IZBOR RE ŽIMA DEVIZNOG KURSA

1. IZBOR REŽIMA DEVIZNOG KURSA

2. Aranžmanideviznogkursaisidramonetarnepolitike

3. Režimideviznihkursevazemalja u tranziciji CIE u maju 2001. godine * Targetiranje inflacije. ** Euro je neformalna referentna valuta. *** Litvanija je planirala da pređe na vezivanje za euro početkom 2002. godine.

4. Režimi deviznog kursa u 33 zemlje sa tržištem u nastajanju Udeo pojedinih grupa zemalja kao procenat posmatranih zemalja1 U % Napomene: 1 Obuhvaćene su 33 zemlje sa tržištem u nastajanju i to iz Afrike (Maroko, Nigerija i Južna Afrika), iz Azije (Kina, Indija, Indonezija, Koreja, Malezija, Pakistan, Filipini, Šri Lanka, Tajvan (Kina) i Tajland), iz Evrope (Bugarska, Češka Republika, Grčka, Mađarska, Poljska, Rusija i Turska), iz Latinske Amerike (Argentina, Brazil, Čile, Kolumbija, Ekvador, Meksiko, Panama, Peru i Venecuela) i sa Bliskog istoka (Egipat, Izrael, Jordan i Katar).

5. Nakon raspda Breton Vudskog monetarnog sistema, sve su više zastupljeni fluktuirajući devizni kursevi • Zemlje u razvoju često formalno prihvataju fluktuiranje, a u praksi sprovode razne vidove intervencije na deviznom tržištu • Zbog toga MMF daje klasifikaciju de fakto i de jure deviznih kurseva • Rastuća globalizacija svetske privrede produbila je debatu o izboru odgovarajućeg režima deviznog kursa (mobilnost kapitala, neravnoteže platnog bilansa, finansijske i valutne krize). • Izbor režima zavisi od stanja u privredi zemlje (strukturne karakteristike privrede, platni bilans, flesibilnost tržišta rada, transmisionih mehanizama inflacije, kredibilitet monetarne politike) • Pitanje izbora režima deviznog kursa posebno je značajno za ZUR i zemlje u tranziciji.

6. Novije valutne krize su skrenule pažnju na prelazne režime deviznog kursa kao na potencijalne uzročnike krize. • Stoga ekstremni vidovi deviznog kursa imaju svoju popularnost. • Opšti zaključak brojnih diskusija je da je fluktuirajući devizni kurs bolje rešenje u slučajevima kada je zemlja izložena delovanju spoljnih šokova, dok je fiksni kurs bolje rešenje kada zemlja ima unutrašnje probleme

7. Karakteristike privrede i izbor režima deviznog kursa

8. Karakteristike privrede i izbor režima deviznog kursa

9. Fiksni devizni kursevi obezbeđuju stabilnost deviznog kursa i time smanjuju neizvesnost, ali mogu dovesti do teškoća u prilagođavanju spoljnim i unutrašnjim šokovima zbog pomanjkanja monetarne samostalnosti. • Fiksni nominalni devizni kurs zahteva da se prilagođavanje realnim šokovima ostvari posredstvom promena nivoa cena i nadnica, ili preko mobilnosti faktora • U režimu fleksibilnog deviznog kursa neka prilagođavanja mogu se postići preko ninimalne aprecijacije ili deprecijacije. • Izbor optimalnog režima - koji minimizira varijacije u proizvodnji, realnoj potrošnji i nivou domaćih cena - zavisi od: • prirode i izvora šokova, • prioriteta nosilaca ekonomske politike, • i gore navedenih strukturnih karakteristika privrede. • Ustanovljeno je da raste poželjnost fiksnog deviznog kursa kada šokovi vode poreklo od nominalnih domaćih udara: • zemlje koje su izložene inostranim ili realnim domaćim šokovima treba da optiraju ka fleksibilnom režimu.

10. Početkom 1980-tih godina fleksibilnija politika deviznog kursa postala je opšte obeležje zemalja u razvoju. • Neke zemlje koje su se zvanično izjasnile za politiku fleksibilnog kursa a u stvarnosti su imale sidro za jednu od vodećih valuta, mogu uticati na ovaj zaključak. • Trend u pravcu veće fleksibilnosti deviznog kursa bio je praćen većom otvorenošću i generalno spoljno orijentisanom politikom na području trgovine i investicija, uz veći naglasak na tržišno određen devizni kurs i kamatne stope • Makroekonomske karakteristike glavnih režima deviznog kursa - fiksnog i fleksibilnog - bile su prilično usaglašene. • Studije Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) pokazuju da su: • valutni udari bili ujednačeni u režimima vezanog i fleksibilnog deviznog kursa između 1975. i 1996. godine, • dok se većina od njih tokom 1997. i 1998.g. desila u zemljama sa vezanim deviznim kursom (Definicija valutnog udara je da devizni kurs opada najmanje 25% tokom jedne godine i 10% rasta stope deprecijacije u odnosu na prethodnu godinu)

11. Reforma svetske finansijske “arhitekture” • Mobilnost kapitala i Trilema o izboru režima deviznog kursa (Trilemma of the Exchange Rate Regime) • Trilema za makroekonomsku politiku u otvorenoj privredi: • Nezavisnost monetarne politike • Stabilnost deviznog kursa • Slobodno kretanje kapitala • Samo dva od tri cilja mogu se postići u isto vreme. • Stabilnost deviznog kursa je važnija za ZUR nego za razvijene zemlje.

12. Čisto fluktuiranje Kontrolisano fluktuiranje Puna finansijska integracija Monetarna nezavisnost Češka Puzajući okvir Poljska Puzajući kurs Puzajući kurs sa horizontalnim okvirom (šire od +/- 1%) Mađarska Fiksan kurs (uzana margina od najviše +/- 1%) Valutni odbor Bugarska Dolarizacija/Eurizacija Potpuna kontrola kapitala Monetarna unija Stabilnost deviznog kursa (FIKSNI KURS) Grafikon je prema: A.Frankel, No single currency regimes is right for all countries or at all times, WP 7338, NBER, Cambridge.

13. Stabilnost deviznog kursa Autonomija monetarne politike Slobodno kretanje kapitala Reforma svetske finansijske “arhitekture” Trilema za otvorene privrede Valutni odbor Kontrola kapitala Fleksibilni devizni kurs

14. Mobilnost kapitala 2000 • 1914 Zlatni Standard 1880-1914 • Visoka • 1900 Plivanje 1971-2000 1929 • • • Bretton Woods 1945-1971 1880 1980 • • • 1960 • Niska 1860 • 1925 1918 • 1971 Medjuratni per. 1914-1945 1945 1880 1860 1900 1920 1940 1960 1980 2000 0 Mobilnost kapitala u novijoj istoriji Source: “Globalization and Capital Markets,” Maurice Obstfeld and Alan M. Taylor, NBER Conference Paper, May 4-5, 2001, p. 6.