1 / 33

INFORMACIONA OKOLINA i KOMUNIKACIONI KONTEKST I

INFORMACIONA OKOLINA i KOMUNIKACIONI KONTEKST I. Prof. dr Milorad K. Banjanin. ZNANJE. ORIJENTACIJE. VEŠTINE. K O N T E K S T. INDIVIDUALN I nivo. S A D R Ž A J. POSAO. ORGANIZACION I nivo. KULTURA I STRATEGIJA. RAD I PODRUČJE RADA. TEHNOLOGIJA. ORJENTACIJE.

irish
Download Presentation

INFORMACIONA OKOLINA i KOMUNIKACIONI KONTEKST I

An Image/Link below is provided (as is) to download presentation Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author. Content is provided to you AS IS for your information and personal use only. Download presentation by click this link. While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server. During download, if you can't get a presentation, the file might be deleted by the publisher.

E N D

Presentation Transcript

  1. INFORMACIONA OKOLINA i KOMUNIKACIONI KONTEKSTI Prof. dr Milorad K. Banjanin

  2. ZNANJE ORIJENTACIJE VEŠTINE K O N T E K S T INDIVIDUALNI nivo S A D R Ž A J POSAO ORGANIZACIONI nivo KULTURA I STRATEGIJA RAD I PODRUČJE RADA TEHNOLOGIJA ORJENTACIJE

  3. Pregled aspekata znanja i korespodentnih tipova učenja

  4. Ključne komponente u dizajnu displeja Operatovo opažanje i svesnost onoga što sistem radi (mentalni modeli) Principi informacije Dispelj Čula (receptori) Sistem Sistem DISPLEJ U stvaranju displeja namenjenih komunikaciji klijenta ili operatora (korisnika) i sistema koristi se trinaest glavnih principa. Značaj principa zavisi od kategorije zadataka za koje su displeji namenjeni Najbolji odnos između displeja i zadataka, diktiraju ljudi, odnosno korisnici sistema sa svojim karakteristikama Nijedan displej ne predstavlja najbolje rešenje za sve zadatke zbog različitih karakteristika korisnika navigacioni kontrolni za kontrolu parametara sistema i performansi procesa za navigaciju ili operativno upravljanje instruktivni konkluzivni za učenje za donošenje operativnih i instant odluka

  5. mišljenja navike spoznaje vrednosti stavove Interpretativni sistem sintetizuje Svaka ličnost ima sopstveni referentni okvir i vrednosni sistem iz koga proizilazi njen interpretativni sistem. POKAZNO-SADRŽAJNA DIMENZIJA displej prva dimenzija PORUKA druga dimenzija KONTEKSTUALNO-RELACIONA DIMENZIJA interpretacija akt ili proces pripisivanja značenja i davanja smisla displeju višestrani fenomen koji povezuje ono što je osećajno i spoznajno u komunikaciji, a informaciju stavlja u kontekst jasnog ili nejasnog značenja, prijatnog ili neprijatnog osećanja, relevantnog i irelevantnog saznanja, prihvatljivog ili neprihvatljivog stava.

  6. U konkretnoj situaciji interpretativni sistem čoveka će se modelovati na osnovu neposrednih opažaja, osećanja, informacija i događaja. Informacija-sistem je u potpunosti dinamična i čini strukturu naše inteligencije koja funkcionišući proizvodi smisao. SMISAOje komunikativna vrednost koju imaju reč, izraz ili poruka prema svom mestu u lingvističkom sistemu. Za kreiranje poruka neophodno je postići njihovu jednoznačnost. Jednoznačnost određuje kontekst, koji naglašava samo jedno, a isključuje druga ZNAČENJA.

  7. KONTEKSTje mikrookruženje komunikacije Čovek je rezultanta svih uticaja, a značajan uticaj na njegov interpretativni sistem imaju faktori sredine i situacioni faktori. Njihovo jedinstvo ostvareno je kontekstom. DIMENZIJE KONTEKSTA DIMENZIONIRANJE KONTEKSTA fizička pokriva osećanje bola, hladnoće, zadovoljstvo konzumiranja hrane, radosti, dinamike doživljaja 1 KONTEKSTodređuje promptna ili momentalna socijalna situacija-ambijent specifičnih karakteristika, kao mikrookruženje određene interakcije ili procesa. mentalna strukturiraju ga razmišljanje, sanjanje, meditiranje, kreiranje ideja i doživljaji iz duhovnog iskustva 2 KONTEKST definišu iuticajišire društvene, ekonomske, socijalne, psihološke, fizičke, istorijske i druge okolnosti i uslovi unutar kojih se odvijaju interakcije, aktivnosti, akcije, procesi ili događaji i gde im je zadato značenje. diskurzivna otkriva se sistematičan, koherentan skup iskaza, slika, metafora i formalizacija koje konstruišu neki objekat na određeni način i označavaju postojeća govorna razmena među ljudima

