Cenovni mehanizmi prilagođavanja platnog bilansa

1. Cenovni mehanizmi prilagođavanja platnog bilansa Mehanizam prilagođavanja platnog bilansa u zlatnom standardu (price-specie-flow mechanism)

2. Ovaj mehanizam prilagođavanja u literaturi je poznat kao klasični automatski mehanizam prilagođavanja platnog bilansa. • Zasniva se na kombinovanom delovanju cena i novca u procesu automatskog uspostavljanja ravnoteže platnog bilansa. • Delovao je u vreme zlatnog standarda. Mehanizam se zasniva na teorijskim postavkama kvantitativne teorije novca i kretanju zlata između zemalja. • Suština mehanizma se sastoji u međusobnoj povezanosti kretanja cena i novčane mase i zemlji (“price-specie-flow mechanism”).

3. “Specie” je starinska reč za drago-cene metale. • Osnove ove teorije je postavio Dejvid Hjum (David Hu-me)1752. godine. • Mehanizam je delovao na sledeći način. Promena novčane mase u zemlji, prouzrokovana prilivom ili odlivom zlata, deluje proporcionalno na cene. • Dakle, novčana masa je određena raspoloživom količinom zlata. • Radi pojednostavljenja, pretpostavićemo da izvoz jedne zemlje ujedno predstavlja uvoz druge zemlje.

4. Ukoliko zemlja ima deficit platnog bilansa, dolazi do odliva zlata radi pokrića ove neravnoteže. • Odliv zlata dovodi do smanjivanja novčane mase, što povlači pad robnih cena. • Smanjivanje cena domaćih proizvoda, iskazano u domaćoj valuti, znači da je domaća roba sada jeftinija u poređenju sa stranom robom, pa nastupa sekvenca povećanja izvoza i smanjivanja uvoza kao rezultat rastuće konkurentnosti domaće robe.

5. Suprotni procesi se odvijaju u zemlji koja ima suficit platnog bilansa. • Pošto suficit platnog bilansa dovodi do priliva zlata, u odsustvu sterilizacije dolazi do proporcionalnog porasta novčane mase u zemlji. • Rast novčane mase, pri nepromenjenom obimu proizvodnih kapaciteta, prouzrokuje rast robnih cena u zemlji, koje su sada više u poređenju sa cenama proizvoda u zemlji koja ima deficit platnog bilansa. • Rast robnih cena ima za posledicu smanjivanje izvozne konkurentnosti i pad izvoza, odnosno rast uvoza.

6. Pošto izvoz opada a uvoz raste, suficit platnog bilansa se smanjuje a rast novčane mase usporava. • Inflatorni pritisak nestaje kada se zaustavi rast novčane mase. • U tom momentu dolazi do uravnoteženja platnog bilansa. Kada nastupi uravnoteženje trgovine između dve zemlje, prestaje međunarodno kretanje zlata i dolazi do stabilizacije novčane mase i nivoa cena u obe zemlje. • Procesi uspostavljanja narušene ravnoteže u režimu zlatnog standarda aktiviraju se automatski i nastavljaju do elimisanja neravnoteže. • Dakle, procesi prilagođavanja pokazuju simetrični karakter ovog monetarnog režima

7. Pošto izvoz opada a uvoz raste, suficit platnog bilansa se smanjuje a rast novčane mase usporava. • Inflatorni pritisak nestaje kada se zaustavi rast novčane mase. • U tom momentu dolazi do uravnoteženja platnog bilansa. Kada nastupi uravnoteženje trgovine između dve zemlje, prestaje međunarodno kretanje zlata i dolazi do stabilizacije novčane mase i nivoa cena u obe zemlje. • Procesi uspostavljanja narušene ravnoteže u režimu zlatnog standarda aktiviraju se automatski i nastavljaju do elimisanja neravnoteže. • Dakle, procesi prilagođavanja pokazuju simetrični karakter ovog monetarnog režima

8. Da bi mehanizam automatskog uravnoteženja platnog bilansa delovao, potrebno je da se poštuju određena pravila. • Prema Kovaču (1994, str. 167), ta pravila su : • (1) Neravnoteže u platnom bilansu pokrivaju se kretanjem zlata; • (2) Promena količine zlata u zemlji utiče na obim novčane mase, koji direktno deluje na nivo domaćih cena; • (3) Promena cena domaćih proizvoda dovodi do promena u spoljnotrgo-vinskim tokovima, osiguravajući ponovno uravnoteženje platnog bilansa. a

9. U teorijskoj ravni, automatsko uravnoteženje platnog bilansa podrazumeva da zemlje apsolutni prioritet daju uspostavljanju spoljne ravnoteže. • To praktično znači da u slučajevima sukoba između doma-ćih i spoljnih ciljeva, instrumenti politike se ne koriste za rešavanje domaćih problema recesije, inflacije ili nezaposlenosti.

10. U praksi, ovaj mehanizam stalno dovodi do obnavljanja ravnoteže i njenog ponovnog narušavanja. • Može se pretpostaviti da su zemlje u vreme zlatnog standarda prihvatale posledice kretanja zlata na stanje novčane mase. • Dakle, zemlje sa deficitom platnog bilansasu smanjivale svoje rezerve zlata, suočavajući se sa smanjivanjem novčane mase i padom domaćih cena i realnih dohodaka. • Na drugoj strani, zemlje sa suficitom platnog bilansa bile su izložene prilivu zlata i porastu novčane mase, što je dovodilo do rasta cena. • Zbog ovih procesa, navedeni mehanizam prilagođavanja se naziva inflatorno-deflatornim metodom.

