Egzistencijalna pitanja, tugovanje i ožalošćenost u palijativnom zbrinjavanju

1. Egzistencijalna pitanja, tugovanje i ožalošćenost u palijativnom zbrinjavanju Dr Erna Haraldsdottir

2. Duhovna podrška – CILJEVI Do kraja ove sesije, učesnici će biti u stanju da: • bolje razumeju neophodnost duhovne podrške kao suštinskog dela palijativnog zbrinjavanja • bolje razumeju pojam totalnog bola i duševne patnje • postavljaju odgovarajuća pitanja iz sfere duhovnog života i bolje procene duhovne potrebe pacijenata • pruže bolju duhovnu podršku pacijentima

3. Duhovna podrška je važan deo palijativnog zbrinjavanja • Duhovna osnova zbrinjavanja u hospisima je od ključnog značaja, a duhovna podrška je suštinski pojam koji je SisiliSonders, začetnica hospis pokreta, uvela kada je razvila novi i bolji način zbrinjavanja umirućih pacijenata šezdesetih godina prošlog veka • Od tada se duhovna podrška smatra suštinskim delom palijativnog zbrinjavanja • SisiliSonders je pojam duhovnih potreba posmatrala šire i naglašavala da se on ne odnosi samo na veru u religijskom smislu

4. Duhovna podrška podrazumeva da Vam je do nekoga stalo • Duh se definiše kao životni, odnosno vitalni princip čoveka. • Otuda duhovno označava suštinu ličnosti, ono što ona jeste Važni ste zato što ste to Vi, i važni ste do kraja svog života. Učinićemo sve ne samo da Vam pomognemo da spokojno umrete, već i da do smrti stvarno živite. SisiliSonders (CicelySaunders)

5. Duhovna podrška vs. verske potrebe • Verske potrebe se zadovoljavaju u kontekstu zajedničkih religijskih uverenja, vrednosti, obreda (liturgije) i načina života u verskoj zajednici. • Duhovna podrška se obično pruža kroz lični odnos dvoje ljudi, potpuno je usmerena na ličnost i ne pretpostavlja nikakva lična uverenja ili životnu orijentaciju. Duhovne potrebe i njihovo zadovoljavanje ne moraju da budu povezani sa verom. Verske potrebe se u svom najboljem vidu uvek zadovoljavaju duhovnošću. (Gordon & Mitchell, 2004)

6. Duhovna podrška vs. verske potrebe Duhovna podrška Zadovoljavanje verskih potreba

7. Duševni bol • Bolest i skora smrt mogu dovesti do potpunog gubitka integriteta ličnosti • Totalni bol, „ništa nije kako treba“. • Egzistencijalna pitanja, koliko vredi moj život? • Teška osećanja, krivica, bes, očajanje • Potraga za oproštajem, pomirenjem, nadom, spokojem

8. Duhovna podrška: Voditi računa o unutrašnjem životu pacijenta „Pri zbrinjavanju pojedinca koji trpi bol, pokušavamo da mu zbrinemo i telo, i porodicu i unutrašnji život”. Cicely Saunders, 1988.

9. Nalaženje smisla • Nalaženje smisla i sagledavanje smisla sopstvenog života je ključni element za opstanak ljudi. Frank V (1994) Zašto se niste ubili – traženje smisla življenja, Žarko Albulj, Beograd. (naslov originala: Viktor Frankl, Man’s Search for Meaning) • Nalaženje smisla kroz: • Religijski okvir • Nalaženje smisla života, otkrivanje šta je u ličnom životu važno

10. Razmišljanje Šta Vašem životu daje smisao?

11. Šta je duhovna podrška? • Odgovarati na jedinstvene potrebe svakog pojedinca, prihvatati spektre sumnji, uverenja i vrednosti, kakvi god da su. • Biti prisutan i slušati • Biti svestan da je pacijent ličnost • Slušati kako pacijent pripoveda o svom životu

12. Neka korisna pitanja • Šta Vam je najvažnije? • Šta Vam pomaže da prebrodite teške trenutke? • Imate li veru koja Vam pomaže da životu date smisao? • Da li se ikada molite?

13. Pitanja koja će pacijenti možda postaviti • Šta će se desiti kada umrem? Postoji li zagrobni život? • Zbog čega sam se razboleo/la? Da li me je stigla neka božja kazna? • Kakvu je vrednost imao moj život?

14. Duhovna podrška • Delotvorna duhovna podrška se postiže kroz brižan odnos, gde pacijent doživljava zdravstvenog radnika kao nekoga kome može da poveri svoje potrebe, nadanja, strahove, bol i patnju. • Slušati priče pacijenta.

15. Pružanje duhovne podrške • Kada pružamo duhovnu podršku pacijentu manje se oslanjamo na naše stručne veštine i znanja, a više na ono što znamo kao ljudi. • Gradimo odnos poverenja i saosećajnosti koji oslikava ljudsku povezanost dve osobe.

16. Tugovanje i ožalošćenost – CILJEVI Do kraja ove sesije učesnici će biti u stanju da: • definišu gubitak voljene osobe, tugovanje i ožalošćenost • diskutuju o emotivnim reakcijama na gubitak • opišu običaje povezane sa smrću • razgovaraju o pružanju podrške ljudima koji su pretrpeli gubitak

17. Aktivno zbrinjavanje (lečenje) Palijativno zbrinjavanje Palijativno zbrinjavanje Model palijativnog zbrinjavanja Dijagnoza Smrt Tugovanje

18. Iskustvo tugovanja • Tugovanje je bolno, ali skoro univerzalno iskustvo. • Postoje velike razlike u sadržaju, kvalitetu, intenzitetu i trajanju tugovanja među pojedincima i među kulturama.

