Osnovi grafičkog dizajna

1. Osnovi grafičkog dizajna Grafička tehnologija - Osnovi pripreme za štampu

2. Grafičkatehnologija • Grafička tehnologija je skup postupaka usmerenih ka dobijanju odštampanog i dorađenog proizvoda. • Ovi postupci se mogu svrstati u tri grupe, koje racionalni zapadni svet naziva: • Pre-press je u stvari priprema za štampanje, zaključno sa izradom štamparske forme, • press predstavlja samo štampanje na štamparskoj mašini, a • post-press je naziv za postupke pomoću kojih se od odštampanog tabaka ili trake papira dobija konačan grafički proizvod (na srpskom je ovo, u stvari, dorada).

3. Pre-Press • Color Managed System (CMS) ima 3 komponente: • Generalan spektar boja ili Reference color space • ICC profil za svaki uredjaj (npr. printer, skaner, monitor, kamera, itd.) koji detaljno opisuje karakteristike boja tog uređaja • Modul za usklađivanje boja (CMM-Color Management Module) koji prevodi i interpretira boje između uređaja

4. ICC profili • CMM-Color Management Module funkcioniše samo ako svaki uređaj ima ICC profil • Ako neki uređaj nema ICC profil, vrlo je teško prilagoditi isti na datu šemu

5. Priprema za štampu • U idealnom slučaju, publikacija koju ste pripremili i vidite je na vašem monitoru, izgledaće isto i kad se odštampa u komercijalnim štamparijama. • Međutim, ako publikacija nije pravilno pripremljena, razlika između onog što vidite na ekranu vašeg monitora i krajnjeg rezultata dobijenog u štampi biće različita • Ovakva nekonzistentnost onog što vidite na ekranu monitora i finalnog, odštampanog materijala proizilazi iz razlike između prikaza slika na monitoru i reprodukcije na papiru.

6. Priprema za štampu • Monitor, uglavnom prikazuje slike u rezoluciji od 96-200 piksela (tačkice) po jednom inču – 1 inč = 2.54cm (dpi – dot per inch) • foto-ploteri, uređaji koji se koriste u finalizaciji pripreme za štampu za izradu filmova, mogu da prikažu sliku u rezoluciji i većoj od 3.000 dpi. • Boje treba da budu obrađene tako da sve ono što vidite na ekranu monitora bude prikazano i u štampi • Proces pripreme publikacija koji brine o svemu navedenom naziva se proces pripreme za štampu ili u žargonu DeskTop Publishing (DTP).

7. Boje • Prvi problem kod upotrebe kompjutera za pripremu za štampu predstavlja način na koji se boje dobijaju na monitoru za razliku od metoda dobijanja boja na papiru u ofset štampi. • Monitori koriste RBG aditivne boje • U stampi se koriste CYMK Suptraktivne boje

8. Boje na monitoru • Boje na monitoru nastaju pobudom fosfornih zrnaca na zastoru, koja potom svetle u tri osnovne boje: crvenoj, zelenoj i plavoj • Kombinacije različitih intenziteta ove tri osnovne boje daju nijanse. Kombinacija sve tri boje najjačeg intenziteta daje belu, dok odsustvo sve tri komponente daje crnu boju. • Spektar boja koji monitor može da prikaže nazivamo RGB kolorni spektar • Ovaj spektar je uvek manji od prirodnog. Aditivne boje

9. CRT Monitor

10. LCD Monitori • LCD (Liquid Crystal Displays) – organski molekuli, obično u stanju kristala, koji se pretvaraju u tečno stanje pod uticajem toplote ili elektronskog polja • U stanju kristala “rotiraju” svetlost za 90 stepeni.

