KARAKTERISTIČNI MODELI PLANIRANJA I UPRAVLJANJA PROCESIMA RADA

1. MODUL 3 – PLANIRANJE PROCESA RADA KARAKTERISTIČNI MODELI PLANIRANJA I UPRAVLJANJA PROCESIMA RADA

2. 1. Model UP1 - prihvatanje porudžbina na ulazima u skladišta materijala Porudžbine su osnova za izdavanje naloga za nabavku materijala i komponenti proizvoda. Planiranje procesa rada se vrši na principu unapred sa karakteristikama: dugačka vremena trajanja ciklusa prozvodnje, nizak stepen iskorišćenja kapaciteta , najveća mogućnost kašnjenja u rokovima isporuka. Za svaku porudžbinu izrađuje konstrukcija proizvoda i razvija tehnologija izrade što zahteva veći broj specijalizovanih projektanata – povećane troškove. Model je karakterističan za proizvodnju pojedinačnih proizvoda i malih serija

3. 2. Model UP2 - prihvatanja porudžbina na ulazima u obradne radne jedinice Planiranje procesa rada se vrši unapred. Proizvodnja se može lansirati na dva načina: otvaranje radnih naloga za izradu delova (RN1), a posebnih radnih naloga za montažu proizvoda (RN2) ili otvaranje jedinstvenog radnog naloga za celu seriju proizvoda. Neusklađenost razmeštaja tehnoloških sistema (koji je najčešće procesnog tipa zbog različitosti proizvoda) i velikog broja različitih tokova kretanja predmeta rada u procesima (veliki broj pojedinačnih tehnoloških postupaka). Ovo ima za posledicu nizak stepen iskorišćenja kapaciteta, duža vremena trajanja ciklusa proizvodnje, povećani nivo zaliha materijala.

4. 3. Model UP3 - prihvatanje porudžbina na ulazu u montažne radne jedinice Osnovna karakteristika modela je da na skladištu proizvoda nema zaliha već se proizvodi montiraju na osnovu prihvaćenih porudžbina. Tokovima materijala se upravlja u dva smera, unapred i unazad. Motažom i isporukom proizvoda se upravlja unapred, a izradom delova i nabavkom materijala se upravlja unazad. Zalihe u međuskladištu delova se popunjavaju na osnovu izabranog modela upravljanja zalihama. Moguće je radne naloge obrade lansirati u skladu sa zahtevima montaže, ali se u tom slučaju radne jedinice obrade projektuju na način da efikasno izvršavaju procese izrade delova uz primenu specijalizovanih i automatizovanih tehnoloških sistema

5. 4. Model UP4 - prihvatanja porudžbina i isporuka sa skladišta proizvoda Motažom, izradom delova i nabavkom materijala se upravlja unazad Varijanta UP4.1 – porudžbina se realizuje sa zaliha na skladištu proizvoda Na skladištu proizvoda se drže zalihe gotovih proizvoda koji se isporučiju potrošačima na osnovu njihovih porudžbina. Planiranje se vrši unazad. Varijanta UP4.2 – porudžbine su osnova za lansiranje radnih naloga Na skladištu proizvoda nema zaliha gotovih proizvoda. Porudžbine potrošača iniciraju planiranje i lansiranje radnih naloga montaže. Planovi i radni nalozi montaže iniciraju planiranje i otvaranje radnih naloga izrade delova. Planovi i radni nalozi izrade delova iniciraju izradu planova nabavke i poručivanje materijala. Planiranje unazad.

6. Varijanta UP4.1 – porudžbina se realizuje sa zaliha na skladištu proizvoda Na skladištu proizvoda se drže zalihe gotovih proizvoda koji se isporučiju potrošačima na osnovu njihovih porudžbina. Količine proizvoda na skladištu se određuju na osnovu metoda predviđanja potražnje na tržištu. Planiranje se vrši unazad. Upravljanje zalihama delova i sklopova se vrši modelima optimizacije uzimajući u obzir radne naloge montaže. Utvrđene zalihe delova i sklopova su osnova za poručivanje potrebnih materijala. Model karakterišu kratki rokovi isporuka proizvoda ali visoka novčana sredstva angažovana za potrebe držanja zaliha u sistemu. Varijanta UP4.2 – porudžbine su osnova za lansiranje radnih naloga Na skladištu proizvoda nema zaliha gotovih proizvoda. Porudžbine potrošača iniciraju planiranje i lansiranje radnih naloga montaže. Planovi i radni nalozi montaže iniciraju planiranje i otvaranje radnih naloga izrade delova. Planovi i radni nalozi izrade delova iniciraju izradu planova nabavke i poručivanje materijala. Da bi se ostvarili kratki rokovi isporuka i minimalni troškovi proizvodnje neophodno je primeniti prilaze u projektovanju i organizaciji efektivnih proizvodnih sistema. Planiranje se vrši unazad.