  8. Face-to-Face konverzacija Video konverzacija Konverzacija telefonom EFEKTIVNOST KOMUNIKACIJE Videozapis E-mail konverzacija Audio zapis Papir Frejm u e-komunikaciji, pored iskaza, ima i zaglavlje i format,i oni konstituišu e-metaporuku koja govori nešto o stvarnoj poruci koja prenosi elektronski tekst. U online diskursu je celokupna usmena komunikacija redukovana na ELEKTRONSKI TEKST, i zato je potrebno razmotriti upotrebu alternativnih simbola u pisanom tekstu koji zamenjuju paralingvistički jezik, kinestetiku i sinhroniju. Vidljiva gestikulacija je karakteristična za USMENU KOMUNIKACIJU (govor tela, intonacija, osmeh, iznenađenost u pogledu) i ona predstavlja metaporuke retoričkih modela komunikacije. niske visoke Metaporuke u tekstu, u kontekstu dijaloške interakcije čovek-kompjuter, predstavljaju FREJMOVE ili skripte određene situacije. SPOSOBNOSTI KOMUNIKACIONOG KANALA Dinamika e-komunikacije se odvija u on-line diskursu i dramatično se menja u odnosu na face-to-face dijalog

  9. 3. Grupni-manja grupa 2. Interpersonalni 1. Intrapersonalni 4. Organizacioni 6. Mas-medijski 7. Interkulturalni 5. Javni/retorički • Razumevanje poruka obezbeđuje KONTEKST koji predstavlja mikrookruženje u kome se komunikacija odigrava. • Fokus je na situacionim kontekstimakomunikacioni proces je ograničen brojnim i različitim faktorima(ulogama-brojem ljudi, odnosima i interakcijama, prostorom između sagovornika, vremenom-stepenom povratne informacije (feedback), i resursima slobodnih kanala). • Analizira se nekoliko osnovnih konteksta.

  10. 3. Grupni-manja grupa 2. Interpersonalni 1. Intrapersonalni 1. Intrapersonalni 4. Organizacioni 6. Mas-medijski 7. Interkulturalni 5. Javni/retorički • pored razmišljanja podrazumeva i maštanje, zapažanje, sanjarenje, rešavanje problema u glavi, unutrašnji dijalog i može se odigravati čak i u prisustvu druge osobe • ljudi se uvek samoanaliziraju, tj. PROCENJUJU i sagledavaju sami sebe i svoje osobine • istraživanje intrapersonalne komunikacije orijentisano je na ulogu kognicije u ljudskom ponašanju, na spoznaju, na simbole i na namere pojedinaca

  11. 2. Interpersonalni 3. Grupni-manja grupa 2. Interpersonalni 1. Intrapersonalni 4. Organizacioni 6. Mas-medijski 7. Interkulturalni 5. Javni/retorički • bogat istraživanjima i teorijama o tome kako se ODNOSI uspostavljaju,održavaju i raspadaju- ODNOSIsu veoma složeni i različiti • INTERAKCIJE u okviru svakog od ovih odnosa omogućavaju učesnicima u komunikaciji da maksimiziraju broj kanala, koji funkcionišu simultano za oba učesnika interakcije. • istraživači interpersonalne komunikacije su proučavali iveze između interpersonalne komunikacije i masovnih medija, i odnose u organizacionim i INTERAKCIJAMA U UČIONICAMA

  12. 3. Grupni-manja grupa 3. Grupni-manja grupa 2. Interpersonalni 1. Intrapersonalni 4. Organizacioni 6. Mas-medijski 7. Interkulturalni 5. Javni/retorički • više ljudi i sa mnogo perspektivapa ima mnogo potencijala koji doprinose ciljevima grupe • korist koju male grupe za rešavanje problema dobijaju iz ove razmene višestrukih perspektiva se naziva komunikaciona sinergijai objašnjava zašto male grupe mogu biti efikasnije od pojedinaca u postizanju postavljenih ciljeva • Dva najvažnija oblika ponašanja male grupe su MREŽNO KOMUNICIRANJE i POZICIONO PONAŠANJE. • U mrežnom komuniciranju postoje i komunikacioni šabloniza PROTOKE INFORMACIJA po grupama(ko se komeobraća i po kom redosledu?)

