FAKULTET POLITI ČKIH NAUKA, Beograd

1. FAKULTET POLITIČKIH NAUKA, Beograd KIBERNETIKA I INFORMATIKA Predavanje: SMISAO UPRAVLJANJA Prof. Dr Vladimir Štambuk Asistent Mr Nebojša Mrdja 2005/2006

2. Smisao upravljanja HAOS, RED, ENTROPIJA, NEGENTROPIJA • Svetom uglavnom dominira nered, haos. • Sve što je organizovano, što je živo, mora da poseduje neki nivo organizovanosti – reda. • Svaki sistem koji je organizovan trpi delovanje entropije, opšte tendencije ka dezorganizaciji. • Da bi se red što duže održao uprkos delovanju entropije sistem mora da koristi negentropiju, tendenciju koja ima za cilj da uspori ili umanji delovanje entropije.

3. Smisao upravljanjaRED • Sve što je organizovano, što je živo, mora da poseduje neki nivo organizovanosti – reda. • Red je neophodan da bi mogao da se obavi neki rad. • Primer za nered, haos je kad studenti pričaju na predavanjima. • Primer za red je zakon.

4. Smisao upravljanjaENTROPIJA • Svaki sistem koji je organizovan trpi delovanje entropije, opšte tendencije ka dezorganizaciji. • Dezorganizacija neumitno dovodi do raspadanja i smrti sistema. • Zbog entropije nijedan sistem nije večan.

5. Smisao upravljanjaNEGENTROPIJA • Da bi se red što duže održao uprkos delovanju entropije sistem mora da koristi negentropiju, odnosno negativnu entropiju. • Negentropija je tendencija koja treba da uspori ili umanji delovanje entropije. • Delovanje entropije i negentropije su uslov za funkcionisanje sistema.

6. Smisao upravljanjaRAD I OPSTANAK SISTEMA • Da bi sistemi opstali, a to uključuje ljude i njihova društva, mora da postoje organizacije, sistemi sposobni da obavljaju neki rad. • Rad je svaka aktivnost koja omogućava da sistem opsaje, da egzistira u vremenu i prostoru • Za rad je neophodno trošenje energije. • Trošenje energije doprinosi očuvanju sistema ali sa druge strane omogućava realizaciju entropije.

7. Smisao upravljanjaENTROPIJA I LJUDSKI RAD • Celina dinamike egzistencije se realizuje u stalnom nastojanju entropije da poveća nered, a koncentrisane energije, materije i informacija da taj nered suzbije ili barem smanji brzinu njegovog širenja. • Ljudska delatnost, ljudski rad, ljudsko stvaralaštvo se ispoljava u nastojanju: • da se stvori organizacija, • da se u prirodi prepoznaju delovi struktura koje mogu biti upotrebljene kao izvori negentropije, • da se pronadje ili stvori organizacija koja će omogućiti da se ostvaruje, realizuje odredjen proces, • da se zadovolje odredjene ljudske potrebe, • da se obavi neki rad.

8. Smisao upravljanjaSTVARANJE, ODRŽAVANJE I PROMENE U ORGANIZACIJAMA • Čovek doprinosi stvaranju reda, ali i nereda. • Može li se nadvladati tendencija ka razgradjivanju ukoliko čovek bude uspeo da ovlada svim aspektima potrebnog znanja. • Da li se iz haosa stvara red? • Da li su stvoreni red i organizacija večni? • Harmonija i ravnoteža.

9. Smisao upravljanjaODRŽAVANJE STABILNOSTI ILI PROMENE • Da li opstanak nekih ljudskih socijetalnih tvorevina ukazuje na korisnost i moralnu “dobrotu” i obrnuto? • Moralne karakteristike organizacija vs. efikasnost i rezultati funkcionisanja. • Koncept negativne povratne sprege kao upravljačkog mehanizma zamenio je princip pozitivne povratne sprege, tj. umesto održanja stabilnosti cilj postaju promene u socijetetu.

10. Smisao upravljanjaOSTVARIVANJE CILJEVA • Najveći deo svoga života svaki čovek i socijetalne zajednice provode u nastojanju da uspostave u postojećem haosu neki red, neku organizaciju. • Nastojanja da se iznadju načini da se postignu unapred odredjeni ciljevi, da se smisao života i rada odredi kao nastojanje da se realizuju neki unapred zamišljeni, poželjni dogadjaji, karakteristika je ljudskih i naučnih napora do samog kraja prethodnog milenijuma. • Celina smisla čovekovog života jeste postizanje i realizacija u realnom vremenu i prostoru (u sadašnjosti) postavljenih ciljeva.

11. HAOS I RED • Haos, nered, dezorganizacija je u osnovi svakog reda. Samo iz haosa može da nastane red. • Haos kao primordialan, kao uslov iz koga nastaje red se ne ukida potpuno i nepovratno uspostavljanjem reda, već je to privremeno stanje. • Uspostavljeni red, pre svega zbog delovanja entropije, kad tad se pretvara u nered. Red i haos su uzajamno vezani, medjutim ta veza nije simetrična niti stalna. • Upravljanje nije samo poništavanje haosa u nastojanju da se uspostavi neki red već i “korišćenje” haosa za uspostavljanje nekog reda.

12. RED KAO POŽELJNA SADAŠNJOST • Buduće je pretpostavka koja se “konstruiše” i realizuje u sadašnjosti. • U prošlosti stvari su se desile – danas možemo samo da nagadjamo na osnovu onoga što nam je ostalo iz prošlosti kako je to bilo. • U budućnosti stvari će se tek desiti – oni koji upravljaju mogu imati želje i pretpostavke o budućem ali se budućnost ne može odrediti. • Upravljanje nije uspostavljanje odnosa izmedju sadašnjeg i nekog budućeg , već je postavljanje medjusobnog odnosa pojava u sadašnjosti – maksimalno ukidanje haosa i uspostavljanje reda. • Budućnost predstavlja neki daleki horizont kome težimo a do kojeg nikad ne stižemo. Vizija budućnosti nam služi kao mora stvari, kao orijentir, kao želja koja se isključivo realizuje u sadašnjosti.