7. PLANIRANJE PROCESA RADA 1. PROBLEMI PROCESA PLANIRANJA .1 Održavanje rokova isporuke prihvaćena porudžbina MONTAŽA SKLOPOVA MONTAŽA PROIZVODA IZRADA DELOVA Tci

8. .2 Kontrola nivoa nedovršene proizvodnje .3 Minimiziranje redova čekanja

9. .4 Optimizacija redosleda ulaza radnih naloga u proces RN – 1 RN – 2 RN – 3 RN-1 OP-1 – 3 sata OP-2 – 5 sati OP-3 – 2 sata RN-2 OP-1 – 4 sata OP-2 – 6 sati OP-3 – 2 sati RN-3 OP-1 – 7 sati OP-2 – 2 sata OP-3 – 5 sati

10. .5 Uravnoteženje odnosa opterećenja/kapacitet

11. .6 Minimiziranje vremene trajanja stanja U OTKAZU .7 Održavanje uravnoteženog odnosa : kontinuitet tokova – troškovi zaliha Troškovi

12. .8 Obezbeđenje novčanih obrtnih sredstava raspoloživa novčana sredstva vreme

13. Ciljevi PLANIRANJA PROCESA RADA 1. PLANIRANJE KAPACITETA Analiza mogućnosti ostvarenja operativnih planova u realnom vremenu. Planiranje kapaciteta treba da obezbedi: • Uravnoteženje odnosa opterećenje/kapacitet određivanjem optimalnih vremena početaka/završetaka operacija rada, intenziviranjem režima rada i obezbeđenjem kooperativne saradnje. • Održavanje nivoa nedovršene proizvodnje na neophodnom minimumu određivanjem veličine serije, smanjanjem pripremno završnih vremena i određivanjem optimalnih vremenskih intervala u vremenskom periodu operativnog plana. • Skraćenje vremena trajanja ciklusa proizvodnje Tcp – smanjenjem vremena zastoja naloga u redovima čekanja, otklanjanjem uzroka stanja U OTKAZU sistema, izborom načina prelaza predmeta rada sa operacije na operaciju, izborom najpovoljnijeg redosleda ulaza radnih naloga u proces rada. • Ravnomerno opterećenje radnih jedinica proizvodnog sistema.

14. 2. PLANIRANJE MATERIJALA Utvrđivanje potreba materijala po vrsti, količini i vremenu ulaza u proces, pripremu podloga za preuzimanje materijala iz skladišta i utvrđivanju kritičnih veličina u području obezbeđenja materijala. 3. PLANIRANJE ALATA Detaljan proračun potreba, analiza uslova obezbeđenja alata, pripreme podloga za preuzimanje alata iz skladišta, analiza kritičnih veličina 4. PROVERA OPERATIVNE GOTOVOSTI UČESNIKA 5. PROVERA OPERATIVNE GOTOVOSTI ENERGETSKIH RESURSA 6. PROVERA OBEZBEĐENOSTI OBRTNIH SREDSTAVA

15. 2. STRUKTURA POSTUPKA PLANIRANJA

16. 3. POSTUPCI PLANIRANJA PROCESA RADA Najsloženiji postupci upravljanja zbog: složenosti struktura sistema, dinamike promena i poremećaja u ostvarenju planiranih aktivnosti 3.1 PLANIRANJE KAPACITETA

17. POSTUPCI PLANIRANJA KAPACITETA .1 Razrada operativnog plana Princip : ulaz u procese obrade - serije delova – radni nalozi obrade ulaz u proces montaže - serije proizvoda - radni nalozi montaže deo 1 proizvod 1 deo 2 sklop 3.1 proizvod 3 sklop 3.2 deo 3 deo j sklop n.1 sklop n.2 proizvod n sklop n.j deo k obrada delova montaža međuskladište

