KLASIFIKACIJA I PRINCIP RADA VENTILATORA

1. KLASIFIKACIJA I PRINCIP RADA VENTILATORA ventilator uredjaj u kome sevr{i razmena energije izmedju radnog fluida (vazduha, gasa, i sl.) i njegovih pokretnih delova (lopatica rotora). U preradi drveta: U su{arama za drvnu gradju U pneumatskom transportu drvnog otpatka

2. Podela ventilatora: • radijalne • aksijalne • 1. Radijalni ventilatori • Kod radijalnih (centrifugalnih) ventilatora pravci ulaska i izlaska vazduha iz ventilatora le`e u dvema medjusobno upravnim ravnima. Koriste se za transport vazduha i drugih gasova pri totalnom pritisku (Dp) do 12kPa. Ovaj pritisak predstavlja razliku ukupnog pritiska (kao zbira stati~kog i dinami~kog pritiska) neposredno pre i posle ventilatora.

3. Slika 1: Skica radijalnog ventilatora • Radno kolo (rotor), pozicija 1 na slici 1, sastoji se iz ve}eg broja lopatica koje se projektuju tako da ostvare {to bolju razmenu energije sa vazduhom, ~ime se stepen korisnosti ventilatora vi{i, a utro{ak elektri~ne energije za pogon ventilatora ni`i. Ku}i{te (2) je spiralnog oblika, pravougaonog popre~nog preseka, i zadatak mu je da usmerava strujanje radnog fluida od ulaznog otvora ka izlaznom. Obi~no se izradjuje od ~eli~nog lima ili pocinkovanog ukoliko je izlo`en dejstvu spolja{nje sredine. Na ulazu u ku}i{te je predvidjen konfuzor (3), a na izlazu iz ku}i{ta oformljen je difuzioni otvor (4), koji je obi~no zavaren na konstrukciju ku}i{ta.

4. Radijalni ventilator kod sušare za drvo

5. Aksijalni ventilatori • Koriste se za velike protoke, a relativno niske pritiske (kod jednostepenih ma{ina do 2,5kPa) • Iz radnog kola (1) vazduh ulazi u zakolo (difuzor) (2), a potom u potisni deo (6). Ispred radnog kola obi~no je postavljen prednji deo glav~ine (5), a iza zakola je zadnji deo glav~ine (4). Namene ovih elemenata je da osiguraju ravnomerno strujanje radnog fluida sa malim gubicima, odnosno stepenom iskori{}enja. Svi pobrojani elementi sme{teni su u oklopu – ku}i{te (3) ventilatora.

6. Aksijalni ventilatori • Aksijalni ventilator je ~esto konstrukcije da je radno kolo konzolno nasadjeno na vratilo elektromotora. Ovo je prisutno upravo kod su{ara i sistema za ventilaciju.

7. AKSIJALNI VENTILATOR KOD SUŠARE ZA DRVO

8. Radne krive i zajedni~ki rad ventilatora • Pod radnim krivama ventilatora podrazumevaju se grafici karakteristika koji daju zavisnost totalnog pritiska (napora) Dp, ili potrebne snage na vratilu P, ili stepena korisnosti ventilatora h od protoka Q, pri konstatnoj brzini obrtanja rotora i normalnoj gustini vazduha (r=1,2kg/m3). • Od posebnog zna~aja je zajedni~ki rad ventilatora i ventilacionog sistema (npr. cevovoda u kome se ventilator nalazi kod unutra{njeg transporta).

9. Radne krive i zajedni~ki rad ventilatora • Karakteristika ventilatora (Dp-Q) podrazumeva parabolu “na dole” (slika 4), dok karakteristika cevovoda (Dpc-Q) predstavlja parabolu “na gore”, sa temenom u koordinatnom po~etku. U preseku karakteristike ventilatora (Dp-Q) i karakteristike cevovoda dobija se radna ta~ka A. Ona predstavlja protok pri kome su totalni pritisak (napor) ventilatora i sistema (cevovoda) jednaki tj. u njoj je zadovoljen materijalan i energetski bilans instalacije. Pri tome je radni re`im odredjen ta~kom A stabilan, a odgovara mu radna kriva η-Q maksimalnog stepena korisnosti.