VITAMINI

1. VITAMINI Stanišić Svetlana

2. Kako prepoznajemo netačne informacije o prehrambenim proizvodima, dodacima koji se koriste u ishrani, načinima za regulisanje telesne mase? Složeni problemi ne mogu imati jednostavna rešenja!!!!

3. Šta su to standardi za unos hranljivih materija? 1941. godine grupa naučnika, njih 25, je formiralo u Americi prvi odbor za ocenjivanje kvaliteta ishrane. Formirani su i publikovani dve godine kasnije, standardi za evaluaciju nutritivnog unosa. I danas se pod nazivom Dietary Reference Intakes podvodi pet klasa standarda, i najnovije preporuke za korigovanje njihovih vrednosti.

4. ESTIMATED AVERAGE REQUIREMENTS (EAR) predstavlja nutritivni unos koji može da zadovolji potrebe 50 % populacije, sličnog godišta i pola. • RECOMMENDED DIETARY ALLOWANCE (RDA) predstavlja količinu nutritivnih materija koje su dovoljne da zadovolje potrebe 97% populacije, sličnog godišta i pola. • TOLERABLE UPPER INTAKE LEVELS (UL) predstavlja maksimum unosa hranljive materije u dužem periodu koji kod većine ljudi neće izazvati posledice po zdravlje.

5. ADEQUATE INTAKES (AI) predstavlja količinu nutritivnih materija, koja se definiše prema većini zdrave populacije i njihovim potrebama, kada je nemoguće definisati RDA. • ESTIMATED ENERGY REQUIREMENTS (EER) predstavlja prosečnu energetsku potrošnju energije, i potrebu za unosom kod većine populacije određenog doba i pola.

6. Koji se standardi koriste na etiketama proizvoda? • DAILY VALUES, standard definisan od strane Food and Drug Administration, koji je referentan za izražavanje hranljivog sadržaja na etiketama proizvoda, a izražava se u % dnevnih vrednosti. Obuhvata : • REFERENCE DAILY INTAKES (RDI), standardi utvrđeni još 1968. godine za unos vitamina i minerala prema dobu i polu. • DAILY REFERENCE VALUES (DRV) su standardi određeni za proteine, ugljene hidrate i masti, kao i neke druge specifične materije, npr holesterol ili minerale za koje se ne mogu utvrditi RDI standardi (Na, K).

7. U razvijenim zemljama je zakonom određeno kako se sme promovisati proizvod kroz natpis na etiketi: • FORTIFIED /ENRICHED – najmanje 10 % minerala i vitamina dodato u odnosu na uobičajen sadržaj • HEALTHY – obezbeđeno 10 % dnevnog unosa vitamina i minerala uz nizak nivo masti, i manje od 60 mg holesterola i 360-480 mg natrijuma po porciji • LIGHT – hrana sa najmanje 30 % manje kalorija u odnosu na očekivan sadržaj i uz to 50 % manje natrijuma • GOOD SOURCE – hrana koja obezbeđuje bar 10-19 % datog nutricijensa od dnevnih potreba, LOW SOURCE – 5 %, HIGH SOURCE – 20 % • ORGANIC – u toku uzgajanja i proizvodnje bar 95 % proizvoda nisu korišćena veštačka đubriva niti bilo koja metoda poboljšanja prinosa i kvaliteta koja nije prirodna • NATURAL – hrana koja ne sadrži veštačke boje, ukuse ili bilo koje druge sintetičke supstance.

