Metode i tehnike za ispitivanje potreba

1. Metode i tehnike za ispitivanje potreba Miroslav Brkić

2. Svrha procene • Obezbeđivanje podataka o vrstama i raširenosti potreba. • Utvrđivanje raspoloživih resursa. • Prikupljanje podataka za planiranje

3. Vrste socijalnih potreba • Normativne – utvrđene nekim pravnim aktom. • Nezadovoljene potrebe - osujećenost u zadovoljavanju bazičnih i potreba višeg reda. • Iskazane potrebe – one koje pripadnici različitih društvenih grupa prepoznaju kao nezadovoljene • Uporedne potrebe – više metodološko rešenje

4. Izvori informacija • Korisnici • Građani • Pružaoci usluga • Eksperti i lideri u zajednici • Zaposleni u službama

5. Metode za procenu potreba • Razlikuju se po složenosti, načinu realizacije, vremenskom trajanju, ciljevima. • Primenljivost zavisi od sadržaja ispitivanja. • Analiza zvanične evidencije i dokumentacije nije metoda za ispitivanje potreba – predradnja, koja omogućava da postavimo hipoteze.

6. Intervju • Profesionalnim ciljem usmeren razgovor dve osobe koje imaju komplementarne uloge. • Struktuirani, polustruktuirani i nestruktuirani intervju.

7. Mapiranje • Metod koji omogućava vizuelni prikaz identifikovanih potreba, problema, resursa. • Mapa za utvrđivanje potreba i problema u zajednici

8. Forumi u zajednici • Omogućava upoređivanje statova građana sa utvrđenim podacima. • Veći broj građana može da iznese svoje mišljenje. • Ne donose se odluke, već se prikupljaju i analiziraju različita mišljenja.

9. Fokus grupe • Fokus grupa je tehnika kojom se prikupljaju kvalitativni podaci tako što se grupa ispitanika (uobičajno od 8-12) podstakne na razgovor o svojim stavovim i namerama prema proizvodima, reklamama ili usugama. • Razgovor inicira i usmerava moderator

10. Nominalni grupni pristup • Ekspertski tip procene • Učesnici (do 10) iz različitih sistema izlistavaju potrebe, probleme i moguća rešenja. • U daljem procesu svaki član grupe bira pet prioriteta. Rangiraju se i uspostavljaju nivoi prioriteta.

11. Delfi tehnika • Formilisanje upitnika, slanje ekspertima, analiza kako bi se utvrdio stepen saglasnosti i nesaglasnosti, slanje rezultata kako bi se dobila naknadna objašnjenje, ponavljanje postupka sve dok se ne dobije konsenzus.

12. Anketa/upitnik • Upitnik je instrument za prikupljanje odgovora upotrebom formulara koji respodent sam prikuplja.

13. Pripremne radnje • Uobičajeno da će početnik izabrati problem širokog domašaja. • Znati što više o predmetu istraživanja. • Svako pitanje predstavlja hipotezu ili deo hipoteze. • Formulisati listu pitanja • Svako pitanje mora biti logički povezano sa centralnim problemom.

14. Lista pitanja • Nije upitnik • Pitanja koja se čine interesantnim i značajnim. • Nije ograničena, omogućava: da se pitanja prečiste, da se utvrdi njihova razumljivost i značaj, da se ograniči oblast istraživanja, da se se uspostavi logična veza između pitanja

15. Spisak pitanja kao celina (pravila) I • Respodent se uvlači u ispitivanje tako što se pobuđuje njegov interes. Obično idu neutralna, struktuisana pitanja, koja su u daljoj vezi sa predmetom istraživanja. • Ide se od lakših ka složenijim pitanjima- umor nastupa od 15-25min. Složenija pitanja između 10-20 min.

16. Spisak pitanja kao celina (pravila) II • Ne stavljati prebrzo i iznenada ispitanika u situaciju da daje odgovore na provokativna pitanja. Provokativna pitanja ne idu jedna za drugim. • Ne zahtevati odgovore koji će ispitanika dovesti u nepriliku, a ne dati mu priliku za objašnjenje. • Postepeno uvoditi iz jedne oblasti u drugu. Po potrebi umetnuti neku frazu.

17. Spisak pitanja kao celina (pravila) III • Kod otvorenih pitanja ostaviti dovoljno prostora za odgovor. • Obavezno zatvoriti pitanja. • Pitanja moraju biti jasna i razumljiva. Dozvoljeno je korišćenje kolokvijalnih izraza. • Objasniti kako se odgovara na pitanje • Svako pitanje je (pod)hipoteza

18. Metodološke greške • Ne zatvorena pitanja • Više pitanja u jednom (i, ili, ako) • Sugestibilna pitanja • Nedovoljno prostora za odgovor • Pitanja nisu relevantna za cilj istraživanja

19. Utvrđivanje slabih pitanja • Odgovori za “sve ili ništa” (stereotipna pitanja, opšta, fraze) • Visok broj odgovara sa ne znam i ne razumem (u zavisnosti od uzorka) • Veliki broj alternativnih odgovora. • Odbijanja da se odgovori (svako pitanje gde postoji preko 5% odbijanja treba prostudirati). • Znatne varijacije u pitanjima kada se menja red pitanja