1 / 86

Dr Dragan Gaji }

Dr Dragan Gaji }. Pluton – planeta ili nešto drugo?. Kao { to to obi~no biva: svaki iskusni p rofesor , na delikatno pitanje , ve{to nudi vi {e odgovora koji su “okruglo, pa na }o{e” ili “niti smrde, nit miri{u”. Kako autor ovog predavanja sebe

kaiyo
Download Presentation

Dr Dragan Gaji }

An Image/Link below is provided (as is) to download presentation Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author. Content is provided to you AS IS for your information and personal use only. Download presentation by click this link. While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server. During download, if you can't get a presentation, the file might be deleted by the publisher.

E N D

Presentation Transcript

  1. Dr Dragan Gaji} Pluton – planeta ili nešto drugo?

  2. Kao {to to obi~no biva: svaki iskusni profesor, na delikatno pitanje, ve{to nudi vi{e odgovora koji su “okruglo, pa na }o{e” ili “niti smrde, nit miri{u”. Kako autor ovog predavanja sebe do`ivljava na pomenuti na~in,i njegovi odgovori na pitanje iz naslova predavanja bi}e u skladu sa poznatim stereotipom. Mada, vide}ete, to nije ba{ sasvim tendenciozno. Krenimo sa odgovorima

  3. Prvi i sasvim logi~an odgovor je: Pluton je Z V E Z D A! Nije ba{ neka velika i sjajna, ali je ipak zvezda. Sredinom pro{log veka, na “vrhu pera“ otkrio ga je ~uveni zvezdotvorac VOLT DIZNI

  4. Odmah ste ukapirali: radi se o neodoljivom, blesavom ku~etu – pratiocu velikih zvezda: Mikija i Paje Patka.

  5. Potra`imo slede}i odgovor u gr~ko-rimskoj mitologiji: Had (Pluton) -najstariji sin titana Krona i boginje Reje. Brat Zevsa, Posejdona, Here, Demetre i Hestije. Radi se besmrtnim bo`anstvima koje je njihov otac, vrhovni bog Svemira, progutao. Najmla|i Zevs, koji je sakriven na Kritu, ih je oslobodio i uz pomo} Hada i Posejdona je preuzeo upravljanje svetom i Olimpom. Uz pomo} kocke podelili su carstva. Hadu je pripalo podzemno carstvo, koje nikada nije obasjalo Sunce. Nije se znalo pouzdano kako je izgledalo (iz njega su se vratili samo Heraklo, Enej, Orfej, Sizif i Tezej).

  6. Carstvo je ~inila ravnica ome|ena bledom asfodelom (cve}e smrti). Kroz nju su proticale: Stiks (okivala ledenim zagrljajem), Aheront (reka jecaja), Kokit (reka `alosti), Leta (reka zaborava ovozemaljskog), Periflegont (ognjena reka).Na zapadu, u Jelisejskim poljima, `ivele su du{e pravednih, a u dubini, u Tartaru, du{e gre{nika izdr`avale su ve~ite kazne. U najmra~nijem delu bio je Ereb sa Hadovom palatom.

  7. Ulaz u podzemni svet ~uvao je troglavi Kerber – nije dozvoljavao izlazak. Ispred Hadovog prestola bili su Zevsovi sinovi, sudije du{ama, Radamant, Minos i Eak. Bogovi sa Olimpa nisu voleli Hada. Bio je tmurniji od Zevsa. Grci su ga po{tovali kao boga koji im je darivao podzemno bogatstvo (rude). @rtvovali su mu crne ovce. Posve}ivani su mu ~empres i narcis. Njegov simbol bio je dvozubac, a od Kiklopa je dobio {lem koji je nosioca ~inio nevidljivim.

  8. Persefonu (Prozerpinu), Zevsovu k}i sa Demetrom, odveo je u podzemni svet tako {to se u blizini Etne otvorila zemlja. On je u crnim ko~ijama iza{ao iz procepa, {~epao je i odveo. Njegovu voljenu nimfu Mintu ona je pretvorila u nanu. Leuku, nimfu koja mu se dopadala, posmrtno je pretvorio u belu topolu.

  9. Jo{ malo mitologije: U podzemni svet, preko reke Aheront, du{e mrtvih ~amcem je prevozio namrgo|eni, zlovoljni starac Haron. Za taj posao uzimao je taksu – nov~i}, koji je stavljan ispod jezika ili preko usta pokojnika.

  10. Haron je du{e vozio samo na “onaj” svet i nikada ih nije vra}ao nazad. Du{e nesahranjenih nije hteo da vozi, tako da su one bile osu|ene na sto godina lutanja po obalama reka-granica podzemnog sveta. Ina~e, Haron je bio sin boga tame Ereba i boginje no}i Nikte. Njegov lik je na Mikelan|elovoj slici, na kupoli Sikstinske kapele.