8. FAT FREE – manje od 0.5 g po porciji • SATURATED FAT FREE – manje od 0.5 g po porciji, naročito transmasnih kiselina • LOW FAT – 3 g po porciji • LOW SATURATED FAT – 1 g ili manje i ne više od 15 % kcal od zasićenih masnih kiselina • REDUCED FAT – najmanje 25 % masti manje po porciji • CHOLESTEROL FREE – manje od 2 mg holesterola i od 2 g zasićenih masnih kiselina po porciji • LOW CHOLESTEROL – manje od 20 mg holesterola i 2 g zasićenih masnih kiselina po porciji • SODIUM FREE – manje od 5 mg natrijuma po porciji. • SUGAR FREE – manje od 0.5 g po porciji • NO ADDED SUGAR – nije dodat šećer u procesu obrade • REDUCED SUGAR – najmanje 25 % manje u odnosu na slične namirnice • CALORIE FREE – manje od 5 kcal po porciji • LOW CALORIE – 40 kcal po porciji (30 gr) • REDUCED CALORIE – najmanje 25% kcal manje u odnosu na referentnu vrednost • HIGH FIBER – 5 g po porciji • GOOD SOURCE OF FIBER – 2,5 do 4,9 g po porciji • MORE FIBER – najmanje 2.5 g dijetetskih vlakana dodato porciji u procesu proizvodnje.

9. DEFINICIJA VITAMINA Vitamini predstavljaju organska jedinjenja čije je prisustvo neophodno u ljudskoj ishrani (u maloj količini-mikronutricijensi) za odvijanje metaboličkih procesa. Radi poređenja – 28 gr vitamina se unosi na 70 kg hrane. Potreba za vitaminima zavisna je od: pola, uzrasta, fizičke aktivnosti, zdravstvenog stanja i uslova života. Ali 40% odraslih u Evropi i SAD uzimaju vitaminske i mineralne suplemente, koji nose izvestan rizik. Vitamin D može u određenim uslovima biti sintetisan u organizmu, a vitamin K je produkt crevne bakterijske flore.

10. Prirodni ili sintetički? Bez obzira na to da li su sintetisani u laboratoriji ili stvoreni u prirodi, jedinjenja koja imaju istu hemijsku strukturu, imaju isti mehanizam dejstva u ljudskom organizmu!!!! Razlike ipak postoje. Neki od vitamina obuhvataju grupu jedinjenja, od kojih svako pokazuje različitu aktivnost. Vitamin E, je dva puta efikasniji u obliku u kojem se nalazi u prirodnom izvoru, ali je zato sintetički vitamin B9 ili folna kiselina, koja se dodaje žitaricama, 1.7 puta aktivnija od prirodne forme, folata. Vitamin C se u celom voću i povrću nalazi zajedno sa bioflavonidima, koji pomažu njegovu apsorpciju i upotrebu. Njih ima deset puta manje u voćnom soku.

11. KLASIFIKACIJA VITAMINA Vitamini se dele prema tome da li su rastvorljivi u vodi ili mastima: • LIPOSOLUBILNI – A,D,E,K, mogu se skladištiti u organizmu, • HIDROSOLUBILNI – vitamini grupe B i C vitamin, zahtevaju svakodnevan unos. Kako su bili otkrivani, tako su im dodeljivana imena po abecednom redu, ali su u međuvremenu neki izbačeni sa liste (vitamin P), a neki podeljeni kao vitamin B, jer je utvrđeno da su u pitanju različite supstance.

12. Hidrosolubilni vitamini: a. zahtevaju prisustvo žučnih soli radi varenja i apsorpcije i ne skladište se u organizmu b. zahtevaju prisustvo žučnih soli radi varenja i apsorpcije i skladište se u organizmu c. ne zahtevaju prisustvo žučnih soli radi varenja i apsorpcije i skladište se u organizmu d. ne zahtevaju prisustvo žučnih soli radi varenja i apsorpcije i ne skladište se u organizmu U hidrosolubilne vitamine se ubrajaju: a. vitamini grupe B i vitamin C b. vitamini C i H c. vitamini A, D, E i K d. vitamini grupe B i vitamin A

13. Liposolubilni vitamini se teže izbacuju iz organizma (najlakše se izbacuje vitamin K) nego hidrosolubilni, jer se deponuju u masnom tkivu. Od hidrosolubilnih vitamina rezerve za duže vreme stvaraju samo vitamin B12 i B6. Ipak, prosečna osoba ne mora unositi ni vitamin C 20-40 dana, pre nego što se jave simptomi deficita. Najtoksičniji u slučaju prekomernog unosa je vitamin A, naročito kod trudnica i starijih, a potom i vitamin D. Apsorpcija liposolubilnih vitamina zavisi od apsorpcije masti, stanja GIT, npr čak i unosa nekih lekova za mršavljenje. Ovi lekovi vezuju masti i utiču da veći procenat bude izbačen nego apsorbovan, u tom procesu smanjuju i apsorpciju liposolubilnih vitamina.

