330 likes | 533 Views
ČETVRTA NEDELJA ANALIZA POSLOVANJA NA OSNOVU FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA. Godišnji izveštaj o poslovanju - sadržaj (1). prikaz finansijskog položaja, rezultata poslovanja i finansijskih pokazatelja; kratak opis poslovnih aktivnosti i organizacione strukture; informacije o kadrovskim pitanjima ;
E N D
ČETVRTA NEDELJAANALIZA POSLOVANJA NA OSNOVU FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA
Godišnji izveštaj o poslovanju - sadržaj (1) • prikaz finansijskog položaja, rezultata poslovanja i finansijskih pokazatelja; • kratak opis poslovnih aktivnosti i organizacione strukture; • informacije o kadrovskim pitanjima ; • informacije o ulaganjima u cilju zaštite životne sredine; • planirani budući razvoj; • aktivnosti istraživanja i razvoja; • informacije o otkupu sopstvenih akcija, odnosno udela; • informacije o izloženosti rizicima (cenovnom, kreditnom, riziku likvidnosti i riziku novčanog toka) strategiju za upravljanje ovim rizicima i ocenu njihove efektivnosti;
Godišnji izveštaj o poslovanju - sadržaj (2) • finansijski pokazatelji ne pružaju informacije o uspešnosti preduzeća u ostvarivanju nefinansijskih ciljeva ; • strategija za društveno odgovorno upravljanje preduzeća – obaveza preduzeća da informiše javnost : o načinu na koji su u delatnost preduzeća integrisani briga za životnu sredinu i društvo; • unapređe nefinansijskih performansi poslovanja i praćenje nefinansijskih pokazatelja;
Godišnji izveštaj o poslovanju - sadržaj- nefinansijski pokazatelji poslovanja(3) • ekološka pitanja; • društvena pitanja; • pitanja zaposlenosti; • poštovanja ljudskih prava; • aspekti borbe protiv mita i korupcije; Za svaku od navedenih oblasti prezentuju se politike, rezultati, rizici i način na koji se rizicima upravlja;
Godišnji izveštaj o poslovanju - sadržaj- finansijska analiza poslovanja(4) zasnovana na: - finansijskim izveštajima – porede se iste bilasne pozicije iz tekućeg i prethodnog obr. per. i iskazuju u nominalnom i relativnom izrazui izračunava učešće pojedinih podbilansnih stavki u više sintetičkoj bilansnoj stavki; dobra osnova za procenu budućnosti preduzeća; - finansijskim pokazateljima- povezuju dve različite bilansne pozicije iz istog obračunskog perioda i izračunavaju se kao njihov količnik;dobra osnova za analizu u dužem vremenskom periodu za samo preduzeće ili njegovo poređenje sa drugim istim ili sličnim i sa standardima iz oblasti delatnosti kojoj pripada;
Analiza na osnovu Bilansa stanja • analiza finansijskog položaja preduzeća: • finansijske ravnoteže, • ravnoteže između sopstvenog i pozajmljenog kapitala, • reproduktivne sposobnosti ukupno upotrebljenog kapitala, • održavanja realne vrednosti sopstvenog kapitala
BS – 1. analiza finansijske ravnoteže Analiza finansijske ravnoteže između kratk. i dug. potraživanja i obaveza ; kratkoročna finansijska ravnoteža omogućava održavanje tekuće likvidnosti;dugoročna ravnoteža stvara uslove za trajno održavanje potrebnog nivoa likvidnosti – solventnost; Nesolventnost – fin. stanje do koga dolazi kada ukupne obaveze premaše vrednost ukupne imovine preduzeća tako da ono više nije u mogućnosti da izmiri svoje obaveze prema poveriocima; Stečaj - pravna institucija čiji cij je namirenje poverilaca preko bankrota ili reorganizacije; Likvidacija – moguća samo ako ukupne obaveze preduzeća ne prevazilaze njegovu ukupnu imovinu
