Zdravstvena nega u psihijatriji

1. Zdravstvena nega u psihijatriji Prof dr MARKO MUNJIZA, Nastavna baza za psihijatriju Medicinskog fakulteta beograd INSTITUT ZA MENTALNO ZDRAVLJE Palmoticeva 37, tel.381-11-33-07-571 E-mail: marko.munj@sbb.co.yu

2. Prof dr MARKO MUNJIZA, Nastavna baza za psihijatriju Medicinskog fakulteta beograd INSTITUT ZA MENTALNO ZDRAVLJE Palmoticeva 37, tel.381-11-33-07-571 e-mail: marko.munj@sbb.co.yu

3. Konsultacije pomocu telefona i e-mail-a Telefonske konsultacije: radnim danima od 13,00 do l4,00 sati (od ponedeljka do petka, sem srede) na telefon 381-11-33 07 57; na e-mail: marko.munj@sbb.co.yu

4. Savrena definicija, odredjenje psihijatrije Psihijatrija je grana medicine koja po svojoj istorijskoj �definiciji� pre svega podrazumeva ve�tinu lecenja. Savremena psihijatrija je op�te prihvacena strucno-naucna disciplina, koja u okviru patologije savremenog covecanstva dobija sve znacajnije mesto, a u okviru drugih medicinskih disciplina znacajan interdisciplinarni polo�aj

5. ZDRAVSTVENA NEGAU PSIHIJATRIJI I UVODI I OD OP�TE NEGE DO ZDRAVSTVENE NEGE Kraci istorijski osvrt III Novi aspekti zdravstvene nege u psihijatriji IV Teorijske osnove zdravstvene nege

6. Kraci istorijski osvrt Zdravstvena nega je posbna disciplina novijeg datuma Stare civilizacije bavile su se negom. Ona je u to vreme bila stvar svakodnevnog �ivota Preuzimale su je �ene, ukucani, tradicionalni lekar i babice Naglasak je bio na lecenju, a znanjasu se sticala empirijski

7. Kraci istorijski osvrt Srednji vek je poznat po zdrav. Neprosvecenosti, bolestima, epidemijama kuge, kolere i sl Na prostorima Balkana prva bolnica je osnovana u Hilandaru, 1200, druga u manastiru Studenici 1208, treca u Visokim Decanima 1330 Pocetkom 18 veka uz intenzivan razvoj medicine javlja se i nega kao posebna disciplina Iskustva Engleskinje Florence Nightingale u Krimskom ratu, kao bolnicarke imala su veliki podsticaj za razvoj nege

8. Kraci istorijski osvrt Tokom 20 veka do�lo je do znacajnog razvoja nege, 20-tih godina pro�log veka otvaraju se prve medicinske �kole na na�im prostorima (Beograd,1921;1923 Zagreb;1932 Ljubljana itd. Do redefinicije struke dolazi 6o-tih godina zahvaljujuci Virginie Henderson (1898-1966) Usvajajuci psihodinamski i sociodinamski model u psihijatriji, dolazi do velike promene u metodama i ciljevima zdravstvene nege u psihijatriji

9. Kraci istorijski osvrt Za zdravstvenu negu u psihijatriji narocito je znacajan socijalni model lecenja Najva�niji model koji je unapredio zdrav. Negu psihijatrijskih pacijentata je shvatanje kao kao bio-psiho-socijalno bice i holisticki pristup u nezi Novi koncept obezbedjuje osmi�ljenost rada na nivou socijalne dinamike i jasnije odredjuje ulogu i mesto sestre u strucnom timu

10. Osovni koncept zdravstvene nege Zdravstvena nega pored medicinskog ukljucuje psihodinamski i socijalni model,primenjuje se integrativni model (holisticki i humanisticki), Svoje delovanje usmerava ne samo u pravcu bolesti vec i u pravcu ocuvanja i unapredjenja zdravlja Zdravstvena nega unapredjuje profesionalizaciju posla sestre, podstice individualnost seste u terapijskom delovanju

11. Osovni koncept zdravstvene nege Sestrama je potrebna vecaspoznaja o sebi, nova znanja o psihijatrijskom pacijentu i pro�irenje opsega delatnosti u okviru zdravstvene nege Obezbedjena je veca vidljivost i javnost rada Menja se i princip shvatanja licne odgovornost u radu Vece ucestovanje licnosti sestre u poslu koji radi uz sticanje znanja o sebi, o svojim sposobnostima, osnovnim motivacionim procesima, filozofskoj osnovi profesionalnog i licnog identiteta

