290 likes | 597 Views
Mobing kao činilac rizika u radnoj sredini Aleksandar Ilić. Hamurabijev Zakon, Vavilon, 3000 godina pre Nove ere
E N D
Mobing kao činilac rizika u radnoj sredini Aleksandar Ilić
Hamurabijev Zakon, Vavilon, 3000 godina pre Nove ere “Ako radnik izgubi ruku usled nepažnje ili greške svog nadzornika, onda će nadzorniku biti odrubljena ruka”, ili “ako graditelj sagradi kuću i ta kuća bude nedovoljno čvrsta, sruši se i prouzrokuje smrt vlasnika, onda će se i graditelju oduzeti život”! Tokom 2007. godine u Srbiji je na radupoginulo 57 zaposlenih Tokom 2008. godineu Srbiji je na radu: -poginulo 42 osobe -teško povređeno 1034 osobe -lake povrede ? ? ? , ? ? ?. -obolelih zbog uslova rada ?????????????
Narodna skupština RS na svom Drugom redovnom zasedanju(2005) usvojila je Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu. Zakon je objavljen u "SI. glasniku RS", br. 101 od 21. novembra 2005. godine,a stupio je na snagu 29. novembra 2005. godine. Danom stupanja na snagu ovog Zakona prestaje da važi Zakon o zaštiti na radu (,,Sl. glasnik RS", br. 42/91, 53/93, 67/93, 48/94 i 42/98), koji je obuhvatao samo oblast zaštite na radu, dok novi Zakon, pored zaštite na radu, obuhvata i oblast bezbednosti zaposlenih na radu.
Zakon je usklađen : -Konvencijom br. 155 o bezbednosti i zdravlju u radnoj okolini (1981. godina); -Protokolom, za Konvenciju br. 155 (2002. godina), -Konvencijom br. 161 o službama medicine rada (1985. godina), -Preporukom br. 164 o bezbednosti i zdravlju na radu u radnoj okolini (1981. godina), -Preporukom o zaštiti zdravlja zaposlenih R171, -Osnovnom i okvirnom Direktivom Saveta 89/391/EEZ (1989 godina) i sa još čitavim nizom pojedinačnih evropskih direktiva kojima se detaljnije uređuju odredjena pitanja iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu.
Zakonom o bezbednosti i zdravlju na radu uspostavlja se sistem bezbednosti i zdravlja na radu. Cilj ukupnenove politike u oblasti bezbednosti i zdravlja na raduje, pre svega, sprečavanje povreda na radu i profesionalnih oboljenja i bolesti vezanih uz rad, a zasniva se na pokretanju niza aktivnosti u više oblasti delovanja, ne samo primenom mera zaštite zaposlenih na radu, već i primenom drugih mera, kao na primer: -zdravstvena zaštita na radu (medicina rada), -nadzor nad uslovima rada, -uvođenje preventivnih mera u svim fazama i oblicima rada (utvrđivanje procene rizika pre početka rada i upravljanje rizicima), -uspostavljanje odgovornosti poslodavca, -uspostavljanje osiguranja od povreda na radu i profesionalnih oboljenja,
Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu je regulisao: - prava zaposlenog kao obavezu poslodavca, a - prava poslodavca kao obavezu zaposlenog. Obostrano ispunjavanje obaveza je preduslov za bezbedan i siguran rad. (Član 8 Zakona)
Odgovornosti i obaveze poslodavca Zakonom o B.Z. na radu utvrdjeno je da je poslodavac odgovoran za primenu bezbednosti i zdravlja na radu u svim aspektima vezanim za rad na radnom mestu. Član 9 Zakona Poslodavac je dužan da obezbedi zaposlenom rad na radnom mestu i u radnoj okolini u kojima su sprovedene mere bezbednosti i zdravlja na radu. Poslodavac se ne oslobađa obaveza i odgovornosti u vezi sa primenom mera bezbednosti i zdravlja na radu određivanjem drugog lica ili prenošenjem svojih obaveza i odgovornosti na drugo lice.
