ETIKA I KORPORATIVNA DRUŠTVENA ODGOVORNOST KAO DIMENZIJE SAVREMENOG MENADŽMENTA

1. ETIKA I KORPORATIVNA DRUŠTVENA ODGOVORNOST KAO DIMENZIJE SAVREMENOG MENADŽMENTA Uvodna razmatranja • Potreba da se u oblasti menadžmenta vodi računa o etici i moralu, uvek, svuda i bez izuzetaka, • Ogromna količina nepoverenja na gotovo svim relacijama koje uspostavljaju različiti stejkholderi u našoj poslovnoj praksi, • Postoje različite teorije poverenja koje se mogu primeniti u poslovanju, a većina posmatra poverenje sa racionalnog i socijalnog aspekta: • Racionalni aspekt poverenja, zasniva poverenja na proceni vlastitih interesa. Racionalnost se shvata kao praktičan pojam, a pojedinac bira delovanje koje će mu doneti korist, • Socijalni aspekt poverenja, poverenje se shvata kao socijalan pojam, isto se gradi postepeno, a odnos između partnera se može, tokom trajanja procesa razvoja poverenja, neprekidno menjati. • Komponente poverenja su (str.352, tabela 1): integritet, sposobnost, otvorenost, dobronamernost i očekivanja.

2. Modeli etičkog odlučivanja Potrebno je razvijati i primnjivati različite modele etičkog odlučivanja u menadžmentu, Jedan od opštih modela prikazan je na slici 1, str. 353, koja posebno ističe dve varijable: 1.Karakteristiku pojedinaca Individualne razlike, Pristrasnosti, 2. Karakteristike organizacije: Organizaciona kultura, Grupni i oranizacioni pritisci,

3. Šta je poslovna etika? Definicija: deo primenjene etike koja se može opisati kao primena etičkih vrednosti na sve aspekte poslovnog ponašanja, U opštem smislu, etika se može definisati kao skup pravila koja definišu dobro i loše ponašanje, odnosno pristup koji uzima u obzir kako ponašanje pojedinaca utiče na druge ljude, Dolazi od reči „ethikes“ i „ethos“, što znači uobičajeno, usvojen od Aristotela, Izraz je obuhvatio pojam karaktera i ponašanja i širi je pojam od morala, Etika odražava individualni karakter, može se govoriti i o etici grupe pojedinaca, etici profesije, kao i o etici firme, odnosno biznisa, U suštini dobra poslovna praksa je rezultat moralnih i etičkih poslovnih odluka.

4. Razlozi pojave etičkih problema Lična korist, prouzrokuje etičke probleme, zbog toga što neki ljudi stavljaju svoju ličnu korist ispred dobrobiti kompanije. Pri zapošljavanju obratiti pažnju na sledeće karakteristike kandidata: Shvatanje uloge u biznisu, Intenzitet želje za uspehom, Spremnost na žrtvovanje. Konflikt individualnih vrednosti i organizacionih ciljeva, Menadžerske vrednosti i stavovi, menadžeri predstavljaju „ključ” i daju „etički ton” svojoj kompaniji, Pritisak konkurencije, Kulturne razlike i protivrečnosti.

5. OSNOVNI PRINCIPI ETIČKOG POSLOVANJA Performanse preduzeća sa aspekta poslovne etike i njene definicije se mogu ocenjivati prema: Cilju, dubini i implementaciji etičkih vrednosti i poslovnih principa preduzeća, Nivou uticaja etike na glavne poslovne procese, Realnim, javno dostupnim primerima etičkog odlučivanja, broju pritužbi, sudskih procesa i uopšte utisaka u javnosti Broju pritužbi, sudkih procesa i uopšte utisaka u javnosti.

6. Da bi preduzeće postizalo neku etičku afirmaciju i porast poslovnog ugleda, potrebno je prdržavati se sledećih PRINCIPA: Podršaka i poštovanje međunarodnih priznatih ljudskih prava, Preduzimanje mera radi sprečavanja preduzeća da učestvuju u zloupotrebi ljudskih prava, Sloboda udruživanja i stvarno priznavanje prava kolektivnog pregovaranja, Uklanjanje svih oblika prisilnog i obaveznog rada, Stvarno ukidanje dečijeg rada, Uklanjanje diskriminacije u zapošljavanju i izboru zvanja, Podrška merama zaštite od ekoloških i zdravstvenih rizika, Preduzimanje mera radi promocije veće ekološke odgovornosti, Podsticanje razvoja i širenja ekološki prihvatljivih tehnologija, Suzbijanje korupcije u svom njenim oblicima, uključujući ucene i pomićivanja.

