak zbiru stvarne potrošnje i neto prirasta imovine • Pri utvrđivanju dohotka odbijaju se troškovi koji su nastali pri njegovom sticanju • Hejg-Sajmonosova definicija dohotka uključuje uobičajene elemente, kao što su: zarade i drugi dohoci od rada, dividende, kamate i drugi dohoci od kapitala, dohodak od imovine i dr. • Hejg-Sajmonsova definicije uključuje u dohodak i neke nekonvencionalne elemente: doprinose za penzijsko osiguranje na teret poslodavaca, penzije, socijalnu pomoć, pomoć nezaposlenima, kapitalne dobitke, dohodak u naturii dr.

  5. Neki praktični problemi pri primeni Hejg-Sajmonsove definicije • Primena Hejg-Sajmonsove definicije dohotka suočava se sa praktičnim problemima, kao što su: • utvrđivanje nužnih troškova koji su nastali pri sticanju dohotka je komplikovano • merenje kapitalnih dobitka i gubitaka je teško, naročito kada se radi o nerealizovanim dobicima i gubicima • imputirani dohodak od trajnih potrošnih dobara se teško meri • usluge u naturi se ne mogu lako vrednovati

  6. Vrednovanje Hejg-Sajmonsovog kriterijuma • Iako postoje teškoće u primenu Hejg- Sajmonsovog kriterijuma, on se tretira kao neka vrsta ideala kome kreatori politike treba da teže • Hejg-Sajmonsova definicija je pogodna za ostvarenje horizontalne pravičnosti, jer jednako tretira sve dohotke: • kritičari: osporava se pravičnost, jer se jednako tretiraju nejednaki pojedinci • Hejg-Sajmonsov kriterijum je alokativno neutralan, jer jednako tretira sve vrste dohotka: • kritičari: neutralnost ne minimizira čist gubitak, minimizacija čistog gubitka bi se ostvarila oporezivanjem prema Ramzijevom pravilu

  7. Vrste novčanog dohotka koje se najčešće ne oporezuju • U većini zemalja iz oporezivanja su izuzeti neki oblici novčanog dohotka: • minimalni neoporezivi deo dohotka • kamate na državne i lokalne obveznice • nerealizovani kapitalni dobici • doprinosi poslodavca penzijskim fondovima • neke vrste štednje (npr. životno osiguranje) • Osim toga u zemljama koje primenjuju sintetički porez na dohodak postoje i dodatni odbici, koji se razlikuju od zemlje do zemlje: • standardni odbici (fiksni iznos za koji nije potrebna dokumentacija) • nestandardni odbici (troškovi zdravstevnih usluga, rashodi po osnovu poreza na dohodak i imovinu, neke kamate, dobrotvorni prilozi i dr.)

  8. Osnovni oblici poreza na dohodak građana • Početkom 21. veka u svetu dominiraju sledeći oblici poreza na dohodak građana • sintetički porez na dohodak građana • proporcionalni porez na dohodak • dualni porez na dohodak • negativni porez na dohodak • U praksi se ne primenjuju čisti teorijski modeliteti navedenih poreza već njihova kombinacija u okviru koje je neki od oblika dominantan • Tako, npr. većina razvijenih zemalja u kojima se primenjuje sintetički porez na dohodak je uvela neke elemente dualnosti, a neke od njih su uvele i elemente negativnog poreza

  9. Sintetički porez na dohodak građana • U okviru sintetičkog poreza na dohodak građana sve vrste dohotka (dohodak od rada i dohodak od kapitala) koje su pojedinac ili porodica ostvarili u toku jedna godine oporezuju se • sveobuhvatnim porezom • progresivnim poreskim stopama • Progresivno oporezivanje počinje na relativno niskom nivou dohotka - obično na nivou 30-50% iznad prosečnog dohotka od rada. • Maksimalne marginalne poreske stope su relativno visoke i dostižu i do 60% • Sintetički porez se karakteriše postojanjem brojnih standardnih i nestandardnih oslobađanja, koja se razlikuju od zemlje do zemlje, a kojima se poreski podstiče društveno poželjno ponašanje

  10. Sintetički porez na dohodak građana • Pravo na nestandardna oslobađanja moraju da se dokumentuju, a poreska uprava proverava priloženu dokumentaciju – što povećava troškove primene poreza. • Troškovi primene poreza u zemljama koje najdoslednije realizuju koncept sintetičkog poreza se kreću u intervalu od 5-10% od prikupljenih prihoda • U praksi se teško realizuje progresivnost u oporezivanju dohotka od kapitala • teškoće se povećavaju sa rastom međunarodne mobilnosti kapitala

