MASMEDIJI I SLOBODA INFORMISANJA

1. MASMEDIJI I SLOBODA INFORMISANJA KOMUNIKOLOGIJA II 12. PREDAVANJE

2. SADRŽAJ PREDAVANJA • SLOBODA INFORMISANJA • CENZURA I OBLICI CENZURE • MANIPUALCIJA I TEHNIKE MANIPULACIJE • DEZINFORMACIJA, REKLAMA I PROPAGANDA

3. SLOBODA INFORMISANJA • SLOBODA JE VREDNOSNO IMPREGNIRAN POJAM • Džon Stjuart Mil:„Dotle smeju da idu granice slobode pojedinca da on ne sme da smeta drugim ljudima”. • Sloboda informisanja u sebi agregira dve posebne slobode: • slobodu misli i govora/izražavanja i • ’slobodu štampe’, odnosno medija masovnog komuniciranja.

4. SLOBODA INFORMISANJA • Sloboda informisanja u savremenom društvu izražava se kroz mogućnost komunikacionih centara i profesionalnih komunikatora u njima da posredstvom medija masovnog komuniciranja, bez prethodne i/ili naknadne intervencije države i drugih subjekata društvene moći u posredovane sadržaje – cenzure, relativno autonomno i u jednakim društvenim uslovima, posebno kada je reč o pristupu sistemu masovnog komuniciranja, distribuiraju poruke iz svih oblasti društvenog života prema masovnoj publici. Pritom treba da imaju u vidu javni interes, uvažavaju manjinske interese i poštuju društvene (zakonske i etičke) norme u masovnom komuniciranju, koje moraju biti u skladu sa principima autonomnosti, ravnopravnosti i odgovornosti komunikacionih centara i profesionalnih komunikatora, kao i sa profesionalnim standardima.

5. CENZURA • lat. censura – procena imovine • Prvi nikejski koncil 325. i koncil u Efesu 431. godine zabranjuju neke dogmatski neispravne i jeretičke spise. • INKVIZICIJA (1231) • Papa Pavle IV izdaje 1559. Index librorum prohibitorum, spisak knjiga koje su zabranjene za čitanje. • U svetovnoj sferi cenzuru je prvi uveo engleski kralj Henrih VIII 1529. godine, prevodeći je iz ruku katoličke crkve u državne poslove. • Francuski kralj Fransoa I ediktom iz 1538. godine predviđe smrtnu kaznu za necenzurisano objavljivanje. Od tada sve do kraja XIX veka klasična cenzura je u različitim formama bila prisutna u zakonima i praksi većine evropskih zemalja. • FAŠIZAM I STALJINIZAM

6. KLASIČNA CENZURA • U najužem smislu cenzura obuhvata niz postupaka organa javne vlasti, najčešće posebnih državnih organa, ali takođe i onih institucija koje faktički raspolažu instrumentima državne vlasti (crkva, političke organizacije, moćni pojedinci i grupe), kojima se prethodno i/ili naknadno prinudno sprečava javno iznošenje, kao i mogućnost recepcije određenih sadržaja, pojedinačnih ili grupnih mišljenja. • Ovakva, klasična cenzura ispoljava se kroz dva svoja oblika: • preventivnucenzuru i • suspenzivnu cenzuru.

7. INDIREKTNA CENZURA • Džon Kin (Mediji i demokratija): • vanredna ovlašćenja • naoružana tajnost • laganje • državno oglašavanje • korporativizam • Takođe: • kontrola frekventnog spektra • poreski sistem • kaznena politika u medijskom sistemu (dekriminalizacija i samoregulacija)

8. SAMOCENZURA • U pitanju je pojam koji je vrlo teško definisati jer nastaje kao posledica delovanja brojnih socijalnih i psihičkih faktora. • Samocenzura nije izraz odgovornosti koja proističe iz društveno nužnih ograničenja slobode informisanja zbog zabrinutosti za jednakopravnost svakog pojedinca u društvu, nego je posledica spoljnim uticajima (političkim, ekonomskim, vlasničkim, personalnim...) nametnutog konformizma profesionalnih komunikatora.

