TEMA V I ANALIZA STEJKHOLDERA 21. 11 .201 3 .

1. TEMA VIANALIZA STEJKHOLDERA21.11.2013.

2. Teorija stejkholdera- Grupe ili pojedinci koji utiču na poslovne aktivnosti, ili su pod uticajem poslovnih aktivnosti preduzeća- Teorija stejkholdera (Friman)(1) Teorije o društvenoj odgovornosti preduzeća (DOP) - (2) Teorija stejkholdera - (3) TBL - Odgovornost preduzeća prema stejkholderima: finansijska (prema vlasnicima) i strategijska (socijalna i ekološka) – prema ostalim stejkholderima - Viši kvalitet odnosa preduzeća sa stejkholderima kao što su potrošači, zaposleni, dobavljači, zajednica, vlade i dr., vodi boljim finansijskim performansamaDve osnovne grupe: (1) interni i (2) eksterni- konflikt u Parku prirode Stara planina

3. Podele stejkholdera1. Interni i eksterniInterni: akcionari, menadžerska struktura, pojedinci i grupe iz preduzeća, svizaposleniEksterni: banke, poslovni partneri, klijenti, konkurencija, dobavljači, zajednica, vlada, pojedinačni političari, mediji, NVO, stručna udruženja itd.- Zadovoljenje interesa ili sprečavanje ograničenja stejkholdera 2. Aktivni i pasivniAktivni: vlasnici (akcionari), potrošači, zaposleni i dobavljačiImaju komercijalni odnos, ali su i bezgranično pohlepni Pasivni: vlada, društvene zajednice i specijalne interesne grupe3. Primarni, sekundarni i tercijarni + glavni - Primarni stejkholderi su oni koji ostvaruju direktnu ili indirektnu dobit i oni koji obezbeđuju kvalitet turističkog proizvoda

4. Stejkholderi u turizmu po ključnim sektorima(1) Javni sektor uopšte sačinjavaju organi uprave, kao i paravladine organizacije, agencije i druga tela koja formira i finansira vlada; NTAVlada obezbeđuje pristup, informacije, sigurnost i zakonitost. Njihov glavni pokretač su "prava“.(2) Poslovni sektor : Niz subjekata koji omogućuju putovanje, smeštaj, ishranu, rekreaciju, zabavu, razonodu i druge aktivnosti turista. Njihov glavni pokretač je "profit“.(2a) Poslovna udruženja: između privatnog i javnog sektora.(3) Civilno društvo: javnost, NVO, sindikati, religijske organizacije, neprofitno preduzetništvo, interesne grupe i grupe za lobiranje. Njihov glavni pokretač su "vrednosti".

5. Javni sektor- Organi uprave na svim nivoima- Međuresorni organi, agencije i dr. vladina telaNa međunarodnom nivou: - Sistem OUN, organi EU, razvojne agencije, međunarodne finanslijske institucije - Svetska banka, MMF, EBRD, Evropska komisija za putovanja (ETC), kao deo OECDU Srbiji: - Resor nadležan za turizam u okviru nekog ministarstva (u nekim zemljama posebno ministarstvo)- Regionalni nivo ne postoji (osim u APV, Sektor za trgovinu, turizam i usluge u okviru Sekretarijata za privredu)- Lokalni nivo, u okviru odeljenja za privredu- NTO sa trostepenom organizacijom (TOS, RTO, LTO)Turistički proizvodi zasnovani su uglavnom na javnoj imovini,obezbeđenje bazne infrastrukture, marketing i obuka

6. Poslovni sektor- Turistički proizvod kao integralni lanac vrednosti- Turizam kao sistem - veliki broj podsistema- Turizam kao posebna oblast rada sastavljena od velikog broja privrednih i neprivrednih delatnosti- Turističke privredne delatnosti čine: ugostiteljstvo, saobraćaj, turističke i putničke agencije, trgovina na malo, zanatstvo i razne vrste komunalnih delatnosti- Neprivredne aktivnosti u turizmu: kultura, zabava, rekreacija... - Integralni turistički proizvod (na destinaciji)- Parcijalni (elementarni) proizvod (hotelski na pr.)- Jednostavni proizvod (smeštaj, ishrana, zabava...)- Vertikalne i horizontalne integracije - Poslovna udruženja (globalna: UNWTO, WTTC, sektorska: hotelijera - IHRA, putničkih agencija – UFTAA)

