Osiguravajuće kompanije kao institucionalni investitori

1. Osiguravajuće kompanije kao institucionalni investitori

2. EKSPANZIJA OSIGURANJA:broj osiguranih u sistemu penzijskog osiguranja SAD 1960–2000

3. Broj kompanija osiguranja života u SAD, 1950-1999

4. BROJ STANOVNIKA SAD OBUHVAĆENIH PRIVATNIM PENZIJSKIM PLANOVIMA 1975–1999

5. RAST VREDNOSTI AKTIVE FONDOVA SOCIJALNE SIGURNOSTI, DOMINANTNO PENZIONIH U SAD 1957–2000

6. KONSEKVENCE EKSPANZIJE: • Rast tražnje na finansijskim tržištima • Povećanje kapitalnih budžeta osiguravajućih kompanija • Problem pogrešnog izbora (negativne selekcije) • Problem moralnog hazarda • Reakcija supervizije na ove probleme

7. Visoka izloženost na tržištu HOV: strukturaaktive kompanija osiguranja života u SAD (stanje početkom 2000)

8. PROBLEMI SA IZLOŽENOŠĆU: primer reakcije na rastući rizik: učešće hipotekarnih instrumenta u strukturi aktive kompanija životnog osiguranja

9. SPECIFIČNOSTI RAZLIČITIH VRSTA OSIGURANJA: STRUKTURA AKTIVE PRIVATNIH PENZIJSKIH PLANOVA (SAD, stanje krajem 99)

10. PROBLEM KONSTRUKCIJE I ODRŽAVANJA OPTIMALNOG PORTFOLIA • Naivni i optimalni portfolio • Šta je optimalni portfolio? Tri analogije: smeša, legura ili jedinjenje elementa • 4 osnovna koraka u procesu upravljanja portfoliom • Ograničenja i specifičnosti osiguranja

11. Proces upravljanja portfoliom ima 4 osnovne faze I Definisanje investicione strategije i politike U ovoj fazi je bitno: • definisati investicione ciljeve prihvatljivi nivo rizika. Ograničenja: vrsta delatnosti u osiguranju i eksterna pravila supervizije • Investiciona strategija se revidira periodično • Upotreba strategije:pojednostavljeno – vodič za pojedinačne investicione odluke

12. Druga faza procesa • Istraživanje finansijskihi ekonomskihuslova i prognoza budućih trendova. • Nalazi se koriste da se definisao najkraći put za dostizanje ciljeva iz prve faze. • Analize se redovno obnavljaju.

13. Treća fazaprocesa:KONSTRUKCIJA PORTFOLIA • Alokacija raspoloživih fondova available funds na što više alternativa koje vode minimizaciji rizika maksimizaciji prinosa. Ili – obrnuto. • Bitno: alokacija treba da zadovolji specifične ciljeve iz prve faze. Ako su ti ciljevi uslovljeni vrstom delatnosti i apriornim pravilima problem se pojenostavljuje. (Slučajevi portfolia sa 2-3 HOV)

14. Četvrta faza: monitoringi obnavaljanje portfolia • U slučaju revizije investicionih ciljeva iz faze 1potrebno je trenutno modifikovati strukturu portfolia • U slučaju kada su ciljevi stabilni izvodi se redovna evaluacija portfolio performansi. • U slučaju pogoršanja radi se revizija strukture

15. Za prvu konstrukciju portfolia posebno su bitne sledeće varijable: • Poreklokapitalailiizvora dohotka koji se ulaže. Različite delatnosti u osiguranju imaju različite izvore. • Koliko je portfolio bitan za finansijsku poziciju? • Da li postoje i koje su zakonske restrikcije koje utiču na strukturu portfolia. (Penzijsko versus osiguranje života) • Kada i kako se revidira portfolio: da li neočekivane prolazne promene u vrednosti njegovih elemenata zahtevaju promenu investicione politike?

