Od neaktivnosti do zaposlenosti

1. Od neaktivnosti do zaposlenosti Analiza uticaja javnih politika i faktora koji utiču na neaktivnost: Mogućnosti za rast aktivnosti i zaposlenosti u Srbiji Mihail Arandarenko Marko Vladisavljević Jelena Žarković Rakić

2. Od neaktivnosti do zaposlenosti • Pored izrazito visoke nezaposlenosti, tržište rada Srbije odlikuje se i visokom neaktivnošću, posebno u periodu nakon ekonomske krize • Za razliku od većine zemalja u regionu, smanjenje zaposlenosti, u doba krize, u Srbiji se delimično, pored nezaposlenosti “prelilo” i u neaktivnost

3. Neaktivnost u periodu krize • Rast neaktivnosti u doba ekonomske krize uzrokovan je pre svega rastom broja neaktivnih osoba starijih od 55 godina • Oni čine oko tri petine neaktivnih • Problem neaktivnosti poslednjih godina postaje sve više problem reaktivacije starijeg stanovništva

4. Osnovni ciljevi studije Ova studija: • identifikuje osnovne grupe neaktivnog stanovništva • istražuje specifične uzroke njihove neaktivnosti i • formuliše najvažnije preporuke za politike koje bi doprinele većoj aktivnosti stanovništva radnog uzrasta

5. Značaj studije • Povećanje zaposlenosti predstavlja ključ za smanjenje siromaštva i socijalne isključenosti • Dosadašnja kretanja na tržištu rada ukazuju da će Srbiji biti veoma teško da dostigne ciljeve postavljene u Nacionalnoj strategiji zapošljavanja do 2020. godine: stopa zaposlenosti od 66% za stanovništvo uzrasta od 20 do 64 godine • Starenje stanovništva će povećati probleme povezane sa aktivacijom starijih radnika • Nezaposleno ili neaktivno mlađe stanovništvo znači propuštenu šansu za ostvarivanje dugoročno viših stopa privrednog rasta

6. Uzroci neaktivnosti i fokus studije • Visoka neaktivnost u Srbiji posledica je teške ekonomske situacije i malog broja slobodnih radnih mesta • To deluje obeshrabrujuće na sve grupe neaktivnih lica- faktori na strani tražnje • Neaktivnost je podjednako bitno određena i faktorima koji utiču na ponudu rada, odnosno na odluke pojedinaca da ne nude svoje radne usluge na tržištu rada • Ova studija naglašava faktore na strani ponude rada, mada to nije njen isključivi fokus

7. MetodologijaDefinicija neaktivnosti • Obim i struktura neaktivnosti se jedino mogu izučavati preko podataka iz Ankete o radnoj snazi (ARS) • Sve osobe u ARS-u možemo podeliti na • Zaposlene • Nezaposlene – osobe bez posla koje • Aktivno traže posao i • Spremne su da počnu da rade u naredne dve nedelje • Neaktivne – osobe bez posla koje • Ne traže aktivno posao ili • Nisu spremne da počnu da rade u naredne dve nedelje

8. MetodologijaPregled korišćenih tehnika i analiza

9. MetodologijaZnačaj analize neaktivnosti • Značajan indikator ekonomskih i socijalnih performansi tržišta rada (ARS) • Analiza faktora sa strane ponude rada • Analiza neaktivnosti kao dopuna analizi nezaposlenosti • Nezaposlenost / neaktivnost: diskretne kategorije ili kontinuum? • Potencijalna dodatna radna snaga (Eurostat, 2012) - međukategorije • Osobe koje traže posao, ali nisu spremne da odmah počnu sa radom • Osobe koje ne traže posao, ali su spremne da počnu da rade

10. RezultatiOsnovne grupe neaktivnih lica • Mladi (15-29) • Na obrazovanju • Nisu na obrazovanju • Stariji (55-74) • Penzioneri • Domaćice • Neaktivni “nezaposleni” • Osobe srednjeg uzrasta (30-54) • Neaktivni “nezaposleni” • Domaćice • Penzioneri

11. RezultatiNeaktivnost mladih (15-29) Dve značajno različite grupe mladih: • Mladi na obrazovanju – visoka neaktivnost, ali i nezaposlenost • Mladi koji nisu na obrazovanju – visoka aktivnost, ali i nezaposlenost

