Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja

1. Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja

2. Strateška opredeljenja Ministarstva Usklađivanje pravnog okvira sa evropskim standardima polazeći od kapacitete naše javne uprave, privrede i društva Ekonomsko stimulisanje aktera da deluju na način koji pogoduje životnoj sredini Brzo pripremanje podzakonskih akata radi skraćivanja perioda između donošenja strategije i pune primene propisa Što intezivniji dijalog sa lokalnom samoupravom i privredom u procesu donošenja propisa, da bi što manje razgovora bilo potrebno u postupku njihove primene

3. Novi Zakon o planiranju i izgradnji Jednostavniji postupak izdavanja građevinske dozvole Manja uloga administracije, veća licenciranih inženjera Mogućnost sticanja prava svojine na građevinskom zemljištu za građane, investitore i lokalnu samoupravu Standardi energetske efikasnosti

4. Donošenje planova – prekretnica u izdavanju građevinskih dozvola Nepostojanje planova kao osnovni izvor korupcije i zastoja u izdavanju građevinskih dozvola Začarani krug nepoštovanja zakona – država nije donosila Prostorni plan Srbije, lokalna samouprava nije donoslila svoje planove Sada se to sve menja: Ministarstvo je pripremilo Prostorni plan Srbije, a lokalne samouprave se kontrolišu da li preduzimaju sve korake na donošenju planova

5. Životna sredina – osnovna opredeljenja Sačuvati prirodne vrednosti Sanirati crne tačke Koristiti ekonomske instrumente gde god je to moguće Obezbediti poštovanje propisa, kada je potrebno i delovanjem inspekcije Donositi propise u potpunoj saglasnosti sa strateškim dokumentima u ovoj oblasti Nacionalni program zaštite životne sredine Strategija uvođenja čistije proizvodnje koju prati i Akcioni plan Strategija upravljanja otpadom....

6. Upravljanje otpadom Strategija upravljanja otpadom kao jedan od ključnih dokumenata u oblasti životne sredine 500.000 tona samo ambalažnog otpada se generiše u Srbiji svake godine, i ta količina ima rastuću tendenciju Oko 35.000 tona otpada od automobilskih guma se generiše godišnje, a imamo nasleđe od 50-60.000 tona tog otpada Taj otpad nam je raspoređen na više hiljada divljih deponija, od kojih su mnoge pored vodotokova ili zagađuju bunare, njive...

7. Spremnost na selekciju otpada (u %)

8. PLAN SMANJENJA AMBALAŽNOG OTPADA

9. Brendiranje zelenijih proizvoda “Eko znak” Republike Srbije za proizvode koji ispunjavaju uslove za zaštitu životne sredine “Potisje” Kanjiža prvi nosilac Eko znaka Srbije “Zelena tačka”– oznaka o tome da je za ambalažu plaćena naknada za njeno zbrinjavanje nakon upotrebe To će omogućiti i lakši izvoz proizvoda koji zasluže tu oznaku

10. Korišćene automobilske gume Oko 35.000 tona otpada od automobilskih guma se generiše godišnje, a imamo nasleđe od 50-60.000 tona tog otpada Na osnovu Uredbe Vlade, svi uvoznici i proizvođači će plaćati naknadu, a 90% prikupljenih sredstava će biti iskorišćeno za subvencioniranje operatora za recikliranje tih guma Sličan ili isti sistem će biti primenjen i za druge posebne tokove otpada – ulja i maziva, azbest, baterija i akumulatore...

11. Strategija za automobilske gume – od hazarda do profita Fond subvencioniše one koji prikupljaju, prevoze i recikliraju gume Prerađivači korišćenih guma dobijaju subvencije za recikliranje, a na krajnjem proizvodu prave profit Uvoznici i proizvođači guma plaćaju naknadu Fondu za životnu sredinu

12. Kada edukacija nije dovoljna

13. Prioriteti Fonda za zaštitu životne sredine OTPAD BIODIVERZITET EMISIJE EDUKACIJA MONITORING REMEDIJACIJA KREDITI

14. Da li profit leži u zelenoj ekonomiji Feed-in tarife za proizvođače energije iz čistih izvora: Garantovan otkup u periodu od 12 godina od realizacije investicije, Garantovane više cene u odnosu na cenu energije iz fosilnih goriva. Cilj Srbije za 2012. godinu: Da se poveća proizvodnja energije iz obnovljivih izvora za 7,4% u odnosu na 2007; Da se obezbedi 200 miliona evra za investicije u postrojenja koje će obezbediti dodatnih 100 megavata električne enrgije.

15. PROLOG Nema uspešnih reformi bez reformisane svesti građana 9