7. PET NIVOA ETIČKE ODGOVORNOSTI U BIZNISU Prvi nivo, se može nazvati društvenim odnosno socijetalnim. Rešavaju se problemi sa utajom poreza, korupcije i položaj određenih društvenih grupa, odnos prema polovima, odnos prema rasama, Drugi nivo, se može nazvati poslovnim pa obuhvata odnose zaposlenih u preduzeću i stejkohdera. Na prvom mestu u ovom nivou odgovornosti su kupci, zatim dobavljači, banke, akcionari, itd. Treći nivo, se može nazvati nivoom interne politike i ovde se razmatraju odnosi između kompanija i zaposlenih u njoj, Četvrti nivo, je personalni, odnosno lični nivo, tako da se ovde analiziraju pitanja obaveza i odgovornosti zaposlenih kao ljudskih bića i radnika u preduzeću, Peti nivo je internacionalni nivo i odnosi se na svetsku ekonomsku„scenu” koja mora biti oslobođena svih blokada i trgovinskih sankcija, zatvaranja, neekvivalentne razmene, dugova, itd.

8. IZVORI ETIČKIH PROBLEMA U POSLOVANJU Veliki broj potencijalnih izvora etičkih problema, odnosno mesta gde se oni mogu pojaviti, Najčešći etički problemi su: Izdavanje poslovne tajne, Mito i korupcija, Sabotaža i popusti u radu, Sklapanje štetnih poslovnih aranžmana, Tolerisanje nazakonitog rada, Podsticanje na nerad i bojkot, i Friziranje izveštaja i informacija.

9. Izvori etičkih problema javljaju se i na nivou pojedinaca, uvek kada: Nisu usklađeni lični ciljevi i nepouzdan karakter, radi se o osobini nekih pojedinaca koji po svaku cenu žele postići lične ciljeve bez obzira na moguću nepravdu koja se može desiti kolegama ili preduzeću, Sukob ličnih i organizacionih ciljeva, kada preduzeće teži ciljevima ili koristi metode koje su neprihvatljive nekim njenim radnicima, Stavovi vrednosti menadžera, kao glavni donosioci odluka i „čuvari“ reda i zakonitosti u preduzeću, imaju glavnu ulogu u borbi protiv neetičkog ponašanja. Uticaj pritiska konkurencije, što izaziva preduzeće da se odlučuje za neetičke akcije kako bi pobedile konkurenciju, u borbi za napredovanje između zaposlenih u preduzeću.

10. Drugi izvori etičkih problema: Oblici nelojalne ili neetičke konkurencije, a posebno: reklamiranje proizvoda na sa neistinitim podacima, davanje netačnih informacija o drugom preduzeću, dovođenje u bilo kakvu zabludu kupca, neovlašćena upotreba žiga, znaka, kvaliteta, davanje poklona imovinske ili druge koristi drugom preduzeću radi dobijanja povlašćenih uslova, preotimanja kadrova, i dr. Razlike u kulturama, posebno veliki problemi se javljaju zbog razlike u religijama, što je etičko za jedne, to je neetičko za druge, Sprečavanje slobodne tržišne utakmice, odnosi se na pojavu raznih vrsta monopola, sporazuma o tržištu, cenama, limitiranju kapaciteta i obima proizvodnje, zatvaranju tržišta radi eliminisanja konkurenata i drugi sporazumi koji eliminišu suštinu konkurencije – ANTIMONOPOLSKO ZAKONODAVSTVO

11. SMERNICE ZA ETIČKO RAZMIŠLJANJE I DELOVANJE Smernice kako rezonovati etički treba da pomognu u tome kako identifikovati prirodu etičkog problema, Kako se odlučiti za smer akcija koji je najprimereniji u smislu dobijanja najboljih etičkih rezultata, Postoji tri metoda etičkog rezonovanja: Utilitarni metod, zasniva se na poređenju gubitaka i dobitaka iz neke akcije, Metod prava, zasniva se na prav kao kategoriji po kojoj je određena grupa ovlašćena za neku akciju, odnosno ponašanje na određeni način, Metod pravednosti, obuhvata pravdu, odnosno situaciju kada su benefiije i odgovornosti raspodeljene prema određenom pravilu.

