PLANIRANJE I UPRAVLJANJE ZALIHAMA

1. PLANIRANJE I UPRAVLJANJE ZALIHAMA Prof. Dr Dragan Domazet

2. Ključna pitanja • Šta su zalihe? • Zašto su zalihe neophodne? • Šta je nedostatak držanja zaliha? • Koliko zaliha bi trebalo držati? • Kada bi trebalo da se izvrši replaniranje zaliha? • Kako se upravlja zalihama?

3. Uvod • Zalihe blokiraju kapital i rizikuju da roba zastari. • Dilema upravljanja zalihama: • Uprkos troškovima i drugih nedostataka držanja zaliha, one jednostavno usklađuju isporuku proizvoda i usluga sa njihovom tražnjom. • Zalihe postoje jer ne postoji harmonija tražnje i isporuke.

4. Planiranje i upravljanje zalihama PLANIRANJE I UPRAVLJANJE ZALIHAMA Isporuka proizvoda i usluga po zahtevu Tržište Potražnja Poslovanje Snabdevanje Potreba za proizvodima i uslugama u određenom vremenu Resursi poslovanja Zahtevi kupaca Planiranje i upravljanje zalihama kompenzuje razlike u vremenu između isporuke proizvoda i usluga i njihove tražnje

5. Šta je planiranje i upravljanje zalihama? Isporuka proizvoda i usluga Tražnja proizvoda i usluga PLANIRANJE I UPRAVLJANJE ZALIHAMA Kompenzacija razlika u vremenu između isporuke i tražnje materijalnih resursa Resursi rada Operacije kupaca

6. Šta su zalihe? • Zalihe su uskladišteni materijalni resursi u nekom sistemu transformisanja. • Npr., zalihe materijala, komponenata,... • Zalihe se drže iz niza pragmatičnih razloga ali se moraju dobro kontrolisati zbog minimizacije troškova rada. • Zalihe ne moraju da postoje ako je potpuno izvesna tražnja i usklađena isporuka u vremenu • Primer: proizvodnja automobila za poznatog kupca (just-in-time koncept)

7. Primeri zaliha

8. Brzina snabdevanja iz ulaznog procesa Brzina tražnje iz izlaznih procesa Zalihe Izlazni proces Ulazni proces Zalihe Zalihe kao kompenzacija vremenske razlike između tražnje i isporuke

9. Strateška uloga zaliha • Strateška uloga zaliha je u podršci pet ciljnih performansi poslovanja: • Kvalitet • Brzina • Zavisnost • Fleksibilnost • Troškovi • Zbog negativnih efekata zaliha, one se vrlo strogo kontrolišu, tj.minimiziraju.

10. Uticaj zaliha na ciljne performanse poslovanje • Podrška kvalitetu • Konjak, viski, vino – dobijaju na kvalitetu kada su uskladišteni • Sivi liv, čelik – treba da odleže jedno vreme • Kupovina najboljih materijala kada je to moguće (kafa, koža, višnje,...) • Roba na zalihama se bolje kontroliše • Podrška brzini poslovanja • Potrebni materijali su odmah rapoloživi • Primer: benzinske stanice, bolnice, radnje

11. Uticaj zaliha na ciljne performanse poslovanje • Podrška zavisnostima u poslovanju • Ulazne zalihe su za neke poslove neophodni • Primer: auto servis, aerodromi, • Zalihe su osiguranje od iznenadne tražnje • Podrška fleksibilnosti poslovanja • Zalihe povećavaju obim,mešavinu ili raznolikost isporuke koje proces proizvodnje ne može da obezbedi • Primer: roba se priprema za Božićne praznike, sklapanje modula PC po dobijanju zahteva, hrana • Podrška snižavanju troškova poslovanja • Kupovina materijala na veliko, kad je najeftiniji

12. Nedostaci držanja zaliha • Zalihe vezuju novac, tj. operativni kapital koji se ne može koristiti za druge namene • Zalihe ne dodaju vrednost proizvodu • Nedostaci držanja zaliha: • Roba na zalihama može da zastari • Može biti oštećena ili da se pokvari • Može da se izgubi i da se zagubi • Može biti rizično da se uskladišti • Može zahtevati puno prostora • Duplira se uskladišćenje na više mesta • Povećava troškove administriranja i osiguranja

13. Isporući A Isporući B Isporući C Isporući A Isporući B Isporući C Tipovi zaliha • Privremene zalihe (buffer inventory) • Kompenzuje neočekivanu tražnju ili neizvesnost u snabdevanju (primer: supermarketi) • Ciklične zalihe • Javljaju se kada neke operacije u procesu ne mogu da isporuče sve proizvode simultano (primer: pekara i različito pecivo) Napravi B Napravi C Napravi A Napravi B Napravi C Napravi A Nivo zaliha Time

