RAZVOJ MEĐUNARODNOG KRIVIČNOG PRAVA I PRAVOSUĐA

1. RAZVOJ MEĐUNARODNOG KRIVIČNOG PRAVA I PRAVOSUĐA 1. ISTORIJA 2. MEĐUNARODNI KRIVIČNI SUD 3. VRSTE MEĐUNARODNIH KRIVIČNIH DELA 4. OBLICI ODGOVORNOSTI 5. SANKCIJE

2. MEĐUNARODNO KRIVIČNO PRAVOSUĐE DO II SVETSKOG RATA - 1882. godine je Gistav Mojnije (Gustave Moynier), jedan od osnivača Crvenog krsta, sačinio prvi predlog za osnivanje stalnog međunarodnog krivičnog suda, koji bi kažnjavao za povrede Ženevskih konvencija od 1864. godine - u to vreme ovaj predlog nije mogao biti realizovan ostvaren - Versajski mir (1919) - pokušaj pobedničkih sila da sude nemačkom caru Vilhelmu II pred specijalnim tribunalom za „najvišu uvredu nanetu međunarodnom moralu i svetoj važnosti ugovora“ - Vilhem II je pobegao u Holandiju, koja je odbila zahtev za njegovu ekstradiciju (pravilo nullum crimen sine lege)

3. Tribunal u Nirnbergu osnovan ugovorom Savezničkih sila Ugovor o gonjenju i kažnjavanju glavnih ratnih zločinaca Evropske osovine i ustanovljenju Povelje Međunarodnog vojnog tribunala London, 8. avgust 1945 Tribunal u Tokiju obrazovan naredbom američkog generala Daglasa Mekartura (Douglas McArthur) upravitelja okupiranog Japana MEĐUNARODNI VOJNI TRIBUNALI

4. ODBRANA: Povelja tribunala (u kojoj su inkriminisana dela) usvojena je pošto su konkretna dela optuženih već učinjena (inkriminacija ex post facto) - Sudsko veće odbacilo ovaj argument - Pozvalo se na zabranu kršenja humanitarnog prava (Haške konvencije), običaj i načelo pravde po kome teški zločini ne mogu da ostanu nekažnjeni Tribunal u Nirnbergu– od novembra 1945 do oktobra 1946

5. Martin Borman - sekretar partije - osuđen na smrt u odsustvu Herman Gering - rajhsmaršal - osuđen na smrt - izvršio samoubistvo Rudolf Hes - zamenik Hitlera - doživotni zatvor Joakim fon Ribentrop - ministar inostanih poslova - osuđen na smrt Alfred Rozenberg - ideolog rasne teoirije - osuđen na smrt Julijus Štrajher - urednik nedeljnika - osuđen na smrt OPTUŽNICA: za zločine protiv mira, ratne zločine i zločine protiv čovečnosti - dvadeset dvojica nemačkih nacista PRESUDA: 3 oslobođeno optužbi, 12 smrtne kazne vešanjem

6. NIRNBERŠKI PRINCIPI • Rezolucijom 95(I) GS UN iz 1946. godine - jednoglasno potvrđena načela međunarodnog prava prihvaćena u Povelji i Presudi Tribunala u Nirnbergu • Održano više procesa pred nacionalnim sudovima za zločine počinjene tokom II svetskog rata - japanskom generalu Jamašiti na Filipinima, - procesi pred američkim okupacionim sudovima - procesi pred nemačkim sudovima - suđenje Adolfu Ajhmanu (Eichmann) u Izraelu • Komisija UN za međunarodno pravo je 1950. izvršila kodifikaciju Nirnberških principa

7. Suđeno japanskim političkim i vojnim rukovodiocima za zločine protiv mira, ratne zločine i zločine protiv čovečnosti Optuženo 28 pojedinaca Sudije iz država koje su bile u ratu sa Japanom (11 sudija) PRESUDA: od 28 optuženih japanskih političara i oficira, niko nije oslobođen, sedmorica osuđena na smrt Tribunal u Tokiju- od aprila 1946 do novembra 1948

