230 likes | 436 Views
DIJETA I ARTRITIS. Prof dr Jelena Vojinovi ć klinički imunolog pedijatar reumatolog Medicinski fakultet, Klinički Centar Niš. Današnje shvatanje etiopatogeneze reumatskih bolesti podrazumeva učešće tri etiološka faktora: genetska predispozicija delovanje infektivnih agenasa
E N D
DIJETA I ARTRITIS Prof dr Jelena Vojinović klinički imunolog pedijatar reumatolog Medicinski fakultet, Klinički Centar Niš
Današnje shvatanje etiopatogeneze reumatskih bolesti podrazumeva učešće • tri etiološka faktora: • genetska predispozicija • delovanje infektivnih agenasa • faktori spoljašnje sredine
Značaj genetske predispozicije za nastanak reumatskih bolesti neosporno je dokazan jer se pod njihovom kontrolom nalaze svi neuro-imuno-endokrini mehanizami regulacije Epidemiološke studije su dokazale da maksimalno u 50-60% slučajeva oba identična blizanca oboljevaju od iste bolesti !
DA LI INFEKCIJA IZAZIVA BOLEST? Deca su često izložena infekcijama i skoro da ne postoji patološko stanje kod koga od roditelja ne možete dobiti podatke o predhodnoj infekciji. Ipak, SUPROTNO UČESTALOSTI INFEKCIJA REUMATSKE BOLESTI SU RELATIVNO RETKA POJAVA !
ZAŠTO IMAMO PORAST AUTOIMUNOSTI U POSLEDNJEM VEKU?
REZULTATI EPIDEMIOLOŠKIH STUDIJA DOKAZALI SU POSTOJANJE PRINCIPA SEVERNO-JUŽNOG GRADIJENTA ? Odrasli imigranti zadržavaju rizik zemlje porekla, dok deca imigranata preuzimaju rizik zemlje u kojoj žive RA prevalenca (na 100) Zapadna Evropa Severna Amerika 0,8-1,1 Australija (belci) Kina 0,3-0,4
THE NEW SCIENCE OF DRAWINIAN MEDICINE Randolph Nesse and George Williams, 1996 klasična istraživanja u medicini polaze od postavljanja pitanja: zašto se ova jedinka razbolela a druga nije? Darvinov medicinski pristup, koristeći znanja o biološkim zakonitostima, polazi od pitanja: kako evolucija nije uspela da zaustavi pojavu ove slabosti genoma tj. koji su evolutivni faktori uticali da se ova bolest uopšte pojavi ?
stari tip ishranenovi tip ishrane divljač žitarice (pšenica, ovas, ječam, raž) plodovi mora i riba domaće životinje (masno meso) sveže voće i povrće mleko i mlečni proizvodi
LEAKY GUT SYNDROME SINDROM IZMENJENE PROPUSTLJIVOSTI CREVNE BARIJERE DIGESTIVNA TEORIJA (Cordain L, Br J Nutr 2000) MEHANIZAM TROSTRUKE MOLEKULARNE MIMIKRIJE • NAJČEŠĆI POKRETAČI ZAPALJENJA: • gluten (glijadin) – protein prisutan u žitaricama (pšenica, ovas, ječam raž) • laktglobulin iz kravljeg mleka • različiti aditivi, konzervansi i emulgatori
“ Give us this day our daily germs” Graham et al., Immunology Today 1998 • HIGIJENSKA TEORIJA NASTANKA AUTOIMUNOSTI ( Bach JF. New Engl J Med 2002) • ČISTOĆA JE POLA ZDRAVLJA – A NEČISTOĆA.... • ONA DRUGA POLOVINA? • ograničiti upotrebu antibiotika samo kada je neophodno • koristiti povremeno probiotike tj. probiotski jogurt
UTIČE LI NAČIN ISHRANE NA ARTRITIS? • u novinama, na internetu.... nalaze se mnogobrojne preporuke za različita ”lekovita” sredstva za artritis • ne postoje ”lekovita” sredstva za jačanje imuniteta i poboljšanje artritisa • zarada od prodaje ovih preparata jedina je njihova dokazana korist • ARTRITIS JE OBOLJENJE U KOM NE TREBA JAČATI IMUNITET JER ARTRITIS NASTAJE ZBOG HRONIČNE UPALE • IMUNITET JE U ARTRITISU PREVIŠE AKTIVAN TAMO GDE NE TREBA TJ. GREŠI • PROMENA NAČINA ISHRANE JEDINO IMA DOKAZANO POZITIVAN EFEKAT NA TEŽINU ARTRITISA
