EKONOMIKA PREDUZEĆA

1. EKONOMIKA PREDUZEĆA PREDUZEĆE, OKRUŽENJE I ULAGANJA Vežbe iz Ekonomike preduzeća mr Gordana Ristić

2. Glava VTROŠKOVI UTROŠCI I TROŠKOVI Trošenje je proces uništavanja upotrebnih vrednosti u cilju stvaranja novih viših upotrebnih vrednosti. Sa trošenjem se istovremeno resursima dodaje vrednost.

3. Utrošci su fizički iskazane količine utrošenih faktora proizvodnje u procesu proizvodnje. Troškovi su vrednosno izraženo trošenje elemenata proizvodnje. TROŠKOVI = UTROŠCI x CENA PO JED. FAKTORA UTROŠKA

4. Količinu utrošenih inputa određuju: • intezitet trošenja količina utrošaka u jedinici vremena • vreme trošenja dužina vremena trajanja trošenja

5. Utrošci se razlikuju po: • mestu nastanka tehnološka ili režijska radna mesta • merljivosti utrošci materijala ili sredstava za rad • jedinici mere fizičke jedinice mere ili učestalost kvarova mašina • vezanosti za nosioce direktno ili indirektno

6. Utrošci mogu biti uslovljeni: tehničkim faktorima tehnički elementi procesa proizvodnje koji direktno ili indirektno utiču na utroške inputa: osobine proizvoda osobine materijala osobine sredstava za rad osobine tehnološkog procesa tehnički uslovi rada tip proizvodnje nivo tehničke opremljenosti organizacionim faktorima načinom organizacije procesa rada i procesa proizvodnje

7. UTROŠCI MATERIJALA To su fizičke iskazane količine utrošenog materijala u procesu proizvodnje radi stvaranja novih upotrebnih vrednosti. Osobine su: • postepeno unošenje • jednokratna upotreba

8. Prema dejstvu faktora razlikuju se: • standardni utrošci materijala objektivno uslovljeni utrošci nastali pod dejstvom tehničkih faktora iliminimalna količina utrošaka materijala za dati OP • stvarni utrošci materijala subjektivno uslovljeni utrošci nastali zbog dejstva tehničkih i organizacionih faktora

9. Pojavni oblici suvišnih trošenja su: škart kalo rastur

10. Škartje rezultat grešaka u trošenju i organizaciji trošenja. Nastaje zbog: nabavke pogrešnog materijala grešaka u konstrukciji proizvoda korišćenja neadekvatnih SR ...

11. Kaloje rezultat gubljenja osobina materijala zbog dejstva prirodnih proces. Nastaje zbog: pogrešnog skladištenja pogrešne manipulacije ...

12. Rastur je rezultat prekomernog trošenja materijala zbog organizacionih slabosti. Nastaje zbog nepostojanja normativa trošenja, nomenklature materijala i druge dokumentacije koja omogućava uvid u trošenje, potrebno trošenje i visinu stvarnih utrošaka.

13. Prema ulozi u procesu proizvodnje postoje: osnovni materijal svojom supstancom određuje osobine novog proizvoda i uvek zavisi od OP pomoćni materijal svojom supstancom ulazi u sastav proizvoda (boja, lepak) ili pomaže odvijanje tehnološkog procesa i uvek zavisi od OP režijski materijal ne ulazi u sastav novog proizvoda, a troši se na pripremno- završnim radnim mestimaine zavisi od OP

14. UTROŠCI SREDSTAVA ZA RAD To su pretpostavljeni iznosi fizičke istrošenosti sredstava za rad nastali u procesu proizvodnje, jer seu proces proizvodnje unose u ukupnom obimu, ne ulaze u supstancu proizvoda i koriste se u više ciklusa proizvodnje. Osobine su: • jednokratno unošenje • višekratna upotreba

15. Oblici stvarnog trošenja sredstava za rad su: • habanje gubljenje upotrebne vrednosti prilikom funkcionisanja SR • starenje gubljenje upotrebne vrednosti pod uticajem vremena • lom mehanički udar sredstva za rad • kvar funkcionalni poremećaj u radu sredstva za rad

