Srbija u vrtlogu globalnih klimatskih promena

1. Srbija u vrtlogu globalnih klimatskih promena Zvezdan Kalmar “Centar Za Ekologiju i Održivi Razvoj” www.cekor.org za BELLS mrežu u Beogradu 08.12.2009.

2. Globalna situacija • SA preko 90% izvesnosti može da se kaže da je globalno otopljenje koje je nastupilo od 1950ih naovamo nastupilo zbog antropogenih uticaja • Stabilizacija CO2 na 550 p/m3 dovešće do rasta od 2,5- 4 stepena celzijusa u odnosu na doba pre industrijske revolucije • Nivo mora će porasti od 19- 58 cm do 2100 usled topljenja permafrosta i doćiće do povećanja broja ekstremnih klimatskih pojava i povećanja tropskih ciklona • To će globalno posmatrano dovesti do smanjenja padavina u svim umerenim i tropskim oblastima planete i do povećanja padavina u većim geografskim širinama (ali ekstremnih) • Broj ekstremnih olujnih nevremena u Evropi se povećao za 65% u odnosu na 1980.

3. “Globalni Jug”- najsiromašniji i klimatske promene • 1.7 milijardi žitelja planete su farmeri i poiljoprivrednici izloženi klimatskim promenama. • 1.02 milijardi žitelja planete su gladni i više od 60% procenata su žene, predominantno gladuju žitelji ruralnih regiona. • Najasniji znaci klimatskih promena su degradacija obradivog zemljišta na preko 385 miliona hektara u svetu, što utiče na više od 1.4 milijardi žitelja planete • U africi je više od 65% zemljišta degradirano usled klimatskih uticaja (oluje, poplave, suše) • Koliki je procenat i kakve vrste degradacije karakterističan za Srbiju?

4. Globalna finansijska kriza i klimatske promene • Prema procenama MMF trenutna globalna ekonomska kriza ove godine će dovesti do smanjenja Bruto Globalnog proizvoda za 0.75% • Prema procenama Sternove komisije izmedju 5% i 20% biće globalni gubici usled klimatskih promena • Trenutna Globalna kriza ne sme da bude izgovor za nedelovanje u pravcu priprema mera za ublažavanje i izbegavanje klimatskih promena u svetu

5. Srbija neke od nacionalnih klimatskih karakteristika • Klimatski faktori rizika spoljašnji- regionalni/ globalni • Unutrašnji- nacionalni • Nečinjenjem ili nastavkom neodrživih trenutnih politika- aktivnosti, i načina odnošenja prema životnoj i društvenoj sredini radikalno smanjujemo mogućnost prilagodjavanja ili umanjivanja opasnosti od klimatskih promena u našoj zemlji • Kasnimo u trci sa vremenom i “vremenom”

6. Neki podaci relevantni za klimatske promene u Srbiji • Gotovo 65- 80% emisija u Srbiji od Energetike • Veliki deo ostalih emisija od poljoprivrede i transporta • Relativno po stanovniku Srbija je veći zagadjivač nego neke mnogo jače i “prljavije” ekonomske sile • Od 2000 na ovamo raste količina CO2 koju Srbija emituje i svake godine je preko 50 miliona tona CO2 • Relativno u odnosu na BNP Srbija je 6.8 puta energetski intenzivnija nego svetski prosek i preko 10 puta nego OECD države • Ovi podaci pokazuju da je obaveza gradjana i države Srbije da se ponašaju kao veliki zagadjivači a ne mala nedužna državica u Razvoju

7. U poslednjih 10 godina: milion i 900 hiljada tona SO2 370000 tona NOx 340000 tona čestica 60 miliona tona pepela 500 miliona tona CO2 Društvena cena u dolarima po toni CO2 Nordhaus$17 - $25 Stern$90 - $310 IPCC (četvrta procena)$10 - $350 Podaci o zagadjenju od energetike u Srbiji

8. Energetski i emisioni pokazatelji Srbije • Srbija 4.43 t/ stanovniku što je iznad svetskog proseka ( sa tendencijom rasta) • 1.16 kgCO2/ 95US$ više od dva puta više nego svetski prosek

9. Poljoprivreda prva na udaru nespremnosti na klimatske promene • Zakišeljenost zemljišta nije merena od 1996 • Zakišeljenost vodi do erozije, smanjenja prinosa • Struktura poljoprivrede ne odgovara izazovima klimatskih promena • Strategija poljoprivrede i adaptacionih mera mora da odražava veliku opasnost koju predstavljaju kl. promene • Ogromni gubici u poljoprivredi apsolutno moraju biti odgovornost države- merenje gubitaka ukrstititi sa klimatskim razmatranjima

10. Strategija za prilagodjavanje klimatskim promenama da utiče na sledeće procese • Strategija za smanjenje siromaštva • Strategija regionalnog razvoja • Strategija prostornog planiranja • Strategija energetike • Strategija saobraćaja • Strategija razvoja poljoprivrede • Priprema za kohezione i Strukturne fondove EU- poseban naglasak na OIE, EE, Održivu poljoprivredu, klimatsko prilagodjavanje infrastrukture • Investicije u skladu sa principima “nisko ugljenične” ekonomije- strateško i održivo planiranje i implementacija investicionih i razvojnih programa PRIVATNIH I JAVNIH!!! • Sukob Javnog i privatnog interesa-

11. Srbija u vrtlogu globalnih klimatskih promena Zvezdan Kalmar “Centar Za Ekologiju i Održivi Razvoj” www.cekor.org za BELLS mrežu u Beogradu 08.12.2009.