OSNOVNI PRINCIPI PRAVILNE ISHRANEOBOLELIH OD ARTRITISA • jedite raznovrsnu hranu • izjednačite unos hrane sa fizičkom aktivnošću • unosite hranu bogatu zrnevljem, semenkama, povrćem i voćem • unosite hranu sa malo masti i holesterola • unosite hranu sa malo šećera • smanjite unos glutena i hleb zamenite kukuruzom i pirinčem • unosite dve čaše probiotskog jogurta sa smanjenom koncentracijom masti • uzimajte preparate vitamina D
KOJA JE HRANA ZABRANJENA? • pica • burek • pecivo • hamburgeri • razni slatkiši • grickalice • kravlje mleko STOP
ŠTA JE PRAVILNA ISHRANA ZA ARTRITIS? • unosite uravnoteženu ishranu bogatu mineralima, vitaminima, antioksidantima, kalcijumom i vitaminom D • promenite vrstu masti koju unosite i jedite što više ribe • Mediteranska ishrana sa što više voća i povrća i omega-3 polunezasićenih masnih kiselina • izbegavajte žitarice bogate glutenom (pšenica, ovas, ječam,raž) i unosite što više pirinča i kukuruza
JEDITE VIŠE VOĆA I POVRĆA • WHO preporučuje uzimanje najmanje 5 porcija voća i povrća na dan • na ovaj način u organizam se unese dovoljno vitamina, minerala i antioksidanata • studije su pokazale da oni koji unose puno voća i povrća mnogo redje oboljevaju od artritisa • antioksidanti štite zglobove i iz organizma uklanjaju štetne materije koje pokreću upalu i oštečuju zglobove • birajte voće različitih boja, posebno svetlih boja (bogatije antioksidantima)
1/2 grejpfruta 150 ml voćnog soka 1 srednja jabuka 1 srednja banana 2 srednje šljive 2 koluta ananasa 2 polovine breskve 3 kašike seckane voćne salate 7 svežih jagoda ½ paprike 1 srednji paradajz 1 srednji crni luk 2 cveta brokolija 3 štapa celera 3 kašike seckane šargarepe 8 cvetova karfiola 14 pečurki ŠTA JE PORCIJA VOĆA I POVRĆA
VITAMIN D I KALCIJUM • najvažniji za očuvanje kvaliteta kostiju • dokazano je da deficit vitamina D dovodi do pojave artritisa • svi oboleli od artritisa imaju bolešću i lekovima izazvanu sekundarnu osteoporozu • dnevno treba unositi • 1000-1500 mg kalcijuma i • 800-1000 ij vitamina D • kravlje mleko ima puno kalcijuma ali se on ne može iskoristiti • jogurt i sirevi tj. mlečno kiselinski proizvodi najbolji su izvor kalcijuma • vitamin D se dobija sunčanjem i ishranom bogatom ribom • JEDITE SVAKI DAN JOGURT, SIR I RIBU
jetra crevni epitel vezan za VDBP (vitamin D vezujući protein) bubreg + OH + OH 25-hidroksilaza 25 (OH) D3 kost 1 alfa-hidroksilaza 1 alfa,25 (OH)2 D3
vitamin D endokrini sistem paratireoidne žlezde tireoidna žlezda koža skelet pankreas pluća jetra bubreg metabolizam kalcijuma i fosfora creva sistemska mineralno-koštana homeostaza proces remodeliranja kostiju neuro-endokrini regulacioni mehanizmi imunomodulatorno delovanje
nivo 25(OH)D3 <20ng/ml kod 20-50% dece i odraslih koji žive u ekvatorijalnom području nema hrane i mleka suplementiranog vitaminom D izrazito smanjena fizička aktivnost izrazito smanjeno izlaganje suncu ne postoje preporuke za obavezno obogaćivanje prehrambenih proizvoda učestala pojava preloma i na minimalnu traumu učestala pojava deformiteta osteoporoza i ostepenija kod 30% zdrave populacije učestalo oboljevanje od mnogih autoimunskih bolesti (RA, MS, diabetes tip I, psorijaza) i malignih bolesti (karcinom dojke, prostate, debelog creva)
“Čovek ne oseća dobra života samo onda kada ne ispunjava zakon života” Tolstoj