8. ▶ Osnovan Rezolucijom Saveta bezbednosti br. 828 od 25. maja 1993. godine ▶Osnov obrazovanja Tribunala u Glavi VII Povelje UN (odredbe ovlašćuju Savet bezbednosti da odlučuje o preduzimanju mera radi očuvanja međunarodnog mira i bezbednosti) Međunarodni krivični tribunal za bivšu SFRJ

9. OSNOVNI AKTI TRIBUNALA I. Statut (usvojio ga je SB) NADLEŽNOST: 1. materijalna – (teške povrede Ženevskih konvencija od 1949. godine, kršenje zakona ili običaja rata, genocid i zločine protiv čovečnosti ) 2. personalna (sva fizička lica, bez obzira na njihovo državljanstvo) 3. teritorijalna (prostor bivše SFRJ) 4. vremenska (period posle 1. januara 1991. godine) II. Pravila o postupku i dokazima (plenarna sednica) TEŠKOĆE: a) nedovoljnu saradnju država u pogledu hapšenja i predaje optuženih lica i pristupa dokazima b) višegodišnje trajanje pojedinih istraga c) neravnopravan položaj odbrane u odnosu na mogućnosti kojima raspolaže Tužilaštvo d) adversarni sistem suđenja, koji dovodi do dugih postupaka i pokreće pitanje kolizije neograničenog trajanja pritvora s načelom pretpostavke nevinosti e) sudije ne prisustvuju nagodbama Tužilaštva s optuženima (sporazumi o priznanju krivice - interes pravde) Međunarodni krivični tribunal za bivšu SFRJ

10. - Odluka o izboru lica koja će biti optužena do 2004. godine nalazila se u isključivoj nadležnosti tužioca. - Sada samo optužnice koje se odnose na najviše vođe sukobljenih strana - Planirano da se svi postupci završe do kraja 2014. godine 161 lice optuženo 35 traje postupak 2 predkrivčni 16 prvostepeni 17 postupci po žalbi 126 završen postupak 13 oslobođeno 64 osuđeno 13 upućeno na nacionalne sudove 36 povučene optužnice ili su preminuli Međunarodni krivični tribunal za bivšu SFRJ

11. ▶ osnovan Rezolucijom Saveta bezbednosti broj 955, 1994. godine ▶ reakcija na genocid koji su Huti počinili nad Tutsima u Ruandi 1994. godine ▶ zasnovan na istim principima kao Tribunal za bivšu Jugoslaviju ▶sedište Tribunala za Ruandu u Aruši (Tanzanija) – prvostepeni postupci ▶ postupci po žalbi u Hagu ▶do septembra 2003. godine isti tužioc za Krivični tribunal za bivšu SFRJ i za Ruandu Međunarodni krivični tribunal za Ruandu

12. Internacionalizovani krivični tribunali • sudovi ad hoc - mešovitog sastava (domaće i međunarodne sudije) – nepristrasnost OSNIVANJE : • ugovorima između UN i vlade države u kojoj se sud osniva (Sijera Leone, Kambodža) • aktima prelazne administracije UN (KiM, BiH, Istočni Timor) • Najnoviji krivični sud osnovan 2007. godine – Specijlani sud za Liban suđenje okrivljenima za atentat na bivšeg libanskog premijera Rafika Haririja

13. MEĐUNARODNI KRIVIČNI SUD • 18. jula 1998. godine na međunarodnoj konferenciji u Rimu usvojen je Statut MKS – Rimski statut • Stupio na snagu 1. jula 2002. godine (60 država ratifikovalao od 139 država potpisnica) • Nisu ratifikovale - SAD, Rusija, Kina, Iran, Irak, Izrael, Indija, Ukrajina, Severna Koreja • Srbija je jedan od osnivača • Poseban sporazum sa Ujedinjenim nacijama (4. oktobar 2004. godine) • Sedište Suda u Hagu • prvi predsednik - predsedavajući Rimske konferencije – kanadski sudija Filip Kirš (Philip Kirsch).

