Snage, slabosti i mogući pravci daljeg razvoja skale UPIPAV-R

1. Snage, slabosti i mogući pravci daljeg razvoja skale UPIPAV-R Nataša Hanak Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju, Univerzitet u Beogradu

2. Zašto i kako je nastao UPIPAV • Scena: istraživanje vezanosti u Srbiji 2000-2002 • Stefanović - Stanojević, T. (2000). Afektivno vezivanje – transgeneracijski prenos, Magistarski rad, Beograd: Filozofski fakultet • (Q sort, Waters & Deane, 1985) • Mladenović - Žuvela, B. (2002). Afektivna vezanost adolescenata u partnerskim odnosima. Magistarski rad. Beograd: Filozofski fakultet. • (ECR, Brennan, Clark, Shaver, 1998) • Stefanović-Stanojević, T. (2002). Bliske, partnerske veze u svetlu teorije afektivnog vezivanja. Doktorska disertacija. Beograd: Filozofski fakultet. • (ECR; AAI, Main, Kaplan & Casasidy, 1985) • Zadatak: pravljenje jednostavnog instrumenta za procenu vezanosti odraslih i adolescenata, zasnovanog na samoproceni koji • je inspirisan skalama procene transkripta AAI (Hesse, 1999; 2008) • procenjuje bazične dimenzije/fenomene vezanosti (Holmes, 2001) • prevazilazi ograničenja skala za procenu partnerske vezanosti (George, C. & West, M., 1999) • Probna verzija skale je imala 13 subskala, 151 stavku

3. Razvoj UPIPAV • Prva faza: studenti psihologije II godine, izbor najdiskriminativnijih i najpouzdanijih stavki + izabrane stavke studenata napravljene prema indikatorima, nakon predavanja na temu vezanosti - 13 subskala, 219 stavki • Druga faza: studenti Defektološkog fakulteta (N = 200) i ispitanici iz opšte populacije (N = 449) – na osnovu rezultata FA i metrijskih karakteristika ajtema i subskala zadržano je 11 skala, sa 114 stavki • Treća faza: učenici III razreda srednjih škola (N = 555), validacija na osnovu strukture i povezanosti sa: • IPPA (Armsden & Greenberg, 1987) • RQ (Bartholomew & Horowitz, 1991) • RSQ (Bartholomew, 1990) • SCL-90-R (Derogatis, 1977) • SNQ (Social Network Questionnaire, Bartholomew, K.) • SK (Opačić, 1995) • NEO FFI (Costa & McCrae, 1992)

4. Rezultat validacije UPIPAV • Rezultat: UPIPAV sa pet skala (skala Idealizacije roditelja je izbačena) • Korištenje spoljašnje baze sigurnosti • Strah od gubitka spoljašnje baze sigurnosti • Nerazrešena porodična traumatizacija • Negativan model selfa • Negativan model drugih • Pouzdanost Beta = 0,81 - 0,89 • Broj stavki po subskalama: 6-13 • Koeficijenti korelacije sa drugim skalama za procenu vezanosti: u rasponu od 0,20-0,40 • Hanak, N. (2004). Konstruisanjenovoginstrumentazaprocenuafektivnogvezivanjaadolescenataiodraslih – UPIPAV. Psihologija, 37:123-142.

5. Revidirana verzija: UPIPAV-R • Ujednačavanje broja stavki po subskalama • Dodavanje dve subskale: • Slaba regulacija besa • Kapacitet za mentalizaciju • Razvoj: 528 ispitanika iz opšte populacije • 7 subskala sa 11 stavki • Pouzdanost: alfa = 0,77-0,88 • Provera: 365 trudnica

6. Pregled istraživanja sa UPIPAV-R

7. Problemi i dileme: skale • Nestabilnost unutrašnje konzistentnosti dve subskale: poboljšati ili izbaciti?

8. Pouzdanost skala UPIPAV-R

9. Problemi i dileme: skale • Varijabilitet i normalnost distribucije: očekivana odstupanja ili slabost?

10. Skale UPIPAV-R, deskriptivna statistika (N = 2429)

11. Problemi i dileme: skale • Šta su dimenzije vezanosti, a šta korelati vezanosti? • Moguća rešenja: • dvodimenzionalni modeli • Model selfa/model drugih • Anksioznost/izbegavanje • višedimenzionalni modeli • Svi instrumenti za procenu vezanosti na nivou reprezentacija • Korišćenje većeg broja skala procene i cut-off skorova

12. Problemi i dileme: obrasci • Distribucija obrazaca vezanosti dobijena klaster analizom (metod k proseka): artefakt ili realnost?

