Neophodnost harmonizacije nacionalnog budžeta sa finansijama EU EPOS Gordana Lazarevi ć Beograd

1. Neophodnostharmonizacijenacionalnogbudžetasafinansijama EU EPOS GordanaLazarević Beograd 23 jun2011

2. Novi uslovi priključenja • Iskustvo proširenja 2004 i 2007 • Prevladavanje političkih nad integrativnim interesima – posledica veliki probelmi u novim članicama u ispunjavanju ciljeva EU i posebno u efektivnosti korišćenja fondova po pravilima EU • Prve promene uslova za priključenje • Velike promene sa uvodjenjem novog predpristupnog intrumenta -IPA • Naglasak na nacionalnim kapcitetima u programiranju, implemntaciji projekata – decentralizacija upravljanja, uvodjenje i primena acquis-a • Finasijske posledice za budžet • rast državne administracije i administrativnih troškova (procene EBRD 1-1,5% BDP)

3. Novi uslovi priključenja • Efekti ekonomske krize • Jačanje finasijske discipline u zemljama članicama • Trošenje nacionalnih sredstva- kontrola- refundiranje • Smanjenje EU grant kofinasiranja u strukturnim i kohezionim fondovima • Podnošenje dokaza da grant finasiranje ne izaziva fiskalni dbelens u zemlji • Jačanje programiranja • Povezivanje EU ciljeva Evropa 2020 sa nacionalnim razvojnim politikama –Razvojni ugovor kroz jedinstven set indikatora • uvodjenje nadozora nad ispunjenjem ciljeva (indikatori) • Finansijske posledice – programiranje EU fondova se povezuje sa budžetskim planiranjem, budžet mora obvezbediti sredstva za predfinasiranje projekata, sufinansiranje; potencijalni problemi likvidnosti dok se mehanizam povraćaja sredstava ne uspostavi, rizik pogrešnog korišćenja sredstava

4. Budžetski izazovi pristupanja • Makroekonomski • Odliv sredstava zbog ispunjavanja obaveza članstva (1% BDP) • Fiskalni efekti acquis-a • Smnjenje budžetskih prihoda od carina (-0,5 % BDP) • Rast administracije (-1-1,5%BDP) • Infrastruktura (-1-1,5%)

5. Budžetski izazovi pristupanja • Priprema predpristupne ekonomske politike (PEP) • Osnova za model rasta i konkurentnosti, kao i budućeg nacionalnog razvojnog plana- veza sa Evropa 2020, strukturnim i kohezionim politikama • Stvanje novih izvora fiskalnih prihoda, stabilnost, predvidivost i izbegavanje evazije (povećanje prikupljanja poreza) – odgovor na efekte kratkoročnog fiskalnog odliva sredstava zbog obaveza proizlašlih iz pristupanja EU • Regionalni razvoj /Fiskalna decentralizacija • Izveštavanje EU/ECOFIN • Izveštavanje o efektima sprovodjenja PEP • Praćenej programskih/projektnih indikatora, korekcije izvršenja • Budžet • Modernizacija planiranja budžeta • Višegodišnji budžet • Jačanje finansijske kontrole trošenja budžeta

6. Budžetski izazovi pristupanja • Dugoročni pogled • Politika konkurentnosti – odgovor na efekte pristupanja jedinstvenom tržištu- dinamična privreda – veći prihodi • Prihavatanje ciljeva Ugovora o stabilizaciji i rastu – nivo inflacije, fiskalnog deficta i javnog duga – nove članice moraju prihvatiti evro • Sufinasiranje projekata ne sme biti izvor fiskalnog deficita • Modernizacija budžetskog upravljanja – stvaranje budžetskih fondova za predfinasiranje, projektno budžetiranje, praćenje indikatora, izveštavanje • Održivost budžeta jer se sprovodjenje reformi vrši u periodu pre inetgeracije. Troškovi reformi su veći tokom dužeg period vremena (podrška EU fondova za ove namene nije predvidjena)

7. Budžetski izazovi pristupanja • Institucionalni okvir • Izgradnja institucija- DIS i drugih • Obuka kadrova – stabilnost adminstracije • Povećeni značaj nacionalnih institucija i njihove efeikasnosti u radu i medjusobnoj saradnji i saradnji sa telima EU

8. Veći stepen sradnje nacionalnih institucija • Uskladjivanje programiranja i budžetskih rashoda u dužem vremenkom periodu (6 godina/pomoć ne sme povećevati fiskalni gap) • Podizanje kapciteta za ekonomske i finansijske projekcije i anlaize • Stvaranje trajnih i stabilnih veza izmedju različitih nacionalnih institucija i tela - dugorčna sradnja

9. BUDŽET Sufinansiranje Predfinasiranje Programiranje rizik iregularnosti Implemntacija

10. Apsorpcija EU pomoći • Planiranje i programiranje • Jačanje ovih funkcija u/izmedju institucija • Uskladjivanje sa budžetskim mogućnostima • Stvaranje “pipe line” uskladjenih projekata u različitim sektorima • Budžet • Obezbedjuje nacionalnih sredstava za sufinasiranje i predfinasiranje projekata • Procena potrebnih sredstava – 4% BDP pomoći iz strukturnih fondova mora da se kofinasira u najpovoljnijem slučaju sa 50% nacionalnih sredstava (uprediti sa trenutnim kapitalnim budžetom –2% BDP) • Uključivanje preduzeća • Kako koristit strukturne fondove • Kako sufinasirati i mnogi drugi izazovi