Novi pristupi obrazovanju u oblasti IKT

1. Novi pristupi obrazovanju u oblasti IKT Zora Konjović Univerzitet u Novom Sadu Fakultet tehničkih nauka

2. Sadržaj • Trendovi koji utiču na IKT obrazovanje • Akcioni plan(ovi) RepublikeIrske – primer delovanja IKT industrije kao pokretačke snage (visokog i ne samo visokog) obrazovanja • Onašim prilikama u IKT obrazovanju • Planiranje i ažuriranje obrazovnih prilika • Implementacija obrazovnih prilika • Šta nam je činiti

3. Trendovi koji utiču na IKT obrazovanje • Velika potražnja za IKT kadrovima ma tržištu rada; • Globalizacija tržišta (radne snage IKT sektora, obrazovnih usluga IKT sektora); • Ogromna brzina tehnoloških promena u IKT oblasti; • Interdisciplinarnost/multidisciplinarnost IKT oblasti; • Otvorenost izvora; • Nove tehnologije.

4. Velika potražnja za IKT kadrovima ma tržištu rada • Prognoza je da će 2015. godine u EU nedostajati oko 864,000 IKT profesionalaca. • Za Srbiju nisam uspela da nađem prognoze, ali za Novi Sad (na osnovu samo 3 potencijalna poslodavca) može da se proceni potreba od oko 300 IKT profesionalaca u sledećoj godini.

5. Globalizacija tržišta • Globalizacija tržišta radne snage obrazovnoj instituciji donosi: veće tržište na koje može da plasira svoj proizvod - svršene studente; veće tržište na kome nastavnici nude svoje usluge. • Globalizacija tržišta obrazovanja obrazovnoj instituciji donosi: oštriju tržišnu konkurenciju; širu mogućnost saradnje sa drugim institucijama.

6. Ogromna brzina tehnoloških promena u IKT oblasti • Brzina promena u IKT oblasti je ogromna, dominiraju tehnološke promene koje sporo uklapamo u kurikulume • Razlog je što su u pitanju promene koje nastaju mahom “ispodradara” akademskog okruženja (profesor Milosavljević neki dan reče: Dok sam ja ulagao napor da nešto lepo spakovano i beznačajno objavim u časopisu sa SCI liste, onaj koji time nije bio opterećen napravio je Lucene tekst server). • Dokvalifikacija /prekvalifikacija radne snage (celoživotno učenje) u domenu novih IK tehnologija sada je posebno primenljiva na nastavnički kadar. Na primer, IKT industrija pokreće “paralelene”obrazovne sisteme zbog toga što obrazovne institucije ne mogu da obezbedi svršene studente sa znanjma specifičnih tehnologija.

7. IKT je interdisciplinarna/multidisciplinarna • IKT je interdisciplinarna/multidisciplinarna i po načinu nastanka i po mogućnostima primene pa školovanjem treba da obezbedimo različite grupe kompetencija: • Kompetencije za rad u “core” IKT industriji(hradver, sistemski softver, infrastrukturni softver, .... ) • Kompetencije za razvoj kvalitetnih aplikativnih rešenja za ne-IKT domene. • Kompetencije za kvalifikovano korišćenje IKT-e

8. Otvorenost izvora koja obezbeđuje • Otvorenost izvora obezbeđuje: • Studentu mogućnost slobodnog izbora obrazovne prilike. • Obrazovnoj instituciji mogućnost publikovanja obrazovnih prilika koje nudi, mogućnost preuzimanja sadržaja i njihovog korišćenja prilagođenosopstvenim specifičnostima.

9. Nove tehnologije • Mobilnoračunarstvo, • Distribuirano računarstvo, • Semantičke tehnologije, • Analiza i istraživanje podataka, • .........

10. Akcioni plan Republike Irske za period 2014 – 2018 “Malo je pokretačkih mehanizama koji su za globalno kreiranje radnih mesta važniji od razvoja IKT veština. Irska već ima ogromnu snagu u toj oblasti: a Bogatu bazo IKT preduzeća, domaćih i multinacionalnih, kvalitetan obrazovni sistem sa dobrim odzivoma i talenat i fleksibilnost radne snage; sve to spremno za razvoj prilika koje pružaju nove tehnologije. Ali smo mi takođe svesni da je Irska deo globalne utrke za talentima i mi se pojačano takmičimo za domaće investicije i izvozne prilike na bazi KVALITETA NAŠE RADNE SNAGE.” “ Ovaj akcioni plan izasniva se na našim snagama i ima ca cilj da odgopvori ambicijama Vlade Republike Irske iskazanim u dokumentu Action Plan for Jobs da Irska postane najatraktivnija svetska lokacija za raspoloživost IKT veština. ”