Prava, obaveze i odgovornosti u vezi sa bezbednošću i zdravljem na radu, utvrđene ovim zakonom, bliže se uređuju kolektivnim ugovorom, opštim aktom poslodavca ili ugovorom o radu. (Član 3 Zakona.)
Rizik prema definiciji datoj u Zakonu o bezbednosti i zdravlju na radu „jeste verovatnoća nastanka povrede, oboljenja ili oštećenja zdravlja zaposlenog“. Nivo rizika zavisi od verovatnoće da se štetni dogadjaj dogodi i od težine oštećenja zdravlja koju taj dogadjaj može da proizvede. Prema istom zakonu „opasnost jeste okolnost ili stanje koje može ugroziti zdravlje ili izazvati povredu zaposlenog, izazvati štetu na imovini, narušavanja okoline radnog mesta ili kombinacija navedenog“, „opasna pojava jeste dogadjaj kojim su ugroženi ili bi mogli da budu ugroženi život i zdravlje zaposlenog ili postoji opasnost od povredjivanja zaposlenog“
U Zakonu (član 4) posebno se ističe pojam „Radne okoline“ i kaže se da radna okolina jeste prostor u kojem se obavlja rad i koji uključuje radna mesta, radne uslove, radne postupke i odnose u procesu rada.
Član 9. Pravilnika*, izmedju ostalog, navodi grupu štetnosti kao „štetnosti koje proističu iz psihičkih i psihofizioloških napora koje se uzročno vezuju za radno mesto i poslove koje zaposleni obavlja kao što su: • 3. napori pri obavljanju odredjenih poslova koji prouzrokuju psihološka opterećenja (stres, monotonija i sl); • odgovornost u primanju i prenošenju informacija, korišćenje odredjenog znanja i sposobnosti, odgovornost u pravilima ponašanja, odgovornost za brze izmene radnih procedura, intenzitet u radu, prostorna uslovljenost radnog mesta, konfliktne situacije, rad sa strankama i novcem, nedovoljna motivacija za rad, odgovornost u rukovodjenju i sl“. • *Pravilnik o načinu i postupku procene rizika na radnom mestu • i u radnoj okolini (Sl gl RS 72/06)
Mobingje oblik ekstremno negativnih socijalnih interakcija na radnom mestu koji proizvodi negativni stres. suština mobinga: psihološki teror ili šikaniranje u poslovnom životu,koja je u stvari neprijateljska i neetička komunikacija, usmerena na sistematičan način, od strane jednog ili više pojedinaca, uglavnom prema jednom pojedincu, koji je zbog toga stavljen u poziciju u kojoj je bespomoćan, i u nemogućnosti da se odbrani, i držan u toj situaciji pomoću stalnih maltretirajućih aktivnosti. One se odvijaju s visokom učestalošću (npr. najmanje jednom nedeljno) i u dužem razdoblju (npr. najmanje 6 meseci) - Leymann. IMA MNOGO DEFINICIJA i OBLIKA
Mobing najčešće protiče u 5 faza. 1. “Faza nerešenog sukoba” 2. “Faza psihoterora” 3. “Faza vreće za udaranje” ili “Faza dežurnog krivca” 4. “Faza borbe za opstanak” 5. “Faza oboljevanja, napuštanja posla …….”
ALI I RAZLOG INTENZIVIRANJA Posledice mobinga na radnom mestu su: -smanjenje efikasnost žrtve, -ometanje njenog napredovanja, -učestali izostanci s posla, -bolovanja (beg u bolest) -napuštanje radnog mesta, -dobijanje otkaza.