  11. Najzad, potra`imo odgovor u okviru astronomije. Uobi~ajena re~enica u “Zlatnoj `ici”, “Milioneru” i ostalim kvizovima, ukr{tenim re~ima i de~jim enciklopedijama tipa “Hiljadu za{to” i “Svet oko nas” glasi: “Pluton je deveta i, ujedno, najmanja i najudaljenija planeta u Sun~evom sistemu.” Me|utim… [ta ako Pluton nije planeta, nego asteroid? I {ta ako nije najmanja, niti deveta, niti najudaljenija planeta u Sun~evom sistemu? Krenimo ab ovo.

  12. Prora~unato je da u Kosmosu ima preko 100milijardi galaksija (samo nekoliko hiljada ih je prou~eno).

  13. Na{a galaksija je Mle~ni Put (Kumova slama). U Mle~nom Putu ima izme|u 100 i 300 milijardi zvezda i ogroman broj oblaka gasa i pra{ine. Sunce jeste sredi{te na{eg planetnog sistema, ali nije centar sveta, {to i nije tako lo{e.

  14. Sun~ev sistem sastoji seodSunca, planeta sa njihovimsatelitima, asteroida, kometa,meteoroidnih tela, me|uplanetne pra{ine i gasova. ^lanovi Sun~evog sistema imaju negativnu mehani~ku energiju (pomo}u svoje kineti~ke energije tela ne mogu da savladaju privla~nu gravitacionu silu Sunca i da napuste sferu njegove gravitacione dominacije). U protivnom slu~aju nakon perturabacije od npr. neke susedne zvezde, brzina tela mo`e da postane takva da ono trajno napu{ta Sun~ev sistem.

  15. DimenzijeSun~evog sistema su oko200 000AU.

  16. Planete: (planetas- onaj koji luta) planetas

  17. Od anti~kih vremena, do pred kraj XVIII veka, znalo se, pored Zemlje, za jo{ pet planeta (Merkur, Veneru, Mars, Jupiter i Saturn)– bez obzira da li je prihvatan geo ili heliocentri~ni sistem sveta.

  18. Uran je otkriven 1781. (W. Herschel), Neptun 1846. (Le Verrier, Galle), a Pluton 1930. (Tombaugh).

  19. Koliko se me|usobno razlikuju poznate planete? Mnogo! Pluton naro~ito.

  20. Danas se broj planeta u Sun~evom sistemu, prema razli~itimautorima,kre}e se izme|u 9 i 1099 (pasionirani ljubitelji astrologije i sli~nih ezoteri~nih pseudo-nauka i stalni saradnici u “Zoni sumraka”).

  21. Da bi se utvrdio ta~an broj planeta u Sun~evom sistemu, najpre treba precizirati njihovu definiciju. U ve}ini op{tih enciklopedija, starijih ud`benika za osnovne i srednje {kole navodi se da je Planeta tamno nebesko telo, pribli`no sfernog oblika, koje svetli odbijenom svetlo{}u, rotira oko svog jednog pre~nika i kru`i oko Sunca (ili neke druge mati~ne zvezde) po elipti~koj putanji, u ~ijoj se `i`i nalazi pomenuta zvezda.

  22. Danas je manje-vi{e prihva}ena definicija Alana Sterna po kojoj Planete: • Rotiraju samostalno samo oko mati~ne • zvezde i oko sopstvene ose • Dovoljno su male da se u njima ne • odvijaju fuzionereakcije (ina~e bi bile • zvezde) • 3. Dovoljno su velike da im je, pod • delovanjem sopstvenegravitacije, oblik • skoro sferan (malo su spljo{tene zbog • rotacije oko sopstvene ose)

  23. Me|utim… Definicija po kojoj su planete hladna nebeska telakojaenergiju dobijaju od zvezde (Sunca) nije ba{ ta~na: neke planete (Jupiter, Saturn, pa i Zemlja) emituju vi{e energije nego {to prime odSunca. Uzroci nisu dovoljno prou~eni. One imaju “unutra{nje” izvore toplote (malo, ali stalno sa`imanje, pretvaranjegravitacioneenergije u toplotnu, pri padukondenzovanih kapi He u unutra{njost, itd.).

  24. U Sun~evom sistemu nisu samo planete i Sunce skoro sferna tela. Takvi su i brojni ve}i sateliti Zemlje, Jupitera, Saturna, Urana, Neptuna, pa ~ak i Plutona.

  25. Mnogo je i asteroida (pogotovu iz Kujperovog pojasa) koji su sfernog oblika. Generalno govore}i, sva tela u Sun~evom sistemu, ~ije su dimenzije ve}e od 400 km imaju sferan oblik. Prema tome, sferan oblik nije specifikum planeta.