11. LCD – Liquid Crystal Display

12. Boje na papiru • Boje na papiru, kod kolorne ofset štampe, dobijamo kombinacijom polutonova različitog intenziteta suptraktivnih boja • U odsustvu svih osnovnih boja dobijamo belu – papir • Ostale boje su: cijana, mađente (tamno roza) i žute (CMY). Četvrta boja - crna (K od key color) • Spektar boja koje je moguće proizvesti na papiru, CMYK kolorni spektar, manji je od prirodnog i razlikuje se od RGB kolornog spektra. Suptraktivne boje

13. CMYK • CMYK omogućava jeftinije štampanje jer se manje troše boje • Preciznija reprezentacija crne boje jer se direktno štampa u njoj umesto mesanjem RGB-a • Tekst se tipično štampa u crnoj boji

14. Prirodni Spektar Boja • Prilikom pripreme za štampu monitor imitira (emulira) boje iz CMYK spektra, ali treba voditi računa da nije u stanju da prikaže sve nijanse iz ovog spektra. • Veći problem može nastati kada se štampa slika u RGB spektru - rezultati su uvek nepredvidivi jer je RGB širi od CMYK spektra, tj. ne preklapaju se. • Najbolja praksa je uvek pre štampe RGB slike pretvoriti u CMYK format, ili koristiti Adobe Bridge ili Photoshop koji će taj posao uraditi kako treba.

15. RGB u CMYK • Ne može se svaka boja preslikati idealno iz RGB-a u CMYK • Razlike se primećuju samo kod graničnih slučajeva tj. boja RGB boje (ovako se vidi na ekranu) CMYK boje (ovako se vidi na papiru)

16. Polutonovi • Svetlije tonove svake boje postižemo štampanjem malih tačaka date boje (najčešće) pravilno rapoređenih na određenom prostoru i različitih prečnika • Tačke su dovoljno male da ih oko ne vidi, već stapa sa belom podlogom dajući poluton. • Prečnik tačke određuje nijansu - što je prečnik tačke veći to je poluton zasićeniji. Na slici su prikazani različite nijanse sive (crne) i uveličan raster u štampi. Raster crne

17. Polutonovi • Ukoliko želimo da postignemo nijanse u kolornoj štampi potrebno je superponirati rastere osnovnih boja određenih intenziteta • Na primer, da bismo dobili željeni ton zelene boje štampamo rastere cijana i žute u određenim odnosima. • Analogno ovome, da bismo dobili kolornu fotografiju u ofsetnoj tehnici, potrebno je „razložiti” fotografiju na četiri osnovne boje i proizvesti odgovarajuće rastere. Nijanse zelene u CMYK ofsetnoj štampi

18. Rezolucija • Rasterska grafika, za razliku od vektorske, sastavljena je od konačnog broja tačaka na određenom prostoru • Rezolucija se izražava u tačkama po inču - ppi (point per inch) ili dpi (dots per inch). Što je više tačaka na istom prostoru rezolucija je veća • Rezolucija izlaznog uređaja definiše maksimalan broj tačaka po inču koje dati uređaj može da reprodukuje • Rezolucija rasterske grafike takođe zavisi od rezolucije izlaznog uređaja

19. Rezolucija • Monitor je uređaj niske rezolucije (~100dpi) i ne može da prikaže fine detalje koji se vide u ofset štampi. • Kada pričamo o rezoluciji određene bitmape, ona ne postoji u pravom smislu na monitoru. Dimenzija bitmape zavisi od veličine desktopa i monitora i izražava se u pikselima. • Rezolucija rasterske grafike dobija smisao prilikom štampe. Optimalna rezolucija za ofset štampu je 300 dpi • Dakle, bitmapa veličine 800x600 piksela može imati najviše 2,67x2 inča (6,6x5 cm) u štampi

20. Rezolucija • Povećanjem dimenzija ove bitmape zapravo povećavamo dimenzije tačaka iz kojih se sastoji i rizikujemo da slika izgleda mutno ili pikselirano („iskockano”) • Optimalna rezolucija za pripremu za ofset štampu je 300 dpi, ali nikako ne sme biti manja od 250 dpi, jer će se već pojaviti pikselacija i štampa će izgledati mutno i van fokusa. • Uvek optimizujte bitmape na 300dpi pre štampe!