14. Vitamini su: a. organska jedinjenja koja se ne stvaraju u organizmu i u ne razgrađuju se u cilju dobijanja energije b. neorganskog porekla, ne stvaraju se u organizmu i ne razgrađuju se u cilju dobijanja energije c. organska jedinjenja koja se stvaraju u organizmu i ne razgrađuju se u cilju dobijanja energije d. organska jedinjenja koja se ne stvaraju u organizmu i razgrađuju se u cilju dobijanja energije U liposolubilne vitamine se ubrajaju: a. vitamini grupe B b. vitamini C i H c. vitamini A, D, E i K d. niacin i folna kiselina Liposolubilni vitamini: a. zahtevaju prisustvo žučnih soli radi varenja i apsorpcije i ne skladište se u organizmu b. zahtevaju prisustvo žučnih soli radi varenja i apsorpcije i skladište se u organizmu c. ne zahtevaju prisustvo žučnih soli radi varenja i apsorpcije i skladište se u organizmu d. ne zahtevaju prisustvo žučnih soli radi varenja i apsorpcije i ne skladište se u organizmu

15. VITAMIN C Askorbinska kiselina je neotporna na prisustvo kiseonika, baznu sredinu i visoke temperature, pa je najbolji izvor vitamina C sveže voće i povrće.

16. Askorbinska kiselina je hemijsko ime: a. vitamin A b. vitamin D c. vitamina C d. vitamina E Antioksidantna svojstva imaju vitamini: a. A, C i E b. A, D, E i K c. B i C d. A, C, E i D Glavni izvor vitamina C u hrani predstavljaju: a. namirnice životinjskog porekla b. mleko i mlečni proizvodi c. žitarice d. sveže i termički neobrađeno voće i povrće

17. Za više primate (majmune i ljude), mali deo sisara (gvineja prase i slepe miševe), neke ptice (vrapce) i ribe, vitamin C je esencijalni nutricijens. Mutacijom gena, ove vrste su izgubile mogućnost sinteze vitamina C, koja nije bila letalna, jer se vitamin C nalazio u njihovoj ishrani. Npr. zdrava koza može u svom organizmu od glukoze dnevno sintetisati i do 13 g vitamina C.

18. ISTORIJA VITAMINA C Pre nego što je otkriven uzrok pojave skorbuta, ljudi koji su živeli u hladnim predelima, iz iskustva su znali da preveniraju bolest infuzijom iglica četinara. 1536. godine, francuski istraživač, Žak Kartije je spasio život čoveku iz svoje pratnje, kada mu je dao napitak od prokuvanih grančica tuje, što je kasnije utvrđeno da obezbeđuje 50 mg vitamina C na 100 g grančica četinara.

19. ISTORIJA VITAMINA C Skorbut je bio opisan i od strane Hipokrata, 400 godine pne, ali je prvi pokušaj da da naučno objašnjenje za pojavu skorbuta izveo James Lind, lekar Britanske kraljevske mornarice. 1774. godine je Lind davao jednoj grupi mornara po 3 citrusa dnevno, dok se druga grupa mornara zadržala na starom načinu ishrane. Ovo se smatra i prvim kontrolisanim eksperimentom koji je izveden u ovoj oblasti. Pošto je sveža hrana bila previše skupa, mornarica je našla srednje rešenje. Mornarima je obezbeđivala prokuvan sok od citrusa, koji je bio isplativiji, ali bez uticaja na bolest, i Lindov zaključak je gurnut pod tepih.