BS – 2. analiza ravnoteže između sopstvenog i pozajmljenog kapitala - leveridž (1) • Ravnoteža između sopstvenog i pozajmljenog kapitala je pitanje zaduženosti preduzeća; • Kada se preduzeće zadužuje izlaže se finansijskom riziku; • Tradicionalno finansijsko pravilo je da odnos sopstvenog i pozajmljenog kapitala treba da bude 1:1; • Savremena finansijska teorija dovodi u vezu finansijski rizik sa poslovnim rizikom koji je uzrokovan poslovnim leveridžom;
BS – 2. analiza ravnoteže između sopstvenog i pozajmljenog kapitala -levveridž (2) • Poslovni leveridž odražava efekte privređivanja sa fiksnim troškovima poslovanja (amortizacijom); što je veća potreba za ulaganjem u osnovna sredstva veći je poslovni leveridž; • preduzeća sa velikim poslovnim leveridžom treba da teže srazmerno većem učešću sopstvenog kapitala u ukupnom kapitalu da bi smanjila potrebu za zaduživanjem i obratno; • poslovni rizik je samostalan i funkcija je neizvesnosti budućeg prinosa na ukupan kapital;
BS – 2. analiza razvnoteže između sopstvenog i pozajmljenog kapitala -leveridž (3) - ako se preduzeće finansira zaduživanjem, izlaže se osim poslovnom i finansijskom riziku; • finansijski rizik funkcija je neizvesnosti budućeg prinosa na vlasnički kapital - ceo rizik zaduživanja pada na teret vlasnika zbog obaveza prema poveriocima koje se ne prilagođavaju eventualnim promenama u visini ostvarene dobiti;
BS – 2. analiza ravnoteže između sopstvenog i pozajmljenog kapitala - leveridž (4) • Finansijski rizik meri se i procenjuje finansijskim leveridžom; • Fin.leveridž zavisi od: 1. apsolutne razlike između stope prinosa na ukupan kapital i prosečne kamatne stope kao cene pozajmljenog kapitala; 2. relativnog učešća pozajmljenog - tuđeg kapitala u ukupnim izvorima finansiranja;
BS – 2. analiza razvnoteže između sopstvenog i pozajmljenog kapitala-leveridž (5) • Faktor finansijskog leveridža izračunava se kao količnik između poslovnog dobitka i neto dobitka; • Npr. ako je faktor finansijskog leveridža 2 znači da bi povećanje ili smanjenje poslovnog dobitka od 1% ; 2% ili 3% uticalo na povećanje odnosno smanjenje neto dobitka za 2% ; 4%, odnosno 6%;
BS - 3. analiza reproduktivnesposobnosti ukupno upotrebljenog kapitala; Reproduktivna sposobnost preduzeća - sposobnost preduzeća da sopstvenim kapitalom finansira reprodukciju; - prosta reprodukcija - finansira se isti fizički obim proizvodnje; - proširena reprodukcija finansira se uvećani fizički obim poslovanja i nabavka novih osnovnih sredstava;
BS - 4. održavanje realne vrednosti sopstvenog kapitala (s.k.); • Održavanje realne vrednosti sopstvenog kapitala ostvaruje se kada s.k.raste: 1. po stopi inflacije, odnosno po osnovu efekata revalorizacije pripisane s.k. po stopi rasta inflacije, 2. iz finansijskog rezultata koji se pripisuje s.k.; • Ocena - na osnovu poređenja porasta s. k.u odnosu na prethodnu godinu i stope inflacije merene indeksom rasta potrošačkih cena ili indeks rasta cena industrijskih proizvoda.
