Agencija za sigurnost hrane BiH

1. Agencija za sigurnost hrane BiH Pet ključeva za sigurniju hranu

2. Perite ruke prije nego što počnete pripremati hranu i često tokom same pripreme. Perite ruke nakon upotrebe toaleta. Perite i dezinfikujte sve površine i pribor koji se koriste tokom pripreme hrane. Zaštitite kuhinjske površine i hranu od insekata , glodara i drugih životinja. Zašto? Iako većina mikroorganizama nisu uzročnici bolesti, neki opasni mikroorganizmi su široko rasprotranjeni uzemlji, vodi, životinjama i ljudima. Oni se mogu naći na rukama, krpama za brisanje, manjim kuhinjskim pomagalima, (naročito na daskama za rezanje) te se najmanjim kontaktom mogu prenijeti na hranu i uzrokovati hranom prenosive bolesti. 1. Održavajte čistoću

3. Odvojite sirovo meso, perad i morsku hranu od drugih vrsta hrane. Koristite odvojeni pribor i pomagala kao što su noževi i daske za rezanje, prilikom obrade sirove hrane. Čuvajte hranu u zatvorenim posudama da bi spriječili kontakt između sirove i već pripremljene hrane. Zašto ? Sirova hrana, naročito meso, perad i morska hrana, kao i njihovi sokovi,mogu da u sebi sadrže opasne mikroorganizme koji mogu da se prenesu na drugu hranu, tokom pripreme i čuvanja. 2. Odvojite sirovo od kuhanog

4. Temeljito kuhajte hranu, naročito meso, perad, jaja i morsku hranu. Hranu kao što su supe i gulaši zagrijte do ključanja (pritom osiguravajući da je temperatura dostigla 70ºC). Što se tiče mesa i peradi , osigurajte da su sokovi, providni, a ne ružičasti.Upotreba termometra bi bila idealna. Skuhanu hranu podgrijavajte temeljno. Zašto? Pravilno kuhanje ubija većinu opasnih mikroorganizama. Studije su pokazale da kuhanje na 70ºC , može osigurati da je hrana sigurna za konzumaciju. Hrana koja zahtijeva posebnu pažnju prilikom obrade i kuhanja uključuje faširano meso, rolovano pečenje, velike komade mesa i perad u jednom komadu. 3. Skuhajte u potpunosti

5. Ne ostavljajte skuhanu hranu na sobnoj temperaturi duže od 2 sata. Odmah stavite u frižider svu kuhanu i kvarljivu hranu(po mogućnosti ispod 5°C). Održavajte kuhanu hranu vrelom (preko 60°C) prije serviranja. Ne ostavljajte hranu da dugo stoji, čak ni u frižideru. Ne otapajte smrznutu hranu na sobnoj temperaturi. Zašto? Mikroorganizmi se razmnožavaju veoma brzo u hrani koja je ostavljena na sobnoj temperaturi. Čuvanjem hrane na temperaturi ispod 5°C i iznad 60°C, rast mikroorganizama se usporava i zaustavlja. Neki opasni mikroorganizmi mogu rasti i ispod 5°C. 4. Čuvajte hranu na sigurnim temperaturama

6. Koristite sigurnu vodu ili je pročistite da bi bila sigurna. Izaberite svježu hranu i hranu u jednom komadu. Izaberite hranu koja je procesuirana radi sigurnosti, kao što je pasterizovano mlijeko. Operite voće i povrće, naročito ako ih imate namjeru jesti sirovo. Ne koristite hranu nakon isteka roka trajanja. Zašto? Sirovi materijali,uključujući vodu i led mogu biti kontaminirani opasnim mikroorganizmima i hemikalijama. Otrovne hemikalije se mogu formirati i u oštećenoj i pljesnjivoj hrani.Briga pri odabiru sirovih namirnica i jednostavne mjere, kao što je pranje i guljenje mogu smanjiti rizik. 5. Koristite sigurnu vodu i sirove namirnice

7. Znanje = Prevencija • Mikroorganizmi su veoma mali žive tvorevine, toliko male da se ne mogu vidjeti golim okom. Postoje tri različita tipa mikroorganizama: dobri, loši i opasni. • Dobri mikroorganizmi su korisni.Oni: • Prave hranu i pića ( sir,jogurt,pivo i vino) • Prave lijek (penicillin) • Pomažu varenje hrane • Loši mikroorganizmi ne uzrokuju uvijek bolest kod ljudi, ali uzrokuju da naša hrana kvari, smrdi, ima loš ukus i izgleda odvratno. • Opasni mikroorganizmi uzrokuju bolesti kod ljudi, ponekad s smrtnim ishodom.Oni se zovu “patogeni”. Primjeri najčešćih opasnih mikroorganizama u hrani su: • Bakterije – Salmonella, Shigella, Campylobacter i E. coli • Paraziti – Trichinella, Giardia • Virusi – Hepatitis A, Norovirus

8. Znanje = Prevencija • Mikroorganizmi se nalaze svuda, ali najčešće u: • Stolici • Zemlji i vodi • Pacovima, miševima,insektima • Domaćim, morskim i divljim životinjama( npr. psi, ribe, pilići i svinje) • Ljudima (crijeva, usta, nos , ruke, koža..) Jedna kašikica zemlje sadrži više od bilion mikroorganizama. Oko 100 000 bakterija se može naći na svakom cm ljudske kože.

9. Znanje = Prevencija • Najveći broj mikroorganizama “raste” razmnožavanjem. Za razmnožavanje mikroorganizama je potrebna: • Hrana; • Voda; • Vrijeme; i • Toplota. • Meso, morska hrana, kuhana riža i tjestenina, mlijeko, sir i jaja su idealna sredina za razmnožavanje bakterija. • Za razmnožavanje jedne bakterije potrebno je 15 minuta.To znači da se u toku 6 sati, 1 bakterija može razmnožiti do 16 miliona. Da bi postale opasne, neke bakterije se moraju razmnožavati do visokih vrijednosti. Druge mogu izazvati bolest kada su prisutne u veoma malom broju.

10. Znanje = Prevencija • Više od 200 poznatih bolesti se prenose hranom. Objavljeno je da svake godine 1,8 miliona ljudi umire od posljedica dijarealne bolesti, a većina slučajeva se može pripisati kontaminiranoj vodi i hrani. • Najčešći simptomi kod bolesti izazvanih hranom su: • Bolovi u stomaku; • Povraćanje; i • Dijareja. • Pojava simptoma zavisi od uzročnika.Simptomi se mogu pojaviti veoma brzo nakon konzumacije hrane, ili nakon nekoliko dana, do sedmice.Za najveći broj bolesti izazvanih hranom, simptomi se javljaju 24-72 sata nakon što je hrana konzumirana.