12. VA�NIJA NACELA ZDRAV. NEGE Posao se vi�e bazira na znanju nego rutini, Individualizovan je rad, svestrano se ispituju potrebe za svakog pacijenta Nega se provodi po planu koji je promenjiv Zasniva se na psihofizickim i socijalnim potrebama pacijenta Pacijent je subjekt u nezi, saradjuje injegova porodica Dominira mode prema pacijentu (jedna sestra obavlja sve poslove za jednog pacijenta)

13. VA�NIJA NACELA ZDRAV. NEGE Obezbedjen je kontinuitet nege, dokumentacija je deo med.dokumentacije Moguca je uspe�nija prevencija komplikacija i potencijalnih problema, Individualna odgovornost u odnosu na tim i pacijenta Veca je mogucnost strucnog usavr�avanja i razvoj struke, Uspeh u radu je vidljiviji, merljiviji, individualaizaniji, sestra mo�e da prati rezultate svoga rada.

14. Teorijske osnove zdrav. nege Prvu naucnu osnovu zdrav. Nege cini medicina (oslanja se na nju, crpi znanje) Sledeca osnova je psihologija(psiholo�ki aspekti �ivljenja, reakcije na bolest, psih. Potrebe coveka kao jedinke) Sociologija, dinamican odnos izmnedju coveka i njegove sredine Nega je na tromedji medicine, psihologije i sociologije Nega je podrucje profesionalnog rada sestre

15. Teorijske osnove zdrav. nege Teorijski model zdrav. nege po Hendersonovoj cine:1.zdravlje,2. covek, 3.okolinna i 4. zdravstvena nega Nega po pravilu zahvata odredjeni krug covekove problematike, bavi se zdravim i bolesnim covekom, njegovom civotnom sredinom, uslovima i stilovima �ivota Istra�uje sve cinjenice koje doprinose oucvanju zdravlja i �ivota

16. Osnovni ciljevi izucavanja zdrav nege Kljucni cilj je prevencija (primarna, sekundarna i tercijarna)-konkretnost ovog cilja ide u dva pravca �kada i �ko� U odnosu na tip pomoci �ko�: - osposobljavanje subjekta sa samonegu, kao deo svakodnevnih aktivnosti - organizovanje nadzora nad nedovoljno osposobljenjim subjektima nege, kao oblik pomoci koji pru�a porodica, rodbina i dr.

17. NEKI VA�NIJI POJMOVI ZDRAV. NEGE Definicija nege od strane SZO 1976 Pojmovi: standard, kriterijum, normativ, kolaborativni probelmi i dr preuzeti iz dr. disciplina Najvi�e optora izazvao je pojam sestrinske dijagnoze zbog termina �dijagnoza�

18. DEFINICIJA SESTRINSKE DIJAGNOZE �Sestrinska dijagnoza je aktuelni ili potencijalni zdravstveni problem koji sestre mogu leglano da tretiraju, samostalno primenjujuci intervencije potrebne da sprece, re�e,umanje problem Ove dijagnoze su odredjenje individualnim potrebama i problemima osobe koja zahteva negu, a ne uspostavljenom medicinskom dijagnozom. Proces zdravstvene nege uvek stavlja u sredi�te coveka a ne bolest� (Alfaro,1986)

19. Drga definicija sestrinske dijagnoze �Zakljucak o aktuelnim ili potencijalnim problemima pacijenta, priostekla iz sakupljenih podataka o njegovom psihickim, telesnim i socijalim potrebama. To je jasna, koncizna, definisana procena op�teg zdravstvenog stanja pacijenta i njegovic problema, na koje se mo�e uticati sestrinskim intervencijama� (Corluka, Aleksic,1996)

20. Elementi za utvrdjivanje sestrinske dijagnoze Opservacija pona�anja i procena o znacenju vidjenog pona�anja Strucno usmerenakomunikacija Iskaz samog pacijenta o onome �ta smatra kao problem Sestrinska dg sastoji se iz sledecih elemanata: samog problema, uzroka i simptoma, znakova koji se mogu evidentirati

21. PRINCIPI ZDRAV. NEGE Osnovna ili op�ta nacela, rukovodece smernice Sismetski, op�ti didakticki principi U�i principi: realitet, adekvatna participacija pacijenta, prioritet npr. prim. zdrav.za�titi, kontinuitet, individualizacija i prilagodjavanje problemima, uva�avanje zdravlja kao najvece vrednosti i licnosti pacijenta, princip sveobuhvatnosti