19. Definicije • Gubitak: Stanje u kome ste izgubili nekog bliskog • Tugovanje: • Mentalno stanje izazvano smrću bliskog prijatelja ili srodnika, koje olakšava dvostruki zadatak savladavanja i prihvatanja te činjenice • Prilagođavanje odnosa prema preminulom • Potpuno učestvovanje u životu, bez preminule voljene osobe • Ožalošćenost: Bihevioralna manifestacija tugovanja

20. Tugovanje je sastavljeno od mešovitih osećanja Bolna Prijatna Uživanje u prisećanju na srećna vremena ili vedre događaje Ponos što se poštuje preminuli Toplina u prisećanju na bliskost Olakšanje zbog skinutog tereta • Tuga zbog gubitka • Anksioznost zbog brige kako će se snaći • Krivica što se ne čini dovoljno i što se ostaje u životu • Ljutnja na druge što ne čine dovoljnoili što im nije dovoljno stalo • Stid zbog osećaja ranjivosti i nekontrolisane emocionalnosti

21. „Prolazak kroz bolni proces tugovanja je put ka prihvatanju gubitka” (PC Toolkit)

22. Reakcije na tugovanje • Šok ili neverica • Bol i teška patnja • Ljutnja • Traganje za izgubljenom osobom • Depresija, zamor, gubitak interesovanja za život • Prihvatanje i planiranje budućnosti

23. Teorije tugovanja

24. Razmišljajte o jednoj osobi iz scenarija u nastavku, zamislite kako se oseća i razgovarajte o tome Ana ima 32 godine i troje dece uzrasta između 5 i 15 godina. Udata je i ima mlađu neudatu sestru sa kojom je jako bliska. Pre nekoliko nedelja Ani je dijagnostikovan tumor na mozgu i rečeno je da je u odmakloj fazi i da nema leka. Lekar je Anu otpustio iz bolnice da umre kod kuće. • Grupa 1 razmišlja o Ani • Grupa 2 razmišlja o njenoj sestri • Grupa 3 razmišlja o njenoj petnaestogodišnjoj kćeri

25. Normalno tugovanje zbog gubitka voljene osobe • 80–90% ljudi ima normalno iskustvo • Patnja s vremenom slabi • Ožalošćeni: • Postepeno prihvata gubitak • Ponovo uspostavlja vezu sa sopstvenim životom u odsustvu preminulog • Održava samopoštovanje i osećaj svrhe • Nastavlja da bude produktivan • I dalje oseća talase tuge – posebno oko godišnjica i drugih prilika koje ga podsećaju na preminulog

26. Istraživanja tugovanja zbog gubitka • Nema jasno odvojenih stadijuma • Osoba koja je pretrpela gubitak doživljava intenzivnu patnju na različite načine (žal i čežnja, neverica, bes, depresivno raspoloženje) • Ova patnja vremenom slabi • Ljudi se mnogo razlikuju u načinu na koji osećaju i ispoljavaju intenzivna osećanja posle smrti voljene osobe.

27. Nenormalno tugovanje zbog gubitka voljene osobe • Nemogućnost prilagođavanja na gubitak • Nemogućnost uspostavljanja ponovne veze sa sopstvenim životom • Povećani rizik od pojave složenog tugovanja, teške depresije, suicidalnih misli i zdravstvenih problema.

28. Faktori rizika za abnormalno tugovanje • Loša socijalna podrška • Istorijat psihičkih problema • Istorijat anksioznostiusled odvajanja • Jaka patnja u trenutku smrti voljene osobe • Neočekivana smrt – odsustvo pripreme • Drugi veći stresogeni faktori • Osoba je bila zapostavljana u detinjstvu • Smrt deteta

29. Podrška pre smrti • Proceniti raspoložive resurse za savladavanje situacije i ranjivost bližnjih • Dobra komunikacija između pacijenta, porodice i medicinskog osoblja je veoma važna • Okolnosti smrti pacijenta utiču na osećanja porodice – „lepa smrt” za različite porodice ima različito značenje.

30. Podrška posle smrti • Uraditi ono što je primereno u datoj kulturi i za konkretnu porodicu • Oni koji najviše tuguju ne žele profesionalnu pomoć ili im nije potrebna jer se okreću prijateljima, porodici ili verskim institucijama • Neke simptome treba lečiti ako utiču na normalno funkcionisanje, npr. kratkotrajno lečenje poremećaja spavanja i simptoma anksioznosti • Grupe za podršku mogu da pomognu nekim ožalošćenim pojedincima – posebno one grupe koje se fokusiraju na određene vrste smrti

31. SAŽETAK • Tugovanje je bolno, ali skoro univerzalno iskustvo. • Postoje velike razlike u sadržaju, kvalitetu, intenzitetu i trajanju iskustva tugovanja odnosno bola, među pojedincima i među kulturama. • Najčešće se patnja zbog gubitka voljene osobe može ispoljiti u vidu intenzivnih simptoma koji se polako povlače i po isteku 6 meseci ostanu na sasvim niskom nivou. • Abnormalna patnja zbog gubitka može da dovede do teške depresije i komplikovanog tugovanja. • Zdravstveni radnici treba da prepoznaju faktore rizika i znake abnormalnog tugovanja bližnjih tokom bolesti i nakon smrti pacijenta i da, u slučaju potrebe, intervenišu.

32. HVALA!