Prof. dr Franja Fratr

1. Prof. drFranjaFratr • Izraz “brzina” uključuje tri elementa: • 1.Latentno vreme reakcije (motorička reakcija na znak) • 2.Brzina pojedinačnog pokreta (delova tela, brz. pokr. ekstr) • 3.Frekvenca pokreta (frekv. pokr. ruku i nogu pri trčanju) • Pravolinijsko kretanje • Promena pravca kretanja (agilnost), spoj vremena reakcije i brzine trčanja u različitim pravcima • Genetika

2. TRENING BRZINEProf. Dr Franja Fratrić • POJMOVI • Izraz “brzina” uključuje tri elementa: • 1.Latentno vreme reakcije (motorička reakcija na znak)reaktibilnost / reakcionovreme • 2.Brzina pojedinačnog pokreta (delova tela, brz. pokr. ekstr) • 3.Frekvenca pokreta (frekv. pokr. ruku i nogu pri trčanju) • Pravolinijsko kretanje • Promena pravca kretanja (agilnost), spoj vremena reakcije i brzine trčanja u različitim pravcima • Genetika

3. RAZVOJ BRZINE • Brzina trčanja, vreme reakcije i brzi rad nogu kontinuirano se poboljšavaju od pete godine života do sazrevanja. • Brzina zavisi od sposobnosti mišića da se kontrahuju • Snažna kontrakcija uz bilo koji tip brzine je vezana uz trening snage • Najveći napredak u brzini je tokom puberteta i postpuberteta • Unapređenje brzine u pretpubertetu je rezultat nervnog prilagođavanja (unutar i međumišićna koordinacija-mišići uče raditi zajedno) a ne snažnih mišićnih kontrakcija, dakle nervno-mišićnog prilagođavanja

4. RAZVOJ BRZINE • U pubertetu se se sposobnost izvođenja brzih pokreta progresivno povećava, da bi se brzina u pravom smislu reči razvijala u kasnijim fazama • Povećanje brzine je i rezultat bolje koordinacije (bez višestranog razvoja slaba je koordinacija ruku i nogu-smanjena sposobnost brzog trčanja) • Razlike među polovima su vidljive kada se deca približavaju pubertetu

5. CILJ TRENINGA BRZINE • U pretpubertetu cilj je razvijanje specifične igračke brzine (igre, štafetne igre i sl) • Razvoj pretpubertetske brzine je rezultat nervno mišićnog prilagođavanja koji se postiže kroz igru (usklađivanje akcija ruku i nogu, menjane pravca kretanja , brže reagovanje) • Različitost u vežbama brzine je veoma važna jer razvija motoričko iskustvo • Nesme se zanemariti gornji deo tela (bacanja teniske i golf loptice, lakše medicinke) • U ovom uzrastu većina igara treba da budu mešovita (zajedno dečaci i devojčice)

6. TRENING BRZINE ZA DECU U PREDPUBERTETU • Program treba posmatrati kao rano prilagođavanje nervnog sistema na različite kretnje. Razvijati nervno-mišićnu koordinaciju • Trajanje i distance nesmeju biti dugi (4-6 sek. Sa pauzom od 2-3 min.). Trening treba da je zabavan • Treba koristiti različite vežbe za celo telo koje podstiču brzinu prvog pokreta i ruku i nogu (igre i štafete). • Vežbe treba obavljati pravolinijski • Kako se deca približavaju pubertetu i postaju snažnija u trening se uključuje i cik-cak trčanje, trčanje sa zaustavljanjem i ponvnim kretanjem (vežbe “stani i idi” 5-15m), slalom, trčanje sa brzim okretima, bacanje teniske i bezbol loptice, lakše medicinke

7. ...U TOKU PUBERTETA • Kako se približava pubertet deca su sve pogodnija za trening brzine • Progresivno povećavati trajanje aktivnosti i dužine distanci • Igre (utakmice) treba da traju od 20-30min i mogu se igrati u dva poluvremena • Štafete od 10-15 m, 3-5 puta i raznolike • Treba uključiti trčanje sa okretima, promenama pravca i zaustavljanja sa 4-8 ponavljanja i 2-3min. pauze • Brzina se znatno povećava tokom puberteta i kod dečaka i kod devojčica što je povezano sa razvojem njihovog tela i veličine i snage mišića

8. ...PUBERTET • Uz dalji višestrani razvoj trening brzine treba specifikovati • Direktan rezultat povećanja snage je povećanje brzine posebno kod dečaka (od puberteta na dalje-testosteron) • Devojke krajem puberteta dostižu plato u razvoju brzine a dečaci pokazuju jasan napredak od puberteta na dalje • Povećanje snage gornjeg dela tela, posebno ruku unapređuje brzinu pokreta (sposobnost bacanja lopte dalje, mnogo snažniji udarci). Povećava se brzina promene pravca kretanja • Brzina i trening velikog ubrzanja vode prema boljem prilagođavanju nervnog sistema što rezultira boljom koordinacijom