9. MANIPULACIJA • lat. manus: ruka; pulare: dodirivati, pipati, udešavati, gladiti… • Mogućnosti masmedijske maipulacije izviru iz svih karakteristika masovnog komuniciranja. • Breton: masmedijskom „manipulacijom se zaista teži stvaranju slike stvarnosti koja izgleda kao da jeste stvarnost”. • Prema istraživanjima Vensa Pakarda (1994) i Filipa Bretona (2000) manipulacija se ostvaruje u dve psihološke ravni: afektivnoj i kognitivnoj. Sledstveno, može se govoriti o: • afektivnoji • kognitivnoj manipulaciji.

10. AFEKTIVNA MANIPULACIJA • Afektivna manipulacija ostvaruje se: • apelovanjem na osećanja i • izazivanjem tzv. ’utiska stapanja’. • Pozivanje na osećanja je najstariji način masmedijske manipulacije u kome se uspostavlja direktna relacija između sadržaja poruke i emocionalnih slojeva u mentalno-psihičkoj strukturi čoveka brojnim tehnikama zavođenja: • demagogijom komunikatora, • stilom komuniciranja, • (ne)jasnoćom poruke, • estetizacijom poruke, • izazivanjem straha, • sugerisanjem autoriteta, • (zlo)upotrebom dece i • stvaranjem tzv. ’afektivnog amalgama’ (npr. erotski motivi u reklamiranju najprozaičnijih proizvoda). • ’Utisak stapanja’ izaziva se manipulativnim tehnikama zavođenja koje se oslanjaju na teoriju i praksu neurolingvističkog programiranja (NLP).

11. KOGNITIVNA MANIPULACIJA • Kognitivna manipulacija služi se velikim brojem tehnika koje se mogu svrstati u dve velike grupe: • tzv. ’manipulatorsko kadriranje’ i • tzv. ’kognitivne spojeve/amalgame’. • ’Manipulatorsko kadriranje’ podrazumeva korišćenje poznatih činjenica, ali koje se tako raspoređuju u strukturi masmedijskih sadržaja da se eliminiše svaki racionalan otpor njihovom prihvatanju. Otud i izraz ’kadriranje’, jer se u ’okvir/kadar’ slike stvarnosti stavljaju samo poželjni sadržaji. To se postiže: • dovođenjem u zabludu tzv. rečima-zamkama, • misaonim kolotečinama, • prilagođavanjem stvarnosti i • iskrivljavanjem slike (istinitost – objektivnost poruke).

12. KOGNITIVNA MANIPULACIJA • ’Kognitivni spoj’ razlikuje se od ’afektivnog spoja’ po tome što u njemu ne postoji bezrazložna veza između dva elementa poruke od kojih se jednim apeluje na emocije, već se spajaju elementi koji su u uzročno-posledičnoj, dakle racionalnoj vezi. • Tehnika stvaranja ’kognitivnog spoja’ predstavljaju različite ’poluge uveravanja’: • poluga vrline, • poluga otrova, • poluga autoriteta ili svedočanstva i • poluga zajedništva.

13. ISPOLJAVANJE MANIPULACIJE U MASOVNOM KOMUNICIRANJU • Najznačajniji vidovi ispoljavanja manipulacije (primene različitih tehnika u organizovanju poruke – masmedijskog sadržaja) jesu: • DEZINFORMACIJA • REKLAMA • PROPAGANDA • PUBLIC RELATIONS

14. DEZINFORMACIJA • Dezinformacija je najgrublji oblik manipulacije i svodi se, etički, na običnu laž. Međutim, nije reč o očiglednoj laži, jer bi tada bila nemoguća. Te laži jesvestan samo jedan od subjekata komuniciranja – emiter, ali ne i primalac poruke na sasvim drugom komunikacionom polu. • Dezinformacija za emitera pseudoporuka, poruka za koju zna da je njeno informativno jezgro zagađeno neistinom, da je ključna informativna činjenica u njemu lažna, ali za recipijente može da bude autentična i verodostojna poruka. • Mada je i danas prisutna u praksi masovnog komuniciranja, mnogo se ređe poseže za njom da bi se manipulisalo masovnom publikom.