22. Metode zdrav. nege Holisticki pristup svakom pacijentu i timski rad Izbegavanje stvaranja �ablona, koji je u poceku i po�eljan Definisanje potreba; primarne i sekundarne, prema oblasti �ivota (biolo�ke, psiholo�ke i socijalne potrebe), prema nastanku (naslednje, steceni problemi, Biolo�ke potrebe su vezane za biolo�ki opstanak jedinek, psiholo�ke za do�ivljaj sebe, a socijalne proisticu iz zajednice i ticu se coveka kao dru�tvenog bica

23. Maslovljeva hijerarhija potreba SAMOPOTVRDJIVANJE (samoostvarenje, kreativnost) VLASTITA VREDNOST (vrednost koju nam drugi priznaju) LJUBAV I PRIPADNOST BEZBEDNOST I ZA�TITA, SIGURNOST BIOLO�KE POTREBE (vazduh, voda, hrana, spavanje, polnost)

24. Struktura procesa zdrav. nege I faza:Utvrdjivanje potreba II faza: Sestrinska dijagnoza i kolaborativni problem III faza:Planiranje i utvrdjivanje ciljeva IV faza:Sprovodjenje nege i V faza: Evaluacija (Kovacevic K i Dobra�inovic D,1999, str.46).

25. I faza: Uvrvrdjivanje potreba Obuhvata prikupljanje podataka, njihovo proveravanje i organizovanje Izvori podataka su raznovrsni od pacijenta, porodice, rodjaka, kom�ija, od drugih zdrav. radnika i iz zdrav. Dokumentacije Mo�e da se izvodi u vi�e etapa: prikupljanje, provera podataka, njihovo srednjivanje i dono�enje zakljucka, utvrdjivanje potreba za negon, uz odredjivanje prioriteta

26. Metode za utvrdjivanje potreba za zdrav. negom Analiza dokumentacije Kontrola vitalnih parametara:puls, TA i dr Prvi kontakt s pacijentom, prvi intervju-komunikacija izmedju sestre i pacijenta, koji pocinje od prvog kontakta pri dolasku pacijentu u ustanovu ili ulaska u njegovu kucu kod kucnog lecenja

27. PRVI KONTAKT (PRVI INTERVJU) Uvek se uskladjuje sa mogucnostima pacijenta za komunikaciju bez pogor�anja njegovog psihickog stanja Potrebna je �to kvalitetnija, neposredna eukacija sestre za vodjenje prvog intervjua i komunikaciju uop�te (pripremljenost za komunikaciju smanjuje neizvesnost,podrazumeva prisnost, koncentrisanost, prihvatanje i ucestovanje u realitetu institucije sa elementima neophodne sigurnosti, perceptivne spremnosti, kognitivne procene i neverbalnog modeliranja (izraz lica, pokreta, stava) - Prvi kontakt nosi u sebi op�te znacenje, jer predstavlja osnovu na kojoj se formira predstava ne samo o pojedinoj sestri, vec i psihijatriji uop�te - Modeliranje pona�anja se uvek uskladjuje sa procenjenim afektivnim stanjem pacijenta - Odmeren, prikladan, prilagodjeno ozbiljan izraz lica dokazuje da sestra obraca pa�nju na ono �to pacijent govor. - Poverenje pacijenta u sestru se ispoljava neverbalnim aspektima komunikacije i nacinom uce�ca u komunikaciji - Prvi intervju ukljucuje osnovne principe interpersonalnih odnosa, odvija se po odredjenim pravilima, u jasno definisanoj sitaciji, sa odredjenim cilje.

28. PRVI KONTAKT (PRVI INTERVJU) Modeliranje pona�anja se uvek uskladjuje sa procenjenim afektivnim stanjem pacijenta - Odmeren, prikladan, prilagodjeno ozbiljan izraz lica dokazuje da sestra obraca pa�nju na ono �to pacijent govor. - Poverenje pacijenta u sestru se ispoljava neverbalnim aspektima komunikacije i nacinom uce�ca u komunikaciji - Prvi intervju ukljucuje osnovne principe interpersonalnih odnosa, odvija se po odredjenim pravilima, u jasno definisanoj sitaciji, sa odredjenim cilje.