13. KOPERNIKANSKI OBRT U SHVATANJU UPRAVLJANJA • Tokom razvoja čovečanstva dominirala su dva paradigmatska pristupa razvoju socijeteta vezana za smisao i svrhu života ali i za upravljanje socijetalnim agregatima: • Prvi pristup se odnosio na ciklično shvatanje razvoja i on postulira da se sve društvene pojave ciklično kreću prateći u stvari sliku koju daje priroda promenom svojih godišnjih doba. • Drugi se odnosio na shvatanje da je razvoj ljudskog socijeteta istina postepen ali stalan i da je uvek usmeren ka napretku, višoj fazi razvoja. • Ovi različiti pristupi ogledali su se i kroz različite pristupe upravljanja socijetetom a to su harmonizacija i ravnoteža. • Početkom novog milenijuma nastaje treća paradigma koja se odnosi na shvatanje da odnosi haosa i redaleže u osnovu socijetalnog stanja, što znači da se stanje haosa ne pojavljuje samo kao nepoželjna tendencija već da je i ono deo nastajanja reda.

14. HARMONIJA U SOCIJETETU • Najuspešnija i najdugotrajnija društva u istoriji čovečanstva su matricu socijetalne reprodukcije zasnivale na konceptu harmonije. • Harmonija počiva na organskoj matrici socijetalne reprodukcije. • Društvo je stabilno, teži se moralnim vrednostima. • Nauka se koristi za jačanje elemenata matrice socijetalne reprodukcije. • Ne favorizuju se sukobi, individualizam i konkurencija. • Harmonija je rezultanta kolektivnog čina svih članova društva, svakog u svom domenu života i rada.

15. RAVNOTEŽA • Ravnoteža je dinamička pojava koja podrazumeva da delovanje različitih sila medjusobnim dejstvom i uravnoteženjem dovode do privremene ravnoteže. • Kretanje, promene, dinamičnost odnosa, nepredvidivost su osnova ovog pristupa. • Svaki socijetet je nestabilan i podložan entropiji. • Organizovanost koja se uvek iskazuje kroz dinamička stanja može da opstaje samo ukoliko dolazi do stalnog uravnotežavanja svih sila koje deluju, kako onih koje ojačavaju organizovanost tako i onih koje je slabe.

16. INICIJALNI USLOVI • Da li onaj ko zna prošlost može odrediti kakva će biti budućnost? • Historia est mater studiorum? • Da li treba i može li se na jednom mestu okupiti svo ljudsko znanje? • Inicijalni uslovi se odredjuju kao potpun i sveobuhvatan opis svih dogadjaja, elemenata i procesa koji su se odvijali u nekom odredjenom momentu u prošlosti. • “Inicijalne uslove” nije moguće potpuno opisati jer nije moguće prikupiti sve relevantne podatke a oni se uvek mogu videti samo kroz “naočale sadašnjosti”.

17. NEIZVESNOST Cilj upravljanja je danas kako u velikom broju medjusobnih komunikacija i veza koje postoje medju elementima, ljudima, sistemima i organizacijama obezbediti onu vrstu dinamičke ravnoteže koja će obezbedjivati najbolju moguću funkcionalnost datog sistema u nekom vremenu. • Svet je mesto neizvesnosti. • Funkcionalnost je privremena. • Upravlja se u uslovima nestabilnosti, neizvesnosti, stalnih promena, stalnim nastojanjima da se obezbedi dinamička stabilnost. • Upravljanje danas postaje nastojanje da se “upravlja” neizvesnošću, pre svega haosom iskazanim u lokalnim okvirima.

18. ZAŠTO I KAKO • Nagli prodor istraživanja procesa upravljanja u dvadesetom veku vezan je za ekspanziju novih znanja pre svega u prirodnim i biološkim naukama i eksponencijalni rast broja i složenosti ljudskih, socijetalnih veza i odnosa. • Od kraja 19. veka nauka se sve više interesovala za “kako” nego “zašto”. • Tek kada se veliki deo ljudske znatiželje ali i racionalnih aktivnosti od metafizičkih nastojanja okrenuo ka nastojanjima da se promeni postojeće, upravljanje kao aktivnost i naučna disciplina je postalo moguće. • Suština drušvenih nauka je vezana za razumevanje društvenih pojava i nastojanje da se to razumevanje iskoristi za racionalnu socijetalnu svrhu.

19. POGLED U BUDUĆNOST • Nastankom novih IT stvaraju se uslovi da se red i poredak pa samim time i haos dožive i emaniraju na nov način. • Upravljanje od nastojanja da se postigne što bolja i stabilnija organizacija polako biva zamenjeno stavom da je upravljanje pre svega način nalaženja i korišćenja informacija kojima će se omogućiti stabilan i organizovan život sistema i institucija, što podrazumeva stalnu dinamiku, stalno prilagodjavanje, stalno ispravljanje i doterivanje delovanja sistema kojim se upravlja. • Cilj upravljanja je sve više iznalaženje stalnih faktora (informacija) koji će omogućavati u nezamislivoj dinamici, uzročnosti i složenosti socijetalnilh elemenata, stalno dogradjivanje, ispravljanje i preciziranje kretanja sistema u prostoru stanja. • Haos se više ne posmata kao negativna sila već se sa haosom računa kao sa neumitnim faktorom procesa upravljanja.