20. ISTORIJA VITAMINA C 1907. godine Axel Holst i Teodor Frolich ispitivali su pojavu bolesti beri beri na eksperimentalnim životinjama, koja se javljala kod norveških mornara na prekookeanskim brodovima. Umesto golubova odabrali su za eksperiment gvinejsko prase i podvrgli ga dijeti. Umesto očekivane bolesti, eksperimentalna životinja je obolela od skorbuta. 1928. godine artički antropolog Vihjalmur Stefansson je istraživao kako Eskimi ne obolevaju od skorbuta, dok ista bolest pogađa evropske arktičke istraživače, koji zbog uslova u ovim oblastima ne unose dovoljno svežeg voća i povrća. Zaključak je bio da Eskimi unose dovoljno vitamina C zahvaljujući minimalno termički obrađenom mesu ribe. 1928-1933. godine Szent-Gyorgyi i Joseph Svirbely su izolovali vitamin C i nazvali ga askorbinska kiselina.

21. Kako se izbacuje višak vitamina C, obzirom da je u pitanju hidrosolubilan vitamin?

22. Uloga vitamina C: • Učestvovanje u odbrani od slobodnih radikala, zbog čega spada u antioksidante.* • Učestvovanje u sintezi koštanog matriksa, kolagena, hrskavice, dentina, održavanje zidova krvnih sudova. • Učestvovanje u raznim metaboličkim procesima. • Učestvuje u apsorpciji gvožđa.

23. Poremećaj usled nedostatka vitamina C je poznat kao SKORBUT, bolest koja je prvi put primećena kod mornara, usled jednolične ishrane. Manifestuje se difuznim krvarenjima, sporim zarastanjem rana, povećanom fragilnošću kostiju. Prvo se uočava krvarenje u predelu folikula dlaka, na zadnjoj strani ekstremiteta, i u predelu zglobova, što je sve posledica poremećaja u sintezi vezivnog tkiva.

24. Dnevne potrebe se kreću: • 75 mg za žene • 90 mg za muškarce Povećane su kod pušača, bar 35 mg dnevno više, u slučajevima povećanog stresa i u periodu rasta i razvoja organizma, u slučaju upotrebe kontraceptiva, kod groznica, kao i zarastanja rana. U organizmu odrasle osobe se nalazi oko 0.3-2 g vitamina C u zalihama, a najviše u leukocitima, očima, mozgu. Neželjeni efekti zbog prekomernog unosa nisu utvrđeni.

25. VITAMINI GRUPE B Grupa jedinjenja koja čine B vitamine imaju više uloga u organizmu, a najznačajnije je to da regulišu: -izgradnju novih tkiva i ćelija od hranljivih materija, -dobijanje energije od hranljivih materija. Ovi vitamini se zbog svoje hidrosolubilnosti lakše izbacuju iz organizma, a veći deo biva uništen i termičkom obradom hrane. Ipak, najveći gubitak vitamina B uzrokuje odbacivanje ljuske žitarica, u procesu obrade, čime se ostavlja samo srednji deo, bogat skrobom. Danas i u modernom svetu, od nedostatka vitamina B pate najviše pušači, alkoholičari i stari ljudi.

26. Zašto alkoholičari pate od nedostatka vitamina B? • alkohol ometa apsorpciju tiamina, • alkohol ubrzava izbacivanje tečnosti, pa i svega rastvorenog u krvi, • alkoholizam je često povezan sa lošom ishranom.

27. TIAMIN (B1 VITAMIN) Sadrži tiazolski prsten, po kome je dobio ime (TIazol+vitAMIN). On utiče na: • razlaganje glukoze ili njeno pretvaranje u masti, • na razlaganje aminokiselina, • na stvaranje DNK i RNK. Još pre 12 godina istraživanje u SAD-u je pokazalo da ishrana putem infuzije, bez dodatka vitamina B1, u roku od samo 7 dana dovodi do nakupljanja mlečne kiseline u krvi, koja ne može da se razloži, jer nema ciklusa limunskih kiselina.

28. Potrebe za vitaminom B1 na dan: • Deca i odrasli 0.3mg/1000 kcal* • Trudnice 0.4mg/1000 kcal • Dojilje 0.45mg/1000 kcal • Povećan unos kod alkoholičara, bolesnika na diuretskoj terapiji. *pošto većina vitamina B grupe ima ulogu u energetskom metabolizmu, onda se potrebe mogu računati prema energetskom unosu.

