280 likes | 580 Views
Etička pitanja u odnosima s javnošću. Etičke dileme u odnosima s javnošću Šta je etika, a šta etički kodeksi I novinari imaju svoje kodekse Profesionalizam, licenciranje i akreditacija. Edvard Berniz: nikada u životu nije zapalio cigaretu.
E N D
Etička pitanja u odnosima s javnošću • Etičke dileme u odnosima s javnošću • Šta je etika, a šta etički kodeksi • I novinari imaju svoje kodekse • Profesionalizam, licenciranje i akreditacija
Edvard Berniz: nikada u životu nije zapalio cigaretu. “Nije mi se dopadao ukus duvana. Više volim čokoladu.” (Izjava za Sankt Petersbug Tajms, 2. febrauara 1984.), izvor Larry Tye: The father of spin, Owl books, 2002
Edvard Berniz: Odbio ponudu upućenu 1933. preko posrednika da bude Hitlerov savetnik za odnose s javnošću. Njegova knjiga Propaganda iz 1923. viđena je kasnije na Gebelsovom stolu.
Ajvi Li: Na kongresnom saslušanju 1933. otkriveno da je na platnom spisku nemačke kompanije I.G.Farben i da radi za Hitlerovu vladu.
Šta je etika, a šta etički kodeksi? • Sistem vrednosti na osnovu kojeg odlučujemo šta je ispravno, a šta pogrešno. • Etički kodeksi su dokumenti doneti od strane pojedinih organizacija koji se zasnivaju na sistemu vrednosti koje je usvojila ta organizacija i u skladu s kojima se ona ponaša.
Etički kodeksi • Različite profesije imaju svoje etičke kodekse. • U odnosima s javnošću, etičke kodekse donose udruženja za odnose s javnošću (u cilju zaštite struke), kompanije, medijske kuće.
Etički kodeksi • Etički kodeks Međunarodnog udruženja poslovnih komunikatora (IABC) • Etički kodeks članova Društva za odnose s javnošću Amerika (PRSA) • Kodeks profesionalne etike Društva Srbije za odnose s javnošću (DSOJ)
Etički kodeksi su dobrovoljno obavezujući!
I novinari imaju svoje kodekse • Kodeks Društva profesionalnih novinara (www.spj.org) • Medijske kuće imaju svoje kodekse Al Rojstejn zaključuje: Nije dobra zamisao nuditi novinaru besplatne karte, pa čak ni besplatan ručak
I novinari imaju svoje kodekse • Kodeks novinara Srbije (UNS) iz 2001. • Kodeks nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) iz 1994.
Etika u odnosima s javnošću: zašto dobri ljudi čine loše stvari?
Zašto dobri ljudi čine loše stvari? Ponašanje pojedinca ne određuje samo njegova svest, već i norme prihvatljivosti koje su društveno, organizaciono ili profesionalno utvrđene. Pojedinci različito shvataju ono što je dobro ili loše. Stvari često nisu crne ili bele, već sive.
Zašto dobri ljudi čine loše stvari? • Filozofi: postoje tri vrednosne orijentacije – apsolutistička, egzistencijalistička i situaciona. • Apsolutisti – svaka je odluka ili dobra ili loša, bez obzira na posledice • Egzistencijalisti – odluke ne zasnivaju na propisanom sistemu vrednosti, već na osnovu trenutnog racionalnog izbora • Situacionalisti – odluke zasnivaju na onome što donosi najmanju štetu, a najveću koristi
Etika u odnosima s javnošću • Stručnjaci za OJ moraju da donose odluke koje zadovoljavaju • Javni interes • Poslodavca • Etički kodeks organizacije • Lični sistem vrednosti
Kako izgleda stvarnost? • Da li ću lagati svog poslodavca? • Da li ću lagati za svog poslodavca? • Da li ću stvari prikazati lepšim nego što jesu? • Da li ću namestiti da moj klijent dobije nagradu? • Da li ću radije dati otkaz nego učestvovati u nečem sumnjivom? • Da li ću raditi za duvansku industriju? ...
Tomi Ros, partner Ajvi Lija “Ako niste spremni da odbijete klijenta ili posao iz principijelnih razloga, nema svrhe da se nazivate pripadnikom najnovije profesije na svetu – jer ste već pripadnik one najstarije”
Da bi se nešto smatralo profesijom potrebno je: • Da postoje standardi obrazovanja • Obavezni pripravnički period • Institucije koje propisuju mogućnost bavljenja tom profesijom • Postoje teškoće u utvrđivanju šta čini praksu OJ: radimo kao publicisti, a želimo da savetujemo. Ponašamo se kao tehničari, a hoćemo da donosimo odluke o kreiranju politika.
Da bi se nešto smatralo profesijom potrebno je: • Drugi smatraju da je najvažnije da se pojedinac ponaša kao profesionalac: • Da ima osećaj nezavisnosti • Ima osećaj odgovornosti • Ispolji brigu prema stučnosti i časti profesije • Pokaže veću privrženost standardima profesije i kolegama nego poslodavcu
Greška! • Tehnički mentalitet: Profesionalizam je sposobnost dobrog obavljanja posla
Licenciranje • Još je Edvard Berniz zagovarao potrebu licenciranja, smatrajući da bi se time i profesija i javnost zaštitili od loših praktičara. • Alternativa licenciranju je akreditacija.
Akreditacija • PRSA – APR (5 godina iskustva i polaganje ispita) • IABC – ABC (portfolio sa projektima na kojima je radio) • Koncept stalnog obrazovanja – obnavljanje akreditacije
Drugi koraci ka profesionalizmu • Saradnja s univerzitetima • Istraživačke aktivnosti • Dodela priznanja • Organizovanje radionica • Uspostavljanje standarda u poslovanju