RA ZVOJ NAUKE O MENADŽMENTU

1. RAZVOJ NAUKE O MENADŽMENTU Razvoj menadžment misli • Menadžмent kao praksa je veoma stara (Keopsova piramida, Kineski zid, irigacioni sistemi u Egiptu), • Leonardo Davinči (1452-1519) govori o mogućnostima racionalizacije rada, klasici ekonomske nauke u 18 veku, A. Smit i R. Owen u 19. veku, • Iako, velikan P. Draker (1913-2007) navodi da se M. pojavio tek nakon Drugog svetskog rata, • 1886. JE GODINA ROĐENJA MENADŽMENTA, Američko društvo inženjera oformilo je ekonomsku sekciju, osnovana Pošta u SAD, osnovana je Multinacionalna kompanija „Coca-cola“

2. KLASIČNE ŠKOLE MENADŽMENTA • Naučni menadžment, Frederick Taylor (1856-1915), inženjer sa dugom poslovnom karijerom, • Klasična organizaciona teorija, Henri Fayol (1841-1925), rudarski inženjer i geolog relativno brzo je dospeo u rukovodeće položaje u rudarskim Komp. • Teorija birokratije, Max Webber, (1864-1920) najveći nemački filozof i sociolog.

3. Naučni menadžment: Osnovne ideje Frederick Taylora se mogu sažeti u četiri osnovna principa: • Oblikovanje rada, potrebna je obuka radnika i propisivanje standarda (ujednačavanje) rada koja bi se primenjivala na sve, • Izbor i obrazovanje radnika, potrebno je pronaći ljude koji najviše odgovaraju propisanim metodama i standardima rada, • Motivacija radnika, minimalna nadnica za radnike. • Odvajanje planiranjaod izvršavanja, poslovođu zamenjuje grupa specijalista koji planiraju proces rada i uvodi se koncept funkcionalnog tipa organizacije radionice (struktuisanje organizacije)

4. Klasična organizaciona teorija: Henri Fayol, posmatra celokupnu organizaciju i daje prvu zaokruženu teoriju menadžmenta. Osnove rukovođenja (menadžmenta) je sažeo u pet standardnih funkcija: • Predviđanje, • Organizovanje, • Komandovanje, • Koordinisanje, • Kontrolisanje.

5. Teorija birokratije: Max Webber, najveći nemački filozof i sociolog, je razvio koncept tzv. birokratske organizacije, gde je dao četiri osnovna principa: • Hijerarhija, gde se ogleda jasna podela rada i nadležnosti, • Pravila i procedure, ponašanja svakog pojedinca, • Autoritet, proističe iz položaja, a ne iz ličnosti. • Struktura, koja je suština birokratske organizacije i sve je njoj podređeno.

6. Škola međuljudskih odnosa i bihejvioristički pravac (M. P. Folit i Ch. Bernard) : • Pažnju usmerava na ponašanje M. prema zaposlenima, • Polazi od pretpostavke da čovek nije samo racionalno već i emocionalno biće, • Čovekova želja da komunicira sa drugim ljudima, kolegama, šefovima. Škola je dala doprinos razumevanju organizacije kao socijalnog sistema i dala poruke M. da je izgradnja međuljudskih odnosa važan M. posao.

7. Sistemski pristup i procesna organizaciona teorija: • Osnova ove teorije je teorija opšteg sistema, po kojoj se svi fenomeni moraju posmatrati povezano, a ne pojedinačno. • Tvorac teorije je biolog Ludvig fon Bertalanfi, • Procesna teorija organizacije definiše PROCES kao grupu zadataka koja kreira vrednost za potrošače, • Osnovni procesi, koji proizvode dodatnu vrednost za preduzeće, a pomoćni procesi potpomažu osnovne procese, • Na osnovama procesne teorije nastali su brojni modeli organizacije, među kojima je timska struktura najpoznatija

8. Kontingencijski (situacioni) pristup: Polazi od principa da nema nijednog načina upravljanja koji je podjednako efikasan za svaku oragnizaciju, što je uslovilo, kasnije, pojavu strateškog menadžmenta.Teoriski značaj ovog pravca je da definiše dva tipa organizacije: • Mehanicističke organizacije, koje posluju u stabilnom okruženju i ne moraju se inovirati da bi opstali, i • Organske organizacije, koje posluju u uslovima brzih promena i koje se moraju menjati radi opstanka.

9. Neki savremeni pristupi menadžmentu: Savremeni izazovi u poslovanju nameću nove elemente u poslovanju i zahtevaju nove pristupe u upravljanju: • U poslednje vreme se brzo razvijaju kvantitaivni prstupi u upravljanju, • Transformacioni menadžment, posebno krizni menadžment je sistem znanja i veštine izvlačenja preduzeća iz krize, • Rastući značaj kvaliteta već nekoliko decenija promoviše totalno upravljanje kvalitetom, kao opšteprihvaćene paradigme M. • Teorija izvrsnosti, najnovija doktrina u M. koja se oslanja na 4 osnovna elementa: potrebe ljudi za smislom i značenjem, za autonomijom i samokontrolom, pobednički mentalitet ljudi i uticaj ponašanja na stavove i uverenja.