  13. 3. Grupni-manja grupa 2. Interpersonalni 4. Organizacioni 1. Intrapersonalni 4. Organizacioni 6. Mas-medijski 7. Interkulturalni 5. Javni/retorički • komunikacija unutar i izmeđuvelikih, proširenih informacionih okruženja • obavezno sadržiinterpersonalne interakcije, prilike za javni govor, situacije malih grupa, i posrednička iskustva • postoji jasno definisana hijerarhija u većini organizacija, kao princip organizovanja gde su stvari ili ljudi rangirani poziciono jedan iznad drugog • istraživani predmeti su elektronska izdanja, nesigurnost na poslu, protesti-duvanje u pištaljku, trač, uvežbavanje posla, seksualno uznemiravanje i agresivnost na radnom mestu

  14. 3. Grupni-manja grupa 2. Interpersonalni 1. Intrapersonalni 4. Organizacioni 5. Javni/retorički 6. Mas-medijski 7. Interkulturalni 5. Javni/retorički • jedna OSOBADELI INFORMACIJE sa velikom GRUPOMgovornom prezentacijom po retoričkim principima • u javnom govoru, GOVORNICI imaju tri primarna cilja: da informišu, da objasne ili da ubeđuju, pri čemu je PROAKTIVNO ANGAŽOVANJE u središtu retoričke komunikacije • retorički principi definišu raspoloživa sredstva govornika koje on koristi za ubeđivanje svoje publike • jedna oblast u okviru konteksta javne retorike, koja je značajno privukla pažnju istraživača, je KOMUNIKACIONA APREHENSIJA, ili u širem smislu STRAH OD GOVORA PRED PUBLIKOM

  15. 3. Grupni-manja grupa 2. Interpersonalni 1. Intrapersonalni 4. Organizacioni 6. Mas-medijski 7. Interkulturalni 5. Javni/retorički 6. Mas-medijski • obuhvata masovne medije ili kanale za prenos masovnih poruka za masovnu publiku • MASOVNI MEDIJI su štampa-novine, film-video, CD-Rom-e, TV, radio i nove KOMUNIKACIONE TEHNOLOGIJE zasnovane na kompjuterima • u veoma širokom obimu istraživanja istražene su i teme onlajn društvena podrška, instant mesidžing i društvena povezanost, prvi lični web sajtovi, analiza kviz šou-aitd.

  16. 3. Grupni-manja grupa 2. Interpersonalni 1. Intrapersonalni 4. Organizacioni 6. Mas-medijski 7. Interkulturalni 7. Interkulturalni 5. Javni/retorički • relativno MLAD AKADEMSKI KONTEKST, koji se upotrebljava od 1950. godine, a odnosi se na KOMUNIKACIJU DVE ili više OSOBA SA RAZLIČITIM KULTURNIM NASLEĐEM, pri čemu te osobe ne moraju biti isključivo iz različitih zemalja • KULTURA je sistem sa višedimenzionalnim karakteristikama određene zajednice ili grupe i “ne pripada izolovanom pojedincu” • KO-KULTURA -označava grupe individua koje su deo neke veće kulture i koje kroz jedinstvo i individualno određenje stvaraju sopstvene prilike • KULTURA utiče naukupno delovanje OSOBE

  17. KULTURA • Култура је динамичкисистемдељениx симбола, веровања, ставова, вредности, очекивања и норми понашања • Култура је створено знање које људи користе при интерпретацији искуства и формирању социјалног понашања • Култура је интеграција научених модела понашања (које деле чланови друштва), културних симбола и значења • Култура је акумулација заједничких добара-креативних и искуствених вредности, норми , схватања, ритуала и традиције међу члановима организације или друштва • Нискоконтекстнакултура (low context culture), корисници у преносу поруке доминантно користе вербалну комуникацију. Поруке су конкретне и експлицитно изражене • Висококонтекстнакултура(high context culture), корисници у преносу порука мање користе вербални модел, а више ситуационе околности и невербалне акције. У порукама има мало експлицитног и директног • Култура је инваријантна, тј. разликује се од групе до групе а може варирати и унутар саме групе