14. DOKUMENTI (GLAVNI IZVORI): 1. Statut 2. Elementi krivičnih dela 3. Pravila o postupku i dokazima SEKUNDARNO: - drugi međunarodni ugovori - opšta načela i pravila međunarodnog prava - načela iz oblasti prava oružanih sukoba - običajno pravo MEĐUNARODNI KRIVIČNI SUD Luis Moreno Ocampo

15. NADLEŽNOST MKS Materijalna nadležnost - najteža krivična dela koja pogađaju međunarodnu zajednicu kao celinu: genocid, zločine protiv čovečnosti i ratne zločine.AGRESIJA? Personalna nadležnost – punoletna fizička lica i državljani neke od država članica Rimskog statuta; ako država koja nije članica prihvati nadležnost Suda na ad hoc osnovi; ako je nadležnost zasnovana odlukom SB UN. • Nema imuniteta i oslobađanja odgovornosti za nosioce državnih funkcija - (čl. 98 izuzetak od obaveze postupanja po nalozima Suda ako bi to značilo povredu obaveze preuzete nekim drugim međunarodnim ugovorom). Ovaj član važi samo za države, ne i za optužene

16. NADLEŽNOST MKS Teritorijalna nadležnost - teritorija države na kojoj je izvršeno neko delo iz člana 5 Statuta, ili teritorija države čiji je optuženi državljanin - samo pod uslovom da je država u pitanju članica Rimskog statuta ili da je prihvatila nadležnost ad hoc ili da je tako odlučio SB UN Vremenska nadležnost –krivična dela učinjena posle stupanja na snagu Rimskog statuta ( za državljane država koje naknadno postnu članice Rimskog statuta i teriotorijalna i personalna nadležnost samo u odnosu na dela koja su izvršena pošto je Statut stupio na snagu u odnosu na tu državu PRAVILO: nullum crimen sine lege

17. OGRANIČENJE NADLEŽNOSTI MKS DIPLOMATSKI KOMPROMIS - Član 16. – Savet bezbednosti UN može u interesu zaštite međunarodnog mira i bezbednosti odložiti istragu ili optuženje za 12 meseci (odluka se može i obnavljati) - Sud je nadležan za ratne zločine samo ako su počinjeni „kao deo plana ili politike, ili kao deo masovnog vršenja takvih zločina“ . To ne znači da ratni zločin ne postoji već samo da Sud neće prihvatiti slučaj, pošto nije od interesa za međunarodnu zajednicu

18. 13 cases in 7 situations have been brought before the International Criminal Court. Uganda, Demokratska Republika Kongo (4 slučaja), Sudan (Darfur)(4 slučaja) ,Centralnoafrička republika, Libija (3 slučaja), Kenija (3 slučaja), Obala slonovače William Samoei Ruto SLUČAJEVI PRED MKS – Kenija

19. Thomas Lubanga Dyilo Bosco Ntaganda Germain Katanga Callixte Mbarushimana Mathieu Ngudjolo Chui SLUČAJEVI PRED MKS Libija Muammar Gaddafi Saif Al-Islam Gaddafi Abdullah Al-Senussi SLUČAJEVI PRED MKS DR Kongo

20. Ahmad Muhammad Harun Bahar Idriss Abu Garda Ali Muhammad Ali Abd-Al-Rahman Abdallah Banda Abakaer Nourain Omar Hassan Ahmad Al Bashir Saleh Mohammed Jerbo Jamus SLUČAJEVI PRED MKS – Sudan

21. SLUČAJEVI PRED MKS - Kenija William Samoei Ruto Henry Kiprono Kosgey Joshua Arap Sang Uhuru Muigai Kenyatta Mohammed Hussein Ali Francis Kirimi Muthaura SLUČAJEVI PRED MKS - Centralnoafrička Republika Jean-Pierre Bemba Gombo

22. SLUČAJEVI PRED MKS – Obala slonovače SLUČAJEVI PRED MKS – Uganda Joseph Kony Okot Odhiambo Vincent Otti Dominic Ongwen Raska Lukwiya