9. ...PUBERTET • Bolje je da dečaci devojčice treniraju u odvojenim grupama • Povećavanjem snage nogu deca se snažnije odražavaju od tla i snažnije pokreću telo napred • Krajem puberteta povećati ukupnu količinu treninga brzine • Povećati udaljenost koja se prelazi velikom brzinom od 20 do 50 ili 60m. 5-8 puta, štafete 10-30m, 4-6 puta, sa odmorom od 2-3min. • Koristiti sprinteve, sprinteve sa okretima oko čunjeva i promene pravca, bacanje medicinki, skokovi preko nižih prepona • Skraćivati vreme reakcije (brže pokretanje ekstremiteta) • U ranoj fazi razvoja brzine pokreta trener je ispred takmičara a u kasnijoj fazi iza (daje vizuelni i zvučni signal) • Uporedo sa razvojem brzine treba razvijati i snagu

10. ...POSTPUBERTET I SPECIJALIZACIJA Povećanje brzine dolazi sa godinama. Upostpubertetu napredak u brzini je mnogo vidljiviji posebno kod dečaka (razvoj snage gornjg dela tela-kako su snažniji tako su brži) Devojčice pokaziju veće povećanje brzine tokom kasnog puberteta i ranog postpuberteta i tu dostižu plato ako dalje ne treniraju brzinu Povećanje brzine je u vezi sa poboljšanjem mišićne koordinacije (nervni sistem je naučio da bude selektivan) Trening brzine treba da bude specifičan za određeni sport a ograničiti vreme za igru, ali ne potpuno izbaciti višestranost Za postizanje vrhunskih rezultata postpubertet je ključna faza

11. ...POSTPUBERTET I SPECIJALIZACIJA • Veći deo treninga brzine mora biti dinamičan i izveden sa visokim intenzitetom da bi se stalno potsticao nervno-mišićni sistem • Sportista mora neprestano misliti na to kako će naučiti opustiti svoje antagonističke mišiće dok se agonisti kontrahuju. Treba odvojiti posebno vreme za obuku ove veštine • Ukoćenost znači visoka potrošnja energije i nepotrebne kontrakcije, što smanjuje brzinu • Mora se primeniti godišnja periodizacija i planiranje

12. ...SPECIJALIZACIJA • Trening brzine je kompleksniji i moraju se trenirati sledeći elementi: • Brzina: brzina pojedinačnog pokreta (vreme od početka vidljivog pokreta do kraja tog pokreta), mišićni refleks i brzo i snažno kontrahovanje mišića. Treba trenirati i snagu i brzinu • Savladavanje spoljašnjeg opterećenja: (sile teže, sprava, okoline-vetar,sneg,voda...,protivnik). Mora se razvijati eksplozivna snaga • Tehnika: frekvenca i vreme izvođenja pokreta su funkcija tehnike (opuštanje antagonista) • Koncentracija i snaga volje: procesiranje informacija, frekvenca nervnih impulsa i koncentracija određuju brzinu kretanja • Elastičnost mišića: naizmenično opuštanje agonista i antagonista, fleksibilnost zglobova.

13. POVEZANOST MOTORIČKIH SPOSOBNOSTI • Prepoznavanje bliske povezanosti između motoričkih sposobnosti omogućuje treneru i sportisti da shvate važnost višestranog procesa treninga posebno u pretpubertetu i pubertetu • Koordinacija-agilnost • Snaga-brzina-fleksibilnost-izdržljivost • Koordinacija-percepcija-ritam-tačnost (preciznost)i pravovremenost-ravnoteža-vizuelna (prostorna) orijentacija • Važne veštine: sprint, skaknje, hvatanje, bacanje-pogađanje, ravnoteža, penjanje, gimnastika, plivanje

14. POVEZANOST MOTORIČKIH SPOSOBNOSTI • Sila i brzina = snaga = brzina proizvodnje sile = eksplozivna snaga • Sila i izdržljivost = mišićna izdržljivost • Niko ne može biti brz pre nego što postane snažan • Zakonitosti: • 1.Razvoj fleksibilnosti zglobova (pretpubertet i pubertet-VAŽNO!) • 2.Prvo razvijati snagu tetiva, a tek onda snagu mišića • 3.Prvo razvijati snagu trupa, a tek onda ekstremiteta

15. ZAJEDNIČKI FAKTORI BRZINE I SNAGE • Mišićni činioci: rast mišićne mase (hipertrofija) • Ne-mišićni činioci: adaptacija nervno-mišićnog ili nervnog sistema na trening • Pretpubertet i rani pubertet: Napredak u snazi je rezultat aktivacije i stimulacije mišića od strane CNS-a a ne hipertrofije • To dovodi kod dece do povećane sposobnosti da jako i snažno izvode efikasne pokrete. Većina mišića “uči” da sarađuje zajedno što kao rezultat ima povećanje sile i brzine u zadatom pravcu kretanja. • Postpubertet: Povećanje snage je rezultat hipertrofije zbog povećanja muškog polnog hormona (testosterona), od puberteta nadalje

16. SISTEMATIČAN PRISTUP • Za ispravan trening, mora se odgovoriti na sledeća pitanja: • Gde smestiti brzinu u program treninga? • Koliko je treba trenirati? • Kojim intenzitetom i kojom količinom? • Koje su vežbe najefikasnije? • Koja je strategija periodizacije i ciklizacije? • Da li je jednako efikasna i kod devojčica i dečaka? • Koja je naučna osnova treninga brzine?