14. Tipovi zaliha • Zalihe u procesu (de-coupling inventory) • Privremene zalihe nezavršene proizvodnje u delovima procesa proizvodnje kojim se posebno upravlja (lokalno optimizovano) i koji rade posebnim brzinama • Planirane zalihe (anticipation inventory) • Predvidiva sezonska tražnja, a kontinualna godišnja proizvodnja • Zalihe u cevovodima (pipline inventory) • Slućaj kada se materijal ne može trenutno prebaciti iz proizvodnje kupcu. Roba u transportu i u privremenim skladištima u toku isporuke.

15. Položaj zaliha • Neravnoteža tražnje i isporuke nalazi se u različitim fazama nekog procesa poslovanja. • Zato postoje različite forme sistema zaliha: • Sa jednom fazom • Sa dve faze • Sa više faza uskladišćenja • Sa višestepenim zalihama

16. Jednofazni i dvofazni sistem zaliha (a) Jednofazni sistem zaliha (b) Dvofazni sistem zaliha Zaliha Prodaja Lokalna tačka distribucije Distribucija Prodaja Centralno skladište Snabdevači Primer: Prodaja auto delova Primer: Prodavnica

17. Višefazni sistem zaliha (c) Višefazni sistem zaliha WIP = Work-In-Process ili nezavršeni proizvodi Ulazno skladište Faza 3 WIP Faza 2 WIP Faza 1 Skladište gotove robe Primer: Proizvodnja televizora

18. Višestepeni sistem zaliha (d) Višestepeni sistem zaliha Proivođači konfekcije Proivođači odeće Regionalna skladišta Procesi Proizvođači tkanine Prodavnice Zalihe

19. Donošenje dnevnih odluka u vezi zaliha • U upravljnaju sistemom, menadžeri poslovanja da odluče tri stvari: • Koliko da naruče? • Kada da naruče? • Kako da kontrološu sistem: • Koje procedure primeniti pri donošewu odluka? • Da li primeniti različite prioritete za različite robe na zalihama?

20. Prva dilema: Koliko naručiti? Troškovi naručivanja Troškovi držanja zaliha Koliko naručiti?

21. Naći optimalnu količinu Ukupni troškovi Troškovi držanja zaliha Troškovi Troškovi naručivanja EOQ Količina koja se nabavlja

22. Druga dilema Naručiti isuviše kasno Naručiti Isuviše rano Kada naručiti?

23. Troškovi držanja zaliha • Trošak naručivanja • Popust na cenu kod većih narudžbina • Trošak nedostatka robe za isporku (gubitak kupca) • Trošak angažovanja obrtnih sredstava • Trošak uskladišćenja robe • Trošak gubitka vrednosti uskladišćenje robe zbog stajanja (promena mode, kvarenje robe) • Troškovi neefikasne proizvodnje (visoke zalihe sakrivaju neefikasnosti u proizvodnji)

24. Profil zaliha • Snabdevači mogu da drže svoj kontigent roba u skladištu kupca • Prodaju ga kupcu tek kada ga on koristi • Profil zaliha: • Vizualna prezentacija nivoa zaliha tokom vremena • Q = količina robe koja se naručuje (broj jedinica) • D = Stalna i predvidljiva tražnja (jedinica/mesečno) • Srednji nivo zaliha: Q/2 • Vreme između dve isporuke: Q/D • Frekvencija isporučivanja: D/Q

25. Profil zaliha Količina za naručivanje Q Stalna i predvidljiva tražnja (D) Nagib = brzina tražnje Srednji nivo zaliha = Q 2 Nivo zaliha Vreme Q D D Q Isporuka roba u periodima određeni izrazom

26. Određivanje ekonomične količine robe za naručivanje • EOQ = Economic Order Quantity • Traži se najbolja ravnoteža između prednosti i nedostataka držanja zaliha • Primer: • Plan A: naručuje se QA=400 jedinica tražnja je DA= 1000 jedinica/godišnje • Plan B: naručuje se QB=100 jedinica tražnja je ista kao i slučaju A

27. Dva alternativna plana nabavke Tražnja (D) = 1000 jedinica godišnje 400 Plan A Q = 400 Nivo zaliha Prosečan nivo zaliha za plan A = 200 Plan B Q = 100 Prosečan nivo zaliha za plan B = 50 100 vreme 0.1 god. 0.4 god.