23. KRIVIČNA DELA PO MEĐUNARODNOM OBIČAJNOM PRAVU - predstavljaju ius cogens i deluju erga omnes - dela protiv humanitarnog prava: ratni zločini, zločini protiv čo­večnosti i genocid, kao i mučenje kao posebno krivično delo učinjeno u vreme mira - piraterija (morsko gusarenje) KRIVIČNA DELA PO VIŠESTRANIM MEĐUNARODNIM UGOVORIMA - imaju dejstvo samo u međusobnim odnosima država ugovornica (inter partes) - propisana brojnim ugovorima protiv pojedinih oblika terorizma, Konvencijom protiv nedozvoljenog prometa narkotika i psihotropnih supstanci od 1988. godine, Konvencijom protiv transnacionalnog organizovanog kriminala od 2000. godine, brojne regionalne konvencije VRSTE MEĐUNARODNIH KRIVIČNIH DELA

24. RATNI ZLOČINI - kažnjivo kršenje normi međunarodnog humanitarnog prava sadržanih u međunarodnim ugovorima i običajima Rimski statut - osam oblika teških povreda Ženevskih konvencija iz 1949. godine i dvadeset šest oblika drugih ozbiljnih kršenja zakona i običaja rata izvršenih u međunarodnom oružanom sukobu i šesnaest ratnih zločina koji se mogu izvršiti u unutrašnjem oružanom sukobu VRSTE MEĐUNARODNIH KRIVIČNIH DELA

25. VRSTE MEĐUNARODNIH KRIVIČNIH DELA ZLOČINI PROTIV ČOVEČNOSTI - prvi put na suđenju u Nirnbergu a kasnije u statutima savremenih međunarodnih sudova. Rimski statut - ubistvo; istrebljenje; zasnivanje ropskog odnosa; deportacija ili prisilno preseljenje stanovništva; zatvaranje ili druga gruba lišenja fizičke slobode putem kršenja osnovnih pravila međunarodnog prava; mučenje; silovanje, seksualno ropstvo, prinuda na vršenje prostitucije, na trudnoću ili sterilizaciju, ili bilo koji drugi oblik seksualnog nasilja uporedive težine; progon grupe ili skupine na političkoj, rasnoj, nacionalnoj, etničkoj, kulturnoj, religioznoj, polnoj ili drugoj osnovi; otmice lica bez davanja informacija o tome; zločin aparthejda; drugi nehumani akti sličnog karaktera koji namerno prouzrokuju teške patnje, ili ozbiljne telesne povrede ili ozbiljno narušavanje mentalnog ili fizičkog zdravlja. učinjeni kao deo rasprostranjenog i sistematičnog napada na civilno stanovništvo, sa znanjem učinioca da takav napad postoji. BITNO OBELEŽJE: usmerenost protiv civilnog stanovništva,

26. VRSTE MEĐUNARODNIH KRIVIČNIH DELA GENOCID –ubijanje pripadnika grupe; nanošenje teških telesnih ili duševnih povreda pripadnicima grupe; namerno nametanje životnih uslova sračunatih da dovedu do potpunog ili delimičnog uništenja grupe; preduzimanje mera koje imaju za cilj sprečavanje rađanja u okviru grupe; prisilno premeštanje dece iz jedne u drugu grupu učinjenih u nameri da se uništi, u celini ili delimično, neka nacionalna, etnička, rasna ili verska grupa, kao takva – SAMO DIREKTNI UMIŠLJAJ – motiv je nevažan BITNO OBELEŽJE: genocidna namera PROBLEM: tumačenje elemenata genocidne namere pojmovi: „uništenje grupe“; namera da se grupa uništi u celini ili delimično, šta je deo grupe, da li se grupa vezuje za određenu teritoriju? KRTERIJUMI: A) namera se mora odnositi na uništenje značajnog dela nacionalne, etničke, rasne ili verske grupe B) može se odnositi i na grupu u okviru ograničenog geografskog područja C) kao suštinski deo grupe kvalifikuje se onaj koji predstavlja njen simbol ili je bitan za njen opstanak