12. RezultatiNeaktivnost mladih (15-29) Dve značajno različite grupe mladih: • Neaktivni mladi na obrazovanju – ne žele da rade (90%) • Neaktivni mladi koji nisu na obrazovanju – žele da rade (56%)

13. RezultatiNeaktivnost mladih (15-29) Neaktivni mladi na obrazovanju – duboka neaktivnost: • Ne žele da rade i ne menjaju status na tržištu rada • Nepostojanje fleksibilnih poslova koji bi mogli da se usklade sa studiranjem • Obim neaktivnosti zbog obrazovanja nije visok (na nivou EU) Problem: • Trajanje visokoškolskog obrazovanja znatno duže nego što je predviđeno • Imobilisanje značajnog dela potencijalne radne snage koji bi mogao da unese veću dinamiku na tržištu rada

14. RezultatiNeaktivnost mladih (15-29) Neaktivni mladi koji nisu na obrazovanju – plitka neaktivnost: • Žele da rade, često menjaju status na tržištu rada (u nezaposlenost ili zaposlenost) • Roditeljstvo • Kod žena povećava, a kod muškaraca smanjuje neaktivnost • Neaktivnost žena sa decom je privremenog karaktera i uslovljena brigom o deci (i starima) • Obeshrabrenost i/ili nezainteresovanost za posao • Visoka stopa nezaposlenosti za mlade (posebno za one sa niskim obrazovnim nivoom) • Oslanjanje na porodične prihode • Inicijalni neuspesi i loše strategije u traženju posla

15. RezultatiNeaktivnoststarijih (55-74) • Jedina grupa sa rastućim brojem neaktivnih (kako 55-64, tako i 65-74) • Neaktivnost je značajno viša u grupi 65-74, ali obe grupe neaktivnih ne menjaju status na tržištu rada (95% vs 99%) • Promena statusa neaktivnih • Status na tržištu rada

16. RezultatiNeaktivnost starijih (55-74) Značajnije razlike prema subjektivnom statusu: • Penzioneri i domaćice u višem procentu ne žele da rade • Domaćice imaju značajno lošiji obrazovni status u odnosu na ostale dve grupe

17. RezultatiNeaktivnost starijih (55-74) Penzioneri (1.200.000) – duboka neaktivnost: • Ne žele da rade • Primaju penziju, završili su svoj radni vek • Isti profil bez obzira na godine starosti Domaćice (200.000) – duboka neaktivnost: • Ne žele da rade • Proizvodnja u kući i oslanjanje na prihode ostalih ukućana • Nepovoljna obrazovna struktura i nepostojanje radnog iskustva

18. RezultatiNeaktivnost starijih (55-74) “Nezaposleni” neaktivni (120.000) – plitka neaktivnost: • Ne žele da rade u 56% situacija • “Tranzicioni gubitnici” • Obeshrabrenost • Inicijalni neuspesi u ponovnom traženju posla • Niska ocena svojih sposobnosti • Posebno u smislu takmičenja sa drugim nezaposlenima • Oslanjanje na prihode ostalih ukućana i obavljanje sitnih kućnih poslova • Neaktivnost je posebno visoka kod onih sa niskim obrazovnim statusom

19. RezultatiNeaktivnost osoba srednjih godina (30-54) • U ovoj, najaktivnijoj uzrasnoj grupi žene su značajno manje aktivne nego muškarci • Obe grupe imaju značajne tranzicije između statusa na tržištu rada

20. RezultatiNeaktivnost osoba srednjih godina (30-54)

21. RezultatiNeaktivnost osoba sa invaliditetom • Praćenje neaktivnosti osoba sa invaliditetom je otežano zbog nedostatka informacija • Subjektivni odgovor: Lica sa dugoročnim i trajnim invaliditetom koja ne rade • Duboka neaktivnost – 88% njih ne želi da radi • Diskriminacija uprkos napretku regulative • Loša obrazovna struktura i nisko radno iskustvo

22. Neaktivnost korisnika socijalnih transferaNaknada za slučaj nezaposlenosti • Po Zakonu, naknadu primaju lica koja aktivno traže posao • Ipak među korisnicima naknade, ne samo da postoje neaktivni, već ih je i više nego ostalih registrovanih kod NSZ (49% naspram 29%) • Siva ekonomija (7.2%) • U odnosu na ostale registrovane kod NSZ, korisnici naknade u proseku: • Su stariji • Imaju povoljnije karakteristike zapošljavanja • Svi imaju radno iskustvo i imaju viši nivo obrazovanja

23. Neaktivnost korisnika socijalnih transferaNaknada za slučaj nezaposlenosti Uzroci neaktivnosti korisnika novčane naknade: • Naknada je dodatni finansijski podsticaj za uobičajene razloge neaktivnosti: obeshrabrenost, čekanje na penziju (kod starijih korisnika), poslovi u domaćinstvu. • Nema specifičnih APTR za korisnike naknade • Naknadom do penzije (produženo trajanje naknade - 24 meseca). • Potreban još jači NSZ nad njihovim traganjem za poslom – “pomozi i dosađuj”.

