Poljoprivredna savetodavna služba AP VOJVODINE

1. Poljoprivredna savetodavna službaAP VOJVODINE Sektor za integralnu i organsku proizvodnju www.polj.savetodavstvo.vojvodina.gov.rs 021/457-056,021/487-4424

3. AGROTURIZAM MULTIFUNKCIONALNA ULOGA POLJOPRIVREDE dipl.ing.Sanda Klještanović

4. Osnovni zadatak poljoprivrede je da obezbedi dovoljne količine hrane za stanovništvo. 1.monofunkcionalna-jedini zadatak da obezbedi hranu za stanovništvo 2.profitno orjentisana-visoko efikasna,tržišno orjentisana 3.Multifunkcionalna-obezbeđenje hrane i drugih korisnih proizvoda ULOGA POLJOPRIVREDE

5. VIŠESTRUKA ULOGA POLJOPRIVREDE • Sigurnost u obezbeđenju hrane • Ulaganje u poljoprivredu je ulaganje u ruralni razvoj • Očuvanje okoline-održivim načinom gazdovanja • Uticaj na razvoj drugih grana i turizma • Očuvanje tradicije i kulturnog nasleđa

6. VEZA TURIZMA I POLJOPRIVREDE Turizam u ruralnim sredinama je neraskidivo vezan za poljoprivredu.Razvojem turizma u tim sredinama dolazi do pojave multifunkcionalne poljoprivrede koja ljudima u selima daje mogućnosti za dodatne prihode.

7. VEZA AGRARA I TURIZMA • Komplementaran razvoj • agrara i ruralnog turizma obezbeđuje optimalno korišćenje radne snage i turističkih kapaciteta, • sigurnost plasmana agrarne proizvodnje, smanjenje troškova u delatnosti ruralnog turizma i • revitalizaciju i stabilnost razvoja ruralnih područja.

8. FUNKCIJE POLJOPRIVREDE(razonoda,smeštaj i slobodno vreme) Ova funkcija podrazumeva agro-turizam, jedan od najčešćih i najpoznatijih oblika višefunkcionalnih poljoprivrednih gazdinstava, jer udružuje poljoprivrednu proizvodnju sa pružanjem usluga smeštaja i ishrane. U ovu grupu funkcija mogu se uključiti idruge delatnosti povezane sa lokalnim, tradicionalnim veštinama i poljoprivrednim proizvodima.

9. ODRŽIVOST SEOSKOG TURIZMA U većini seoskih turističkih destinacija je malo verovatno da turizam može bitipraktično jedini izvor prihoda. Seoski turizam može obično biti samo jedna od mogućnosti sticanja prihoda u regionu, i njegova uloga u održivom razvoju je da utiče na izvođenje drugih privrednih aktivnosti (POSEBNO POLJOPRIVREDE)

10. Seoski turizam uključuje: Agroturizam, seoska gazdinstva, farme Agrobioturizam Aktivnosti u prirodi Eko-turizam Kulturni turizam Ostali kombinovani oblici turizma posebnih interesa

11. Agroturizam predstavlja praksu privlačenja turista u područja u kojima se stanovništvo prvenstveno bavi poljoprivredom. To je sporedna aktivnost, koja podržava i poboljšava primarno poslovanje na farmi.

12. AGROBIOTURIZAM ORGANSKA FARMA edukacija,hrana,odmor

13. ORGANSKA FARMA Treba podsticati razvoj malih porodičnih poljoprivrednih gazdinstava koja svojom organskom proizvodnjom uz očuvanje okoline.tradicije i lokalnog identiteta predstavljaju jezgra razvoja seoskog turizma

14. PREDNOSTI RAZVOJA TURIZMA 􀂃 Očuvanje lokalne tradicije i identiteta, običaja i iskorišćavanje tradicionalne kulture multietničkog stanovništva 􀂃 Upotreba lokalnih proizvoda iz sopstvene proizvodnje (npr. pri turizmu na poljoprivrednom gazdinstvu) 􀂃 Pridobijanje finansijskih sredstava za izgradnju lokalne infrastrukture 􀂃 Poboljšanje kvaliteta življenja u lokalnim ruralnim zajednicama 􀂃 Podrška mladim poljoprivrednicima i preduzetnicima, da bi se zaustavio odliv mlade populacije

15. MERE RAZVOJA TURIZMA podići nivo kvaliteta smeštajnih objekata edukovati stanovništvo, u cilju kvalitetnijeg pružanja usluga raditi na projektima i planovima razvoja ruralnog turizma u opštinama proučavati slične ili iste turističke proizvode naših konkurenata, što može biti uslov uspešne turističke prezentacije i način da se kreira uspešniji turistički proizvod. unaprediti infrastrukturu obezbediti bolju finansijsku pomoć od države i lokalnih samouprava

16. EDUKACIJA I OSPOSOBLJAVANJE U cilju razvoja seoskog turizma koji ne sme biti neplanski i sporadičan,nego planiran,kontrolisan i kontinuiran.

17. EDUKACIJA

18. Salaša je bilo i ima ih još u čitavoj Vojvodini. Salaši su nastali po uzoru na majure mađarskih veleposednika. Svoj procvat doživljavaju tridesetih godina 20. veka. Svi salaši su građeni na sličan način-glavna zgrada je služila za “čeljad’, u čardacima se čuvala letina, dok je stoka bila raspoređena u štalama i oborima. U avliji đeram, najprepoznatljiviji znak i simbol bačkih salaša, a okolo dudovi i bagremovi. Ova autentična seoska domaćinstva sada ponovo oživljavaju u Vojvodini u njihovu rekonstrukciju uložen je veliki trud i danas ima više mesta na kojima se može uživati u specifičnom ambijentu i narodnoj kuhinji uz zvuke tamburaša…

19. AUTENTIČNA DOMAĆINSTVA Na salašima je moguće osetiti i videti pravu panonsku atmosferu s početka prošlog veka. Ono što najviše iznenađujesuenterijeri prepuni vojvođanskih sitnica i detalja koje ovamestačineposebnim.

20. PERKOV SALAŠ

21. SALAŠ 137

22. EDUKACIJA O STANDARDIMA PRIHVATA I SMEŠTAJA

23. ODGOVARAJUĆI HIGIJENSKI ZAHTEVI

24. SALAŠ 84

25. TERZIĆ AVLIJA-ZLAKUSA

27. VILA MELODIJA

28. VELIKI GRABOVSKI

29. KULTURNO ISTORIJSKI SPOMENICI

30. TURISTIČKI SADRŽAJI

31. OČUVANJE TRADICIJE

32. PRIMARNI PROIZVODI

33. TRADICIONALNA HRANA

34. TRADICIONALNA PRIPREMA

35. ORGANSKI PROIZVODI

36. PRERAĐEVINE

37. SMEŠTAJ TURISTA SMEŠTAJ TURISTA

38. ETNO KUĆA JAZAK

41. ZASAVICA

42. SVINJOKOLJ

43. DANI VINA

44. PATLIDŽANIJADA

45. SAJAM MEDA

46. ETNOFESTIVAL

47. ETNOFESTIVAL

48. ČUVARI TRADICIJE ĐERAM

49. ETNO FESTIVAL 2009