OSNOVNI ELEMENTI ISTRA ŽIVANJA PONAŠANJA

1. OSNOVNI ELEMENTI ISTRAŽIVANJA PONAŠANJA Predmet: Metodologija naučnih istraživanja 14.10.2008. Mirjana Beara

2. OSNOVNI ELEMENTI ISTRAŽIVANJA • Izbor teorijskog okvira istraživanja i opšteg istraživačkog pristupa • Definisanje varijabli • Definisanje problema i cilja istraživanja • Istraživanje literature o problemu • Postavljanje hipoteza i istraživačkih pitanja • Priprema projekta istraživanja (postavljanje strukture istraživanja: hipoteze, varijable, uzorak, način prikupljanja i analize podataka) • Utvrđivanje validnosti istraživanja

3. I.Teorijski okvir istraživanja • Skup nekih uverenja, teorija, u kojem želiš da se tvoja misao, istraživanje kreće • Često se polazi od filozofskog pravca, što znači da se on najpre izabere • Zatim se u skladu sa tim pravcem, teorijom, bira opšti pristup istraživanju (kvantitativni, kvalitativni ili mešoviti)

4. Primer 1 • Pozitivizam kao teorijski okvir se zasniva na merenju, eksperimentu, matematici, statistici – teži empirijskoj (iskustvenoj) proveri • Opšti pristup koji se najčešće koristi u okviru pozitivizma je... • KVANTITATIVNI pristup

5. Primer 2 • Fenomenološki pravac u filozofiji se zasniva na tvdnji da istina postoji nezavisno od našeg saznanja, tj. da stvarnost možemo saznati jer je ona direktno povezana sa našim duhom i da znanja o svetu mogu biti objektivna jer su javna (postoji naša saglasnost o pojavama) • “Koje je ovo boje?”

6. Primer 2 (nastavak) • Fenomenološki pravac u svojim istraživanjima koristi fenomenološku metodu, koja je KVALITATIVNA – subjektivno iskustvo, značenje, pronicanje u suštinu, celovitost, posmatranje i opisivanje

7. Opšti pristup istraživanju Može biti: • KVANTITATIVNI • KVALITATIVNI • MEŠOVITI

8. KVANTITATIVNI PRISTUP • Ideje, teorije, pretpostavke se testiraju empirijski (eksperimentalno) • Traže se zakonitosti i pravilnosti koje važe za sve slučajeve a ne samo za pojedinca (opšte zakonitosti) • Istraživanja se planiraju i sprovode sistematski i precizno • Istraživanja se ponavljaju da bi se izgradila teorija • Dobro kontrolisana, javna, precizna, mogu da se generalizuju, jasna, pregledna, sa jasnom i preciznom metodologijom

9. Primer kvantitativnog istraživanja Laboratorijsko istraživanje percepcije subliminalnih draži (draži ispod praga percepcije) • Kontrolna i eksperimentalna grupa • Obema grupama se na ekranu kompjutera izlažu parovi reči a ispitanik treba da se opredeli da li su reči istog ili suprotnog značenja • Eksperimentalnoj grupi se, na svakih nekoliko minuta, na ekranu veoma kratko (subliminalno) pojave rečenice “sposoban sam” i “uspešan sam” • Kontrolnoj grupi se u istim intervalima pojavljuju neutralne rečenice “avion leti” i “brod plovi” • Većina ispitanika nije bila u stanju da svesno prepozna subliminalne poruke, ali je ustanovljeno da je eksperimentalna grupa bila uspešnija u rešavanju osnovnog zadatka

10. KVALITATIVNI PRISTUP • Ovom pristupu su strani pojmovi merenja, statističke obrade, eksperiment, analitičko raščlanjivanje pojava • Bliski pojmovi su: lično iskustvo, introspekcija, posmatranje i opisivanje • Sprovode se na terenu (tamo gde su ispitanici) a ne u laboratorijama • Kvalitativna istraživanja su EKSPLORATIVNA – koriste se za istraživanje pojava o kojima nemamo dovoljno znanja ili kada je pojava izuzetak od svih postojećih znanja

