Faktori koji utiču na razvoj preduzetništva žena Radoslava Aralica

1. Faktori koji utiču na razvoj preduzetništva žena Radoslava Aralica IV Konferencija ženskog preduzetništva, Sremski Karlovci, jun 2012

2. Ko je “preduzetnik”? • Ekonomija preduzetnika posmatra kao nekoga ko pokreće proizvodnju, uvodi inovacije, preuzima rizik, otvara nova radna mesta i generiše profit. • Psihologija proučava osobine preduzetnika - tu traži razloge za (ne)uspeh i bavi se proučavanjem motiva za pokretanje biznisa. • Sociologija posmatra preduzetnika kao društveno biće u okviru socijalnih grupa (pre svega porodice)

3. Šta je preduzetništvo? • Prilikom definisanja najčešće se vezuje za ličnost preduzetnika, a radi se o specifičnoj vrsti ponašanja koja uključuje: • Preuzimanje inicijative; • Organizovanje i reorganizovanje socijalnih i ekonomskih mehanizama; • Preuzimanje rizika od mogućeg neuspeha

4. Preduzetnice • Preduzetnice su najbrže narastajuća kategorija u preduzetničkom svetu. • Ovaj trend zahvatio je podjednako sve zemlje, bez obzira na stepen ekonomskog razvoja – eventualna razlika postoji u faktorima koji utiču na donošenje odluke. • Preduzetnice učestvuju u ekonomskim promenama, otvaraju nova radna mesta i stvaraju profit.

5. Preduzetništvo žena Kada uporedimo poslove čije su vlasnice žene sa onim poslovima čiji su vlasnici muškarci primetna je horizontalna i vertikalna segragacija: • Biznisi žena su manji – imaju manje zaposlenih, ostvaruju manje profita. • Žene se uglavnom samozapošljavaju i vode mikro-biznise u uslužnim delatnostima gde je profit manji. • Biznisi čije su vlasnice žene imaju manju tendeciju rasta od onih čiji su vlasnici muškarci.

6. Da li žene mogu biti uspešne preduzetnice? • Najčešći pristup preduzetništvu žena je da se žene susreću sa “specifičnim” problemima pri započinjanju i vođenju posla i da je tu razlog njihove “manje uspešnosti”. • Model “uspešnog preduzetnika” je model muškarca. On je prodoran, energičan, racionalan, samostalno donosi odluke, spreman na rizik... Ako žene preduzetnice uporedimo sa tom slikom onda je ona “manje od toga” po svim kriterijumima, ali da li je to pravi model za uzor? • Žene mogu da budu uspešne ako im to omogućimo!

7. Kontekstualna analiza

8. “Push & Pull” faktori • Analizirajući 2005.u svom istraživanju različite uticaje iz šireg ekonomskog i socijalnog okruženju na preduzetništvo žena Karen D. Hughes ih deli na „push“ i „pull“faktore • Iznoseći pregled teoriske diskusije o „push“ i „pull“ faktorima ona zaključuje da njihovo delovanje nikada nije jasno i jednostrano, i da se nekada neki faktori mogu istovremeno javiti i kao gurajući i kao privlačeći.

9. “Push” faktori Najčešći “push” faktori su: • Nedostatak raspoloživih radnih mesta • Nezadovoljstvo poslom • Nezadovoljstvo zaradom – ekonomski faktor • Uspostavljanje balansa između porodičnih i poslovnih obaveza

10. “Pull” faktori Najčešći motivacioni faktori za žene su: • Izazov • Pozitivno radno okruženje • Značaj posla • Nezavisnost • Fleksibilno radno vreme – balans između porodičnih i poslovnih obaveza

11. Porodica i posao • Uspostavljanja balansa između posla i porodičnih obaveza je jedan od snažnih motivacionih faktora koji utiču različito na preduzetnišvo žena i muškaraca. • Pristup „porodične ukorenjenosti“ - ovakvim pristupom ispituju se eventualne razlike u odnosu muškaraca i žena prema problemu uspostavljanja balansa između porodice i posla, a razlike se očekuju u skladu sa podelom rodnih uloga u patrijarhalnoj porodici. • Jedna od hipoteza je da žene češće biraju strategije kojima koče razvoj posla upravo zbog porodičnih obaveza ili karijere partnera.