BS - Goodwill • vrednost imovine preduzeća. ≠ vrednost p.; • vrednost p. = vrednost imovine p. + goodwill; • Goodwill - sposobnost p. da ostvari profit; • G. - imovina koja nema fizički oblik egzistencije, a vrednost joj zavisi od prava koja poseduje vlasnik (patenti, licence, autorska prava) • U bilans stanja može se uneti samo plaćeni G.- razlika između cene po kojoj je p. prodato i knjigovodstvene vrednosti sopstvenog kapitala preduzeća na dan procene;
Analiza poslovanja na osnovu BU (1) • Na osnovubilansauspehapravi se: • analizastruktureukupnogprihoda; • analizarashoda; • analizafinansijskogrezultata. • Prihodi su svapovećanja, a rashodi smanjenjasopstvenogkapitala p. proisteklaizposl.; • fin. rezultat: dobitak (prihodi veći od rashoda ili gubitak (rashodi veći od prihoda); • Dobitak pre oporezivanja=neto dobitak + porez na dobit pravnih lica (AD i DOO)
Analiza poslovanja na osnovu BU (2) • Rashodi: poslovni i finansijski; • Poslovni rashodi - troškovi sadržani u prodatim robama i izvršenim uslugama; • Troškovi - novčani izraz utrošenih faktora proizvodnje: sredstava rada, predmeta rada i ljudskog rada; • Troškovi se izračunavaju kao proizvod utrošaka i njihovih jediničnih cena; • utrošak- naturalno izražen utrošen faktor proizvodnje;
Analiza poslovanja na osnovu BU (3) značajno za analizu troškova: • podela troškova na troškove dovršene i troškove nedovršene proizvodnje; • Raščlanjavanje troškova moguće po raznim osnovama: prema vrsti,mestu nastanka i drugim kriterijumima, u zavisnosti od značaja za konkretnu proizvodnju; • Amortizacija osnovnih sredstava: o.s. delimo na o.s. u funkciji, o.s. u pripremi i osnovna sredstva izvan upotrebe.
BU- Troškovi dovršene i nedovršene proizvodnje • zavisi realnost bilansa uspeha; • Ako se precene troškovi nedovršene p. iskazuju se manji troškovi dovršene p. i prikriva gubitak; • Ako se precene troškovi dovršene proizvodnje iskazuje se pozitivan finansijski rezultatu manjoj vrednosti od stvarne – umanjuje se osnovica za oporezivanje;
BU - Raščlanjavanje troškova po vrstama daje odgovor na pitanje koliko na visinu ukupnih troškova utiču troškovi: • materijala, • energije, • usluga, • otpisa sitnog invenatara, • amortizacije, • reklame i propagande, • zarada zaposlenih, • kamate itd.
BU- Osnovna sredstava i amortizacija (1) • O. S.- sredstva koja svoju vrednost prenose na nov proizvod u periodu dužem od jednog reproduktivnog ciklusa; • O.s. u funkciji: zemljište, građevinski objekti, mašine,oprema, nematerijalna osnovna sredstva itd.. • O. S.u pripremi: zalihe opreme i investicionog materijala i investicije u toku; • O. S. izvan upotrebe: o. s. koja se ne koriste u procesu proizvodnje
BU- Osnovna sredstava i amortizacija (2) • Osnovna sredstva predmet amortizacije; • Amortizacija - prenos vrednosti osnovnog sredstva na nov proizvod tokom perioda dužeg od jedne godine; • Prenos vrednosti osnovnog sredstva znači njegovo smanjenje odnosno ispravku vrednosti; • nisu predmet amortizacije o.s u pripremi i neka o. s. u funkciji npr. zemljište,šume;
BU - Osnovna sredstava i amortizacija (3) • Za utvrđivanje amortizacije potrebno je utvrditi osnovicu za amortizaciju i vek trajanja osnovnog sredstva; • Osnovica - nabavna vrednost osnovnog sredstva uvećana za zavisne troškove nabavke, koja se na kraju svake godine revalorizuje po određenoj revalorizacionoj stopi; • vek trajanja – zavisi od prirodnih i faktora intenziteta korišćenja odnosno ekonomske zastarelosti.
