150 likes | 889 Views
Predmet:BIOJOGIJA Profesor Gordana Ostojic J EDRO I HROMOZOMI. Najupadljivija, velika organela eukariotskih ćelija je jedro. Sam latinski naziv - nucleus [jezgro], govori o značaju jedra za ćeliju.
E N D
Predmet:BIOJOGIJA Profesor Gordana OstojicJEDRO I HROMOZOMI • Najupadljivija, velika organela eukariotskih ćelija je jedro. • Sam latinski naziv - nucleus [jezgro], govori o značaju jedra za ćeliju. • U njemu se nalazi DNK [geni] u kojoj je zapisano sve ono što ćelija treba da uradi da bi se održala u životu i prilagodila na promene u okolini. • Jedro reguliše [upravlja] sve procese u ćeliji, u njemu se obavlja i sinteza DNK[replikacija] i svih vrsta RNK [transkripcija).
JEDRO I HROMOZOMI • Jedro se sastoji od jedrove opne [nuklearnog ovoja] i jedrovog soka [nukleoplazme]. • Nuklearni ovoj je izgrađen od dve membrane : spoljašnje i unutrašnje između kojih se nalazi perinuklearni prostor. • Nuklearni omotač sadrži otvore [nuklearne pore] preko kojih se obavlja razmena materija između nukleoplazme i citoplazme ćelije. • Nukleoplazma je unutrašnjost jedra odvojena od citoplazme unutrašnjom jedrovom membranom. • U nukleoplazmi se nalaze hromozomi - hromatin i jedarce [nukleolus].
JEDRO I HROMOZOMI • HromatinHromatin se uočava u interfaznom jedru [to je jedro ćelije koja nije u deobi, već se nalazi u tzv. interfazi]. • On je u obliku hromatinskih vlakana koja se, kada se obrade određenim enzimima, vide kao niska perli. • Tokom ćelijske deobe dolazi do kondezovanja hromatinskih vlakana tako da ona postaju samostalna telašca - hromozomi. • Naziv hromatina [hromozoma] potiče od grč. chromos što znači boja, zato sto se boji određenim baznim bojama. • Hromatin se sastoji od DNK, male količine RNK i proteina
JEDRO I HROMOZOMI • Hromozomi. Broj hromozoma je stalan i karakterističan za svaku biološku vrstu i naziva se kariotip. • Graficki prikaz hromozoma po velicini i obliku je kariogram,a blize odredjeni geni na njemu cine idiogram • Telesne [somatske] ćelije imaju diploidan [grč. diploos = dvostruk] broj hromozoma [obeležava se kao 2n].
JEDRO I HROMOZOMI • Telesna ćelija čoveka ima 46 hromozoma ili dve garniture po 23 hromosoma,pri cemu jedna garnitura potice od oca a druga od majke. • Hromozomiistog oblika i gradje su parni-homologi • Razlikuju se po poreklu ,jedan nosi gene od oca adrugi od majke, ima ih 22 para (44)i oznaceni su kao autozomi. • X i Y su polni hromozomi XX-odredjuju zenski pol a XY-odredjuju muski pol
JEDRO I HROMOZOMI • GRADJA hromozoma zavisi od faze deobe u kojoj se celija nalazi, pa moze sadrzati 1 ili2 molekula DNK. • U prve dve faze deobe profazi i anafazi izgradjeni su od 2 molkula DNK, a u metafazi i telofazi od po 1 molekulaDNK
ĆELIJSKI M – deoba jedra (mitoza) G2– rast ćelije G1– rastćelije S– replikacija DNK
JEDRO I HROMOZOMI • Oblik hromozomamoze biti razlicit i zavisi od toga kako ih centromera deli na krake,pa postoje: • Metacentricni-centromera ih deli na jednake krake • Submetacentricni-centromera ih deli na nejednake krake • Akrocentricni-(akro-zakrzljao) kada je jedan krak skoro zakrzljao • Telocentricni-kada postoji samo jedan krak