11. Ako se pažljivije razmotre pretpostavke za funkcionisanje ovog mehanizma prilagođavanja platnog bilansa, uočava se da su sem kvantitativne teorije novca, kao osnove funkcinisanja modela, u analizu uključene relativne promene cena između zemalja i uslovi elastičnosti koji su definisani u poznatoj Maršal-Lernerovoj (Marshall-Lerner) teoremi. • Dakle, ova teorija je morala da jasno definiše uslove pri kojima promene relativnih cena dovode do uravnoteženja platnog bilansa.

12. Kvantitativna teorija novca je omogućila direktno povezivanje promene novčane mase i cena, uz pretpostavku da je ukupna novčana masa služila za transakcione potrebe, i da nije delovao kamatni meha-nizam, koji bi, preko kamatne stope, omogućio međunarodno kretanje kapitala. • Kasnije ćemo videti (prilikom razmatranja karakteristika međunarodnog monetarnog sistema), da su zemlje, u uslovima zlatnog standarda, često sterilizovala efekte neravnoteže platnog bilansa na domaću privredu.

13. Kontrolišući novčanu masu, monetarne vlasti su, preko kamatne stope, uticale na kretanje kratkoročnog kapitala. • Prisetimo se da osnovna verzija modela klasičnog mehanizma automatskog uravnoteženja nastoji da zanemari kretanje kratkoročnog kapitala insistirajući na ravnoteži platnog bilansa i dozvoljavajući delimično pokrivanje neravnoteža platnog bilansa kretanjem dugoročnog kapitala.

14. Promene relativnih cena su u ovom modelu imale za posledicu povećanje konkurentnosti zemlje sa deficitom platnog bilansa i smanjenje konkurentnosti zemlje koja je imala suficit. • Time su stvorene pretpostavke za pokretanje mehanizma uravnoteženja platnog bilansa obe zemlje putem usklađivanja izvozno-uvoznih tokova. • Treba imati u vidu da je povećanje konkurentnosti jedne zemlje, usled smanjivanja cena njenih proizvoda, identično delovanju depresijacije nacionalne valute na platni bilans. • Ovi efekti se direktno izvode iz elasticitetnih uslova Maršal-Lernerove teoreme.

15. Treba imati u vidu i činjenicu da u automatskom mehanizmu prilagodjavanja položaj zemalja sa suficitom i deficitom nije isti. • Naime, zemlje koje su imale suficit mogle su neograničeno da akumuliraju devizne reserve (zlato), sprovodeći sterilizaciju efekata ovog rasta na njihovu novčanu masu. • Drugi način za povećanje rezervi zlata su nova otkrića zlata. Položaj zemalja sa deficitom nije bio tako lagodan, jer one nisu mogle neograničeno da troše zlato i smanjuju privrednu aktivnost u zemlji. • Iz toga se nameće zaključak da je glavni deo tereta prilagođavanja platnog bilansa u zlatnom standardu padao na zemlje sa deficitom platnog bilansa.

16. Zlatni standard ima nekoliko bitnih prednosti. • Prvo, u slučaju da nastupi neravnoteža platnog bilansa dolazilo je do automatskog obnavljanja narušene ravnoteže. • Drugo, automatski mehanizam prilagođavanja je podrazumevao fiskalnu disciplinu koja nije dozvoljavala centralnoj banci da štampa novac u cilju finansiranja budžetskog deficita

17. Zlatni standard ima nekoliko bitnih prednosti. • Prvo, u slučaju da nastupi neravnoteža platnog bilansa dolazilo je do automatskog obnavljanja narušene ravnoteže. • Drugo, automatski mehanizam prilagođavanja je podrazumevao fiskalnu disciplinu koja nije dozvoljavala centralnoj banci da štampa novac u cilju finansiranja budžetskog deficita

18. Zlatni standard ima nekoliko bitnih prednosti. • Prvo, u slučaju da nastupi neravnoteža platnog bilansa dolazilo je do automatskog obnavljanja narušene ravnoteže. • Drugo, automatski mehanizam prilagođavanja je podrazumevao fiskalnu disciplinu koja nije dozvoljavala centralnoj banci da štampa novac u cilju finansiranja budžetskog deficita

19. Manjkavosti zlatnog standarda su: • (1) Ukoliko porast privredne aktivnosti i međunarodne trgovine nije bio praćen proporcionalnim porastom raspoložive količine zlata, dolazilo je do deflacije. • To se upravo desilo za vreme industrijske revolucije kada su, u drugoj polovini 19. veka, u SAD opale cene za 50%, što je dovelo do porasta nezaposlenosti;

20. Manjkavosti zlatnog standarda su: • (2) Funkcionisanje mehanizma automatskog prilagodjava-nja je zasnovano na pretpostavci da su cene u potpunosti fleksibilne, tako da je privreda uvek u stanju pune zaposlenosti. Međutim, ukoliko ne nastupi trenutno prilagođavanje cena, deo tereta prilagođavanja je morao da se prenese na druge varijable, pa su se javljali gubitnici i dobitnici u procesu prilagođavanja; • (3) U osnovi, centralna banka nije mogla da koristi monetarnu politiku za postizanje domaćih ciljeva (borba protiv nezaposlenosti);

21. Manjkavosti zlatnog standarda su: • (2) Funkcionisanje mehanizma automatskog prilagodjava-nja je zasnovano na pretpostavci da su cene u potpunosti fleksibilne, tako da je privreda uvek u stanju pune zaposlenosti. Međutim, ukoliko ne nastupi trenutno prilagođavanje cena, deo tereta prilagođavanja je morao da se prenese na druge varijable, pa su se javljali gubitnici i dobitnici u procesu prilagođavanja; • (3) U osnovi, centralna banka nije mogla da koristi monetarnu politiku za postizanje domaćih ciljeva (borba protiv nezaposlenosti);