SOCIJALNI RAD I BOLESTI ZAVISNOSTI 21 . oktobar 201 3 .

1. SOCIJALNI RAD I BOLESTI ZAVISNOSTI 21. oktobar 2013. ALKOHOLIZAM

2. Određivanje dijagnoze alkoholizma Pod dijagnozom se podrazumeva aktivan proces utvrđivanja postojanja nekog medicinskog poremećaja, koji: • ima svoju metodologiju • ima za cilj: • određivanje prognoze bolesti • ukazivanje na mogućnosti lečenja (tretmana, terapije) Deo je kontinuuma koji počinje od prvih simptoma poremećaja do okončanja procesa terapije Određivanje dijagnoze alkoholizma: • Najjasniji su medicinski kriterijumi • Ali mogućnost ranijeg otkrivanja i početka lečenja. stvara dijagnostikovanje: • poremećaja socijalnogponašanja • poremećaja porodičnihodnosa

3. Metodologija “pravljenja mozaika” Metodologija “pravljenja mozaika” - integracija svih prikupljenih podataka, procena funkcionisanja u više sistema: • u individualnom sistemu (pojedinac) • trenutno telesno, psihološko i socijalno stanje osobe • razvoj alkoholizma - prirodna istorija alkoholizma: • Uzrast:prvogkontakta, prvogopijanja/intoksikacije; pojave manjih problema sa alkoholom; pojave simptoma zavisnosti, prvog lečenja • u porodičnomsistemu • porodični odnosi i uloge svih članova porodice • prilagodjavanje ostalih članova porodice zavisničkom pijenju i opijanju • u drugim socijalnim sistemima • radnom (profesionalnom) • širem socijalnom okruženju (nasilje, delinkvencija, kriminalitet...) • proces disocijalizacija (vidi prethodno predavanje)

4. Dijagnostički proces Uobičajene faze u dijagnostikovanju i tretmanu alkoholizma: 1. identifikacija problema (dijagnostika – DG), 2. dijagnostikovanje alkoholizma uzdravstvenim ustanovama (DG), 3. započinjanje lečenja iodredjivanje vrste lečenja (tretman – T) 4. evaluacija terapijskog procesa (DG) i 5. produženo lečenje (T) Metod početnog dijagnostikovanja može biti : • ciljana brza procena (“skrining”) • medicinski pregled u lekarskim ordinacijama, kao i • dijagnostičko-motivacioni INTERVJUA uz uključivanja članova porodice i drugih pojedinaca ili delova socijalnog sistema pojedinca

5. I Faza identifikacije problema/1 Početak identifikacije označen nekom “krizom u sistemu” alkoholičara. Neposredan povod: konkretni događaji1. 1. Događaji iz domena pojačane socijalne vidljivosti alkoholizma • radna neefikasnost i prekršaji radne discipline, • više puta ponavljana vožnja pod uticajem alkohola • antisocijalno ponašanje: • višestruko ponavljano bračno i porodično nasilje • ispadi i tuče, • ozbiljne pretnje i nasrtaji na druge, • demoliranje stvari/objekata

6. I Faza identifikacije problema/2 2. Događaji iz oblasti porodičnih posledica alkoholizma • Partnerski odnosi: • partnerske disfunkcije, zahtev za razvod • zlostavljanje i nasilje nad partnerom • Deca: • zanemarivanje i zlostavljanje • simptomi ili povrede dece 3. Događaji iz oblasti zdravstvenih oštećenja, koji se registruju u zdravstvenim ustanovama: • epileptički napadi, CVI, ciroza jetre • teže intoksikacije alkoholom, • povrede u saobraćajnim udesima ili druge povrede, • pokušaji suicida ili samopovredivanja Dijagnoza se može medicinski i uspostaviti i prilikom pružanja medicinske pomoći

7. II. Faza dijagnostikovanja alkoholizma u zdravstvenim ustanovama Uspostavljanje tradicionalne “dijagnoze u užem smislu”. Može se uspostaviti uvanbolničkim uslovima: • primarna zdravstvena zaštita - preopterećeni lekari opšte medicine često izbegavaju da dijagnostikuju i verifikuju, ponekada, sasvim očigledan alkoholizam. • psihijatrijski dispanzer, centri za mentalno zdravlje), Savremen pristup: simultano postavljanje dijagnoze i motivacija za prihvatanje lečenja.