  26. Umesto fusnote o asteroidima Asteroidi (planetoidi, male planete) -mala, stenovita tela. Prvi (Ceres, Cerera) otkrio je \uzepe Pjaci, 1.1.1801. godine. Do danas ih je otkriveno oko 30 000. Za oko 8500 su precizno odre|ene putanje, a kod ostalih samo delimi~no.

  27. Ako se izuzmu asteroidi iz Kujperovog pojasa (koji se tek detaljnije istra`uje) oko 98% njihkru`i oko Sunca (setitese definicije planeta) u pojasu izme|u 2.1 i 4.3 AJ. Svrstani su u pedesetak porodica.

  28. Iako na mala tela (asteroide, komete i meteoroide) otpada svega 0.001% mase Sun~evog sistema, me|u prvotkrivenim asteroidima ima nekoliko dosta velikih. Dijametar Ceresa je 933 km, Palasa 580 km, Veste 540 km. Deset poznatih asteroida ima dijametar ve}i od 400 km (deseti po veli~ini je Higija sa 433 km), a oko 25 je sa pre~nikom ve}im od 200 km. Oko hiljadu je sa dimenzijama ve}im od 30 km, a oko 200 ve}im od 100 km. U Kujperovom pojasu je u poslednjih nekoliko godina otkriveno nekoliko tela sa dimenzijama bliskim Plutonovim, pa ~ak i Merkurovim. Da li i ta tela treba ubrojiti u planete?

  29. Kao i planete, i mnogi asteroidi rotiraju oko sopstvene ose. Danas je poznat period rotacije za nekoliko stotina asteroida. Njihov dan traje naj~e{}e od 6 do 10 sati, ali npr. dan Florins-Jana traje 135 sati. Toutatis ima slo`eno kretanje sa periodima od 5.4 i 7.3 zemaljskih dana. Dan Erosa traje 5.3 ~asa, a godina 1.763 zemaljskih godina.

  30. Kao i ve}ina planeta, i mnogi asteroidi imaju svoje satelite: Ida (52 km) ima, na udaljenosti od oko 90 km, satelit Daktil (1.6 km), Herkulina (220 km) ima satelit od oko 45 km, ima ga i 87 Silvija …Hiron ~ak ima atmosferu. U Kujperovom pojasu novootkrivena “X planeta” 2003 UB313 (Ksena), po svemu sude}i, ima satelit Gabrijelu. Dakle, nemaju samo planete svoje satelite.

  31. Neki autori smatraju da planete imaju jedinstvene orbite, na kojima ne obitavaju druga tela, osim njihovih satelita ili gravitaciono vezanih trojanaca. Po{to, po svemu sude}i, Pluton deli svoju orbitu sa jo{ mnogo transneptunskih objekata, on ne bi mogao da se uvrsti u planete. U protivnom, to bi postali i neki asteroidi. [ta sad?

  32. Pre dono{enja ovakvih zaklju~aka, radi boljeg razumevanja, krenimo ipak logi~nim redom: Kako je otkriven Pluton ?

  33. 13.3.1781. Vilijem Her{el je u sazve`|u Blizanaca otkrio objekat za koji je u po~etku mislio da je kometa, ali je ono bilo o{tro oivi~eno i nije mu se razvijao rep. Maskelajn, Bode, Mesje, Leksel i drugi su na osnovu svojih provera ubedili da je V.H. otkrio novu Planetu. Ona je danas poznata kao Uran. Fredereik Vilijem Her{el (1738-1822)- nema~ko-britanski astronom. Po ocu bio muzi~ar (oboista) - sa 14 g. svirao u hanoverskoj gardi. Svirao i orgulje. U po~etku bio astronom-amater. OsimUrana, otkrio i Titaniju i Oberon (Uran), Mimas i Encelad (Saturn), kretanje Sunca kroz svemir, IC zra~enje. Katalogizovao 800 dvojnih zvezda i preko 5000 nebula. Radio zajedno sa sestrom.

  34. Otkri}em nove planete dimenzije S.s. su duplirane (sa 9.5 na 19.2 AJ). Her{el predlo`io da se planeta zove “D`ord`ova Zvezda” (hm!), po englaskom kralju D`ord`u III. 1782. postao dvorski astronom i dobio titulu “ser”. To mu je omogu}ilo da instalira teleskop od 20 stopa sa otvorom od 20 in~a. Leland predlagao ime “Her{el”, a Bode “Uran”. Sva tri imena bila u uopticaju 60-tak godina. Problem: javile se razlike u prora~unima putanje na osnovu tada savremenih i ranijih podataka. U po~etku to je pripisivano uticaju Jupitera i Saturna.