16. UTROŠCI RADA To su količine utrošene bionergije u procesu rada. Mogu se iskazati preko: • utrošenekoličine energije u obavljanju posla • količinom rada utrošenom u jedinici vremena

17. Vreme trajanja procesa rada ne može adekvatno da izrazi utroške RS, osim kada svaka promena trajanja procesa rada označava i proporcionalnu promenu utrošaka radne snage, odnosno kada su nepromenljivi svi elementi vezani za pojedinca, a to su: • kvalifikovanost radne snage • intenzitet rada • metod organizacije rada

18. Optimalna kvalifikovanost RS minimalniutrošci RS po jedinici proizvoda Optimalni intenzitet trošenja RS minimalni utrošci RS po jedinici proizvoda Optimalni metod organizacije rada minimalno trajanje radnog procesa po jedinici prozvoda

19. Prema faktorima proizvodnje Prema korisnosti za odluke oportunitetni troškovi troškovi materijala troškovi rada dodatni troškovi neotklonjivi troškovi troškovi sredstava za rad Prema obimu proizvodnje Prema mestu nastanka Prema vezanosti za nosioce fiksni troškovi troškovi izrade varijabilni troškovi režijski troškovi pojedinačni troškovi zajednički troškovi Prema načinu prenošenja na nosioce direktni troškovi indirektni troškovi VRSTE TROŠKOVA

20. PODELA TROŠKOVA PREMA FAKTORIMA PROIZVODNJE Razlikuju se: • Troškovi materijala • Troškovi sredstava za rad • Troškovi rada

21. Troškovi materijala su cenovni izraz utrošaka materijala. Tu spadaju: troškovi osnovnog materijala troškovi pomoćnog materijala i energije troškovi režijskog materijala

22. Troškovi sredstava za rad su cenovni izraz utrošenih sredstava za rad. Tu spadaju: amortizacija troškovi tekućeg održavanja troškovi investicionog održavanja troškovi sitnog inventara i alata

23. Amortizacija je deo vrednosti SR koji se uključuje u cenu koštanja proizvoda i obuhvata fizičko i ekonomsko trošenje SR. Utvrđuje se na osnovu veka trajanja SR ili preko broja jedinica proizvoda koji se može proizvesti pomoću tog SR.

24. Troškovi tekućeg održavanja obuhvataju troškove rada i troškove materijala za održavanje utrošene u povremenom čišćenju i podmazivanju SR, radi održanja funkcionalnih osobina i zaštite od korozije.

25. Troškovi investicionog održavanja su troškovi rada, materijala i samih SR koji su izazvani detaljnijim pregledom SR, demontiranjem istrošenih i montiranjem novih delova sredstava, kao i funkcionalnim usklađivanjem SR.

26. Troškovi rada predstavljaju cenovni izraz utrošaka radne snage. Tu spadaju: naknade za izvršen rad naknade za odsustvovanje sa posla (bolovanje, odmor, državni praznici i sl.) porezi i doprinosi za penzijsko i zdravstveno osiguranje radnika

27. PODELA TROŠKOVA PREMA MESTIMA NASTANKA Razlikuju se: • Troškovi izrade • Režijski troškovi

28. Troškovi izrade nastaju na radnim mestima izrade proizvoda. Uključuju: • troškove osnovnog materijala • troškove pomoćnog materijala • pogonsku energiju • troškove rada na tehnološkim i pomoćnim poslovima u proizvodnji • troškove SR koja direktno učestvuju u procesu proizvodnje

29. Režijski troškovi obuhvataju ostale troškove koji nastaju na rukovodećim radnim mestima u proizvodnji i na izvršnim i rukovodećim r.m. van proizvodnje. Uključuju: • priprema proizvodnje • Komercijalna služba • finansijska služba • služba kontrole

30. PODELA TROŠKOVA PREMA VEZANOSTI ZA NOSIOCE Razlikuju se: • Pojedinačni troškovi • Zajednički troškovi

31. Pojedinačni troškovi nastaju u vezi sa izradom određenog proizvoda i vezani su direktno za njega. Uključuju: • troškovi direktnog materijala • troškovi direktnog rada

32. Zajednički troškovi nastaju zajedničkim trošenjem input-a radi proizvodnje više proizvoda, pa su zajednički za sve proizvode nastale u određenom periodu i na određenom mestu, tako da se naknadno raspoređuju na pojedinačne NT.