27. VRSTE MEĐUNARODNIH KRIVIČNIH DELA MUČENJE (u vreme mira) –U VREME RATA JE TO RATNI ZLOČIN - AKO SE SPROVODI (u vreme razti ili mira) KAO DEO RASPROSTRANJENOG I SISTEMATSKOG NAPADA NA CIVILNO STANOVNIŠTVO TO JE ZLOČIN PROTIV ČOVEČNOSTI - AKO MUČENJE SPROVODE SLUŽBENA LICA U VREME MIRA (kao sporadičan događaj) ONDA JE TO KRIVIČNO DELO PO OBIČAJNOM PRAVU Član 1 Konvencije protiv mučenja – definicija Član 2 Konvencije protiv mučenja - svaka država ima obavezu da sprečava i kažnjava dela torture (UNIVERZALNA NADLEŽNOST) goni i kažnjava učinioce ako se zateknu na njihovoj teritoriji i ne budu izručeni državi nadležnoj po nekom drugom osnovu SAMO DIREKTNI UMIŠLJAJ

28. VRSTE MEĐUNARODNIH KRIVIČNIH DELA AGRESIJA - definisana Londonskim ugovorom iz 1945. godine kao zločin protiv mira (neki optuženi pred Nirnberškim i Tokijskim tribunalom oglašen su krivim za agresiju) DEFINICIJA AGRESIJE (Rezolucija GS UN 3314 iz 1984. godine) – nije prihvaćena u praksi ni nacionalnih ni međunarodnih krivičnih sudova Rimski statut – čeka se definicija agresije Posebna radna grupa za zločin agresije, osnovana pri Skupštini država članica Međunarodnog krivičnog suda, svake godine zaseda razmatrajući ovo pitanje

29. VRSTE MEĐUNARODNIH KRIVIČNIH DELA TERORIZAM - jedna od najvećih pretnji za međunarodni mir i bezbednost iako nije dobio mesto među krivičnim delima iz nadležnosti međunarodnih sudova čiji je cilj da izazove smrt ili težu telesnu povredu civila ili bilo kog drugog lica koje ne učestvuje aktivno u neprijateljstvima u situaciji oružanog sukoba, a svrha takvog dela je da zastraši stanovništvo ili primora neku vladu ili neku međunarodnu organizaciju na određeno delovanje PROBLEM: razlikovanje terorista i boraca za slobodu – izuzimanje od ekstradicije i politički progoni KARAKTERISTIKE: A) svi teroristički akti su izuzetno ozbiljni akti nasilja; B) politički motivisani; C) žrtve najčešće nemaju nikakve veze sa politikom; D) cilj je izazivanje opšteg straha i nesigurnosti - univerzalna nadležnost za krivično gonjenje

30. INDIVIDUALNA ODGOVOROST – izvršioci dela – naredbodavci – lica koja planiraju izvršenje bilo kog krivičnog dela iz nadležnosti međunarodnih sudova – podstrekači – pomagači i podržavaoci (saučesništvo) – članovi zajedničkog zločinačkog poduhvata a) postojanje više lica; b) zajednički plan uz umišljaj za izvršenje bar jednog dela iz nadležnosti međunarodnog suda; c) uloga optuženog u zajedničkom planu KOMANDNA ODGOVORNOST - odgovornost nadređenih za sopstveno ponašanje u odnosu na dela potčinjenih - ne učestvuje u delima koja čine njegovi potčinjeni - odgovara usled propuštanja dužnosti nadzora nad njihovim ponašanjem OBLICI ODGOVORNOSTIprincip SUBJEKTIVNE ODGOVORNOSTI – mora se utvrditi vinost u odnosu na konkretno krivično delo

31. SANKCIJE - samo kazna zatvora (trajanje nije ograničeno) - maksimalna kazna je doživotni zatvor - ODMERAVANJE VISINE KAZNE: uzimaju se u obzir sve otežavajuće i olakšavajuće okolnosti (recimo, saradnja osuđenog s tužiocem) - Rimski statut - kazna zatvora se mora izreći na određeni broj godina ali je opšti maksimum 30 godina zatvora (doživotni samo kada je opravdano krajnje teškim zločinima i individualnim okolnostima osuđenih) - novčana kazna - kad se nađe da bi to bilo pogodno - običajno pravo - prihvata pravilo da gonjenje i kažnjavanje zločina protiv humanitarnog prava ne zastareva