  35. Tokom 1835. i 1836. Nikolai i Volbi iznose stav da poreme}aji u kretanju Halejeve komete poti~u od neke planete iza Urana. Kao student na Kembrid`u Skot Adams, 1841. godine obrazla`e ideju da poreme}aji Uranove putanje poti~u od planete iza njega. Smatra da je njen polo`aj mogu}e odrediti na osnovu ovih poreme}aja. Rezultate svojih prora~una poslao je kraljevskom astronomu Ejriju. Adams nije imao “pedigre” nau~nika, a i na Kembrid` je s mukom do{ao (otac napoli~ar), tako da je Ejri njegove prora~une odbacio.

  36. Nekoliko godina trajala su prepucavanja. Leverje (1846.) je na osnovu Ticijus-Bodeovog pravila predvideo da osma planeta treba da je dva puta ve}a od Urana i da ima mali nagib putanje. Dao je i interval koordinata za njeno tra`enje. Prora~uni su se podudarali sa Adamsovim, ali je njegove prora~une Ejri shvatio ozbiljno i zapo~eo je traganje. Ipak, planetu Neptun otkrio je Gale 23.9.1846. g. Izbio je spor. Leverje,temperamentaniarogantan, negirao je Adamsove zasluge. Adamsu je kasnije ponu|ena titula viteza i kraljevskog astronoma, {to je odbio.

  37. Nedavno su ^. Koval i S. Drejk ustanovili da je Galilej posmatrao Neptun jo{ 1612. godine. Na Galilejevim skicama Jupitera i njegove vizuelne okoline, od 27. i 28. decembra 1612. i 27. i 28. januara 1613. godine, ucrtan je i Neptun, ali veliki nau~nik nije bio svestan njegovog planetranog karaktera.

  38. Ovo otkri}e jo{ uvek nije objasnilo anomalije Uranove putanje. Pirs (1848), Njukomb (1874) – odstupanja su ve}a od gre{aka merenja. Flamarion (“Popularna astronomija”) na osnovu kretanja tri komete ukazao na postojanje transneptunske planete na 43 AJ sa periodom od 330 g. (1884). Usledili su brojni radovi vi{e autora. Forbs (1880) – iza Neptuna su dve planete (na 100 i 300 AJ), pa jedna na 98 AJ, koja bi trebalo da je masivnija od Jupitera. Roberts (1892) i Tod (1880) su tragali za njom bez uspeha. Gajo (1909) i Lou (1914) – dve planete znatno masivnije od Zemlje.

  39. Pikering – (1909, 1928) grafi~kom metodom tvrdio za postojanje planete “O”, a zatim i “R” i “S”. Planeta nije velika i preseca Neptunovu putanju, tako da je ponekad bli`e Suncu odNeptuna.

  40. Najuporniji u traganju bio je Persival Lovel. Iz bogate bostonske porodice (brat rektor na Harvardu, sestra pesnikinja). Diplomirao na Harvardu. Mnogo putovao. Za astronomiju se zainteresovao nakon Skijaparelijevog “otkri}a” kanala na Marsu (1877.). U Arizoni (Flagstaf) je na 2200 m izgradio sopstvenu opseravatoriju (1894) da bi tragao za kanalima. Za IX planetom tragao 10 godina (“Traktat o transneptunovoj planeti”, 1915. g). Nazivao je “Planeta X”. Modifikovao analiti~ku metodu Adamsa i Leverjea (uveo i vi{e ~lanove u razvoju) za perturbacije u kretanju Urana, a ne Neptuna, iako su bili 20-tak puta ve}i, ali nedovoljno prou~eni. Trebalo je da ima masuizme|u Neptuna i Zemlje, disk ve}i od 1”, nagib putanje 10 stepeni, 12-13 zvezdane veli~ine.

  41. Od 1905. d0 1915. napravio vi{e hiljada snimaka objekata do 16 zv. veli~ine, na svakih 5 stepeni, sa ekspozicijom od 3 h. Plo~e u po~etku komparirao ru~no, lupom, a zatim Hartmanovim i Cajsovim blink komparatorom. Usput je otkrio 515 asteroida i oko 700 promenljivih zvezda. Kasnije je Slajfer na snimcima Lovela od 19.3. i 7.4.1915. uo~io dva snimka Plutona, a Nikolson jo{ ~etiri. Trebao mu je mo}niji instrument, sa {irim uglom. Rat je usporio istra`ivanja. Lovel je 1916. umro od iscrpljenosti, ne do~ekav{i nove instrumente. 1928. g. Pikering izra~unao elemente polo`aja, koji su se od stvarnih malo razlikovali.

More Related