  11. Sintetički porez na dohodak građana • Sintetički porez na dohodak još uvek predstavlja okosnicu poreskih sistema većine razvijenih zemalja - članica OECD • Međutim, tokom poslednje 2-3 decenije postoje značajne promene u okviru sintetičkog poreza: • smanjuje se stepen progresivnosti • uvode se elementi dualnog i negativnog poreza • U većini zemalja u kojim se primenjuje sintetički porez vode se debate o njegovom pojednostavljivanju ili čak o potpunom napuštanju

  12. Proporcionalni porez na dohodak (flat tax) • Postoji veći broj različitih predloga proporcinalnog poreza na dohodak - najpoznatiji je predlog Hall-Rabushka • Prema Hal-Rabuškinom predlogu porezom na dohodak oporezuju se samo dohoci od rada, • poreze na dohodak od kapitala plaćaju kompanije • Štednja se ne oporezuje pa je proporcionalni porez ekvivalentan porezu na potrošnju • Poreska stopa je jedinstvena

  13. Proporcionalni porez na dohodak • Obično postoji značajan neoporezivi deo dohotka usled čega su prosečne poreske stope progresivne • primer u Slovačkoj je stopa poreza na dohodak 19%, a porez se ne plaća do nivoa od 50% prosečne zarade • međutim progresija je zanemariva za visoke dohotke • Eliminišu se većina oslobađanja i olakšica koje karakterišu sintetički porez • Eliminiše se dvostruko oporezivanje štednje i investicija

  14. Primena proporcionalnog poreza na dohodak • Primenjuje se u većini zemalja u tranziciji, mnoge zemlje u tranziciji su napustile sintetički porez na dohodak i prešle na proporcionalni porez • Postoje značajne razlike od zemlje do zemlje kada su u pitanju bitni elementi poreza: • poreska osnovica • postojanje olakšica • visina poreske stope • tretman doprinosa koji plaćaju poslodavci • Još uvek je rano za procenu efekata proporcionalnog poreza

  15. Definicija i karakteristike dualnog poreza • Dualni porez na dohodak građana različito oprezuje dve grupe dohodaka: • dohotke od rada i • dohotke od kapitala • Osnovne krakteristike dualnog poreza: • dohoci od kapitala se oporezuju proporcionalnom stopom • dohoci od rada i transferna primanja (uključujući i penzije) se oporezuju progresivnim stopama • pri oporezivanju dohodaka od rada i kapitala osnovica se umanjuje po osnovu troškova nastalih pri sticanju navedenih dohodaka

  16. Motivi za uvođenje dualnog poreza • Osnovni motiv za uvođenje dualnog poreza je: • stvaranje povoljnijih uslova za štednju i investicije • realizacija ovog cilja doprinosi: • povećanju zaposlenosti • ubrzanju privrednog rasta • Dualni porez povoljnije tretira dohotke građana od kapitala, ali to ne znači da je ukupan poreski tretman dohotka od kapitala povoljniji • dohodak od kapitala je opterećen plaćanjem korporativnog poreza na dobit • stopa poreza na dohodak od kapitala jednaka je najnižoj stopi koja se primenjuje pri oporezivanju rada • stopa poreza na dohodak od kapitala jednaka je po pravilu stopi poreza na dobit preduzeća

  17. Primena dualnog poreza • Dualni porez se nigde ne primenjuje u čistoj formi • Elementi dualnog poreza su najzastupljeniji u skandinavskim zemljama: Švedskoj, Finskoj, Norveškoj i Danskoj • Tokom poslednjih 10 godina ublaženi su elementi dualnosti u skandinavskim zemljama • Neki elementi dualnog poreza su prisutni u brojnim zemljama: Nemačkoj, Francuskoj, SAD, Mađarskoj, ... Srbiji

  18. Negativni porez na dohodak • Cilj je da se integriše oporezivanje dohotka i sistem socijalne pomoći (Fridman) • Cilj je da se smanje troškovi programa socijalne pomoći i troškovi oprezivanja dohotka građana i stimulišu radni napori • Značajni elementni negativnog poreza su uvedeni u sistem sintetičkog poreza u SAD, Britaniji i još nekim zemljama • Osnovni koncept negativnog poreza na dohodak: • građani (porodice) koji ostvaruju dohodak ispod određene granice (npr. 200 evra mesečno) dobijaju socijalnu pomoć (negativni porez) • građani (porodice) koje ostvaruju dohodak iznad minimalne granice (npr. preko 200 evra mesečno) plaćaju porez po jedinstvenoj poreskoj stopi

  19. Primer obračuna negativnog poreza • Hipotetički primer obračuna negativnog poreza na dohodak: • egzistencijalni minimum (min) iznosi 200 evra mesečno • poreska stopa na dohodak (p) iznosi 25%, • zarađeni mesečni dohodak (d) • tada je negativni porez na dohodak (pd) definisan formulom: pd=p(min-d)

  20. Primer obračuna negativnog poreza

More Related