24. Neaktivnost korisnika socijalnih transferaNovčana socijalna pomoć (Materijalno obezbeđenje) • Svi radno-sposobni članovi domaćinstva koji primaju NSP bi trebalo da budu registrovani kod NZS i da aktivno traže posao • Više od polovine registrovanih kod NZS ne traži posao • Opciju da radi i dobija isti iznos sredstava prihvata tek 6% korisnika NSP • Prepreke ka većoj aktivaciji (Petrović, 2011) • Nizak obrazovni nivo korisnika naknade • Niska želja za dodatnim usavršavanjem • Niska povezanost sistema socijalnog osiguranja, zapošljavanja i obrazovanja. • Na plus strani… • Mladi korisnici NSP pokazuju značajno višu želju za radom i spremnost za uključivanje u procese obuka • Učešće u javnim radovima povećava zapošljivost i spremnost za rad

25. Preporuke: Šta uraditi da se poveća radna aktivnost i zaposlenost odraslog stanovništva? • Reformisati sistem poreza i socijalnih davanja-politika isplativosti rada • Reformisati institucije na tržištu rada • Reformisati obrazovni i penzijski sistem

26. Politika isplativosti rada Cilj • Povećanje razlike između neradnih i radnih dohodaka u cilju povećanja verovatnoće prihvatanja zaposlenja Ideje za reformu • Mogućnost zadržavanja socijalnih naknada (socijalna pomoć, dečji dodatak i sl.) sa prihodima od rada • Nizak poreski klin niže plaćenog rada: • ukidanje minimalne osnovice za doprinose ili njeno prilagođavanje stvarnim časovima rada • može da uključi progresivnu skalu socijalnih doprinosa

27. Politika isplativosti rada • Uvođenje naknada vezanih za rad – razlikuje se od drugih oblika socijalne pomoći u tome što je glavni uslov za kvalifikovanje za ovu vrstu naknade zaposlenje • Uobičajeni uslovi za kvalifikovanje: prisustvo dece u domaćinstvu (ukoliko je korisnik naknade porodica), minimalan broj časova rada i određeni nivo dohotka od rada • Neoporezive beneficije za zaposlene (npr. topli obrok, regres) • Veći neoporezivi deo zarade- do nivoa minimalne zarade

28. Reforma institucija na tržištu rada 1. Zakonodavna zaštita zaposlenja Visinu otpremnine vezati za staž kod poslodavca 2. Naknade za nezaposlenost Povećati podsticaje korisnika naknade za ranije nalaženje zaposlenja 3. Aktivni programi tržišta rada Povećavati ukupno učešće APTR u BDP, posebno programa savetovanjai posredovanja u zapošljavanju, kao i obuka 4. Radno vreme Promovisati rad sa nepunim radnim vremenom. Ne ograničavati fiksne i druge atipične radne ugovore

29. Reforma penzionog sistema • Povećanje starosne granice za prevremeni odlazak u penziju • Usvojiti aktuarski pravičnije rešenje kojim se iznos penzije vezuje ne samo za uplaćene doprinose, nego i za očekivano životno korišćenje penzije • S ovim je povezana i promocija koncepta aktivnog starenja

30. Reforma obrazovnog sistema Cilj: Povećanje stope aktivnosti i unapređenje kvaliteta ljudskog kapitala i prosečne produktivnosti novih i postojećih radnika • Smanjivanje ‘jaza znanja i veština’ • Ekspanzija i kontrola kvaliteta visokog školstva • Obavezno srednje obrazovanje • Celoživotno učenje

31. Socijalna infrastruktura Unapređenje socijalne infrastrukture koja olakšava tranziciju ka zaposlenju: • Raspoloživost usluga predškolskih ustanova • Raspoloživost usluga nege starih lica

32. HVALA NA PAŽNJI!