BU-Osnovna sredstava i amortizacija (4) • Način obračuna amortizacije: • srazmerno učinku – funkcionalna amortizacija; npr. nabavna vrednost je 10.000. RSD; kamion može prema tehničkoj dokumentaciji da pređe 200.000 km; u obračunskom periodu prešao 50.000 km; stopa amortizacije 50000/200000 x 100= 25%; a godišnja amortizacija 2.500 dinara;
BU-Osnovna sredstava i amortizacija (5) 2. srazmerno vremenu – vremenska amortizacija:može biti proporcionalna, progresivna i degresivna u zavisnosti da li se tokom amortizacionog veka primenjuje ista, rastuća ili opadajuća i stopa; zasniva se na nabavnoj vrednosti i procenjenom veku trajanja; npr. nabavna vrednost kamiona 10.000. RSD; vek trajanja 5 godina; godišnja amort. 2.000 dinara; stopa amort. 20%;
BU -Osnovna sredstava i amortizacija (6) • amortizacija = otpis osnovnog sredstva ako je obračunata u toku amortizacionog veka trajanja; • amortizacija ≠ otpis osnovnog sredstva ako nije obračunata u toku amortizacionog veka trajanja; onda se prilikom rashodovanja osnovnog sredstva otpis neamortizovanog dela ne vršina teret novog proizvoda, nego direktno na teret prihoda;
Troškovi i obim proizvodnje (1) • Razvrstavanje troškova prema stepenu reagovanja na promenu obima proizvodnje: varijabilni, fiksni, relativno fiksni troškovi; • Varijabilni troškovi menjaju se, smanjuju ili povećavaju, kako se menja, smanjuje ili povećava, obim proizvodnje; (sirovine, energija, funkcionalna amortizacija) • Fiksni troškovi su konstantni ili stalni zato što su uslovljeni samim postojanjem preduzeća i postoje bez obzira da li i koliko preduzeće radi; ( vremenska amortizacija)
Troškovi i obim proizvodnje (2) • relativno fiksni troškovi - pri porastu proizvodnje rastu sporije ili brže, a pri smanjenju obima proizvodnje opadaju sporije ili brže; • Podela značajna za analizu uticaja fiksnih troškova na efekte poslovanja;
Troškovi i obim proizvodnje (3) • Kada je visoko učešće fiksnih troškova u ukupnim troškovima: • povećanje obima i prihoda od prodaje utiče da je opterećenost fiksnim troškovima manja,a poslovni dobitak veći; • smanjenje obima i prihoda od prodaje nema za posledicu smanjuje troškova, te je preduzeće izloženo relativno visokom stepenu poslovnog rizika;
Poslovni leveridž (1) • meri uticaj visine fiksnih troškova na poslovni dobitak (podatak u bilansu uspeha) - prinos na ukupan kapital; • pokazuje procentualne promene poslovnog dobitka koje nastaju na osnovu procentualne promene u obimu prodaje; • izračunava se kao količnik između marginalnog dobitka i poslovnog dobitka (podatak iz • Marginalni dobitak=prihod – varijabilni troškovi
Poslovni leveridž (2) faktor poslovnog leveridža 3 znači da bi: • porast obima prodaje od 1%; 2%; ili 3%; povećao poslovni dobitak za 3%; 6%; odnosno 9%; • pad obima proizvodnje smanjio bi poslovni dobitak ili povećao poslovni gubitak u istoj srazmeri, a zavisno od lokacije prelomne tačke profitabilnosti
Poslovni leveridž (3) • ako je prihod blizu prelomne tačke profitabilnosti onda male fluktuacije u visini prihoda imaju za posledicu gubitak; • Prelomna tačka profitabilnosti pokazuje nivo privredne aktivnosti na kome se izjednačava marginalni dobitak sa fiksnim troškovima, pa je posledično neto dobitak jednak nuli;
Kombinovani leveridž • meri neizvesnost u pogledu budućeg neto dobitka i stope prinosa na sopstvena sredstva u direktnoj međuzavisnosti sa mogućim oscilacijama u prihodima; • izračunava se kao proizvod finansijskog i poslovnog leveridža; • Ako je 4,5 znači da bi povećanje ili smanjenje prihoda od 1%; 2%; ili 3% imalo za posledicu povećanje ili smanjenje neto dobitka i stope prinosa na vlasnički kapital od 4,5%; 9% odnosno 13,5%;