Zdravstvene posledice se mogu podeliti na: fizičke poremećaje - hronični umor, probavne smetnje, prekomerna telesna težina ili mršavljenje, različiti bolni sindromi, smanjen imunitet, infektivna, alergijska, maligna oboljenja, menstrualni i poremećaji u seksualnoj sferi, migrena, KV oboljenja, ……… emocionalni poremećaji - depresija, manija, burn-out sindrom, emocionalna praznina, osećaj gubitka životnog smisla, anksioznost, gubitak motivacije i entuzijazma, apatija ili hipomanija, poremećaj prilagodjavanja……….. bihevioralni simptomi - iritabilnost, projektivnost, nesanica, nekritično rizično ponašanje, potreba za alkoholom, drogama, lekovima, cigaretama, gubitak koncentracije, zaboravnost, eksplozivnost, grubost, preosjetljivost na spoljne stimuluse, bezosećajnost, rigidnost, stalna okupiranost poslom, porodični problemi, razvod braka, samoubistvo žrtve………
Klinička slika psihičkog poremećaja izazvanog mobingom često odgovara trajnoj promeni ličnosti. Simptomi mobinga najvišeliče posttraumatskom stresnom poremećaju, s prevagom opsesivno-depresivnog sindroma, sa -neprijateljstvom i nepoverljivosti prema okolini, -stalnim osećajem napetosti, -iscrpljenošću, -demoralisanošću. Najčešće ipak dominira depresivnost, koja uključuje osećaj praznine i beznadja, hroničnu nesposobnost i nemoć iskustva uživanja u svakodnevnom životu, gubljenje energije, inicijative, uz stalni rizik zavisnosti o psihofarmacima, svih vrsta
Takve (mobirane, da li i obolele ?) osobe pokazuju preosetljivost na nepravdu i poistovećuju se s patnjom drugih na gotovo kompulzivan način. Karakteristična je kompulzivna fiksacija na neku drugu, jako željenu sudbinu, koja premašuje granice snošljivosti ljudi u okolini i vodi u izolaciju i usamljenost. Žrtva mobinga uglavnom se ne usudjuje govoriti o tome što joj sedogadja, a da nešto nije u redu može se primetiti po tome što nevoljno odlazi na posao ili učestalo uzima bolovanje.
Bolesti u vezi sa radom, najčešća posledica indirektnog delovanja uslova radne okoline na zaposlene, prema definiciji SZO, obuhvataju veoma širok spektar bolesti koji su na neki način povezane sa zanimanjem ili uslovima rada, a etiologija tih bolesti je multikauzalna. SZO u ovu grupu bolesti svrstava: -bihevioralne poremećaje i mentalne bolesti -oboljenja kardiovaskularnog sistema (hipertenziju, ishemično oboljenje srca i cerebrovaskularne bolesti) -hronična nespecifična oboljenja respiratornog sistema (chr. bronhitis, emfizem i astmu) -oboljenja lokomotornog sistema (lumb. i CB Sy) Neke države u ovu grupu svrstavaju i oboljenja kože, maligne bolesti iporemećaje reprodukcije.
Somatske disfunkcije Emocionalne napetosti Simptomi Psihički poremećaji uopšte, pa i oni posledice mobinga, putem neurovegetativnog sistema, dovode do promena u funkciji pojedinih organa, pre svega onih oživčenih autonomnim nervnim sistemom. U psihosomatskim reakcijamaJOŠ ne postoje anatomski poremećaji u organima, već je samo njihova funkcija izmenjena u intenzitetu i medjusobnoj i/ili unutrašnjoj koordinaciji. Strukturalne (anatomske) promene na organima BOLEST trajni poremećaji u radu, ritmu i pravilnosti rada organa usko vezanih sa emocijama neuro-vegetativnim vezama, u praksi se naziva psihosomatska reakcija. stalne često ponavljaju stalne stalni
Najpoznatiji predstavnici psihosomatskih oboljenja su: -arterijska hipertenzija, -ishemično oboljenje srca -cerebrovaskularne bolesti, -ulkusna bolest, -tireotoksikoza, -migrena, -bronhijalna astma, -ulkusni kolitis, -odredjeni oblici dijabetesa, -poremećaji u seksualnoj sferi, -poremećaji u sferi ishrane (npr. anoreksija, bulimija) -lumbalnog sindroma (prema Američkom koledžu za sportsku medicinu stres je čak vodeći faktor rizika za razvoj)