10. Menadžment bez menadžmenta: • Ovaj pravac M. čudnog naziva mogao bi biti dominantan već u skoro budućnosti, • Nije ukidanje M. niti povratak radničkom samoupravljanju, • Predstavlja pokušaj demokratizacije upravljanja na platformi ojačanog timskog rada, visoke profesionalizacije, snažne informatičke podrške, kao i svesti svih zaposlenih o zajedničkim ciljevima i interesima vlasnika, uprave i svih zaposlenih, • Ovaj postmodernistički pristup zadobija svoje pristalice, • Treba ga posmatrati u kontekstu širenja samozapošljavanja i mrežnog povezivanja organizacionih jedinica gde treba manje klasičnog M.

11. MENADŽMENT I OKRUŽENJE • Poslovanje savremenih kompanija izloženo je brojnim izazovima i promenama u okruženju, • Osnova promena je globalizacija i različit raspored u raspolaganju privrednim resursima i uslovima proizvodnje, • Okruženje privrednih subjekata može se posmatrati kao: • Stabilno, • Rizično, • Neizvesno, • Turbulentno.

12. Dva osnovna načina kako se preduzeće odnosi prema stanju neizvesnosti okoline: • Reaktivan način, znači prilagođavanje okolini, • Proaktivan način, iniciranje promena okoline kojima organizacija nameće prilagođavanje okoline sebi. • Okolina preduzeća se može podeliti na dva osnovna područja: • Poslovnu okolinu ili miko okruženje, obuhvata stejkholdere koji se mogu podeliti na dve grupe: Interne, koji čine zaposleni, vlasnici deonica, nadzorni i upravni odbori, i Eksterne: koje čine potrošači, vlada, dobavljači, banke, sindikati. • Društvena ili makrookolina, obuhvata elemente na koje preduzeće najčešće nema uticaj: stanje u ekonomiji, institucionalni uslovi poslovanja, demografija, itd.

13. Kontekst menadžmenata • Podrazumeva interne i eksterne činioce koji utiču na sam proces M. kao PROCESA koji se usmerava na postizanje određenih ciljeva, • Bez obzira koji su ciljevi u pitanju oni se ostvaruju posredstvom konkretnih Odluka, efektivnih i izvršnih sredstava pomoću kojih M. inicira neku PROMENU ili rešavanje nekog PROBLEMA. • Inicijator i generator svih promena je čovek, koji je i osnovni upravljač, ako ne uvek svih onda onih najvažnijih promena.

14. PEST analiza • Menadžeri „razrooki ljudi“, jednim okom posmatraju preduzeće, a drugim okolinu, • Jača „dioptrija“ za okolinu, jer treba da se posmatraju sledeći horizonti: Političko- pravna okolina, Ekonomska okolina, Socio-kulturna okolina, Tehnološka okolina. • PEST analizu treba izvršiti istovremeno i za domaću okolinu ali i za međunarodno • okruženje, posebno koje se odnosi na grupu najrazvijenijih industrijskih zemalja.

15. Značenje, geneza i struktura promena • Promena je opšti pojam koji znači odstupanje od nekog postojećeg stanja, • Promenu treba razumeti kao proces sa kojom treba efikasno upravljati tj. usmeravati je ka postavljenim ciljevima, • Dva osnovna izvora promena: • Endogeni, koji postoje unutar organizacije, • Egzogeni, koji se nalaze u različitim delovima njegovog okruženja. • Tipologija promena: opšte i posebne, inkrementalne (postepene, delimične) i radikalne, iznuđene i planirane.

16. Promene eksternog okruženja Menadžeri 21veka suočeni su sa naglim promenama u poslovnom okruženju kojima se brzo moraju prilagoditi u cilju održanja i razvoja svojih biznisa, te promene su: • Izmene paradigme, podrazumeva novi način razmišljanja, razumevanja sveta u kojem živimo, a suštinski se odnosi na brze promene prozivoda, tehnologije i M. • Teorija haosa, zasniva se na stavu da unutar velikih struktura postoji veliki nered. M mora biti okrenut ka stvaranju fluidne organizacije, adaptabilne i u stalnoj vezi sa kupcima i okruženjem kojem radi, • Struktura zaposlenih, nova struktura zaposlenih podrazumeva različitosti u stilovima i verovanjima, a posebno će se povećavati udeo zaposlenih žena. • Globalizacija,integracione procese van državnih granica koje najviše utiču na menadžment. Skraćuje se vreme razvoja novih proizvoda i da se stalno investira u proizvode i novu tehnologiju.