16. Standardievaluacije portfolio performansi • Definisanje kriterijumskog (Benchmark) portfolia. Ovo je preporučljivo rešenje. Ključne varijable su rizik i prinos.Koriste se posebne analitičke alatke. (Sharpeov, Jensenov i Treynerov index, kao osnovne) • Uparivanje preferencija prema riziku i investicionih ciljeva. Manje preporučljivo rešenje za osiguranje. Pogodno za individualne investitore i specifične investicione strategije. Tehnički teško primenljivo jer • Zahteva analzu tolerancije na rizik • Reviziju ciljeva iz faze 1. Stepen slobode izbora osiguranja

17. Ograničenja investicione strategije • Potrebe održanja likvidnosti • Potrebe genersanja prihoda ili ulaganje u druge alternative (zgrade, opremu, ljude itd) • Vremenski horizont ulaganja • Duži vremenski horizont favorizuje preuzimanje rizika • Kratkoročna ulaganja favorizuju nisko rizične HOV jer je verovatnoća generisanja kapitalnog dobitka ili poboljšanja performansi date HOV mala.

18. OGRANIČENJE U OSIGURANJA • Ograničenja vezana za ulaganje kapitala (risk based capital requirement -RBCR) • Za svaku vrstu aktive definiše se ponder rizika u rasponu od 0% za najmanje rizične do 100% za najrizičnije alaternative • Proizvod pondera i vrednosti ulaganja daje apsolutnu vrednost RBCR • Pitanje: da li su ovi ponderi definisani kod nas i kako ih definisati?

19. Specifičnosti vrsta osiguranja • Osiguranje života ima pogodnije uslove za definisanje optimalne investicione politike zbog veće verovatnoće predviđanja primitaka i izdataka • Regulator unapred determiniše dopustive proporcije portfolia (Minimizacija učešća rizičnih HOV)

20. DVE TIPIZIRANE STRATEGIJE UPRAVLJANJA PORTFOLIOM U OSIGURANJU (STRUKTURNE STARTEGIJE) • Dublirajuća strategija (dedicated portfolio strategy). Rezultat: tok prinosa (ili primitaka) koji odgovaraju budućim obavezama nezavisno od promene kamatnih stopa • Pogodna u delatnostima osiguranja života i penzijskog osiguranja

21. STRATEGIJA IMUNIZACIJE • Ova strategija rezultira izvesnim fiksnim iznosom vrednosti ulaganja nezavisno od promene kamatnih stopa • Dopunske strategije zavise od vrste dominantnih proizvoda odnosno varijabilnost i predvidivosti budućih obaveza

22. PORESKA OGRANIČENJA I PREDNOSTI • Kuponski prinos i devidenda se oporezuju • Specifični poreski režimi ulaganja u pojedine vrste osiguranja (Penzijski planovi) • Uvek postoji poreski rizik (Verovatnoća revizije stopa i osnovica)

23. Osiguranje imovine • cash flows je manje predvidiv predictable • Fiducijerna odgovornost • Ograničenja likvuidnosti • Regulacija je permisivna

24. 4 ključna pitanja prve konstrukcije portfolia 1. Koje vrste hartija su prihvatljive za ulaganje 2. Koje su poželjne proporcije u strukturi portfolia 3. Rang hartija prema značanosti 4. Definisanje specifičnih hartija (emitent, vrsta, rok, prinos) koje se unose u portfolio

25. ZNAČAJ PRVOG IZBORA • Najveći deo prinosa (85% to 95%) portfolia je determinisan sa prve dve odluke a ne selekcijom pojedinačnih HOV • Izbor dobre pojedinačne HOV može uvećati vrednost portfolia ali ne može bitno promeniti njegovu strukturu • Definisanje ranga HOV koje se primarno biraju bitno utiče na održavanje optimalne strukture portfolia

26. Posebna pažnja - kombinovano dejstvo oporezivanja i inflacije. (Dokaz:efekat poreza i inflacije na prinos HOV u periodu 1926 – 1998.) Before Taxes After Taxes After Taxes and Inflation

27. TRADICIJA, KULTURA I... STRUKTURA PORTFOLIA • U SAD institutionalni investitori drže prosečno 45% alocirane aktive u akcijama • U Velikoj Britanijiakcije čine oko 72% vrednosti alocirane aktive • U Nemačkoj – akcije učestvuju us trukturi portfolia institucionalnih investitora sa svega 11% • U Japanu, negde između, 24% ukupne aktive