12. Uslovi za razvoj preduzetništva žena u Srbiji U Srbiji snažno deluju različiti “push” faktori koji doprinose tome da žene vide preduzetništvo kao mogućnost rešavanja ekonomskih problema: • Tranzicija • Dugotrajna nezaposlenost • Nekonkurentnost žena na tržištu rada • Promena odnosa između poslodavaca i zaposlenih • “Vrednost” plaćenog posla u odnosu na sopstveni posao

13. Programi podrške • Poslednjih godina primetan je trend porasta broja programa ekonomskog osnaživanja žena i programa podrške ženskom preduzetništvu. • Programe pokreću i realizuju različite institucije i različite nevladine organizacije. Kako su oblikovani ovi programi očigledno imaju za cilj da odgovore na osnovne probleme sa kojima se žene susreću prilikom započinjanja vlastitog biznisa.

14. Potrebe preduzetnica • Nedostatak neophodnog znanja i iskustva za započinjanje biznisa; • Odsustvo samopouzdanja; • Otežan pristup finansijskim izvorima; • Otežan pristup različitim strukovnim udruženjima.

15. Problemi u obezbeđivanju podrške Osnovni problem je finansiranje programa podrške, a sa tim su povezani ostali problemi: • Trajanje (kontinuitet); • Odsustvo međusobne sinhronizacije i korelacije; • Okrenutost ka zahtevima donatora a ne stvarnim potrebama žena; • Rezultati su kratkoročni.

16. Najuspešniji programi podrške u Srbiji • Nacionalna služba za zapošljavanje - bespovratna sredstva za samozapošljavanje; • Privredne komore – saveti za žensko preduzetništvo; • Garancijski fond AP Vojvodine – kreditne linije za žene preduzetnice

17. Profil zrenjaninskih preduzetnica • Sve preduzetnice sa kojima sam razgovarala su starije od 35 godina i sve su u preduzetništvu duže od tri godine; • Dobro su obrazovane, imaju srednju školu, višu školu ili fakultet; • Većinom spadaju u grupu „novih preduzetnica“; • Uglavnom su imale plaćeni posao koji su napustile; • Posao započinju u želji za promenom; • Ulažu sopstvena sredstva; • Zadovoljne su svojim poslom; • Visoko vrednuju svoja postignuća; • Nikada nisu koristile programe podrške niti kredite

18. Zaključci: • Trenutna situacija ne ide u korist preduzetnicama i ne podstiče razvoj preduzetništva žena; • Žene se prilikom započinjanja i vođenja posla susreću sa specifičnim preprekama, a različiti programi pomoći i podrške ne rešavaju (u potpunosti) te probleme i nemaju održive rezultate; • Sredstva koja se izdvajaju za programe razvoja preduzetništva žena uglavnom dolaze od stranih donatora, zbog toga su programi obuke sporadični i često ne odgovaraju potrebama žena;

19. Zaključci: • Žene koje prolaze kroz ove programe u veoma malom procentu započinju biznis, a same preduzetnice, koje godinama imaju sopstveni biznis, su uglavnom njima nezadovoljne. • Žene i dalje nemaju samopouzdanja i teško donose odluku da započnu samostalni biznis. • Pristup finansijskim fondovima im je otežan, a nemaju nikakva udruženja na koja bi se mogle osloniti.

20. Mogućnosti za unapređenje: • Stvoriti mrežu institucionalne podrške preduzetništvu žena koja bi sprovodila koordiniran program od republičkog do lokalnog nivoa; • Standardizovati programe obuke žena za preduzetništvo i sprovoditi ih kontinuirano uz prateći program podrške; • Na lokalnom nivou formirati savetodavna tela, ili imenovati osobe koje bi pri već postojećim institucijama bile specijalizovane za žensko preduzetništvo; • Obezbediti veću finansijsku podršku pod povoljnijim uslovima.

21. Programe podrške treba stalno usklađivati sa specifičnim potrebama žena u određenoj sredini uzimajući u obzir sve faktore koji utiču na razvoj. Ovi različiti spoljašnji faktori se međusobno prepliću, a odluka koju žena donosi i unutrašnje prepreke sa kojima se suočava su samo vrh ledenog brega. Kontinuirano ulaganje neophodnih resursa u stvaranje povoljnijeg okruženja za razvoj preduzetništva žena pomoglo bi i samim ženama da lakše prevladaju unutrašnja ograničenja i otisnu se u preduzetničke vode.

22. „Ja mislim da mi je ovde lepše i da mi je ovde bolje. Nemam stalno nekoga da mi pametuje, da mi ispira mozak nekim stvarima koje meni lično ne odgovaraju. Ovde sam samostalna, odlučujem, ako sam nešto pogrešno uradila sama sam kriva, niko mi drugi nije kriv. Ali uvek bih se opredelila za ovo, i uvek sebi govorim da sam pogrešila što to nisam ranije uradila. Iskreno rečeno trebalo je to ranije da uradim, verovatno bi mi bilo još bolje nego sad.“ (zrenjaninska preduzetnica)

23. HVALA NA PAŽNJI!