15. REKLAMA I PROPAGANDA • Reklama i propagandaistovremeno ukazuju na: • vrstu poruka koje se distribuiraju u masovnom komuniciranju • i skup persuazivnih aktivnosti koje za krajnji cilj imaju odgovarajuće ponašanje ljudi. • Prvom pojmu vrlo često pridaje samo ekonomsko, a drugom samo političko značenje: reklamira se roba, a propagiraju ljudi, ideje, organizacije. • To je pogrešno jer je reklama, i u prvom i u drugom smislu, prethodila propagandi, da su se kroz paralelni razvoj reklamiranja i masmedija, novina najpre, razvijale i tehnike manipulacije, a da je propaganda do kraja izveden vid masmedijske manipulacije, jer je bez masmedija, makar to bio i običan letak, i kao poruka i kao aktivnost nemoguća. • Prema tome, reklama je i kao poruka i kao aktivnost niži stepen propagande, mada se ove reči u svakodnevnom govoru često koriste kao sinonimi.

16. REKLAMA • (re)clamare – ’glasno vikati’ • Prve reklamne poruke pratile su razvoj štampe, tj. novina, plakata i letka. • Imale vrlo jednostavnu strukturu: informaciono jezgro, redundansu, ali poseban naglasak stavljan je na persuazivne sadržaje (u teoriji i praksi ekonomske propagande i marketinga taj deo se danas naziva – apelom), koji su krajnje eksplicitno ukazivali na dobra svojstva određenog proizvoda, čoveka, ideje. • Danas reklamnu poruku u njenoj arhaičnoj, tj. klasičnoj formi nalazimo u tzv. ’malim oglasima’, zatim na oglasnim stranama novina, teletekstu i tzv. TV prodaji.

17. PROPAGANDA • Pojam je nastao 1622. godine unutar verskog raskola u katoličkoj crkvi. Papa Grgur XV je te godine osnovao čuvenu Congregatio de propaganda fide, kongregaciju koja je bila zadužena za širenje/propagiranje vere i misionarski rad. • Propagandna poruka se od reklamne poruke razlikuje složenošću strukture. I reklamna i propagandna poruka imaju dve funkcije: informativnu i persuazivnu, ali za razliku od reklame u kojoj su informaciono jezgro poruke i vrednosni apel u njoj uočljivo razdvojeni, u kojoj je persuazivni deo gotovo doslovan, struktura propagandne poruke predstavlja vrlo komplikovan sklop informacije, redundanse i persuazivnih slojeva.

18. PROPAGANDA • Propaganda kao aktivnost je sinonim za, u užem smislu, propagandnu kampanju, a šire za kontinum svih aktivnosti i postupaka koji se u društvu preduzimaju da bi se persua-zivno delovalo na građane, uticalo na njihove stavove i socijalno ponašanje. • Propagandnu kampanju bitnoodređuju: subjekti propagandne kam-panje – naručioci (pojedinci, grupe, organizacije) i realizatori (specijalizovane grupe stručnjaka); zatim sadržaj kampanje, koji mogu predstavljati ličnosti, proizvodi, ideje, organizacije, ustanove i institucije; sredstva realizacije – masmediji i drugi mediji; načini realizacije (medijski, ’od vrata do vrata’, kombinovano...); i, najzad, sam objekat kampanje – određene ciljne grupe u društvu. • Svaka propagandna kampanja podrazumeva određeni broj faza i odgovarajuću dinamiku. Najvažnije faze propagandne kampanje jesu: utvrđivanje ciljeva, istraživanje tržišta/biračkog tela/javnosti/masovne publike, izbor medija masovnog komuniciranja (tzv. medijaplan), kreiranje propagandnih poruka, analiza rezultata kampanje. • Tajming propagandne kampanje mora proisticati iz sadržaja kampanje, socijalnog konteksta u kojem se kampanja realizuje i biti saglasan sa ciljevima kampanje. Stoga se mogu prepoznavati ’agresivne’ i ’puzajuće’ kampanje; jednokratne i kontinuirane kampanje.

19. PUBLIC RELATIONS • REKLAMA I PROPAGANDA – AKTIVNOSTI ’IZNAD LINIJE’ • PR AKTIVNOSTI – ’ISPOD LINIJE’ • MASMEDIJI SU PROIZVOĐAČI PUBLICITETA (PRIMARAN I SEKUNDARAN, POZITIVAN ILI NEGATIVAN) • POZITIVAN PUBLICITET USLOV JE ZA STVARANJE POZITIVNE JAVNE (MEDIJSKI INSTITUCIONALIZOVANE) PREDSTAVE (IMIDŽA - BRENDA) • POZITIVNA JAVNA PREDSTAVA ODREĐUJE SOCIJALNU POZICIONIRANOST ODREĐENOG DRUŠTVENOG SUBJEKTA

20. PITANJA ?