11. Akcioni plan Republike Irske za period 2014 – 2018 • Prvi akcioni plan je razvijen 2012 saradnjom Vlade i industrije na pristupu za obezbeđenje visoko kvalifikovanih IKT stručnjaka iz domaćih izvora. U skladu sa identifikovanim nedostajućim veštinama, ključni ciljevi plana su udvostručavanje broja diplomiranih studenata do 2018 i koraci kojima se odgovara kratkoročnim potrebama putem programa prekvalifikacije/dokvalifikacije.Do sada je ostvaren značajan napredak. • Očekuje se da broj diplomiranih bude udvosturčen do 2015 - 3 godine pre roka. • Broj studenata opredeljenih za predmete više matematike povećan je za 58% u poslednje 3 godine. • Proizvedeno je 2,000 diplomiranih na programima prekvalifikacije/dokvalifikacije. • Pre publikovanja Plana samo 45% veština koje je zahtevala industrija ostvarivano je iz domaićih programa visokog obrazovanja. Očekuje se da u 2014 obrazovni sistem zadovolji 60% zahteva industrije. • Fokus Plana je da obezbedi kvalifikovanu radnu snagu sa kor kompetencijama u domenu IKT i elektro/elektoničkog inženjerstva na master i višem nivou.

12. Strateški prioriteti • Povećanje broja diplomiranih master i višeg nivoa • Godišnja podrška za dodatnih 1,250 IKT mesta za bečelore u visokoškolskim institucijama, sa ciljem da se ostvari 1,037 dodatnih diplomiranih do kraja 2018. • Podizanje nivoa IKT obrazovnih kurseva kroz dokvalifikaciju u saradnji sa industrijom na dizajniranju programa i obezbeđenju prakse za studente • Podizanje IKT kapaciteta i svesti u obrazovnom sistemu. • Podrška razvoju matematičkih i IKT znanja kroz promotivne mere uz uključivanje industrije u kurikularne reforme; • Povećanje zadržavanja studenata na IKT programima visokoškolskih institucija sa 80% na83% u toku realizacije Plana; • Mere podrške usklađivanju programa sa potrebama industrije.

13. Strateški prioriteti • Obezbediti da Irska održava snažan skup IKT talenata i promovisati Irsku kao centar IKT veština najvišeg nivoa • Unaprediti efikasnost procesa odobravanja radnih dozvola da bi se privukli visoko kvalifikovani pojedinci i uvesti novu zakonsku regulativu i prateća akta u procesu aplikacije; • Podržati izdavanje do 2000radnih dozvola godišnje za iskusne IKT profesionalce koji poseduju deficiratna znanja i veštine.Zbog brzine promena u oblasti revidirati ova radna mesta svakih 6 meseci; • Međunarodno promovisati Irsku kao poželjnu destinaciju za visoko kvalifikovane IKT profesionalce uključujući i razvoj Web portala kojim će se zainteresovati talenti u IKT oblasti; • Organizovati sajmove za razvoj karijere u inostranstvu uz aktivno učešće kompanija koje imaju otvorena radna mesta.

14. Implementaciona struktura

15. Onašim prilikama u visokom IKT obrazovanju • Regulatorni okvir • Implementacija obrazovnih programa • Šta nam je činiti

16. Regulatorni okvir • Zakon o visokom obrazovanju. Treba da obezbedi mehanizme kojima bi se UNS-u omogućila implementacija oblika obrazovanja za ekonomičnije i kvalitetnije školovao kadar za IKT industriju. Primer: oblik Kratki ciklus koji je, zbog izuzetno brzih promena u IKT domenu, veoma pogodan za obrazovanje kadrova u IKT industriji nije našao svoje mesto u predlozima za izmene Zakona koje su sprovedene. • Uredba o finansiranju. Važeća uredba motiviše visokoškolske ustanove (VŠU) da oblikuju studije po modelu 4+1, da bi obezbedile stabilnije izvore finansiranja. Sa druge strane, modeli 3+2 i 3+1+1 su mnogo prikladniji za školovanje IKT kadrova i sigurno su ekonomičniji. Univerziteti ne ohrabruju eksplicitno modele 3+2 i 3+1+1, naprotiv određeni fakulteti su odustali od ovih modela i postoji jaka sklonost ka vraćanju na integrisane studije.