12. Oblici državnog kršenja etičkih normi Zloupotreba ovlašćenja državnih službenika, Ometanje nekih preduzetnika čestim slanjem finansijske i druge kontrole, Sukob interesa, Kreiranje ekonomske politike koja je usmerena protiv interesa domaćih privrednika, Kreiranje ekonomske politike koja narušava slobodu tržišne konkurencije, Subvencionisanje nekih preduzeća, reprogram ili otpis dugova na bazi „političkih veza”.

13. Stavovi za povećanje kvaliteta etičkih performansi preduzeća su: Stavovi top menadžmenta, najbitniji za etičko ili neetičko ponašanje preduzeća. Lični primer je najubedljiviji, Interna korporativan kultura preduzeća, vrši snažan uticaj na ponašanje svih zaposlenih harmonizacijom ekonomskih i socijalnih interesa komapanije, Obezbeđenje prihvatanja etike u preduzećima, sa ciljempoboljšanja etičkih performansi, Pravila etike, opisuju osnovne vrednosti sistema, etičke principe i specifična etička pravila, Etički odbori, se formaju u cilju ramatranja etičke dimenzije politike P. Programi učenja, upoznaju zaposlene sa primom etike u poslovanju, Etički auditi, pokušavaju razotkriti neetička ponašanja, Etički kodeksi, izjave o normama i uverenjima preduzeća, upućuje na opšta moralna načela i izgrađivanje etičke atmosfere unutar preduzeća.

14. Etički menadžment Pravilno shvaćen etički menadžment mora jasno definisati pravila igre i primeniti ih u čitavom preduzeću putem svebuhvatne komunikacije i interakcije u procesu upravljanja ljudskim resursima, Četiri činioca za usešno sprovođenje etike poslovanja u preduzeću su: Postavljanje jasnih pravila-kodeksa delovanja, Sistemska implementacija postavljenog kodeksa, Redovan nadzor u sprovođenju postavljenih pravila, Definisanje sankcija u slučaju nepoželjnog ponašanja. Etičke obaveze preduzeća treba da proizlaze iz njegove društvene odgovorosti,a društvena odgovornost prizlazi i njegove moći, Moćne korporacije uz ekonomsku osvajaju i političku moć.

15. Mitovi o poslovnoj etici 10 mitova o poslovnoj etici (netačnih stvari): Poslovna etika je više stvar religije nego menadžmenata, Naši zaposleni su etični te nam nije potrebana etika, Poslovnu etiku najkopetentnije izučavaju filozofi, akademici i teolozi, Poslovan etika je suvišna, Poslovan etika je stvar dobrih momaka koji propovedaju o lošim momcima, Poslovan etika je novi policajac, Etikom se ne može upravljati, Poslovna etika i drušvna odgovornst su jedna te ista stvar, Naša organizacija nema problema sa zakonom, znači da smo etični, Upravljanje etikom na radnom mestu ima malo praktičnog značaja.

16. Korporativna društvena odgovornost Korporativan društvna odgovornost predstavlja odnos menadžmenta prema okruženju koji se meri pisanim i nepisanim moralnim pravilima prema kojima se ocenjuje ponašanje menadžmenta, odnosno preduzeća, Znači menadžment je odgovoran i pred interim i pred eksternim okruženjem preduzeća, Opšta područja aktivnosti i društvene odgovornosti preduzeća su: Sprečavanje i rešavanje okolnih i ekoloških problema, Unapređivanje obrazovanja,umetnosti i zdravlja zajednce, Doprinos rešavanju opšteljudskih i socijalih problema, Unapređivanje zajednice, posebno lokalne samouprave, Unapređivanje Vladine uprave omogućavanjem svojim menadžerima i stručnjacima angažman na Vladinim projektima.