29. Šta je to beri-beri? • GIT-poremećaj motorne i sekretorne funkcije trakta i anoreksija • CNS-od blago smanjene nervne aktivnosti do paraliza sa bolovima • KVS-razvoj srčane slabosti sa otokom donjih ekstremiteta • lokomotorni sistem-bolovi u kostima i mišićima.

30. Toksični uticaj prekomernog unosa vitamina B1 nije poznat, a vitamin je zastupljen u svim vrstama namirnica (osim masti, šećera i ulja). Ima ga čak i u pekarskim proizvodima.

31. RIBOFLAVIN (VITAMIN B2) Riboflavin je sastavljen od riboze i žuto zelenog pigmenta, flavina. Najbolji izvor vitamina B2 je mleko, koje se zbog njegove fotosenzitivnosti pakuje u neprovidnu ambalažu, a simptomi toksičnog dejstva usled preteranog unosa nisu poznati. Ostali izvori su jaja, meso, jetra, spanać, pečurke, zeleno lisnato povrće. Oni koji ga unose putem suplemenata, mogu imati jako žutu boju urina (flavin-žuto).

32. Riboflavin ulazi u sastav jedinjenja koja učestvuju u: • procesu deaminacije • oksidativne fosforilacije • deluju kao antioksidansi. Potreba za riboflavinom se definiše prema energetskoj potrošnji i iznosi: • 1.6 mg za decu, žene • 1.7 mg za muškarce, trudnice i dojilje.

33. Blagi nedostatak riboflavina je moguće videti za vreme trudnoće ili adolescencije, a inače je jako redak, kao i nedostatak tiamina i niacina jer je hleb obogaćen ovim vitaminima u razvijenijim zemljama. Deficit riboflavina se zove ARIBOFLAVINOZA, a manifestuje se: • lezijama kože lica, seboreičnim dermatitisom u predelu obraza i ušiju, • pukotinama koje se razvijaju u uglovima usana, • glatkim, purpurnim jezikom sa atrofijom gustativnih kvržica, poremećajem čula ukusa, • poremećajem vida.

34. Da li treba uzimati kompleks vitamina B u obliku suplemenata? Bitno je uzimati čitav kompleks vitamina B, jer visok unos samo jednog utiče na povećano izbacivanje svih drugih. Uticaj vitamina B najveći je na: -nervni sistem, -kožu, kosu i nokte, -sluznicu creva, -krv.

35. NIKOTINSKA KISELINA (VITAMIN B3) Niacin ima dva oblika: • Niacin (nikotinska kiselina) • Nikotinamid U organizmu se čak može i sintetisati ukoliko ima dovoljno esencijalne aminokiseline, triptofana, i vitamina B2 i B6. Najviše niacina ima u jetri i mlečnim žlezdama, dok se višak lako izbaci urinom.

36. Niacin ulazi u sastav dva enzima: • NAD, koji učestvuje u procesima razlaganja glukoze, • NADP, koji učestvuje u reakcijama sinteze glukoze iz proteina ili glicerola. Potrebe za niacinom se vezuju sa energetsku potrošnju i iznose 6.6 mg ili NE/1000 kcal dnevno. U velikim količinama ima toksični uticaj: • Crvenilo kože, širenje krvnih sudova, • Gastrointestinalne tegobe • Oštećenja jetre

37. Kada su Španci doneli u Evropu kukuruz, kao tipičnu hranu iz Srednje Amerike, nisu preneli i običaj da se kukuruz pre kuvanja potapa u baznu vodu, da bi se rastavio kompleks proteina i niacina, kako bi se niacin mogao resorbovati. Veliki deo stanovnika Evrope koji je prešao na ishranu kukuruzom je oboleo od pelagre, koja je dobila ime po španskoj reči pelle, što znači koža, jer su se prvi simptomi javljali na koži.

38. Simptomi pelagre se opisuju sa 3 D: dermatitis, dijareja i demencija. Najveći izvor niacina su meso i žitarice u ishrani.