18. Struktura i količine delova u međuskladištu su uslovljene : • troškovima držanja delova na skladištu ( ABC analiza zaliha ) • stepenom organizacije rada – kontinuitet toka izrade delova razrada DODATNE KOLIČINE . Rezervni delovi ( 10%) . Kvar ( 2%)

19. Ukupne količine delova u operativnom planu = zbir zajedničkih delova za sve proizvode iz operativnog plana

20. .2 Izbor postupaka izvođenja operativnih planova Zavisi od : • odnosa strukture/količine u programu proizvodnje • stepena tehnološke složenosti proizvoda • potencijala sistema u pogledu obrtnih sredstava • rokova isporuka • operativne gotovosti struktura sistema • veličine serije uslovljene odnosom potreba zadovoljenja procesa rada i troškova izvođenja procesa rada

21. Postupci izvođenja operativnih planova se mogu svrstati u tri osnovne grupe : .1 Postupci izvođenja planova struktuiranih na osnovu ugovorenih porudžbina . Operativni planovi se izvode za jedan ili manju seriju proizvoda visoke složenosti ( brodovi, zgrade, mostovi, turbine...) . Operativni planovi se izvode za porudžbine kooperantskog tipa za proizvode određene nadređenim proizvodom ( motori, složeni elementi ugradnje, delovi automobila, )

22. .2 Postupci izvođenja operativnih planova struktuiranih na osnovu ocenjenih potreba tržišta ( proizvodnja za skladište ) • Postupci su određeni : • veličinom serija delova/proizvoda • rokovima isporuke • potrebom držanja zaliha u procesu na nivou optimalnih stanja .3 Postupci izvođenja operativnih planova struktuiranih na osnovu predviđenih izlaza za dati vremenski period Za slučaj proizvodnih sistema tipa protočnih linija operativni planovi su struktuirani na osnovu kapaciteta toka predmetnog sistema. Postupci izvođenja se svode na proračun mogućnosti struktura i obezbeđenje uslova držanja struktura sistema u stanju U RADU

23. Opšti model izvođenja operativnih planova:

24. Opšti model postupaka izvođenja operativnih planova obuhvata : • Podela strukture pj – operativnog plana na grupe sličnih delova čiji se procesi obrade i montaže izvode u radnim jedinicama. • Obrada delova za skladište delova Sd u partijama veličine : • p – 1 za uslove pojedinačne proizvodnje • p – n za serijsku proizvodnju • p – p jedno-predmetne protočne linije • Montaža proizvoda u veličinama određenim uslovima okoline Opšti model postupaka izvođenja operativnih planova zadovoljava sve varijante opšteg modela tokova materijala

25. .3 Razrada operativnog plana na radne i vremenske jedinice

26. U rezultatu primene postupaka grupisanja moguće je vremena trajanja ciklusa prizvodnje svesti na neophodan minimum što omogućava podelu vremenskog intervala operativnog plana na manje vremenske jedinice sa efektom sniženja zaliha nedovršene proizvodnje

27. . 4 Označavanje radnih naloga • Struktura i količine operativnih planova se daju u dalji postupak u obliku niza RADNIH NALOGA. • Radni nalizi za procese obrade • Radni nalozi za procese montaže • Radni nalozi za procese održavanja • Radni nalozi za izradu alata

29. .5 Utvrđivanje prioriteta • Radni nalozi operativnog plana mogu imati prioritet izrade koji je uslovljen veličinama: • ugovoreni rokovi isporuka • značaj poslovnog partnera • učešće u broju različitih proizvoda • veličina porudžbine • izvozni poslovi • način i uslovi plaćanja poslovnog partnera • Prioritet radnog naloga • Prioritet u toku procesa Δ(Tci) ostatak vremena do roka isporuke Δ(Σtii) ostatak vremena za izradu Δ(Tci) dk = dk < 1 – nalog je u zakašnjenju ima veći prioritet dk > 1 – nalog prednjači može duže čekati Δ(Σtii)