8. Dijagnoza alkoholozima obuhvata • postavljanje dijagnoze same zavisnosti od alkohola • utvrdjivanje posledica zavisnosti od alkohola • somatskih komplikacija • psihičkhi problema • socijalnih problema • utvrdjivanje komorbiditetnih psihijatrijskih i kognitivnih poremećaja. • postavljanje dijagnoze specificnog tipa alkoholizma posebno: • alkoholizma žena • alkoholizma mladih • alkoholizma starih

9. MKB-10 klasifikacija: F10.0 i F10.1. F10.0. Akutna intoksikacija alkoholom • prolazno stanje nakon unošenja toksične doze alkohola • samo ako nisu prisutni trajni problemi vezani za alkohol F10.1. Štetna upotreba alkohola • dovodi do oštećenja organskog ili mentalnog zdravlja • nema zavisnosti od alkohola

10. MKB-10: F10.2 Sindrom zavisnosti od alkohola • Jaka žudnja ili osećanje prinude da se alkohol uzme • Dokaz o povećanoj toleranciji (izuzetno visoka u odnosu na prosek) • Fiziološki apstinencijalni sidrom po smanjenju ili prestanku uzimanja alkohola • Otežanakontrola nad ponašanjem da se alkohol uzme u smislu početka, završetka i nivoa upotrebe • Provođenje sve više vremena u traženju, uzimanju ili pravljenju alkohola • Progresivno zanemarivanje drugih zadovljstava i interesovanja • Nastavljanje uzimanja i pored jasnih činjenica o direktnom i indirektnim štetnim dejstvima i posledicama uzimanja alkohola • Trajanje: najmanje 1 godina? ICD 10 – ne, DSM IV – obavezno,.

11. Prirodna istorija alkoholizma

12. Definisani obrasci pijenja (O‘Connor i sar. ) • Umereno pijenje: muškarci - do 2 pića na dan; žene - do 1 pića na dan; starije osobe oba pola - manje od 1 pića na dan • Rizično (prekomerno) pijenje: muškarci - više od 14 pića nedeljno ili preko 4-5 pića tokom odredjene situacije; žene - više od 7 pića nedeljno ili tri pića tokom odredjene situacije (žene); Učestale intoksikacije (oba pola) • Štetnopijenje(dovelo do somatskih /psihološkihporemećaja): perzistira najmanje mesec dana ili se ponavlja tokom proteklih godinu dana; jasni dokazi o tome da je alkohol odgovoran za takve poremećaje; nema zavisnosti od alkohola • Zloupotreba alkohola (prisustvo jednog ili više sa alkoholom udruženih fenomena tokom 1 godine): nesposobnost obavljanja posla i ličnih obaveza, ponavljana pijenja u potencijalno opasnim situacijama, problemi sa zakonom zbog alkohola, kontinuirana upotreba uprkos njegovom štetnom uticaju na socijalne i personalne odnose u smislu postojanja problema

13. Jelinek: Pretoksikomanska (preadiktivna) faza • Psihološka zavisnost • Povišena tolerancija Dva tipa pretoksikomanskog alkoholizma: • Alfa tip: retko ekscesivno pijenje sa nekontrolisanim ponašanjem • Beta tip: svakodnevno uzimanje povećane količine alkohola, bez gubitka kontrole, sa telesnim oštećenjima

14. Jelinek: Toksikomanska faza/1 4 ključna simptoma: • “Prekid filma” ili palimpsest amnezija: benigni oblik kod izrazito velikih količina alkohola; maligni oblik – simptom telesne zavisnosti, nisu potrebne tolike količine alkohola • Gubitak kontrole nad pijenjem – fenomen prve čašice • Nemogućnost apstinencije – svako opadanje nivoa alkohola u kriv dovodi do simptoma apstinenc. krize • Pad tolerancije na alkohol – poslednji, simptom telesne zavisnosti u odmakloj fazi

15. Jelinek: Toksikomanska faza/2 Dva tipa zavisnosti: • Gama tip ili periodični tip: naizraženiji simptomi-gubitak kontrole i prekid filma, poremećeno - najčešće agresivno- ponašanje; mogućnost apstinencije, nemogućnost umerenog pijenja • Delta tip ili dolivački tip: svakodnevno pijenje, najčešće pivo ili vino, nemogućnost apstinencije, nema gubitka kontrole, niti prekida filma; ozbiljna telesna oštećenja

16. Posledice zavisnosti alkohola • Somatske komplikacije • karidovaskularni sistem • respiratorni sistem • gastrointestinalni trakt itd. • Psihički problemi • Smanjeno kognitivno funkcionisanje • Smanjena odgovornost i samokontrola • Povećana emotivna distanca sa bližnjima • Socijalni problemi • Konflikti sa drugima • Poremećeni porodični odnosi • Gubitak posla

