FAKULTET POLITI ČKIH NAUKA, Beograd

1. FAKULTET POLITIČKIH NAUKA, Beograd KIBERNETIKA I INFORMATIKA Predavanje: MATRICA RAZVOJA Prof. Dr Vladimir Štambuk Asistent Mr Nebojša Mrdja Zimski semestar 2006

2. MATRICE SOCIJETALNE REPRODUKCIJE Svaka matrica socijetalne reprodukcije je trodimenzionalna matrica “sastavljena” od: • strukture matrice, • dinamike matrice u konačnom prostoru elemenata strukture, i • dinamike u vremenu koju karakteriše irevizibilnost i istoričnost.

3. ORGANIZACIJA- ORGANSKI I MEHANIČKI TIPORGANIZACIJE - • Pod organizacijom se podrazumeva nekakvo ustrojstvo koje omogućava kretanje, dinamiku socijeteta u prostoru stanja. • U osnovi svih matrica socijetalne reprodukcije nalaze se dva bazična obrasca (tipa) organizacije a to su: • organski, i • mehanički.

4. Treća matrica – na pomolu • Poslednjih desetak godina nastaju elementi koji ukazuju na mogući nastanak treće matrice • TO je EPOHALNA promena • Ona može da nosi naziv MREŽNa matrica • Njena struktura je za razliku od prve dve matrice • mrežna a ne hijerarhijska • Deluje u realnom ali i u virtualnom prostoru • Pored realnog vremena ona postoji i u virtualnom vremenu • Poseduje elemente automatizam - poluinteligencije

5. Bazični obrasci organizacije uslovili su i postojanje dve matrice socijetalne reprodukcije: organska matrica socijetalne reprodukcije, i mehanička matrica socijetalne reprodukcije. Razlike izmedju Organske i Mehaničke matrice će biti razmotrene kroz razlike kada se radi o: odnosima prema drugim ljudima, odnosu prema prostoru, odnosu prema vremenu, odnosu prema kritici, odnosu prema svrsi života, odnosu prema pokretačkim silama u društvu, odnosu prema ekonomskim procesima, odnosu prema demokratiji, i odnosu prema jedinstvu i podeli vlasti. OSNOVNE KARAKTERISTIKE DVA TIPA SOCIJETETA

6. Pojedinac nije dominantan element socijeteta već socijalne grupe. Shvatanje prostora je jednodimenzionalno. Odnos prema vremenu je, takodje, nemaran. Model je opredeljen za očuvanje datog tipa socijeteta. Svrha života je, pre svega, duhovne prirode. Da bi se red što duže održao uprkos delovanju entropije sistem mora da koristi negentropiju, odnosno negativnu entropiju. Negentropija je tendencija koja treba da uspori ili umanji delovanje entropije. Delovanje entropije i negentropije su uslov za funkcionisanje sistema. Pokretačke snage imaju kolektivistički karakter. Politika je “zla kob” čoveka. Rad i proizvodnja nisu posebne vrline. Model nije zainteresovan za inovacije, tehnološki napredak i kritičku misao. Demokratija nije poželjna jer se shvata kao vladavina rulje. KARAKTERISTIKE ORGANSKE MATRICE SOCIJETALNE REPRODUKCIJE

7. Individualizam je osnovno važeće opredeljenje. Shvatanje prostora je višedimenzionalno. Vreme se shvata višeslojno i višedimenzionalno. Kritika je sastavni deo življenja. Svrha življenja je u obezbedjivanju promena. Pokretačke snage su individue, pojedinci. Politika je delatnost ravnopravna sa ostalim delatnostima. Tehnološke inovacije, rad, proizvodnja su razlog postojanja čoveka. Predstavnička demokratija je jedino prihvatljiva. KARAKTERISTIKE MEHANIČKE MATRICE SOCIJETALNE REPRODUKCIJE