28. Određibanje ekonomične količine robe za naručivanje • Potrebne informacije: • Ukupni trošak uskladišćenja jedinice proizvoda u periodu vremena: Ch • Ukupan trošak naručivanja: Co • Ukupni trošak uskladišćenja se dobija sabiranjem troškova: • Angažovanog obrtnog kapitala • Troškova skladišta (npr. 1.5 € godišnje po jedinici robe) • Troškova rizika od zastarevanja robe • Ukupni trošak naručivanja se obračunava uzimajući u obzir sledeće troškove: • Trošak ispostavljanja naruđbenice (uključujući i transportne troškove robe) (npr. 30 € po naruđbenici) • Cena popusta na količinu naručene robe

29. Proračun troškova zaliha • Troškovi zaliha = trošak uskladišćenja/jedinici x prosečna zaliha = Ch x Q/2 • Trošak naručivanja = trošak naruđbenice x broj naloga u periodu = Co x D/Q • Ukupni trošak: Ct = Ch x Q/2 + Co x D/Q • EOQ se određuje određivanjem Q za min Ct

30. 400 350 300 250 Ukupni troškovi 200 Troškovi 150 Troškovi zaliha 100 Troškovi naručivanja 50 Ekonomična količina za naručivanje (EOQ) 100 300 50 200 400 250 150 350 Količina za naručivanje Određivanje ekonomične količine za naručivanje EOQ

31. Određivanje ekonomične količine za naručivanje EOQ Minimizirati: Ct = Ch x Q/2 + Co x D/Q CoD dCt Ch Qo =EOQ - = 0 = 2 Q2 dQ • Vreme naručivanja • = EOQ/D • Učestanost naručivanja • = D/EOQ po periodu Qo =EOQ =  2CoD Ch

32. Postepeno udopunjavanje zaliha • Popuna zaliha često nije trenutna, već postepena • npr. novi delovi se proizvode na u nekom vremenu • P = brzina punjenja zaliha • D = brzina pražnjenja zaliha (tražnja) Količina za naručivanje Q Nagib = P - D Nagib = D Nivo zaliha M Vreme Q P

33. Model ekonomične serije (EBQ) • EBQ = Economic Batch Quantity ili Economic Manufacturing Quantuty (EMQ) ili Production Order Quantity (POQ) • Maksimalni novo zaliha = M • Nagib krive rasta zaliha = P – D = = • Prema tome je maksimalni nivo zaliha: MP M Q/P Q Q(P – D) M = P

34. Model ekonomične serije (EBQ) Q(P – D) M Srednji nivo zaliha: = 2 2P Ukupni trošak = trošak zaliha + trošak naručivanja ChQ(P – D) CoD ChM CoD + Ct = + = 2P Q 2 Q Ch(P – D) CoD dCt = 0  Qo = EBQ - = Q2 dQ 2P EBQ =  2CoD Ch(1 – (D/P))

35. Kritike EOQ • Četri kategorije kritičkih komentara • Predpostavke uključene u proračun EOQ modela su isuviše uprošćene • Stvarni troškovi zaliha nisu onakvi kakvi su pretpostavljeni kod EOQ model • Modeli su opisni i ne mogubiti korišćeni za određivawe kvantitativnih pokazatelja • Minimizacija troška nije odgovarajuća funkcija cilja u upravljanju zalihama.

36. Odgovor na kritike EOQ • Učinjene pretpostavke: • Stabilnost tražnje (u stvarnosti je slučajne prirode) • Postojanje fiksnih i indetifikovanih troškova nabavke • Izražavanje trškova uskladišćenja kao linearne funkcije • Troškovi nedostatka zaliha se mogu utvrditi • Kriva ukupnih troškova ima relativno ravni minimum, te male greške u podacime ne utiću značajno na rezultat.

37. Realnije sagledavanje troškova držanja zaliha • Nije isto regilarno naručivati više različite robe i pojedinačno i neregularno naručiti samo jednu vrstu robe. • Nije relno uzimati fiksni % cene robe za pokrivanje troškova uskladišćenja • Značajnije angažovanje obrtnog kapitala nego dodatni troškovi za veće troškovi uskladišćenja • Pri primeni EOQ formule moraju se proveriti da li se učenjene predpostavke mogu primeniti u konkretnom slučaju.