29. PRVI KONTAKT (PRVI INTERVJU)  Osnovni principi prvog intervjua. Faktori koji uticu na intervju Odnos dijagnostickog i terapijskog intervjua 3. Uloga terapeuta 3.1. Razuveravanje, razumevanje i empatija 3.2. Sugestija i ograniceni seting 3.3. Podr�avanje pacijentovog samopo�tovanja 3.4. Interpretacije

30.  PRVI KONTAKT (PRVI INTERVJU) 4. Prakticni faktori u intervjuu 4.1. Faktor vremena 4.2. Faktori okru�enja 5. Sadr�aj intervjua 6. Razmatranja koja prethode intervjuu 7. Pocetna faza intervjua 7.1. Upoznavanje sa pacijentom 7.2. Razvoj intervjua

31. PRVI KONTAKT (PRVI INTERVJU)  8. Srednja faza intervjua 9. Zavr�na faza intervjua 9.1. Pitanja pacijenta 10. Naknadni intervju 11. Intervju sa srodnicima i bliskim osobama pacijenta

32. OPSERVACIJA Prete�no je povezana sa culima: vidom, sluh, ge�tal u celini Ostvaruje organizaciju svih culnih podataka vezanih za prostor, predmete u prostoru i za pacijenata kao celini Opservacija se uci kao i prvi intervju Mesto opervacije takodje je bitno, to je najce�ce �profesionalni prostor� bol. soba,ambulanta, intervencija i sl. Ovaj postor mo�e biti nepoznat i zastra�ujuci za pacijenta

33. Elementi koji se ukljucuju u opservaciju 1. Op�ti izled-kretanje, gestikulacija, aktivnost, hod, upadljivos ili ne, otstupanje o prosecnog 2. Odevanje- prikladnost, primerenost polu, godinama, godi�njem dobu, situaciji 3. Izlge-zapu�ten na bilo kom niovu mo�e da ide u prilog ili paraleno sa te�inom psih. poremecaja 4. Pona�anje pacijenta

34. Elementi koji se ukljucuju u opservaciju 5. Frizura, urednost 6. Lice-�minka, oci, pogled, brada, kosa (duga�ka, negovana, zapu�tena i sl.). 7. Grimase i mimika, �nemi govor psihoe� (otvorena usta, podizanje obradakao cudjenje ,iznenadjenje, mr�tenje, ukocen pogled), 8. Nacin govora-modulacija, ritiam, nestrpljivost, emocionalni prizvuk u glasu, bogastvo ili siroma�tvo recnika, narecje i dr.

35. ZDRAVSTVENA NEGAU PSIHIJATRIJI TIMSKI RAD U PSIHIJATRIJI 1. Sistemski preduslovi timskog rada 2. Licni i profesionalni identitet clana tima 3. Uloga osoba i clanova tima 4. Vodja i osnivanje tima

36. Uloge osoblja i clanova tima Premda je funkcionisanje psihijatriskog tima danas relativno dobro poznato, ipak, tereba praviti razliku izmedju tma i osoblja, premda ova granica nije uvek jasna. Osoblje postoji svuda, a tim je celishodno organizovan oblik saradnje pojedinaca. osoblje cine pojedinci koji rade u odredjenoj organizacionoj jedinici.

37. Uloge osoblja i clanova tima Psihijatrijski tim sastoji se od clanova koji se uzajamno po�tuju i kao strucnjaci i kao licnosti; Samo na ovaj nacin je moguca puna komunikacija medju clanovima tima,tj. samo na ovaj nacin ideje mogu da se izmenjuju i modeliraju.

38. Uloge osoblja i clanova tima Nefeikasan clan postaje izvor iritacija, ostaje izolovan ili meta neuspeha grupe kao celine. Clanovi tima moraju biti i motivisani za rad i osecati se odgovornim za njegov uspeh

39. M e d i c i n s k a s e s t r a - t e h n i c a r M e d i c i n s k a s e s t r a - t e h n i c a r je zbog stalnog kotakte sa bolesnikom bogat izvor informacija. Pored uobicajenih poslova, medicinska strea-tehnicar se stara i o sprovodjenju odredjenog programa rehabilitacije dok je pacijent na odeljenju ili aktivno ucestvuje u socijalno-psihijatrijskom pracenju pacijenta na vanbolnickom nivou lecenja i tretmana. Medicinska setra-tehnicar u radu sa psihijatrijskim pacijentima, bavi se, pre svega, ocuvanim delom njihove licnosti. Obavlja kucnu negu i patrona�u bolesnika na kucnom lecenju.