39. Tiamin je: a. vitamin B1 b. vitamin B2 c. vitamin B6 d. vitamin B12 Riboflavin je: a. vitamin B1 b. vitamin B2 c. vitamin B6 d. vitamin B12 Glavna (zajednička) uloga vitamina grupe B je u: a. kontroli metaboličkih procesa b. kontroli antioksidantnog statusa c. sintezi faktora koagulacije d. sintezi vidnog pigmenta Vitamini grupe B se najčešće doziraju: a. po jedinici telesne težine b. po jedinici telesne mase c. prema veličini energetskog unosa d. prema polu osobe

40. PIRIDOKSIN (VITAMIN B6) Piridoksin obuhvata: • Piridoksin, • Piridoksal • Piridoksamin, sa zajedničkom ulogom formiranja PLP (piridoksal-fosfata). PLP učestvuje u : • Energetskom metabolizmu glukoze, • konverziji linoleinske (esencijalne kiseline) u arahidonsku,

41. reakcijama aminokiselina i • oslobađanju antitela iz ćelija imuniteta, limfocita. Bez njega bi sve aminokiseline bile esencijalne. Zastupljen je u velikom broju namirnica, naročito u mesu, ribi, bananama, spanaću, šargarepi i pasulju.

42. Potrebe za piridoksinom iznose: • 1.3 mg dnevno za odrasle, • 1.5 mg dnevno za žene starije od 50 godina, • 1.7 mg za muškarce starije od 50 godina. Kod nedovoljnog unosa se javlja anemija, dermatitis i neurološki poremećaji. Preko 2-4 g javljaju se oštećenja nerava i koordinacije pokreta, pa treba biti oprezan, jer ga neki prepisuju za otklanjanje PMS i mučnine u trudnoći.

43. PANTOTENSKA KISELINA (VITAMIN B5) Pantotenska kiselina se nalazi u svim živim organizmima,(grč. pan = od svuda) i delom se unosi hranom a delom je stvaraju mikroorganizmi u crevima. Sa fosforom stvara CoA, pa je njena osnovna uloga u metabolizmu ugljenih hidrata i masti.

44. Nedostatak pantotenske kiseline nije zabeležen kod ljudi, i dnevna doza se procenjuje na 5 mg. Simptomi koji su pronađeni ispitivanjem specijalno ovog nedostatka su: glavobolja, zamor i demencija. Toksični efekti, takođe, nisu poznati. Pantotenska kiselina je zastupljena u velikom broju namirnica, naročito u mleku i soku od pomorandže.

45. BIOTIN (VITAMIN H) Biotin je jedinjenje koje u svom sastavu ima S. Njegovu apsorpciju može sprečiti protein iz nedovoljno termički obrađenih jaja, avidin i zato se nedostatak može javiti kod onih koji jaja unose u svežem stanju. U slučaju nedostatka mogu se javiti simptomi: gubitak kose, svrab kože, konvulzije, nervni poremećaji.

46. Uloga biotina je u : • Sintezi masnih kiselina • Sintezi aminokiselina • Sintezi DNK i RNK. Nisu poznate tačne doze koje su neophodne za pravilno funkcionisanje organizma, ali se procenjuju na 30 μg. Toksični efekti nisu poznati. Izvor biotina u ishrani su žumance jajeta, jetra i paradajz.

47. Pantotenska kiselina sa fosforom stvara: a. koenzim A b. NAD i NADP c. FAD d. PLP Biotin je: a. vitamin D b. vitamin E c. vitamin H d. vitamin K

48. FOLNA KISELINA (FOLATI, VITAMIN B9) Folati su grupa hemijski sličnih jedinjenja, od kojih je najpoznatiji predstavnik folna kiselina, čiji se žuti kristali nalaze u zelenom lisnatom povrću.* *po lisnatom povrću su i dobili ime: folium- list

49. Njihova najveća uloga u sintezi purina i timina (sastavnih delova DNA), i u sintezi hemoglobina. Samim tim, u slučaju nedostatka se javljaju anemija (nesazreli eritrociti) i poremećaj rasta i razvoja.

50. Folna kiselina je dakle, neophodna za sintezu DNA, zbog čega se smanjuje unos, kada neko boluje od raka. Naročito je značajno unositi folate u periodu trudnoće, jer u slučaju nedostatka, kod deteta se javlja poremećaj razvoja mozga, kičmene moždine i kičme.