17. Globalizacija između mita i realnosti • Od svih promena u okruženju globalizacija prouzrokuje najviše strahova, nedoumica ali i nada, • Započeta još davno međunarodnom trgovinom, a usvajanje međunarodnih mernih jedinica može se smatrati početkom tzv. tehničke i tehnološke globalizacije, • Nosioci globalizacije: Transnacionalne korporacije, • „Vek znanja“ upotpunjuje globalizaciju koja se odvija kranje agresivno i beskrupulozno čineći manji broj vlasnika kapitalom svetskim moćnicima, • Značajno bi bilo, da se osim ekonomske, političke, informaciono-komunikacijske globalizacije, povede više računa o ekološkoj globalizaciji.

18. Menadžer i promene • Ideja osnovni osnovni generatori promena, s tim da relativno mali broj ljudi je sposoban za stvaranje sopstvenih ideja, • Veći je broj onih koji uče i rasuđuju (razum) i potom vrše razne promene, • Najodgovorniji za uspeh ili neuspeh promene u preduzeću je M. i ako je u stanju da inicira, pokrene ili izvede promenu onda su oni nosioci autopromene i prerastaju u LIDERE, • Promena je postala kultna reč savremenog M. i zato je izreka „ Ništa nije stalno kao promene“ jeste metafora koja najboljhe opisuje savremeni menadžment.

19. Otpori promenama • U upravljanju promenama treba računati uvek na izvesnu, veću ili manju dozu straha od promena (kaintofobija), može značajno blokirati početak neke promene, • Mnogi ljudi su skloni otporu prema promenama, čak i kada su promene u njihovom interesu, • Strah od promena je pratilac svakog racionalnog učesnika promena, • Međutim, preterana količina straha je kontraproduktivna i blokira otpočinjanje promena.

20. Modeli promena • Lewinov klasični model, • Beerov model, • Greenov model, • Gattov model, • Kotterov model, • McKinsyev model.

21. Lewinov klasični model, podrazumeva tri koraka u procesu promena: • Odmrzavanjupostojećeg stanja, nakon toga se pristupa sprovođenju promene, u početku postoji ravnoteža snaga vođenja i snaga otpora. Gubitkom otpora uspostavlja se novi stepen ravnoteže snaga, • Kretanje prema novom stanju, podrazumeva kretanje prema novom stanju koje u početku izaziva konflikte, ali i usaglašavanja između nosilaca promena, • Ponovno zamrzavanje, sa ciljem stvaranja stabilnih novih odnosa kada je promena već izvršena

22. Beerov model Zasniva se na tri faktora: • nezadovoljstvu, modelu željene organizacije poslovanja i procesu. • Ova tri faktora moraju preovladati i biti veći od troškova promena, jer u suprotnom promene se ne mogu izvesti • Snage promene treba da budu jače od snaga otpora, i zbog toga M. treba da pokrene akciju stvaranja nezadovoljstva postojećim stanjem (ankete kupaca i zaposlenih da kažu šta ne valja u preduzeću).

23. Greenov model, nazvan po britanskom profesoru koji iznosi nekoliko aspekata procesnih promena: • usmerenje, smer promene, • organizaciju, formalni dogovori, sistemi i oblici procesa promena, • mobilizaciju, proces involviranja, angažovanja i lobiranja učesnika za proces, • implementaciju, proces izvođenja i izvršenja promene, • tranziciju, upravljajnje postupcima ljudi kod izvođenja promene, • integraciju, učvršćenje promene za postizanje očekivanih učinaka promene, • misaoni sklop, kojima se pristupa procesu promena, • organizaciona kultura, u okviru koje delujemo, • vođstva, na svim nivoima i svim fazam au cilju uspešnosti promene.

24. Gattov model, razvio ga je američki autor Rex Gato, koji je koristan za M. da identifikuje sledeće faze promena: • sadašnjost, • akciju transformacije, • strategiju, • buduće rezultate, i • ponovnu procenu.

25. Kotterov model, poznati profesor sa Harvarda podrazumeva sledeće korake u procesu promena: • Prvi korak: kreirati brzo, • Drugi korak: izgraditi snažnu koaliciju, • Treći korak: stvaranje vizije promene, • Četvrti korak: komunicirati na temu promena, • Peti korak: otkloniti rizike promena, • Šesti korak: napraviti kratkoročne promene ka „pobedi“, • Sedmi korak: graditi na promeni, • Osmi korak: ponovna promena stvara kulturu promena.

26. McKinsyev model, predstavlja jedan od značajnih pokušaja da se identifikuju performanse preduzeća i da se utvrdi njihov međusobni odnos. • Polazi od sedam (model se zove još i 7S) najvažnijih činilaca koji su međusobno povezani, a ti elementi su sledeći: • Struktura, strategija i sistem, su tri hladna elementa koja se sporo i teško menjaju, a • Veštine, stilovi i osoblje, su tri topla ili meka elementa koji se lakše menjaju, • Navedeni elementi supovezani preko sedmog elementa zajedničkih vrednosti koji povezuje svih šest ostalih elemenata. • Svaki od elemenata može biti snažan generator promena, ali nikako i dovoljan da samostalno, bez istovremenih promena ostalih elemenata, izazove bitnu transformaciju preduzeća.