PROMENE U KLINIČKOJ SLICI AUTIZMA

1. PROMENE U KLINIČKOJ SLICI AUTIZMA

2. Primarnost deficita u autizmu može se utvrditi na osnovu tri različita kriterijuma (Ozonoff, McEvoy, 1994): • univerzalnost deficita među osobama sa autizmom • specifičnost deficita za autistični poremećaj i • perzistiranje ili stabilnosti deficita tokom razvoja

3. Retrospektivnim studijama i Studijama praćenja Promene u kliničkoj slici utvrđuju se:

4. Kratkoročne promene: Kratkoročne studije praćenja pokazuju da u adolescentnom periodu dolazi do ublažavanja pojedinih kliničkih simptoma, pre svega onih koji su vezani za oblast komunikacije i recipročnih socijalnih interakcija. Stereotipna i repetitivna interesovanja dece sa autizmom izražena su i u adolescentnom periodu.

5. Kratkoročne studije • Mesibov et al., 1989 • Eaves, Ho, 1996 • McGovern, Sigman, 2005

6. Dugoročne promene: Autizam nema jedinstven razvojni tok. Dok neki pacijenti dostižu razvojni plato u periodu adolescencije, kod drugih se zapaža kontinualan razvoj brojnih sposobnosti i u adultnom periodu. Neka deca sa autističnim poremećajem regrediraju gubeći na taj način ranije stečene sposobnosti.

7. Rumsey, Rapoport, Sceery, 1985 Prirodan tok autističnog poremećaja predstavlja postepeno poboljšanje simptoma uz perzistentno, rezidulano, socijalno oštećenje.

8. Promene u recipročnim socijalnim interakcijama

9. Osnovni indikatori oštećenja recipročnih socijalnih interakcija u autizmu su: • neadekvatno modulisanje neverbalnog ponašanja u cilju regulacije socijalnih interakcija • poteškoće u zasnivanju prijateljskih odnosa sa drugim ljudima • nesposobnost da se lična zadovoljstva i interesovanja podele sa drugim ljudima i • generalni nedostatak socijalnog i emocionalnog reciprociteta (APA, 2000).

10. Više od 90% odraslih osoba sa autizmom ima izrazite socijalne deficite. Analizom ponašanja mlađih osoba sa autizmom, prosečne starosti između 23 i 24 godine utvrđeno je da ove osobe imaju smanjenu socijalnu responzivnost, da ne iniciraju kontakte sa drugim ljudima, da ne dele zadovoljstvo sa njima i da retko pozdravljaju druge ljude.

11. Skoro polovina odraslih osoba sa autizmom uopšte ne kontaktira sa svojim vršnjacima, dok se kod jedne četvrtine ovih osoba socijalne interakcije ostvaruju samo u unapred aranžiranim grupama. Prave prijateljske odnose neguje samo 8,1% odraslih osoba sa autizmom.

12. Zavisnost dinamike promena od IQ-a • Stein et al., 2001 • Beadle-Brown et al., 2002 • McGovern, Sigman, 2005

13. Uzroci problema • Nedostatak teorije uma • Aleksitimija tip II

14. Detinjstvo – adolescencija – zrelo doba

15. Promene u komunikaciji

16. Ispitivanja na uzorku od 68 ispitanika sa autizmom, starosti između 21 i 49 godina, pokazuju da su govorno-jezičke sposobnosti ovih ispitanika loše, iako su uzorkom obuhvaćeni samo oni ispitanici čiji je koeficijent inteligencije veći od 50(Howlin et al., 2004).

17. Istraživanjem na velikom uzorku od 405 ispitanika sa poremećajima autističnog spektra, starosti između 10 i 53 godine, takođe su ustanovljena značajna poboljšanja u govoru kod adolescenata i odraslih osoba sa autizmom (Seltzer et al., 2003).

18. Simptomi koji se postepeno gube: • Trenutna eholalija • Odložena eholalija (metalalija) • Idiosinkratičke reči • Neologizmi • Stereotipno ponavljanje reči i fraza • Inverzna upotreba ličnih zamenica

19. Simptomi koji se ne gube: • nesposobnost odrečnog pokreta glavom • izostanak protodeklarativnog pokazivanja • upotreba stereotipnih fraza • nesposobnost korišćenja konvencionalnih gestova i • postavljanje neprikladnih pitanja.

20. Promene stereotipnih aktivnosti i interesovanja

21. Smatra se da 97% dece i 87,7% adolescenata i odraslih osoba sa autizmom ima izvesne oblike stereotipnog ponašanja (Seltzer et al., 2003).

22. Howlin et al., 2004 Haulinova sa saradnicima je ispitivala težinu kliničkih manifestacija autističnog poremećaja procenom ritualnih aktivnosti i stereotipnih ponašanja; neobične privrženosti objektima i intenzivne preokupiranosti nefunkcionalnim objektima ili delovima objekata

23. Na osnovu kompozitnih skorova utvrđeno je da su kod 12% odraslih osoba sa autizmom stereotipije ispoljene u diskretnom obliku. Blaže poremećaje u ovoj oblasti ima 42% ispitanika; umerene 35%, dok 11% odraslih osoba sa autizmom ima vrlo ograničene i stereotipne obrasce ponašanja, interesovanja i aktivnosti.

24. Tokom starenja dolazi do postepenog ublažavanja kliničkih manifestacija autizma u ovoj oblasti, tako da se pojedini rituali gube. Oni rituali koji preostanu imaju tendenciju usložnjavanja, kako po sadržaju, tako i u trajanju. Neobične preokupacije i kompleksni motorni manirizmi kontinualno nestaju tokom čitavog života.

25. Simptomi koji se ne gube: • neobične preokupacije • verbalni rituali • neobična senzorna interesovanja • kompulzije i • ograničena interesovanja.

26. Funkcionalna analiza stereotipija

27. Stereotipije treba razlikovati od opsesivno-kompulzivnog poremećaja

28. Zašto dolazi do poboljšanja? • Uticaj maturacionih procesa • Promene u dijagnostičkim kriterijumima • Sredinski uticaji • Retroaktivno “ublažavanje” simptoma