40. M e d i c i n s k a s e s t r a - t e h n i c a r Sestrine posete pacijentovom domu, njena nega i podr�ka povecava pacijetovo osecanje odgovornosti u odnosu na dru�tvo i obavezu da ozdravi i ponovo postane koristan clan svoje dru�tvene zajednice. Njena pomoc se odnosi i na razlicita podrucja. medicinsku sestru-tehnicara vrlo znacajnim clanom tima.

41. M e d i c i n s k a s e s t r a - t e h n i c a r Tako mo�e da pomogne u nabavci i pripremanju hrane, da prati pacijenta na njegove dru�tvene sastanke, da mu poka�e funkcionisanje javnog saobracaja, da pomogne pacijentu pri ispunjavanju razlicitih formulara, obrazaca i sl.; Ovako �irok spektar aktivnosti cini medicinsku sestru-tehnicara vrlo znacajnim clanom tima.

42. Dinamika tima Dinamika tima je funkcija pre svega njegove velicine, sastava i interakcija u njemu. U dinamici timskog rada skavi ekstremi nisu dobri. Autokratska atmosfera cini komunikaciju slabom i pojacava rivalstvo. Najgori je tzv. "laisser faire" gde nema vodje.

43. Dinamika tima Medju clanovima tima javlja se anksioznost, tim je konfuzan i neefikasan, te se znacajno udaljava od svog cilja; Nasuprot tome, demokratska klima omogucava intenziviranje komunikacije i stvara, kroz slobodne medjusobne interakcije, vecu koheziju tima, cineci ga i efikasnijim.

44. ZDRAVSTVENA NEGAU PSIHIJATRIJI SOCIJALNOPSIHIJATRIJSKO PRACENJE PACIJENATA TOKOM ZDRAVSTVENE NEGE Vrste pracenja 1.1. Aktivno pracenje 1.2. Drugi oblici pracenja

45. POJEDINI OBLICI PSIHOSOCIJALNOG TRETMANA KAO VID ZDRAVSTVENE NEGE Psihoterapija Individualna (povr�inska) psihoterapija Suportativna (psiho)terapija Sugestivna terapija Persuazija, (raz)uveravanje Ventilacija 2. Metod savetovanja

46. I n d i v i d u a l n a (povr�inska) (p s i h o) t e r a p i j a Psihoterapijski proces vrlo je slo�en interpersonalni odnos izmedu pacijenta i lekara sa brojnim emocionalnim do�ivljavanjima. Svaki pacijent koji ide kod lekara nosi sa sobom svoje emocije, koje jako uticu ne samo na proces u neurozi nego i na procese koji se dogadaju u svim bolesnim stanjima. Zbog toga je va�no svakog bolesnika do�iveti kao licnost koja ima somatske, emocionalne i socijalne, dru�tvene probleme, bez obzira koje tegobe pacijent iznosi u susretu sa lekarom.

47. I n d i v i d u a l n a (povr�inska) (p s i h o) t e r a p i j a Zbog toga je va�no svakog bolesnika do�iveti kao licnost koja ima somatske, emocionalne i socijalne, dru�tvene probleme, bez obzira koje tegobe pacijent iznosi u susretu sa sestrom,lekarom ili drugim clanom tima.

48. Metod savetovanja Ovj metod namenjen je prvenstveno onim pacijentima koji osecaju nesklad izmedju onoga �to cine i onoga �to �ele, svakome ko naizali na probleme u medjuljudskim odnosima, a da ne uvidja sopstven udeo u sukobu, �to se cesto puta srece i kod psihoticnih poremecaja.

49. Metod savetovanja Va�no je na samom pocetku tretmana proceniti da li pacijent koji se obraca za pomoc dovoljno pati zbog nerazrja�njenih problema. Sama patnja i trpljenje mora biti izra�enija i jaca od napora, strpljenja i odredjene strepnje koji ga ocekuju u toku savetovanja.

50. Grupna terapija Grupna terapija se primenjuje u razlicitim grupama ljudi podrazumeva veliki broj razlicitih tehnika rada; Donekle se pojam grupne terapije mo�e suziti u koliko se iskljuce mnogi oblici grupnog rada i u primarnoj zdravstvenoj za�titi u kojima se koriste grupni procesi i koji nisu prvenstveno terapijski: timski, konzilijarni rad, grupna edukacija i socijalni grupni rad.