  18. Da bi interpretirali veoma dvosmislene informacije, potrebna je veoma kompleksna komunikacija. Potencijalni student nekog univerziteta koji pokušava da razumeju kompleksne informacije koje se tiču finansijskih uslova ili režima studiranja određenog studijskog programa. Dosta je pouzdana hipoteza da znanja naših studenata o komunikaciji i komunikacijskim kontekstimanisu na potrebnom ili su čak i ispod kritčnog nivoa, aisti zaključak se može izvesti i za nastavničko i administrativno osoblje na univerzitetima. Članovi neke organizacije čestone mogu da razumeju informacije ili događajekoji sumnogo komplikovanijiod njih samih. Dakle, INFORMACIONA OKOLINA i KOMUNIKACIONI KONTEKSTIjesuznačajni faktori efikasnosti i kvaliteta bolonjskih studija. Rešenje problema vidimo u implementaciji oblasti iz teorije komunikacija u studijske programe na svim departmanima univerziteta ili proširivanju već postojećih programa sa savremenim komunikacijskim temama i po standardima bolonjskih studija.

  19. KONTEKST INTERNRT i Web KOMUNIKACIJE

  20. bogatstvo SOFTVERSKIH ALATA je dostupno kako na besplatnoj, tako i na komercijalnoj (plaćenoj osnovi 1. dostupnost ogromnih količina podataka za negovanje novih pristupa prema naučnom istraživanju preko INTERNETa, koji deluje kao UNIVERZALNI KONEKTOR. aspekt globalnog učešća verovatno je i suština sadašnje faze evolucije na internetu Velike industrije telekomunikacija i računarstva, i inovativne kompanije koje su usvojile „E.BUSINESS“ MODELE su u usponu korišćenje ALGORITAMA dizajniranih i testiranih od strane drugih, i ugrađenih u slobodni softver 6. 2. 5. 3. Gde smo sada i kuda nas to vodi ? Ž i v i m o u e r i INTERNETA PREDNOSTI Internet i veb su stvorili FORMU KOMUNIKACIJE, koja je bila nezamisliva do pre nekoliko decenija. Internet mreža možda čak može podstaknuti i državne vlade na preduzimanje odgovornijih postupaka radi državne sigurnosti 7. 4.

  21. USKA POVEZANOST PODATAKA I INTERNETA zasnovan na paketnom prenosu podataka, odnosno TCP/IP protokolu, nudi niz standardnihprotokola pogodnih za deljenjei razmenu podataka. RAZMENA iDELJENJE digitalnih podataka Internet DELJENJE PODATAKA predstavljadinamičanproces u komevišekorisnikamožeistovremenopristupitiaktuelnimpodacima. U RAZMENI PODATAKA korisnikčitapodatkekojisuaktuelnisamo u trenutkučitanja.

  22. Web 3.0 Semantički Web Povezivanje znanja (2005-2020) Web 2.0 Socijalni Web, Povezivanje ljudi, (2000-2010) Web 4.0 Holistički- sveobuhvatniWeb, Povezivanje Inteligencije, (2015-2030) Web 1.0 Web, Povezivanje informacija, (1990-2000) Evolutivni razvoj Web-a

  23. Evolutivnirazvoj Web-a Web 1.0 Web, Povezivanje informacija, (1990-2000)

  24. Web 2.0 Socijalni Web, Povezivanje ljudi, (2000-2010) Evolutivnirazvoj Web-a

  25. Web 3.0 Semantički Web Povezivanje znanja (2005-2020) Evolutivnirazvoj Web-a

  26. Web 4.0 Holistički- sveobuhvatniWeb, Povezivanje Inteligencije, (2015-2030) Evolutivnirazvoj Web-a

  27. WEB 2.0 Web 2.0 Web 2.0 podrazumevainteraktivnu dvosmernukomunikacijuizmeđukorisnikaInternetaisavremenih web aplikacija, kaoiizmeđusamih korisnikameđusobno popularannazivzanapredne internet tehnologijeiaplikacije Web 2.0 Posetiocivišenisusamopasivni primaociinformacija, većsudeluju u njihovomstvaranju, dopunjavanju, modifikovanjuiprenošenju Web 2.0 uzajamnopovećanjekolektivneinteligencijeidodatevrednostizasvakogučesnikadinamičkimstvaranjemideljenjeminformacija Web 2.0 Preduzeće 2.0 predstavljakoncept u kome se internet tehnologijekoriste u svrhukvalitetnije razmeneinformacijameđuzaposlenima u preduzeću, aliisaeksternimsaradnicimai partnerima.