17. VEZUJUĆI POJMOVI UZ BRZINU • Brzinska snaga • Eksplozivna snaga ili reaktivna snaga • Brzinska izdržljivost • Trening skokova i elastične reaktivnosti • Pliometrija • Stresogeni trening • Brzina je kombinacija brzine i sile • Snaga je kombinacija sile i brzine-proizvod sile i brzine • Snaga se definiše kao primena sile na nekom putu u jedinici vremena

18. BRZE MOTORIČKE JEDINICE • Pokreti velikom brzinom zapošljavaju brze motoričke jedinice, odnosno regrutuju bela mišićna vlakna. • Ova vlakna imaju veću frekvecu rada i ostvaruju veću silu po motoričkoj jedinici. • Na silu, snagu,brzinu, krutost (elastičnost), utiču hemijski, mehanički i neurološki činioci. • Važna komponenta koja ide zajedno sa brzinom i snagom je mišićna elastičnost • Krutost smanjuje brzinu, snagu i izdržljivost. Remeti tehniku

19. ELASTIČNA ENERGIJA, EKSPLOZIVNA SILA I BRZINA • Proučavanjeciklusa “rastezanje-skraćivanje” (ekscentrično-koncentično) je odposebnoginteresa. U ovom cilkusu se stvaraitransformišeznačajnapotencijalnakinetičkaenergija. Tako, na primer, ako se mišićskratiodmahposlerastezanja, ispoljavanjeeksplozivnesile se povećava, a uporedosatimtroši se manjemetaboličkeenergije. Ovo se dešavazahvaljujućičinjenicišto se kinetičkaenergijapadajućegtelapriprizemljenjudelimičnopretvara u potencijalnuenergijumišićanogu, kojeradekaoopruge. Ukoliko je jačipritisak, utolikoćemoćnijebitiopružanje. Istraživanjapokazujuda se višeodpolovineenergijeneophodnezanaredniodskoksačuva u “mišićima-polugama” odprethodnogpokreta. Ova pojava, poznatajoškaorekuperacija, zavisiodelastičnostimišićaiodkontrolenjihoveaktivnostiodstrane CNS-a.

20. ZAVISNOST SILE I BRZINE • Ako posmatramo zavisnost sile i brzine onda bi definicija glasila: da je brzina sposobnost realizacije sile tj.snage kroz jedan dati pokret (tj.na putu) što većom brzinom – brzinska snaga. • Ispoljava se kroz pojedinačne pokrete....udarci, presretanja, eskiviranja, bacanja, ,skokovi ...

21. FAKTORI BRZINE • Brzinakaospecifičnakarakteristikamotorikečovekajestefunkcijadvaosnovnafaktora: • Vremenanapinjanjaiopuštanjamišićaprilikomobavljanjamotoričkihradnjimaksimalnogintenziteta; • Vremenaprelaskamišićaizaktivnog u relativnopasivnostanjeiobrnutotj. odfrekvencijemišićnihkontrakcija.

22. OSNOVNI PRAVCI ZA BRZINU • Povećanjebrojamiofibrila ( fiziološkogprečnika), kako u sporim, takoi u brzimmišićnimvlaknima, odnosnosila (snaga) mišićnekontrakcije; • Skraćivanjevremenaopuštanjamišića, štodovodi do povećanjafrekvencijepokreta. • Brzinaopuštanjamišića je dostasložen, energetskideterminisanproces. On počinjeprelaskomkalcijumaizsarkoplazme u cisternesarkoplazmatskogretikuluma u međućelijskiprostor. Zaključujemodabrzo “oslobađanje” kalcijumazavisiodpromerasarkoplazmatskogretikulumaimitohondrijalnemase, koja je skoncentrisanaoko “pumpi” kalcijuma, tj. odbrzineproizvodnje ATP-a.

23. MITOHONDRIJE • Kodpovećanjamitohondrijalnemasetrebaimati u vidunekespecifičnekarakteristikeadaptivnogprocesanaćelijskomnivou: • mitohondrije se koncentrišunaonimlokacijama u ćeliji, gde je neophodnaenergija – molekuli ATP-a; • mitohondrije se množekaoodgovornaintenzivanrad, kojizahtevadovoljnovisokukoncentracijukiseonika u ćelijama; • visokakoncentracijajonavodonikadovodi do razgradnjemitohondrijaimembrana, što je propraćenoprocesomeliminacijetihorganela.

24. HVALA NA PAŽNJI!