11. Primer kvalitativnog istraživanja Ispitivanje stavova volontera jedne telefonske službe za rad sa HIV pozitivnima o tome koliko su zadovoljni rezultatima, rukovođenjem i kakvi su im predlozi za dalji rad • Korištene metode: upitnici, intervjui, fokus grupe

12. MEŠOVITI PRISTUP ISTRAŽIVANJU • Oslanja se na pragmatizam – “koristićemo sve što će nam dati rezultate” • Centralni pojam istraživanja je PROBLEM ISTRAŽIVANJA, a ne METOD koji ćemo koristiti ili teorijski okvir u kome ćemo se kretati • Istraživanje počinjemo od definisanja problema i ciljeva, a zatim tragamo i biramo opšti pristup i teorijski okvir koji bi mogao dovesti do ostvarenja tih ciljeva • Koristimo i kvantitativne metode (merenje) i kvalitativne (eksploraciju, opisivanje)

13. KADA SU NE-KVANTITATIVNA ISTRAŽIVANJA DOVOLJNO NAUČNA? Kada su ispunjeni sledeći uslovi: • Prikupljeni su novi podaci i izvršena originalna posmatranja • Postoji plan studije i sistematičnost • Rezultati moraju biti sumirani, prikazani i interpetirani sistematično • Rezultati se moraju uporediti sa prethodnim nalazima (svojim i drugih autora) • Moraju se istaći sugestije i smernice za dalja istraživanja • Opšti ton izveštaja: kompetentnost, kritičnost, objektivnost, erudicija...

14. OSNOVNI ELEMENTI ISTRAŽIVANJA • Izbor teorijskog okvira istraživanja i opšteg istraživačkog pristupa • Definisanje varijabli • Definisanje problema i cilja istraživanja • Istraživanje literature o problemu • Postavljanje hipoteza i istraživačkih pitanja • Priprema projekta istraživanja (postavljanje strukture istraživanja: hipoteze, varijable, uzorak, način prikupljanja i analize podataka) • Utvrđivanje validnosti istraživanja

15. II. VARIJABLE (PROMENLJIVE) Varijable i merenje ponašanja a. Ponašanje individua b. Ponašanje grupa c. Proizvodi čovekove praktične delatnosti

16. Definicija varijable • Varijabla je rezultat merenja nekog atributa na skupu entiteta • Entitet – ŠTA? (jedinica analize: ljudi, ljudske grupe, životinje, proizvodi ljudi itd) • Atribut – KAKAV je neki entitet? (svojstva i osobina entiteta)

17. PODELE I VRSTE VARIJABLI • NA OSNOVU VIDLJIVOSTI I DOSTUPNOSTI MERENJU: - Manifestne (opazive, merljive) - Latentne (skrivene) Primeri manifestnih varijabli: pol, starost, obrazovanje, visina, težina... ali i manifestna ponašanja (“observable”) Primeri latentnih varijabli: stavovi, motivacija, agresivnost, inteligencija, socijalna distanca...

18. PODELE I VRSTE VARIJABLI/2 • NA OSNOVU ODNOSA IZMEĐU UZROKA I POSLEDICE: - Nezavisne (uzroci) - Zavisne (posledice)

19. Još o nezavisnim varijablama • Nezavisne varijable su “nastale” ranije u vremenu u odnosu na zavisne (npr. ispitanici su dobili na lotou, završili neku određenu školu, “dobili” određeni pol, primili neki stimulus od istraživača...)

20. Još o nezavisnim varijablama/2 • Nezavisne varijable u nekom konkretnom istraživanju imaju status uzroka (izvora) zavisnih varijabli - tj. upravo se to proverava • Primer1. provera da li pol deluje na znanje matematike • Primer 2. provera da li bračni status pre početka rata ima uticaja na pojavu PTSP učesnika rata • U ovim primerima, mi ne stvaramo nezavisne varijable, nego ih kontrolišemo