17. KONCEPT DRUŠTVENE ODGOVORNOSTI POSLOVANJA Degfinicija: „POD DRUŠTVENOM ODGOVORNOŠĆU PODRAZUMEVAMO OPREDELJENJE PREDUZEĆA DA SVOJE POSLOVNE SRATEGIJE, ODLUČIVANJA I AKTIVNOSTI USMERAVA KA UNAPREĐENJU EKONOMSKOG, DRUŠTVENOG I PRIRODNOG OKRUŽENJA U KOME POSLUJE“. U modernoj ekonomiji je sve prisutniji stav da preduzeće ne treba samo da ostvaruje profit, već treba da ima i pozitivan uticaj na društvenu sredinu u kojem posluje, Društveno odgovorno poslovanje rezultura pozitivnim javnim mnenjem, zaštitom robne marke i lojalnošću, višim statusom i uopšte boljom komunikacijom sa svimstejkholderima.

18. Faze koncepta društvene odgovornosti: Tradicionalni koncet društvene odgovornosti (maksimiranje profita i dugoročnih interesa deoničara), Koncept socijalnih grupa, (obaveze prema svim grupama na koje su utiče i koje utiču na postizanje ciljevapreduzeća), Koncept pozitivne društvene odgovornosti (menadžeri imaju obavezu učiniti svet boljim mestom za život svih ljudi).

19. Korporativna društvena odgovornst (Corporative Social Responsibility - CSR): Podrazumeva da za profit koji ostvaruju, preduzeća nisu odgovorna samo akcionarima, nego pojedincima i grupama (tj. svim stejkholderima) na koje se profit odražava ili su na bilo koji način učestvovala u njegovom stvaranju, To je sistem poslovanja preduzeća koji doprinosi dobrobiti celog drušva, pa i samog preduzeća, Osnovna načela odgovornosti: Pošteno pravično i jednako ponašanje prema zaposlenima, Etičko i pošteno poslovanje, Poštovanje osnovnih prava čoveka, Odgovorno ponašanje prema okolini.

20. Principi korporativne društvene odgovornosti Uključivanje preduzeća u život zajednice, Polaganje računa, održivost, transparentnost, etičko ponašanje (bez korupcije), Poštenje i poslovni moral. Ovi principi imaju sledeće zajedničke osobine: Univerzalni su i odnse se na sve vrste preduzeća, Njihova realizacija se odvija na dobrovoljnoj bazi, Usmereni su na saranju sa stejkohderima. Navedeni principi izražavaju obavezu preduzeća da doprinesu kvalitetu života, a ne samo kvanititetu, Navedeni principi su ugrađeni i u definiciju Svetskog poslovnog saveta za održiv razvoj, kao i u dokumenta Evropske unije.

21. SADRŽAJ DRUŠTVENE ODGOVORNOSTI Pojava i širenje svesti o društvenoj odgovornosti u odnosu na sve društvene subjekte izvan preduzeća, a pre svega prema kupcima, je najviši kvalitet korporativne kulture i menadžmenta uopšte, Društveni pokreti 60-tih i 70-tih godina, kao što su pokret za ljudska prava, pokret potrošača i dr. uzrokovali su promenu ponašanja korporativnog menadžmenta, Kriticizam je okrenut protiv komercijalnog ponašanja preduzeća i stremljenja ka profitu kao jedinom cilju postojanja preduzeća, Tokom 80-tih godina je postalo savim jasno da su promene neophodne i da kompanije svoja ponašanja treba da usmere prema etičkom ponašanju, socijalnim ulogama i nivou društvene odgovornosti koje treba da imaju, Dolazi do razvoja novog koncepta korporativne društvene odgovornosti, a napušta se stari princip „neka se kupac čuva“.

22. Sadržaj društveno odgovornog poslovanja za bliže razumevanje sadržaja društveno odgovornog poslovanja, potrebno je uočiti njene dve dimenzije: Internu, i Eksternu

23. Interna dimenzija društveno odgovornog poslovanja obuhvata: Upravljanje ljudskim resursima, stalno učenje zaposlenih, pravedne plate i uslovi napredovanja, odsustvo svake vrste diskriminacije, Zdravlje i sigurnost na poslu, otklanjanje svih opasnosti za psihofizičko zdravlje zaposlenih, kultura prevencije, Prilagođavanje promenama, povećanje produktivnosti i smanjenje troškova, ali ne putem gašenja pogona i otpuštanja radnika već restruktuiranjem, partnerstvo sa lokalnom zajednicom, Upravljanje uticajima na okolinu i prirodne resurse, racionalno upravljanje resursima, instaliranje filtera, sakupljanje otpada i recikliranje, smanjenje emisije štetnih materija i.