posledice stresa, i onog uzrokovog mobingom, u nastavku procesa mogu biti fiziološki poremećaji i bolesti koje bi po pravilu trebalo da otkriva lekar Simptomi se vrlo često ne dovode u vezu s psihoterorom na radnom mestu. Time se povećava rizik pogrešnog utvrdjivanja osnovnog razloga nastanka oštećenja zdravlja, što može ugroziti mogućnost profesionalne rehabilitacije i oporavak žrtve apsentizam izmenjena radnu sposobnost gubitak radne sposobnosti
Povrede na raduse nikad ne dešavaju kao posledica samo jednog uzroka, već kao posledica kombinacije više nepovoljnih okolnosti koje su se stekle u istom trenutku (na određenom mestu i u određeno vreme). Najčesći faktori povređivanja su: -uslovi radne sredine (fizičke i hemijske štetnosti), -nepovoljna psihofizička stanja organizma bolesti, starost, lične brige, umor (u 25% uzrok povreda), alkohol (3-4 puta se češće povredjuju), narkotici, opojnih i stimulativnih sredstava (nekoliko puta se češće povredjuju) -sposobnosti pojedinca (talenat, urodjena veština), -karakteristike ličnosti emocionalna stabilnost,komuni- kativnost, inicijativnost, pedantnost
- socijalna i radna atmosfera loši medjuljudski odnosi - motivacija i stavovi nemotivisanost odbojan stav prema radnom mestu i poslu Gotovo sve posledice mobinga mogu se pronaći u samom korenu uzroka nastanka povreda. Ovakvu tvrdnju dodatno podupiru statistički podaci koji navode da je u više od 90% slučajeva „faktor čovek“ prisutan kao osnovni uzrok povređivanja.
RIZIK MOBING kvalitet uslova rada u radnoj okolini problem otkrivanja osnovnog razloga tih tegoba i posledica stres proistekao iz tih uslova njihove posledice zdravstvene tegobe
Proces ocene rizika jeste proces sistematskog evidentiranja i procenjivanja svih faktora u procesu rada koji mogu uzrokovati nastanak povreda na radu, oboljenja ili oštećenja zdravlja iutvrđivanje mogućnosti, odnosno načina sprečavanja, otklanjanja ili smanjenja rizika. U tom procesu koriste svi dostupni podaci o radnoj okolini koji se mogu pribaviti i koji za cilj imaju što vernije otslikavanje uslova i odnosa na radnom mestu i radnoj okolini. Mogu se koristiti i podaci o broju i vrsti bolesti i broju u težini povreda koje su se javile na tom radnom mestu u odredjenom (najčešće trogodišnjem) periodu. Samo potsećanje !!! (Zdravstveni) simptomi se vrlo često ne dovode u vezu s psihoterorom na radnom mestu………...
POVEĆANIM RIZIKOM RADNO MESTO SA POGREŠNO TUMAČENJE povećan broj obolelih povećan broj povredjenih povećan broj invalidiziranih osoba povećan broj poseta lekaru povećan broj dana bolovanja
Proglašavanje radnog mesta za radno mesto sa uvećanim rizikom traži od poslodavca ispunjavanje odredjenih uslova „prema Zakonu“ -periodični zdravstveni pregledi zaposlenih na tim mestima, -dodatne analize radnog mesta sa tehničkog aspekta, -analiza postojećih i uvodjenje dodatnih mera zaštite na radu, itd, angažovanje dodatnih materijalnih i ljudskih resursa, dodatni zamah i eventualno uvećanje broja mobera i intenziteta maltretiranja na poslu pretpostavljenog „izvora ovih neprilika“ dovodi do
evaluacijastresa putem: -biološkog monitoringa (urinarni kateholamini) -praćenja fizioloških funkcija (nivo holesterola i šećera u krvi, hipertenzija), -simptoma i fizičke ili mentalne bolesti -smanjenja motivacije za rad, -ispoljavanja emocionalnih reakcija (anksioznost, depresija), -ispitivanja kognitivnih funkcija (psihološka testiranja), -otkrivanja i praćenja bihevioralnih promene (poremećaj sna, upotrebalekova……..).