21. Još o nezavisnim varijablama/3 • U eksperimentalnim istraživanjima, nezavisne varijable su one kojima manipulišemo mi kao istraživači sa ciljem da ispitamo njihov uticaj na zavisne varijable. • Primer3: potkrepljenje (slaganje, neutralna reakcija, neslaganje sa mišljenjem ispitanika) određene vrste odgovora ispitanika prilikom ispitivanja spremnosti na izražavanje mišljenja • U ovom slučaju, mi stvaramo nezavisne varijable i manipulišemo njima

22. A sad malo o zavisnim varijablama... • U vremenskom poretku su nastale nakon nezavisnih • Lako je to izvesti u eksperimentalnom istraživanju: mi promenimo vrednost nezavisne varijable (npr vrstu potkrepljenja) pa tek nakon toga merimo zavisnu (npr. spremnost na izražavanje mišljenja) • U neeksperimentalnom istraživanju, NV i ZV se mere u istom trenutku, a vremenski poredak se utvrđuje na osnovu logike: pol je “nastao” pre izbora profesije, socijalno poreklo pre partijskog opredeljenja, itd.

23. Još malo o zavisnim varijablama/2 Kako merimo zavisne varijable: • Primer 2. Poremećaji sna, intruzije, bezvoljnost, povlačenje iz društva: manifestni indikatori zavisne varijable tj. PTSP - Primer 3. Vreme u kojem ispitanik daje odgovor, broj rečenica (iskaza): manifestni indikatori zavisne varijable “spremnosti na iznošenje mišljenja”

24. Dakle... • Zavisna varijabla, kako joj i ime govori, ZAVISI OD nezavisne varijable • Pri tome, mi možemo samo kontrolisati ili pak sami stvoriti, manipulisati nezavisne varijable • U društvenim istraživanjima se ne mogu uvek odrediti uzročno-posledični odnosi (da je NV UZROK, a ZV POSLEDICA), stoga koristimo termin ZAVISI

25. OSNOVNI ELEMENTI ISTRAŽIVANJA • Izbor teorijskog okvira istraživanja i opšteg istraživačkog pristupa • Definisanje varijabli • Definisanje problema i cilja istraživanja • Istraživanje literature o problemu • Postavljanje hipoteza i istraživačkih pitanja • Priprema projekta istraživanja (postavljanje strukture istraživanja: hipoteze, varijable, uzorak, način prikupljanja i analize podataka) • Utvrđivanje validnosti istraživanja

26. AKTIVNE I DESKRIPTIVNE VARIJABLE • Varijable mogu biti AKTIVNE I DESKRIPTIVNE • Aktivne varijable su one kojima mi manipulišemo • Nazivaju se još i dražima • Deskriptivne varijable su one koje nam opisuju objekte koje istražujemo. Njima ne manipulišemo, nego ih utvrđujemo. To su mere svojstava naših subjekata istraživanja (npr. starost, prihod, bračno stanje...) • Nazivaju se još i atribut varijablama ili varijablama individualnih razlika • Deskriptivne varijable su takođe nezavisne varijable

27. DRAŽI I REAKCIJE kao varijable • Najčešće u eksperimentalnim istraživanjima • DRAŽ – aktivna, nezavisna varijabla • REAKCIJA – odgovor na draž, zavisna varijabla

28. “NEŽELJENE VARIJABLE” (konfundirajuće) Deluju na zavisnu varijablu, bilo direktno, bilo preko nezavisnih varijabli Primer: ustanovili smo visoku povezanost između broja cipela i uspeha u čitanju dece Ali - ne utiče broj cipela na uspeh u čitanju, već u konfudirajuća varijabla: uzrast dece

29. Medijatorske (intervenišuće) varijable • To su one varijable su one preko kojih NV ostvaruju svoj uticaj na ZV • NV je uzrok MV, a MV je uzrok ZV

30. Moderatorske (varijable interakcije) • Deluju kao moderatori uticaja NV na ZV • NAjčešće se uključuju u nacrt istraživanja da bi se kontrolisale • U pojavama koje izučavaju društvene nauke, najčešće postoje isprepletani lanci različitih varijabli, koje utiču jedne na druge

31. Primer • Kakav je uticaj starosti na zadovoljstvo poslom? • Da li tu intervenišu i druge varijable, npr. autonomija u poslu i plata?

32. OSNOVNA MATRICA PODATAKA