24. Eksterna dimenzija društveno odgovornog poslovanja obuhvata: Lokalne zajednice, osiguranje radnih mesta, plaćanje poreza, briga o stabilnosti i prosperitetu zajednice, sponzorisanje sportskih klubova i kulturnih manifestacija, saradnja sa lokalnim obrazovnim ustanovama, Odnos sa partnerima, dobavljačima i potrošačima, sticanje poverenja, poštovanje želja i potreba partnera, velika briga o kvalitetu proizvoda, fer cene, poštovanje rokova izrade i nabavke, Poštovanje ljudskih prava, poštovanje radnog standarda i radnog prava, briga o zaštiti zdravlja, borba protiv korupcije, definisanje kodeksa ponašanja, Globalna briga za okolinu, osnivanje sektora za zapošljavanje stručnih lica na području globalne ekološke scene i održivog razvoja, izrada studija i dokumentacija osmišljavanje i sponzorisanje izrade ekoloških projekata, eko-sertifikacije.

25. Rasponi društvene odgovornosti korporacija Periodi sve češćih ekonomskih kriza donose nove vidove i sadržaje društvenih korporacija, zbog velikih uloga koje imaju u vidu imovine, ugleda, tržišne pozicije, itd. Rasponi društvene odgovornosti su (str. 369, slika 3): Proaktivno, preuzimanje društvene inicijative, delovanje bez pritisaka.Visok nivo socijalne odgovornosti, Prilagodljivo, prihvatanje etičke odgovornosti pod spoljnim pritiskom.Visok nivo socijalne odgovornosti, Odbrambeno, odgovornosti u zakonskim okvirima, propusti se priznaju, ali se brane. Visok nivo socijalne odgovornosti, Opstrukcijsko, prioritetan je profit i ciljevi organizacije. Odbijanje odgovornosti. Nizak nivo socijalne odgovornosti.

26. Društvena odgovornost Društvena odgovornost je prihvatanje činjenica da pored našeg preduzeća postoje Ibrojna druga preduzeća koja imaju legalno i legitimno pravo da posluju, Piramida društvene odgovornosti (str. 370, slika 4): Filantropska odgovornost, budi dobar korporativni građanin. Doprinosi društvu resursima. Poboljšaj kvalitet života, Etička odgovornost, budi etičan, obaveži se da radiš ono što je dobro. Pravedno i fer. Izbegavaj da nanosiš zlo, Pravne odgovornosti, povinuj se zakonu. Zakon je društvena klasifikacija dobrog i lošeg. Igraj po pravilima igre. Ekonomske odgovornosti, budi profitabilan. Temelji na kojima se svi ostali zasnivaju.

27. DRUŠTVENO ODGOVORNO POSLOVANJE KAO NUŽNA POTREBA P. Draker: Preduzeće je institicija društva jednako kao bolnice, škole, banka, To znači da se od preduzeća očekuje da čitavom svojom misijom i praksom služi društvu, jer se povećanje odgovornosti biznisa za procese u društvu pokazuje kao nužnost, preduslovom sreće, razvoja i opstanka, Privreda mora da više participira u društvenim obavezama i odgovornostima i zasnivati poslovanje na etičkim principima i promenjenom sistemu vrednosti, Profit je uslov opstanka preduzeća, ali se savremene korporacije sve više okreću humanističkim vrednostima, kao organizacije koje brinu o dobrobiti radnika i društva u celini, Svetska ekonomska kiza je i koncept neoliberalne ekonomije su potvrdili da za privredu nema ničega opasnijeg od nezasite želje akcionara za enormnim profitima, Postoje autori koji društvenu brigu preduzeća smatraju licemerjem, jer se društveni rad i humanizam koriste u svrhu njihovog marketinga i povećanje reputacije preduzeća kod kupaca, Zlatno pravilo etike: „Odnosi se prema drugima kako bi želeo da se drugi odnose prema tebi“.