FAKULTET POLITI ČKIH NAUKA, Beograd INFORMATIKA Predavanje: OPŠTA TEORIJA INFORMACIJA

1. FAKULTET POLITIČKIH NAUKA, BeogradINFORMATIKAPredavanje:OPŠTA TEORIJA INFORMACIJA Prof. dr Vladimir Štambuk Asistent Mr Nebojša Mrdja Mart 2007

2. O INFORMACIJI • Ljudi su od pamtiveka znaliza uticaj i značaj informacija. • Tek je razvoj kibernetike i srodnih nauka ukazao i na primenu informacija u procesima odlučivanja i upravljanja. • Tri su osnovna pravca odredjivanja i opisivanja informacija: • prvi pravac je vezan za pojam entropije, • drugi za pojam organizacije, i • treći za opšte društvene karakteristike informacije.

3. ENTROPIJA • “Veliki prasak” – širenje kosmosa – ostrva organizacije – ravnomerno rasprostiranje energije. • Drugi zakon termodinamike tvrdi da će izolovani fizički sistem težiti da postigne stanje ravnoteže u kojoj će entropija biti maksimalna. • Ajnštajn uvodjenjem vremena kao četvrte veličine pored dužine, širine i visine je povezao prostor i vreme stvarajući od njih nerazdvojnu celinu. Revizibilnost vremena je različita sa stanovišta pojedinca i socijeteta. • Pogrešan je svaki pristup koji socijetalnom sistemu prilazi samo sa stanovišta organizacije. • U savremenim društvima red i organizovanost obezbeđuju se, pre svega, informacijama.

4. INTERES ZA INFORMACIJOM • Klasična fizika se bavi analognim veličinama. • Ona pojave (materiju) shvata kao sistem kontinuiranih veličina, kao talase (bacanje kamena u vodu). • Kvantna fizika razmatra relacije među pojavama (svet vidi kao isijavanje kvanta –gropuskula – energije). • Zbog izučavanja relacija informacija je postala veoma interesantna. • Informacija jeste neka vrsta skupa relacija, verovatnoća.

5. I. Definisanje informacije kao kategorije izvan čoveka vezuje se za: veličinu kosmosa, određene filozofske koncepte i relacije čoveka i prirode, ili neodređenost kao glavnu komponentu same informacije. II Definicije koje informacije definišu u odnosu na čoveka posmatraju informacije: u odnosu i u interakciji sa čovekom, sa stanovišta učenja, i sa stanovišta ljudske svrshishodne aktivnosti. DEFINICIJA INFORMACIJA (dva osnovna pravca)

6. ŠTA JE TO INFORMACIJA • Pojam potiče od latinske reči informare (stvaranje slike iz odredjenih elemenata). • Informacija je svrsishodna organizacija podataka. • Svrsishodnost je vezana za sam oblik problema ili sistem o kojem se raspravlja.

7. TELOS - CILJNOST • Norbert Viner je početkom četrdesetih godina prošlog veka započeo revolucionarne promene. • Telos – cil je bitniji od racionalne logičnosti. • Cil – kraj određuje procese. • Informacija kao način “popravljanja” telosa.

8. DRUŠTVENO PROMETANJE (OVAPLOĆENJE) INFORMACIJE • U zavisnosti od karakteristika društvenih relacija odredjuje se i “prometna” vrednost informacije. • Prometanje se odnosi na cirkulaciju informacija unutar nekog datog sistema vrednosti, što znači da se značenje, razumevanje informacije može ostvarivati kao komunikativna vrednost samo u okviru nekog ansambla koji ima socijetalna svojstva.

9. DRUŠTVENO PROMETANJE (OVAPLOĆENJE) INFORMACIJE • Danas se može govoriti o tri velika društvena prostora prometanja: • Prvi se odnosi na prometanje informacija u okviru privatnih sistema vrednosti. • Drugi se odnosi na prometanje informacija u javnim prostorima. • Treći se odnosi na tržišno prometanje informacija a danas je to dominantni oblik ovaploćenja informacija.

10. INFORMACIJA KAO ROBA • U političkoj ekonomiji robom se naziva onaj proizvod rada koji je namenjen razmeni. • Proizvodi ljudskog rada nisu roba sami po sebi već to postaju u posebnim društvenim uslovima, tj. uslovima razmene. • Informacija je specifična vrsta robe. • Proizvodnja informacija predstavlja često najvažniju funkciju koju imaju upravljački elementi u savremenoj privredi. • Proizvodnja informacija je najpropulzivnija proizvodna grana današnjice.

11. INFORMACIJA I PRIVATNOST • Da bi mogla da se razvijaju, da bi proizvodila potrebne informacije, savremena društva svode privatnost informacija na minimalnu meru. • Sve informacije koje se prenose javnim mrežama su javne. • Razvojem IT Res Privata će se smanjivati u odnosu na Res Publica. Javno će, u stvari, izgubiti dosadašnju karakteristiku dostupnosti svima pod jednakim uslovima i na tim osnovama će se uspostaviti novi odnosi izmedju Res Publica i Res Privata.

12. INFORMACIJE I LJUDSKE SLOBODE • Da li informatička efikasnost ugrožava ljudske slobode? • Računari i privatnost: • “špijunske aktivnosti”, • deo podataka ostaje u različitim vrstama memorija, i • mogućnost obnavljanja “obrisanih” podataka sa hard diska.