33. PODELA TROŠKOVA PREMA NAČINU PRENOŠENJA NA NOSIOCE Razlikuju se: • Direktni troškovi • Indirektni troškovi

34. Direktni troškovi mogu se direktno preneti na NT preko operativne evidencije, kao što je radni nalog, potrošnica materijala ... Uključuju: • troškovi osnovnog materijala • troškovi pomoćnog materijala • troškovi rada izrade

35. Indirektni troškovi ne mogu se odmah direktno vezati za NT, već se kasnije vezuju indirektno, preko ključeva za alokaciju.

36. PODELA TROŠKOVA PREMA ZAVISNOSTI OD OBIMA PROIZVODNJE u kratkom roku - fiksni i varijabilni u dugom roku - svi su varijabilni

37. PODELA TROŠKOVA PREMA UTICAJU NA ODLUKE Razlikuju se: • Dodatni troškovi • Neotklonjivi troškovi • Oportunitetni troškovi

38. Dodatni troškovi nastaju zbog promene plana aktivnosti. Neotklonjivi troškovi su već nastali kao rezultat prethodnih odluka i ne utiču na poslovne odluke posle njihovog nastanka.

39. Oportunitetni troškovisužrtvovana neto korist od neprihvatanja sledeće najbolje alternative istog nivoa rizika. Računovodstveni troškovi su istorijski, stvarno nastali, troškovi koji se beleže u računovodstvu i imaju veliki značaj u analizi poslovanja, ali ne i pri izboru alternativa. Ekonomski troškovi baziraju na konceptu oportunitetnih troškova i koriste se pri izboru alternativa.

40. TROŠKOVI U KRATKOM ROKU Razlikuju se: • Fiksni troškovi • Varijabilni troškovi

41. Fiksni troškovi: • troškovi SR kada se amortizacija obračunava po vremenskom metodu • troškovi rada i materijala u pripremnoj fazi • troškovi rada najviših rukovodilaca

42. Varijabilni troškovi: • proporcionalni • troškovi osnovnog i pomoćnog materijala i pogonske energije • troškovi rada na poslovima izrade proizvoda • troškovi SR kada se Am obračunava po funkc.metodu • relativno-fiksni • troškovi materijala i rada na pripremno - završnim poslovima

43. Prosečni troškovi su troškovi po jedinici proizvoda: PT = UT Q PT – prosečni troškovi UT – ukupni troškovi Q – količina proizvoda (obim proizvodnje)

44. FIKSNI TROŠKOVIu ukupnom iznosuse ne menjajusa promenom OP(slika gore)po jed.proizvodase menjajusa promenom OP(slika dole)

45. Kretanje varijabilnih troškova može biti: • proporcionalno • degresivno • progresivno • relativno-fiksno

46. PROPORCIONALNI TROŠKOVI u ukupnom iznosu se menjajusrazmerno promenama OP (slika gore) po jed.proizvoda se ne menjaju sa promenom OP (slika dole)

47. U praksi se retko kada ostvaruje proporcionalnost troškova i obima proizvodnje, već se sa promenom stepena iskorišćenosti kapaciteta, najčešće, troškovi kreću proporcionalno, progresivno i degresivno. Degresijatroškova znači: sporiji rast troškova od rasta OP Progresija troškova znači: brži rast troškova od rasta OP

48. UKUPNI VARIJABILNI TROŠKOVI Δ Q > Δ T degresija troškova Δ Q = Δ T proporcionalnost Δ Q < Δ T progresija troškova

49. RELATIVNO-FIKSNI TROŠKOVI u ukupnom iznosu i u istoj zoni obimase ne menjaju sa promenama OP, ali se prelaskom na novu zonu naglo povećavaju (slika gore) po jed.proizvoda i u istoj zoni obimaopadaju sa rastom OP (slika gore)

50. RFT nastaju raslojavanjem proizvodnih kapaciteta na više zona obima proizvodnje, odnosno na "parcijalne kapacitete" za koje se vrši posebno organizovanje pripremno-završnih poslova. U okviru iste zone obima troškovi se ne menjaju sa promenom OP Sa promenom zoneobima troškovi se naglo povećavaju