51. IV OSNOVNA NACELA ETIKE I IZAZOVI ZA PSIHIJATRIJSKU PROFESIJU

52. Uvodjenje programa medicinske etike na humanisticke i biomedicinske fakultete, u programe strucnih usavrsavanja, specijalizacije, kontinuirane edukacije da bi se izbeglo vodjenje medicine na stramputicu i nuvazavanja opstih ljudskih prava, odnosno moralnih vrednosti; Sve je veci naglasak stavljen na moralnu stranu ljudske prirode, da se vise ukaze na brojne moralne dileme savreneog coveka i savremene medicine, ukljucujuci i psihijatrijsku i psiholosku medicinu.

53. Dans se najvise paznje posvecuje moralno-psiholoskim obavezana zdravstvenih radnika i saraadnika i nemedicinskog osoblja u psihijatrijski ustanovama i institucijama prema pacijentima, etickim problemima u pojedinim granamamedicine u celini, ukljucujuci i psihijaatrijsku medicinu, terapiju, rehabilitaciju i negu u celini. I dans vladaju brojne eticke dileme u velikom broju medicinskih grana i oblasti kao soto su eutanazija, medicinska taja, eksperimenti u medicini ukljucujuci prve faze klinickog ispitivanja novih sredstava za lecenje, zatim eticke probleme u zdravstvenim ustanovama, u edukaciji, greske u struci, krivicna odgovornost zdravstvenih radnika i njihovih saradnika.

54. Svemu ovome mogu se dodati i eticki problemi u privatnoj medicinskoj i psihijatrijskoj praksi, eticki problemi u alternativnoj medicini, angazovanje volonteralaika, nevladinih humanitrarnih organizacija, korisnickih udruzenja pacijenata i njihovih porodica

55. V MOGUCNOSTI EVALUACIJE TRETMANA U PSIHIJATRII I NEZI 1. Specificni probemi u evaluaciji psihijatrijskog tretmana 2. Va�niji metodolo�ki instrumenti u evaluaciji 2.1. Ekonometrijski modeli evaluacije

56. V MOGUCNOSTI EVALUACIJE TRETMANA U PSIHIJATRII I NEZI 4 Epidemiolo�ki metod 5. Sociometrijski i psihometrijski metod 6. Osvrt na evaluaciju pojedinih oblika tretmana

57. V MOGUCNOSTI EVALUACIJE TRETMANA U PSIHIJATRII I NEZI 6.1. Evaluacija farmakoterapijskog tretmana 6.2. Evaluacija (psiho)terapije 6.3. Evaluacija socioterapije 6.3.1. Evaluacija rehabilitacionog tretmana 6.4. Evaluacija kombinovanog tretmana

58. VI ULOGA ISTRA�IVANJA U ZA�TITI MENTALNOG ZDRAVLJA U ZAJEDNICI 1.Uloga istra�ivanja u najva�nijim oblastima za�tite mentalnog zdravlja 2. Dokumentacija, procenai nacin istra�ivanja 3. Medicina i zdravstvena za�tita zasnovama na dokazima

59. VI ULOGA ISTRA�IVANJA U ZA�TITI MENTALNOG ZDRAVLJA U ZAJEDNICI 4. Naucno istra�ivanje u za�titi mentalnog zdravlja 5. Uticaj istra�ivanja u za�titi mentalnog zdravlja u zajednici 6. Psihijatrija i javno zdravlje 6.1. Definisanje potreba jednog regiona za mre�om psihijatrijskih ustanova

60. ZDRAVSTVENA NEGAU PSIHIJATRIJI VII PREDMET RADA ZDRAVSTVENE NEGE VIII NEKA PITANJA KOJA MOGU DA OCEKUJU LEKARI I CLANOVI STRUCNOG TIMA OD CLANOVA PORODICEPACIJENATA

61. ZDRAVSTVENA NEGAU PSIHIJATRIJI IX VA�NIJI CILJEVI PROUCAVANJA ZDRAVSTVENE NEGE X PSIHIJATRIJA BUDUCNOSTI XI PRILOG : Psihosocijalne posledice psihijatrijskih poremecaja

62. Savremena definicija psihijatrije Psihijatrija je grana medicine koja po svojoj istorijskoj �definiciji� pre svega podrazumeva ve�tinu lecenja. Savremena psihijatrija je op�te prihvacena strucno-naucna disciplina, koja u okviru patologije savremenog covecanstva dobija sve znacajnije mesto, a u okviru drugih medicinskih disciplina znacajan interdisciplinarni polo�aj (Damjanovic A, Munjiza M,2007)