21. Vektori i bitmape • U pripremi za štampu se srećemo sa dve vrste predstavljanja objekata: vektorski i rasterski. • Već smo videli da rastersku grafiku određuje konačan broj tačaka na određenom prostoru. • Ilustracija pokazuje kako se sa povećanjem bitmape povećavaju dimezije svake tačke. • Resemplovanje slike ne pomaže, jer time samo delite postojeće tačke na više tačaka, ali ne možete stvoriti nešto što ne postoji. bitmapa

22. Vektori i bitmape • Vektorska grafika je određena matematičkim funkcijama koje opisuju izgled objekata. • Kod vektorske grafike ne postoji pojam rezolucije - ona uvek ima rezoluciju izlaznog uređaja. • Vektorsku grafiku možete povećavati bez gubljenja kvaliteta, jer se objekti uvek proračunavaju za datu veličinu štampanja Vektor

23. Reprodukcija boja kolor separacijama • Postoje dva načina reprodukcije boja u štampi: • procesiranjem, tj. mešanjem boja (process color) • nanošenjem pune boje (spot color) • Izdvajanje boja (kolor separacija) neophodno je da bi mogla da se odštampa slika koja sadrži više od jedne boje • Najvažnija razlika između ova dva načina reprodukcije nalazi se u broju potrebnih kolor separacija da bi se odštampale sve boje • Da bi se napravile kolor separacije, potrebno je analizirati sliku, izolovati svaku informaciju o boji i preneti je na poseban film. • Film se dalje koristi da bi se napravile štamparske ploče (forme) za svaku boju. • Ovakav postupak je neophodan pošto štamparske mašine mogu u jednom trenutku da nanesu samo jednu boju na papir.

24. Mešane boje • Ako se štamparske ploče ne podese (tj. „ne pasuju”) idealno, kao rezultat mogu da se dobiju zamućene, zamrljane i netačno reprodukovane boje ili fini detalji slike • Zbog toga je uvek preciznije stampanje ako se koristi spot tehnika (sa predifinisanim brojem boja) • Spot stampanje je uvek skuplje od tehnike mesanja boja

25. Pune boje • Za spot (fleka, obojena površina) sistem kreiranja boja koristi se posebna štamparska boja za svaku boju na slici, a svaka štamparska boja zahteva svoju štamparsku ploču, a samim tim i posebnu separaciju na filmu. • Ako publikacija koristi samo jednu ili dve boje, spot način reprodukcije boja može da se pokaže kao kvalitetnija i, svakako, jeftinija alternativa procesnom sistemu. • Sa druge strane, upotreba spot boja može da bude neophodna ako rezultat dobijen procesiranjem nije dovoljno kvalitetan. • Na primer, ako pokušavate da dobijete sasvim posebnu boju (fluoroscentnu, metalik i slično) ili ako su potrebni neki kritični detalji (posebno kolorisan tekst).

26. Pune boje • U slučaju korišćenja separacija procesiranih boja, ako one nisu precizno podešene, dešava se da fini detalji izgledaju zamućeno. • Pune boje su uvek oštre, a odštampani crteži su jasnih detalja • Nema potrebe za posebno preciznim načinima "uklapanja" štamparskih ploča ili separacija - postoji samo jedna separacija za svaku željenu boju. „Bežanje” boja Spot boje su uvek oštrih ivica...