38. Uticaj realnijih troškova uskladišćenja na EOQ 400 Revidirani ukupni troškovi 350 Revidirani troškovi naručivanja 300 250 Privobitni ukupni troškovi Troškovi 200 150 Prvobitni troškovi naručivanja 100 Troškovi naručivanja 50 Prvobitni EOQ Revidiran EOQ 100 300 50 200 400 250 150 350 Količina za naručivanje 400

39. Uticaj smanjenja troškova naručivanja na EOQ 400 Revidirana kriva ukupnih troškova 350 Revidirani troškovi uskladišćenja 300 250 Prvobitna kriva ukupnih troškova 200 Costs Prvobitni troškovi uskladišćenja 150 100 Prvobitni tročkovi naručivanja 50 Revidirani EOQ Revidirani troškovi naručivanja Prvobitni EOQ 100 300 50 200 400 250 150 350 Order quantity

40. Da li je uvek cilj da se minimiziraju troškovi zaliha? • Supermarketi i skladišta žele da zarade na zalihama. • Žele da maksimalno iskoriste raspoloživi prostor • EOQ se ne odnosi na takve slučajeve • Često se roba isporučuje grupno, bez obzira što je naručen apojedinačno • Npr. nedeljna isporuka robe

41. Kada naručiti? • Ako je isporuka trenutna po naručivanju, i ako je tražnja stalna i predvidljiva, onda je lako odrediti vreme naručivanja – tako da ne dođe do nedostatka robe na zalihama. • Ako se nova roba ne isporučuje trenutno, već sa zakašnjenjem u odnosu na naruđbenicu, onda se vreme računa kao na sledećoj slici. • ROP = Re-order Point – vreme kada su zalihe na kritičnom nivou i treba naručiti novu isporuku • ROL = Re-order Level – nivo zaliha kada se vrši naručivanje nove količine.

42. Određivanje ROL i ROP Tražnja (D) = 100 stavki nedeljno 400 Nivo naručivanja 300 Tačka naručivanja Nivo zaliha 200 ROL 100 ROP 0 0 1 2 3 4 5 6 7 8 Vreme Vreme naručivanja

43. Naručivanje pre vremena • Međutim, tražnja i vreme naručivanja nisu uvek predvidljivi. • Zbog togam neke naruđbine se moraju praviti ranije. • Nova roba stiže pre nego što je zaliha prethodne pošiljke utrošena • Upotrebljava se distribuciona kriva vremena naručivanja • Promena vremena naručivanja i brzine tražnje za vreme od naručivanja.

44. Stvaranje sigurnosne zalihe usled neizvesnosti tražnje ili isporuke Nivo naručivanja (ROL) Distribucija korišćenih vremena naručivanja Q Vivo zaiha d1 d2 S t2 t1 Vreme

45. Kontinualno i periodično praćenje zaliha • Kontinualno praćenje zaliha • zalihe se stalno prate • naruđbenica se izdaje kada se dostigne određeni nivo zaliha • Količina za naručivanje (Q) je konstantna, te može biti EOQ • Periodično praćenje zaliha • Fiksirano je vreme naručivanja • Količina za naručivanje nije fiksna, već zavisna od nivoa zaliha u vreme naručivanja

46. Periodično praćenje zaliha u slučaju stohastičke tražnje i isporuke \ Qm Q1 Q2 Q3 Nivo zaliha To T1 T2 T3 Vreme t1 t2 t3 tf tf tf

47. Određivanje vremenskog intervala naručivanja • Primer: • Tražnja je 2000 stavki godišnje • Trošak naručivanja je 25€ • Trošak držanja zaliha je 0.5€ po stavci godišnje =  EOQ =  2x2000x25 2CoD = 447 0,5 Ch Optimalno vreme naručivanja: EOQ 447 tf = = = 2,68 meseci D 2000

48. Analiza zaliha i sistemi upravljanja zalihama • Zbog velikog broja različite robena zalihama, sa različitim značajem, potrebno je izvršiti njihovu klasifikaciju da bi se primenili različiti pristupi upravljanja njihovim zalihama. • To je primena tzv. ABC sistema (Pareto dijagram) • Proizvodi klase A: 20% najskuplje robe • Proizvodi klase B: roba srednje vrednosti (često oko 30% roba, a učestuje u vrednosti sa 10%) • Proizvodi klase C: roba niske vrednosti (često obuhvata 50% roba, učestvije u vrednosti 10%)

49. ABC sistem upravljanja zalihama 100 90 80 70 60 50 40 30 20 10 0 Kumulativni % ukupne vrednosti zaliha Klasa C Klasa A Klasa B 0 10 20 30 40 50 60 70 80 90 100 % od svih stavki na zalihama

50. Klasifikacija zaliha Klasa B: Sledećih oko 30% robe srednje vrednosti koja čini oko 10% ukupne vrednosti zaliha Klasa A: Oko 20% najvrednije robe koja čini oko 80% svih zaliha Klasa C: Ostalih oko 50% malo vrednih zaliha koje čine oko 10% vrednosti ukupnih zaliha