  28. Inteligentni web, odnosno ekstenzija postojećeg veba. Podrazumeva sinergiju veštačke inteligencije, automatskog učenja i obradu prirodnog jezika Semantički web „uči“računar šta podaci znače, a računar potom uz pomoć veštačke inteligencije može da izvede zaključak iz naučenog. Ostvarenje ideje o semantičkom web-u, kao mestu na kome su sve informacije tako kategorizovane i uskladištene tako da ih računar može razumeti podjednako dobro kao i čovek W E B 3.0 Prelaz na web orijentisan premaznanju. Na ovaj način je l ljudima i računarima omogućeno da pomoću Interneta, bez ograničenja povezuju, razvijaju, dele i koriste znanje

  29. Koporativni portali Omogućavaju bržu i pouzdaniju komunikaciju između inženjera zaduženih za različite aktivnosti tokom čitavog životnog ciklusa proizvoda Nude jezgro za stvaranje okruženja elektronske interakcije koji uključuje kombinaciju baze informacija i znanja, mehanizma za podršku, alata za vizuelizaciju i kontrolu procesa unutar kompanije KorporativniportalisuefikasnosredstvozaUPRAVLJANJE ORGANIZACIONIM ZNANJEM stečenimizvaniunutarorganizacije Korporativni portal unapređuje saradnju i deljenje znanja među zaposlenima ili ekspertima koji se nalaze na fizički razdvojenim lokacijama Funkcije implementacije korporativnihportala Unutrašnju komunikacija Unapređenje efikasnosti Deljenje i razmenu informacija Promovisanje saradnje

  30. U suštini, kuda nas sve ovo vodi ? Internet i web su stvorili KONTEKST I MODALITETE KOMUNIKACIJE, kojisu billinezamislivi do pre nekoliko decenija. • KOMUNIKACIJA • Sadržajna, dinamična, interaktivna, proaktivna, ireverzibilna TOTALNA NEPOSREDNA SVEPRISUTNA bez obzira na moguće zahteve za plaćanje radi brže konekcije DOSTUPNA OTGORENA-DELJIVA bez obzira na rastući „digitalni jaz“ NEKONTROLISANA osim u nekim aspektima

  31. HVALA NA PAŽNJI Prof. dr Milorad K. Banjanin

  32. Strategije održavanja odnosa, intima u odnosima, kontrola u odnosima, interpersonalna privlačnost Vođstvo po polu i grupi, grupna ranjivost, grupe i priče, grupno donošenje odluka, težina zadatka Hijerarhija i moć organizacije, kultura i organizacioni život, moral zaposlenog, mišljenja i zadovoljenost radnika JAVNI/RETORIČKI MAS-MEDIJSKI Predavanje o komunikaciji, efektivnost interpretacije, kritika govora i teksta, etika govora, kulturalne analize INTERKULTURALNI Postavka kulture i pravila, kultura i anksioznost, hegemonija, etnocentrizam Upotreba mas medija, afilijacija i televizijsko programiranje, televizija i vrednosti, mediji i zadovoljenje potreba Komunikacioni KONTEKST OBJEKTI ISTRAŽIVANJA I TEORIJSKI PROBLEMI Formiranje utiska i donošenje odluka, simboli i značenja, opservacije i opisivanje, prisutnost ega i ubeđivanje INTRAPERSONALNI INTERPERSONALNI Komunikacija sa samim sobom Komunikacija oči u oči GRUPNI-MANJA GRUPA Komunikacija sa grupom ljudi ORGANIZACIONI Komunikacija unutar i između velikih i proširenih okolina Komunikacija sa većom grupom slušalaca Komunikacija sa veoma velikom publikom putem medija Komunikacija između i unutar različitih kultura pojedinih članova

More Related