17. Međusobna interakcija visokoškolskih ustanova (VŠU) • Postoje sledeći mehanizmi interakcije: • Stručna veća Univerziteta. Jaka strana: omogućuju regularnu periodičnu (usvajanje planova i programa) interakciju VŠU u okviru Univerziteta. Slaba strana: Stručna veća i njihove nadležnosti su tako definisane da IKT orijentisani studijski programi potpadaju pod nadležnosti različitih veća sa različitim kompetencijama za procenu obrazovnih programa; forme obrazovanja koje ne podležu akreditaciji ne razmatraju se na stručnim većima. • Posebna tela stalnog ili privremenog karaktera koja osniva Univerzitet ili pojedinačni fakulteti. Jaka strana: mogu da posluže kao mehanizam za odlučivanje o formama obrazovanja koje ne podležu akreditaciji. Slaba strana: nedovoljna efikasnost (prema mom iskustvu). • TEMPUS projekti kurikularnog tipa. Dobra strana: Omogućuju da fakulteti UNS sarađuju međusobno i da sarađuju sa drugim VŠU. Slaba strana: Samo mali deo kurikuluma iz oblast IKT može se ostvaruiti kroz Tempus projekte (na primer, Projekat INCOMING o kome će još biti reči, uz osvrt na probleme uzrokovane nesklonošću VŠU iz Srbije da ostvare saradnju).

18. Interakcija VŠU sa IKT industrijom na razvoju kadrova za IKT sektor • Prema mom viđenju, postoje tri modela interakcije Univerzita/fakulteta i IKT industrije po pitanjima razvoja kadra za IKT sektor: • Direktna, kontinuirana interakcija • Ugovori o poslovno-tehničkoj saradnji između VŠI-a i firmi. Dobra strana: mogućnost da VŠI prilagodi studijske programe zahtevima „poznatog kupca” . Slaba strana: pitanje je kako je tim ugovorima regulisana uloga IKT industrije u planiranju obrazovnih aktivnosti (akreditovani programi, posebni program obuke radi dokvalifikacije/prekvalifikacije,…) i koliko je ta interakcija kontinuirana (nisam naišla na dobre primere praćenja realizacije ugovora sa ciljem unapređenja). Jedan primer za koji ja znam je FTN i Levi 9 je ugovor koji, između ostalog, sadrži i klauzule koje definišu savetodavno učešće Levi 9 u planiranju akreditovanih studijskih programa i učešće u odlučivanju u programima dokvalifikacije/prekvalifikacije). • Direktna, periodična interakcija • Sajmovi obrazovanja i sajmovi zapošljavanja. Dobra strana: prilika za regularno periodično susretanje. Slaba strana: nedovoljna iskorišćenost za direktne kontakte VŠI i firmi. • Direktna, neperiodična interakcija • Pojedine VŠI organizuju prezentacije (odabranih) firmi za svoje studente. Dobra strana: prilika da VŠI saznaju o tehnologijama koj firme koriste. Slaba strana: organizacija sadržaja koja ne omogućuje VŠI da prezentacije iskoristi za poboljšanje kurikuluma; firme poziva VŠI, vrlo ograničen broj pozvanih. • Indirektna, neperiodična interkacija • Takmičenja studenata pod pokroviteljstvom firmi. • Odlazak studenata na praksu u firme.

19. Upisne kvote • Politika povećavanja ukupnih kvota za studijske programe iz domena IKT. Dobra strana: postoji podrška univerziteta novim studijskim programima iz domena IKT. Slaba strana: ne postoji strategija obrazovanja IKT kadrova na nivou pojedinačnih univerziteta, niti na nivou zajednice univerziteta. • Upisne kvote, posebno budžetske određuju se po studijskom programu, bez prava da se u okviru VŠU vrši preraspodela prema interesovanju kandidata. Na studijski program OAS Softversko inženjerstvo i informacinone tehnologije na FTN-u bilo j 4.25 prijavljenih na jedno mesto i 7.29 prijavljenih na jedno budžetsko mesto, ali je broj budžetskih mesta ostao isti. • Nisam mogla da pronadjem zbirne podatke o upisnim kvotama na studijske programe iz IKT oblasti – da li bi nam to bilo korisno i ko bi to trebao da uradi?

20. Prostorna i tehnička opremljenost • Najvećim delom tehnička oprema ne zahteva velika ulaganja u odnosu na druge struke, ni prostorni uslovi nisu preterano zahtevni, ali na primer na FTN-u baš studijski programi iz IKT oblasti na E2 imaju ozbiljan problem sa prostorom koji neće moći da se reši u doglednoj budućnosti; • Pozivam vas sve da, nakon skupa, odete da pogledate kako izgleda objekat TMD u Fruškogorskoj ulici broj 11.