30. .7 Izbor načina prelaza serija sa operacije na operaciju Redni način prelaza

31. Karakteristike rednog načina prelaza : • vreme najkasnijeg ulaza se određuje na osnovu vremena najkasnijeg izlaza • obezbeđuje racionalan tok procesa rada • olakšano planiranje • pogodan za uravnoteženje kapaciteta • povećava vreme trajanja ciklusa proizvodnje • povećana nedovršena proizvodnja • povećane zalihe

32. Paralelni način prelaza

33. karakteristike paralelnog načina prelaza: • skraćenje vremena trajanja ciklusa proizvodnje • smanjuje nedovršenu proizvodnju i zalihe • niži stepen iskorišćenja kapaciteta radnih mesta • složeniji postupci planiranja • niži stepen iskorišćenja transportnih sredstava.

34. Kombinovani način prelaza

35. Karakteristike kombinovanog načina prelaza : • kraće vreme trajanja ciklusa proizvodnje • eleminacija vremena tm, bolje iskorišćenje radnih mesta • smanjenje nedovršene proizvodnje i zaliha • složeniji postupci planiranja

36. .6 Utvrđivanje redosleda ulaza radnih naloga u proces rada “Optimalni” redosled radnih naloga obezbeđuje minimalno vreme trajanja ciklusa proizvodnje RADNA MESTA

38. Utvrđivanje redosleda izvođenja operacija rada je uslovljeno vremenom najkasnijeg izlaza Tnki, vremenom trajanja ciklusa proizvodnje Tcp, koje određuje vreme najkasnijeg ulaza Tnku i vremenskom rezervom tr, koja određuje vreme najranijeg ulaza Tnru.

39. Uslovi koji utiču na donošenje odluke o metodama i tehnikama određivanja redosleda radnih naloga • Izvođenje proizvodnje prema utvrđenim terminima isporuka. • Proizvodni troškovi - MINIMALNI • Vreme trajanja ciklusa proizvodnje - MINIMALNO • Nedovršena proizvodnja – MINIMALNA • Stepen iskorišćenja kapaciteta – MAKSIMALAN • Uravnotežen odnos opterećenje/kapacitet – OPTIMALAN • Zalihe u skladištima - MINIMALNE

40. Tehnike određivanja optimalnog redosleda radnih naloga 1. Tehnike kojima se određuje redosled radnih naloga PREULAZA radnih nalozi u proizvodnju. 1.1 SOT (Shortest Operation Time) – najveću prednost imaju operacije koje najkraće traju. 1.2 SPT (Shortest Processing Time) – najveću prednost imaju procesi najkraćeg vremena trajanja. 1.3 LPT (Longest Processing Time) – prednost se daje procesima najdužeg vremena trajanja 1.4 FCFS (First Come First Served) – prednost ima radni nalog koji je najduže čekao. 1.5 LCFS (Last Come First Served) – prednost ima radni nalog koji je najkraće čekao 1.5 FISFS (First In First Served, Due Date System) – radni nalozi se raspoređuju prema datumu završetka. Oni koji prvi treba da budu proizvedeni imaju apsolutnu prednost. 1.6RAND (Random Selection) – slučajni izbor redosleda radnih naloga

41. 2. Tehnike reterminiranja. Radni nalozi se već nalaze u proizvodnji, ali im je iz nekog razloga potrebno promeniti redosled izvođenja – ponovno terminiranje radnih naloga 2.1 SS/PT – kriterijum izbora prednosti na osnovu izračunavanja obima preostalog vremena izrade radnog naloga. 2.2 SS/RO – prednost se određuje na osnovu preostalog vremena izrade i preostalog broja operacija.

42. . 8 Analiza odnosa opterećenje/kapacitet za radne jedinice

44. Potreba podešavanja odnosa opterećenje/kapacitet zbog dejstava promena na relaciji sistem-okolina i poremećaja u sistemu, pojava stanja U OTKAZU. Date promene utiču na pojavu REDOVA ČEKANJA između radnih mesta. Redovi čekanja povećavaju zalihe nedovršene proizvodnje ali omogućavaju kontinualno odvijanje procesa rada. Potrebno jeostvariti optimalni nivo redova čekanja.

45. Rešavanje problema kritičnih radnih mesta