13. Obrasci vezanosti • Klaster analiza, metod k proseka (N = 2429)

14. Raspodela obrazaca vezanosti

15. Validacija UPIPAV-R Razlike između obrazaca vezanosti • Empatičnost (Vukosavljević-Gvozden i Hanak, 2007) • Sigurno i preokupirano vezane osobe imaju značajno više skorove na EQ nego bojažljive i odbacujuće • Emocionalna inteligencija (Altaras-Dimitrijević i sar., 2011) • Sigurno vezani su superiorniji u opažanju, izražavanju i regulaciji emocija; lakše ostvaruju kvalitetne odnose s drugima i žive ispunjenije živote nego osobe sa nesigurnom, naročito bojažljivom vezanošću • Sklonost disocijativnom reagovanju (Grubač, 2010) • Bojažljivi imaju najviši, a sigurni najniži skor na Delta-10 • Prenatalna vezanost, anksioznosti, očekivanja, reprezentacije (Hanak, 2010; 2011) • Sigurno vezane trudnice su emotivno više vezane za fetus, imaju pozitivnije reprezentacije selfa, partnera, deteta i svoje majke, manje su anksiozne u vezi buduće uloge majke i imaju prosečno izražena potencijalno disfunkcionalna očekivanja. • Bojažjivo vezane trudnice imaju najnepovoljniji sklop ispitivanih procesa u tranziciji ka materinstvu. • Preokupirane se razlikuju od odbacujućih po izrazito visokim očekivanjima od uloge deteta u ličnom i porodičnom životu.

16. Validacija UPIPAV-R • Kognitivni procesi (Jolić-Marjanović i sar., u pripremi; Vukčević, 2009; 2010) • sigurno i odbacujuće vezani delotvornije koriste svoje kognitivne sposobnosti (viši skorovi na PM, VA i TOI) • sigurno i odbacujuće vezani adolescenti ostvaruju bolje rezultate na Bondovom testu logičkih operacija (BLOT) i brže razvijaju formalne operacije nego bojažljivo i preokupirano vezani adolescenti • Nerazrešena porodična traumatizacija ima značajni negativni indirektni efekat na razvijenost mišljenja, tako što umanjuje pozitivno delovanje kulturno-pedagoškog nivoa porodice na razvoj mišljenja • Negativni model selfa ostvaruje indirektno negativno delovanje na mišljenje tako što povećava negativno delovanje nerazrešene porodične traumatizacije i umanjuje pozitivno delovanje kulturno-pedagoškog nivoa porodice na razvijenost logičkog mišljenja • Slaba regulacija besa povećava negativno delovanje nerazrešene porodične traumatizacije na razvijenost mišljenja adolescenata, dok Kapacitet za mentalizaciju deluje na veću povezanost kulturno-pedagoškog nivoaporodice sa mišljenjem

17. Validacija UPIPAV-RDiskriminativna validnost • Pacijenti sa shizofrenijom (Milošević, 2010) • Veća učestalnost nesigurnih obrazaca, naročito bojažljivog, kod pacijenata (35% vs. 18%) • Razlike između pacijenata i kontrolne grupe najizraženije na Anksioznosti (ECR-R) i Negativnom radnom modelu selfa, Negativnom radnom modelu drugih, Strahu od gubitka baze sigurnosti i Nerazrešenoj porodičnoj traumatizaciji (UPIPV-R) • Heroinski zavisnici (Grubač, Dimitrijević, Hanak, 2011) • 49% zavisnika je klasifikovano kao bojažljivo, dok je 43.3% kontrolne grupe klasifikovano kao sigurno • Studenti psihologije i nepomagači (Dimitrijević, Hanak, Milojević, 2011) • Veća učestalost sigurnog obrasca kod pomagača (44% vs. 19%) • Razlike između pomagača i nepomagača najizraženije na Kapacitetu za mentalizaciju i negativnom modelu drugih (UPIPAV-R) i empatičnosti (EQ)

18. Dalji razvoj i unapređenje primene skale • Zadržati svih sedam skala • Klaster analiza daje najinterpretabilnije rezultate sa sedam skala • Model selfa i drugih (anksioznost i izbegavanje) su pozitivno povezani; nalazi ne potvrđuju model ortogonalnih dimenzija u mnogim zemljama, uključujući i Srbiju (Schmitt et al, 2004) • “In South America, Western Europe, Eastern Europe, the Middle East, Africa, and EastAsia... the three forms of insecureattachment coalesced slightly and formed a cluster of insecure attachment that contrastedwith the secure scale... According to this test, the twodimension, four-category model of attachment postulated by Bartholomew and Horowitz(1991) lacked cultural universality “(str. 388-389) • Izraditi normativne profile ili definisati cut-off skorove kako bi se olakšala kategorizacija ispitanika

19. Hvala na pažnji!