8. Mrežna matrica • Odnos prema drugim ljudima se pored realno odvija u virtualnom prostoru. Drugi nisu samo grupe, pojedinci već pre svega emanirane URL adrese • Prostor je sve više pored realnog i virtualni prostor. To znači da pored realnog postoji i prostor koji je posvuda i koga ne možemo da odredimo izvan tehnologije. • Vreme je realno vreme ali i vreme virtualnog prostora koje se definiše samo prema vremenu korisnika. • Kritika je sve više lokalizovana i odnosi se samo na lokalne uslove. • Pokretačke sile u društvu se izjednačavaju sa stepenom uspešnosti primene informativnih tehnologija • Elementima svrhe života koji važe danas se sve više dodaje iznalaženje i korišćenje informacija. • Ekonomija se sve više vezuje za proizvodnju, obradu, čuvanje i deseminaciju informacija

9. Mrežna matrica II • Sve se više govori i razvija e-demoktratija bazirana na lokalnoj zajednici i informacionim sistemima, • Ostaje u praksi podela vlasti ali se sve više insistira na gavrnans ( governance) kao procesu interakcije različitih socijetalnih grupa sa državom i izvršnom vlašću radi obezbeđivanja „najbolje“ vladavine.

10. Filozofska dimenzija Religijska dimenzija Objektivna dimenzija Sistemska dimenzija Ciljna dimenzija Dimenzija haosa Klasteri organizovanih informacija: načini shvatanja socijeteta, odnosi prema čoveku, korišćene naučne metode, i metode upravljanja. DIMENZIJE MATRICA SOCIJETALNE REPRODUKCIJE

11. Religijska dimenzija • Razumevanje i objašnjavanje socijetalnog ali i same prirode kao i položaja čoveka se iskazuje kroz nastojanje da se razume božansko. • Čovek se povinuje božanskim silama koje imaju “širi” uvid u celinu društva i ljudskih sudbina. • Naučnost počiva na iščitavanju, razumevanju i primeni svetih tekstova. • Odredjuju se bogougodni ciljevi a celinu svoje aktivnosti čovek usmerava na sopstveno ostvarenje kao religijske ličnosti.

12. Filozofska dimenzija • Centralna tema je čovek i njegovo mesto u socijetetu. • Antropomorfizam je ključna karakteristika filozofskog pristupa. • Stvaraju se sistemi znanja zasnovani na logičnosti i unutrašnjoj konzistentnosti, koji su i paradigmatski. Cilj stvorenih paradigmi nije samo spoznaja već i nastojanje da se poboljša individualni i društveni život. • Upravljanju prethodi racionalno odredjivanje ciljeva. Cilj upravljanja je da se izbegne nered, da se uredi svet, uvede odredjeni poredak, postigne ravnoteža i stvore mogućnosti upravljanja.

13. Objektivna dimenzija • Socijetet je deo prirode, njom omedjen i odredjen. • U prirodi deluju determinističke relacije a nauka ih proučava i formuliše zakone. Ti zakoni nisu podložni promeni na osnovu ljudske volje ili čovekovih vrednosti. • Priroda je savršena i objektivna a socijetet je nesvršen i njega ne regulišu deterministički zakoni. • Ciljevi upravljanja se odredjuju prema onim zakonomernostima koje se otkrivaju u prirodi.

14. Sistemska dimenzija • Sistemski pristup je pokušaj integracije ljudskog subjektiviteta i objektivnosti prirode. • “Partnerstvo” prirode i čoveka kao dela socijeteta je osnova nastanka i primene nauke. • Cilj nauke je stvaranje znanja radi upravljanja procesima i njihovom usmeravanju ka željenim ili unapred datim ciljevima. • Čovek mora da upravlja prirodnim i socijetalnim procesima i da ih usmerava u željenom pravcu.

15. Ciljna dimenzija • Uredjenost društva može se postići odredjivanjem i ostvarivanjem ciljeva sistema. • Čovek odredjuje ciljeve i pokušava da ih ostvari a stohastičnost socijeteta ga ometa. • Čovek svojim dejstvima treba da smanji neizvesnost, poremećaje i entropiju. • Cilj i svrha upravljanja je da se umanje delovanja poremećajnih dejstava sa kojima je čovek suočen u haotičnom svetu.

16. Dimenzija haosa • U kosmosu i socijetetu ne može da se postigne stanje maksimalne organizovanosti (organizacija < 1). • Uredjivanje jednog dela sistema obavezno ima za posledicu povećanje nesredjenosti u drugim delovima sistema ili okruženju. • Neuredjenost u kosmosu može lokalno da se naruši u korist organizovanosti. • Upravljanje se svodi na “upravljanje haosom”.