7. Civilno društvo-Neprofitni, nevladin ili treći sektor- Elementi civilnog sektora su: a) javnost, b) nevladine organizacije, c) sindikati, d) religijske organizacije, e) neprofitno preduzetništvo, f) interesne grupe i grupe za lobiranje - Posebno se ističu nevladine organizacije – NVO - NVO u održivom turizmu: obuka i izgradnje sposobnosti, standardi etičkog poslovanja i kodeksi ponašanja, obuka preduzetnika, projekti sertifikacije, saradnja sa vladama i međunarodnim agencijama na razvoju politike turizma, naročito ekoturizma, kulturnog i ruralnog turizma, saradnja sa menadžmentom zaštite na utvrđivanju i afirmaciji nosećeg kapaciteta i drugih sredstava održivog razvoja, predstavljanje, podrška i zaštita od neodgovarajućih politika manje snažnih učesnika- Saradnja lokalnih vlasti, privatnog sektora i NVO na projektima turizma

8. Analiza stejkholdera- Predstavlja ključni deo upravljanja stejkholderimaObuhvata sledeće osnovne korake:- Identifikacija i klasifikacija stejkholdera,- Analiza i utvrđivanje interesa pojedinih stejkholdera,- Analiza i utvrđivanje mogućih uticaja pojedinih stejkholdera,- Definisanje prioritetnih stejkholdera sa najvećim uticajem na realizaciju strategije,- Određivanje načina dobijanja podrške prioritetnih stejkholdera Smernice za analizu stejkholdera:(1) Identifikacija stejkholdera (brainstorming, mapiranje)(2) Prioritetizacija stejkholdera (mapiranje potencijala stejkholdera na matrici koja meri njihovu snagu i zainteresovanost (3) Razumevanje interesa i mišljenja najvažnijih stejkholdera, kako bi lakše dobili njihovu podršku.

9. Matrica snaga/interesovanje- Velike snage, zainteresovani - Velike snage, manje zainteresovani- Male snaga, zainteresovani i- Male snage, manje zainteresovaniRazumijevanje mišljenja i interesa važnijih stejkholdera:- Izvršiti identifikaciju ključnih stejkholdera - Saznati nešto više o njima - Najkorisniji način je direktan razgovor sa njima

10. Vrednosne mreže u turizmu1. Konkurenti - drugi učesnici u turizmu, regionalni i međuregionalni konkurenti, indirektni konkurenti2. Komplementari - drugi turistički akteri, kreatori pratećih usluga, vladine i paravladine organizacije, trgovačke i privredne organizacije, nevladine organizacije i sl.3. Ponuđači - osoblje, snabdevanje, roba, tehnologija, finansije, usluge i dr.4. Potrošači - turisti i kanali prodaje koji spajaju turističke operatere sa sadašnjim i potencijalnim turistima

11. Analiza vrednosne mreže Dve osnovne simetrije: - Po vertikalnoj dimenziji: između ponuđača i potrošača - Po horizontalnoj dimenziji: između konkurenata i komplementara i- Širok rasponu veza: od predatorstva (neprijateljstvo), preko konkurentskih odnosa i neutralnih veza do zajedništva (simbiotske veze)

12. Matricu partnerskih aktivnostiSpajanje odrednica iz kolona koje predstavljaju tipove partnerstava, sa odrednicama iz redova koji predstavljaju tipove partnerskih aktivnosti Tipovi najčešćih partnerskih aktivnosti:- Formiranje turističkog proizvoda- Zajedničke promotivne aktivnosti- Objedinjavanje mišljenja i resursa za bolji pristup spoljnjem finansiranju - Zajednički razvoj infrastrukture - Zajedničko prikupljanje tržišnih informacija - Turistički marketing- Aktivnosti lobiranja - Podrška za lokalne i regionalne procese

13. Tipovi partnerstava na destinaciji (partneri ili grupe po srodnosti): - Lokalna uprava, turistički operateri i turistička udruženja, dobavljači proizvoda, transportne službe u regionu, saradnja sa spoljnjim organizacijama, stručne organizacije iz oblasti ekologije i kulture, saradnja sa regionalnim organizacijama za obuku i obrazovanje i dr.

14. HVALA NA PAŽNJI!