21. Nastavnički kadar • Alarmantan deficit nastavničkog kadra, posebno novog asistentskog kadra, čak i formalno (brojčano) • Trend odlaska studenata na master studije u inostranstvo dodatno otežava situaciju • Visoka stopa odlaska kvalitetnih studenata na doktorske studije u inostranstvu, • Studenti koji kod nas dolaze na doktorske studije su daleko nižeg kvaliteta • Prinadležnosti nastavnika: procena (gruba) je da su prinadležnosti nastavnika oko 50% prinadležnosti koje njihov prosečan bivši student ostvaruje nakon 2 godine rada u IKT industriji u Srbiji. • Nije teško sračunati kada ćemo da prestanemo da proizvodimo kvalitetan IKT kadar u Srbiji

22. Nastavna instrukcija • Pored kvalitetnog studijskog programa, da bi se obezbedilo kvalitetno školovanje IKT kadrova, važno je da se ovi studijski programi realizuju na odgovarajući način • Tu postoje dva problema: • Metodika informatike je mlada oblast i mora da prati dinamiku razvoja informatike • Odsustvo metodičko-pedagoškog paketa predmeta u obrazovanju univerzitetskih nastavnika u IKT • Potrebno je prilagoditi nastavnu instrukciju nastavnim ciljevima u IKT obrazovanju: • Savremene IKT tehnologije • Sticanje praktičnih znanja • Transverzalne veštine (kritičkomišljenje, preuzimanjeinicijative, rešavanjeproblema, timskirad, …) • Osposobljavanjestudenatazaceloživotnoučenje (stalnopraćenjerazvoja IKT)

23. Nastavna instrukcija u IKT • Learning by doing • Project-based learning • Agilna pedagogija • Preuzimanje metodologije razvoja softvera u instrukciju • Agilne metode razvoja softvera kao instrukcioni metod – metoda razvoja softvera je istovremeno i instrukciona metoda i sadržaj (studenti uče SCRUM metodologiju kroz SCRUM)

24. Evaluacija postignuća • Pravovremenost • Kvalitet • Ispitni rokovi nisu mehanizam koji to omogućuje, jer narušava princip pravovremenosti

25. Smernice za studentske projekte u IKT obrazovanju • Projekat treba da ima metodičko-didaktičku vrednost – kroz rad na projektu student treba da usvoji znanja predviđena kurikulumom. • Projekat treba da bude sličan projektima koji se razvijaju u IKT industriji. • Projekat treba da se razvija po metodologijama koje se koriste u IKT industriji (SCRUM). • Projekat treba da pokrije sve faze životnog ciklusa softvera prema metodologiji – ovo uključuje i faze uvođenja i održavanja. • Da bi projekat pokrio sve faze razvoja softvera, projekat treba da ima upotrebnu vrednost (održavanje ima smisla samo za softver koji se koristi). • Tržišna vrednost projekta ne sme ni na koji način da ugrozi metodičke aspekte projekta • orijentacija na razvoj open-source rešenja – podsticanje deljenja znanja i doprinos zajednici) • tematsko profilisanje projekata – npr. razvoj rešenja koja koristi studentska zajednica

26. Prikaz slučaja • Mobilna aplikacija za pristup obrazovnim servisima • Aplikacija omogućuje studentima pristup podacima sa kurseva koje pohađaju na način koji odgovara njihovim realnim potrebama (funkcionalnosti, dostupnost i kvalitet) • Razvija je tim od 4 studenta sa različitih studijskih programa i različitih godina studija vođeni od strane nastavnika sa Katedre za informatiku • Projekat pokriva znanja i tehnologije koje su po sadržaju i obimu izvan kurikuluma koje pohađaju

27. Šta nam je činiti • Jačati povezivanje VŠU i industrije sa ciljem obezbeđenja kadra za industriju • Studijski programi • Programi dokvalifikacije/prekvalifikacije • Povećati upisne kvote za kor IKT na svim nivoima studija • Obezbediti budžetske studente i finansijsku pomoć za školarine • Obezbediti platu za zadržavanje postojećeg i razvoj novog nastavničkog kadra (svi kvalitetni će da nam se raziđu, a novi neće doći) • Unapređivati nastavnu instrukciju na IKT programima • Obrazovati visokoškolske nastavnike u metodičko/didaktičkom domenu (obezbediti edukaciju od strane kompetenih edukatora, verovatno nastavnika iz IKT domena) • Ohrabriti istraživanja IKT metodičko/didaktičkog aspekat (favorizovati projekte iz ove oblasti) • Prilagoditi regulativu obrazovanju za IKT industriju (da se odgovori potrebama tržišta dok nije kasno)