17. Dijagnostikovanje komorbidnih poremećaja Komorbiditet podrazumeva istovremeno postojanje dva ili više mendicinska poremećaja. Dva tipa komorbiditeta: • Poremećaji povezani sa uzimanjem alkohola: simptomi nisu postojali pre problema sa alkoholom ili najmanje mesec dana po njihovom prestanku • Nezavisni psihijatrijski poremećaji - manje česti. • Antisocijalni tip ličnosti (15% muškaraca i 5% žena alkoholičara) • Afektivni bipolarni poremećaji (4% alkoholičara oba pola) • Panični poremećaj • Socijalna fobija

18. Alkoholizam žena /1 U poredjenju sa muškarcima žene: • piju manje • imaju manje problema uzrokovanih alkoholom • ređe piju svakodnevnoili 5 i više pića u jednoj prilici makar jednom nedeljno Faktori rizika za pijenje žena: • pijenje partnera/supruga, • postojanje depresivnog poremećaja, • očekivanje dejstva alkohola na seksualno ponašanje, • seksualne disfunkcije i seksualna orijentacija, • zlostavljanje i viktimizacija, uključujući fizičku i seksualnu viktimizaciju u detinjstvu i u odraslom dobu.

19. Alkoholizam žena /2 Specifičnosti • redovnije pijenje počinje vinom ili pivom • preovladjuje tzv. solističko pijenje(“domacicki tip”) pogotovo od trenutka kada se razvije zavisnost i žena to prepozna • razvoj zavisnosti dogadja se u starijem uzrastu nego kod muskaraca (40-45 god.) • preovladjuje simptomatski (sekundarni) alkoholizam, kao posledica depresije, menopauze, razvoda, ginekološke bolesti ili nekog drugog distresa • češća je kombinovana zavisnost – alkoholizam i zavisnost od tableta Posledice • teže posledice na imuni sistem (smanjuje dejstva estrogena), • poremećaj reproduktivnog sistema • štetno dejstvo na koštani sistem

20. Alkoholizam kod adolescenata • Pijenje alkohola problematično na uzrastu od 12-14 godina (dete postaje svesno pozitivnih efekata pijenja, laže, skriva ili krade piće) • Na uzrastu od 14-18(19) godinapijenje alkohola ima “funkciju u socijalizaciji” • Karakteristični su obrasci i rituali pijenja (vikendom, u grupi, pijenje piva ili vina) • Viši razredi srednje škole: • pijenje se ne smatra problemom - “svi piju”, • povremeno opijanje više ne izaziva strah i zabrinutost; p • ovezuje sa poboljšanjem seksualnogponašanjaI • stovremena zloupotreba alkohola i drugih psihoaktivnih supstanci

21. Specifičnostialkoholizma kod adolescenata • diskontinuitet pijenja kroz adolescentni period: slaba korelacija sa alkoholizmom u odrasloj dobi • prekid filma i gubitak svesti - važni i česti • psihičke tegobe, socijalni problemi i intepersonalni koflikti kod adolescenata koji zloupotrebljvaju alkohol veoma su značajnog intenziteta i vrlo prisutni • intenzitet žudnje za alkoholom - instrumentalizacija alkohola za rešavanje raznih emocionalnih stanja u adolescenciji • rizični seksualni odnosi • napuštanje školovanja • količina popijenog alkohola i poremećaji u ponašanju su u korelaciji, ali to u osnovi ipak mogu biti dva odvojena procesa • telesna oštećenja i znaci fizičke zavisnosti se retko pokazuju, čak i kada postoje značajni psihološki i psihijatrijski poremećaji-

22. Alkoholizam starih (preko 65 god. života) Teže se dijagnostikuje : povučenost starih, sličnost kliničke slike sa zdravstvenim problemima vezanim za starenje Dva tipa: • Prolongirani (produženi) tip- postali alkoholičari u mlađim godinama. • izražen pad tolerancije • psiho-somatske komplikacije alkoholizma (polineuropathija, oštećenja jetre, demencija, dijabetes itd.) • Starački tip - alkoholizam sa kasnim početkom - javlja se obično posle težeg distresa: • emocionalnog stresa, - gubitakbračnog partnera, bliske osobe... • trauma glave (u saobraćajnoj nesreći ili slično)

23. Literatura • Nastasić, P. (2011), Ekosistemski pristup alkoholizmu. Beograd, Publikum. • Poglavlje Opšti principi dijagnostikovanja alkoholizma, str. 55 – 75.