1 / 17

GENI I SREDINA

GENI I SREDINA. “Ako prođemo sve teškoće da bi pomešali svoje gene sa nečijim tuđim genima, to je sve u cilju da se osigura da će naše dete biti drugačije od nas samih i od sve ostale naše dece”. F. ŽAKOB

Download Presentation

GENI I SREDINA

An Image/Link below is provided (as is) to download presentation Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author. Content is provided to you AS IS for your information and personal use only. Download presentation by click this link. While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server. During download, if you can't get a presentation, the file might be deleted by the publisher.

E N D

Presentation Transcript


  1. GENI I SREDINA “Ako prođemo sve teškoće da bi pomešali svoje gene sa nečijim tuđim genima, to je sve u cilju da se osigura da će naše dete biti drugačije od nas samih i od sve ostale naše dece”. F. ŽAKOB “Jedno ljudsko biće je jedan od miliona spermatozoida, taj jedan je uspeo, znači vi ste šampioni. Svako ko se rodio je pobednik!” Z.ĐINĐIĆ

  2. Geni-biološke osnove razvoja • GENI –delovi složenih DNK molekula u hromozomima (lanci belančevina) • nosioci naslednih informacija- dispozicije za razvoj organizma i psihičkog života • 2 x 23 x 20 000 gena • „Genetska lutrija”- polnareprodukcijapreuređujegenetskukombinacijusvakenoveosobe koja nasleđujejedinstvenukombinacijugena, takoda je osiguranavelikaraznolikostmeđuljudima (sa izuzetkomidentičnihblizanaca) • „Sredinska lutrija” – „bačenost u svet”

  3. Geni-biološke osnove razvoja

  4. Razvoj organizma • Novetelesnećelije se formorajumitozom, procesomkopiranjakojiponavljagenetskimaterijalnasleđenprirođenju i imaju 46 hromozoma- replikacija-biološki kontinuitet. • Polnećelijeformiranesumejozom, procesomdeobećelije i imaju 23hromozomatako da se spajanjem dve polne ćelije održavakonstanatnukupanbroj od 46 hromozomakodsvakenoveindividue- varijabilitet- genetska raznovrsnost.

  5. Geni-biološke osnove razvoja Individualne razlike • kombinacijom hromozoma roditelja – 223 - 8 miliona kombinacija • krosingover – razmena gena između para hromozoma tokom prve faze mejoze- 64 triliona kombinacija • Monozigotni i dizigotni blizanci- predispozicije-geni, rasa, godine, trudno’a • Polna determinacija- brojčana dominacija Y hromozoma, tj.muškihzigota-podložnost genetskim malformacijama muškog pola

  6. Geni-biološke osnove razvoja Zakoni nasleđivanja - eksperimentalno odabiranje Aleli – gen je nosilac alternativnih formi jedne osobine- homozigotni i heterozigotni • dominantnosti recesivnosti ( krvna grupa A,B, O) • „kompromis“ (boja kože) • kodominacija- novi kvalitet (AB) Poligene osobine- kombinacija više gena • komplementarni – boja cveta • modifikujući - boja očiju • maskirajući odnosi- kombinacija dominantnih alela

  7. Odnos nasleđa i sredine • Determinizam • Enviromentalizam • Interakcionizam BIHEJVIORALNA GENETIKA • utvrđivanjeproporcionalnogudelarazličitihvrstagenetskih i sredinskihfaktora u oblikovanjuličnosti • mogućnosti i ograničenja genetskog i sredinskog delovanja • Kvantitativna i molekularna BG

  8. KOEFICIJENT HERITABILNOSTI • Deoukupnefenotipskevarijabilnostikoji jeuslovljengenetičkimčiniocima • Ove procene važe na nivou populacije • Ne ukazuju na stepen u kome data crta reflektuje uticaj nasleđa u slučaju kada je individua u pitanju • FALKONEROV INDEKS HERITABILNOSTI h=2x(rmz-rdz)

  9. KVANTITATIVNA BIHEJVIORALNA GENETIKA • Najčešćeispitivanepsihološkekarakteristike • Osobineličnosti • Različitaponašanja • Kognitivnesposobnosti • Psihopatološkekategorije • Fenotip - svaka manifestna karakteristika koja je rezultatinterakcijegenotipa isredinskihfaktora,

  10. Genotip i fenotip • Genotip-individualnagenetskakonstitucija • Fenotip- vidljivekaraktersitike • Genotip se možeispoljiti u veomaraznovrsnimfenotipima, zavisnoodsredine u kojoj se razvija • Eksperimentalni modeli varijacije sredine, konstantni genotip- uticaj sredine varijacije genotipa, konstantna sredina- uticaj gena • Obim ili rasponreagovanjagenotipa- praćenjepromenakoje se javljaju u fenotipusavariranjemsredine- etička ograničenja eksperimenata

  11. Genetske studije Istraživanja obima reakcija ljudskog genotipa • Srodničke studije-variranje stepena srodstva- od jednojajčanih blizanaca 100%, dizigotnih blizanaca i braće/sestara 50%, polubraće/sestara 25%--sredina konstantna (?); -problem izolacije genetskih uticaja • Blizanačke studije- monozigotni i dizigotni blizanci- deljenainedeljenasredina • Studije usvajanja- variranje sredine-odvojeni blizanci- usvajanje u sličnim porodicama; sredina različita (?); -usvojena biološki različita deca- ista sredina (?); korelacije usvojene dece iz iste sredine r=0

  12. SREDINSKA VARIJANSA ZAJEDNIČKA (DELJENA) SREDINA • SOCIO-EKONOMSKI USLOVI • PRIPADNOST KULTURI • RODITELJSKI STIL VASPITANJA • IZLOŽENOST NEKIM ZAJEDNIČKIM DOGAĐAJIMA…. NEDELJENA SREDINA • IZVANPORODIČNI ODNOSI SA VRŠNJACIMA I NASTAVNICIMA • REDOSLED ROĐENJA • RAZLIČIT RODITELJSKI TRETMAN • NESISTEMATSKI FAKTORI: NESREĆA I BOLEST

  13. Interakcija geni- sredina Povratna sprega- Skar- Makartni model • fenotip= geni + sredina • fenotip= geni + sredina (fenotipsko ispoljavanje genotipa roditelja) • fenotip= geni + sredina (provocirana fenotipskim ispoljavanjem genotipa deteta) • fenotip= geni + sredina (doživljena usled genotipske osetljivosti i posledica sopstvenih reakcija)

  14. Waddingtonov pejsaž

  15. Kanalizovane karakteristike i tačke odluke

  16. Biologija i kultura • Promene- mutacije i prirodno odabiranje • Lamark- nasleđivanje stečenih karakteristika • pogrešno za biološku evoluciju, ali tačno za kulturnu • Kulturno nasleđe-adaptacijenastale u jednojgeneraciji se nauče i modifikuju usledećoj- jezik, običaji, vaspitanje • Koevolucija- kultura utiče na biologiju kroz selektivnu reproduktivnu prednost

  17. Epigenetika • Epigenetičko nasleđivanje predstavlja nasledne promene u fenotipu ili na genu izazvane mehanizmima različitim od mutacija. • Takve promene mogu biti vidljive nakon nekoliko generacija ćelija ili čak više generacija živih bića. • Iskustvo, psihološki procesi modifikuju aktinost gena • Mi nismo žrtve naših gena; naš um utiče na naše ćelije

More Related