27. Pune boje • Spot boje su pouzdanijeod prikaza određene boje na ekranu vašeg monitora • Ako koristite boje iz knjige paleta boja, štamparija može da reprodukuje apsolutno tačnu nijansu, što nije uvek slučaj ako izaberete spot boju iz palete sa ekrana monitora. • Jedna od kompanija koja proizvodi spot boje, a samim tim i knjižice sa standardizovanim spot bojama je "Pantone" - njihov kolor model je u širokoj upotrebi. • http://www.youtube.com/watch?v=xI_NC_-GQtQ&feature=player_embedded#at=23

28. „Gaženje” boja • Ako se kolor separacije ne uklope („pasuju”) precizno, mogu da se pojave neželjene bele linije (procepi) na mestima gde se dodiruju dve različite obojene površine. • Ova greška se zove greška pasovanja, i bez obzira sa koliko se pažnje uklapale separacije ili ploče, uvek se pojavljuju određene (manje ili veće) bele pukotine. • „Gaženje” boja je postupak kojim može da se kompenzuje određena doza nepreciznosti uklapanja. Ovaj postupak se uvek svodi na namerno proširenje, odnosno gaženje objekata.

29. „Gaženje” boja • Digitalna priprema za štampu obezbeđuje mnogo preciznije metode gaženja koje su implementirane u svaki kvalitetniji DTP program. • U normalnim situacijama mesto koje se nalazi ispod nekog objekta koji je druge boje, je „isečeno” sa filma - takvo mesto ne štampa se bojom pozadine - već bojom objekta. Ovako bi izgledao idealni slučaj - bez procepa Misregistration -loše "pasovanje" - pojavljuju se beli procepi

30. „Gaženje” boja • Da bi se precizno uklopio objekt koji treba da se odštampa u toj „rupi” (ne zaboravite da je preciznost i do 0,008 milimetara!) - ili pozadina treba da ima „manju” rupu, ili sam objekat treba da bude malo „širi” - treba da dođe do „gaženja” te dve boje • Ako su boje sličnog intenziteta, doći će do njihovog mešanja i neželjene nijanse na ovim preklopima. Ove neželjene nijanse se pojavljuju ako je "gaženje" suviše veliko • Ako je „gornja” boja mnogo tamnija od boje podloge, ili ako te dve boje dele istu kolor komponentu, ceo objekat može da prekrije boju podloge bez problema - dakle, on može da bude „preštampan” preko podloge (overprinted) • Međutim, ako boja gornjeg objekta može da reaguje sa bojom podloge, potrebne su mnogo pažljivije akcije gaženja

31. Priprema slika • Fotografije i slajdove koje koristite u vašoj publikaciji morate posebno pažljivo da pripremite kako bi rezultati štampanja bili očekivani. Bitmapirane slike najbolje je obrađivati u programu Adobe Photoshop • Ulazna rezolucija slike je broj piksela po inču (pixels per inch - ppi) dobijen skeniranjem ili naknadnom obradom u nekom od grafičkih programa. Rezolucija od 300 ppi garantuje kvalitet slike u skoro svim tehnikama štampanja

32. Priprema slika • Glavni faktor za određivanje potrebne ulazne i izlazne rezolucije je linijatura - frekvencija polutonskog rastera na grafičkom filmu, to jest gustina rastera kojom će publikacija biti štampana. • Linijatura se izražava u broju linija po inču (lpi) i različita je za različite tehnike štampe i vrste papira. • Primer: dnevne novine se štampaju u linijaturi 80-90 lpi, kolor časopisi u linijaturi 120-150 lpi, a vrhunske kolor publikacije 175-200 lpi.

33. Priprema slika • Ništa vam ne vredi visoka rezolucija ako ste izabrali pogrešnu linijaturu! • Vrednost linijature odredite u dogovoru sa štamparijom u kojoj će biti štampana vaša publikacija • Slike koje se pripremaju za štampu treba da budu u odgovarajućem sistemu boja: • crno-bele slike - grayscale; • kolor slike (4 boje) - CMYK model (procesne boje); • višebojne slike (4 + x) - Pantone, Hexachrome... (spot boje)

34. Vežbe HDRI • HDRI • Stuck in Customs • http://www.secondpicture.com/tutorials/photography/photoshop_hdr.html