Odredjivanje rizika i neizvesnosti

1. Odredjivanje rizika i neizvesnosti Dr Blagoje Paunovi}

2. Utvrdjivanje rizika i neizvesnosti • Utvrdjivanje rizika sastoji se od aktivnosti koje omogu}avaju menad`eru rizika da identifikuje, oceni i izmeri rizik i neizvesnost i njihov potencijalni uticaj na organizaciju. • Predstavlja jednu od najosnovnijih aktivnosti menad`era rizika. • Uklju~uje: • Identifikovaje rizika, • Analizu hazarda i ishoda, • Merenje rizika. • Iako relativno odvojive u teoriji ove aktivnosti su u praksi ~vrsto isprepletane. Npr. u isto vreme kada menad`er rizika identifikuje po`ar kao zna~ajan rizik, on najverovatnije ocenjuje faktore koji izazivaju dogadjaj sa {tetnim posledicama (analiza hazarda) i posledice {tetnog dogadjaja (analiza gubitka). Pored toga menad`er rizika }e najverovatnije prikupiti statisti~ke podatke o ranijim dogadjajima kako bi bolje prou~io rizike i njihov potencijalni uticaj (merenje rizika).

3. Identifikovanje rizika • Identifikovanje rizika je proces u kome organizacija sistemati~no i kontinuirano identifikuje rizike i neizvesnost. • Cilj ovog procesa je da identifikuje: • izvore rizika, • hazarde, • faktore rizika i opasnosti, • izlo`enost riziku.

4. Identifikovanje rizika • Izvori rizika su izvori faktora rizika ili hazarda, kao ~inioci koji doprinose pozitivnim ili negativnim ishodima. Npr. obu~ena radna snaga mo`e biti zna~ajan faktor spekulativnog rizika izgradnje odredjenog preduze}a na nekoj lokaciji. • Izvori rizika • Fizi~ko okru`enje, • Dru{tveno okru`enje, • Politi~ko okru`enje, • Pravno okru`enje, • Operativno (poslovno u u`em smislu) okru`enje, • Ekonomsko okru`enje, • Kognitivno okru`enje.

5. Identifikovanje rizika • Hazard je ~inilac koji stavra ili pove}ava verovatno}u gubitka ili veli~inu gubitka. • Faktori rizika su spekulativna posledica hazarda. To su ~inioci koji uti~u na verovatno}u gubitka ili dobitka i/ili razmere gubitka i dobitka. • Opasnsot je uzro~nik gubitka. • Izlo`eni gubitku ili dobitku su objekti (stvari, imovina), lica i situacije koji se suo~avaju sa mogu}im gubitkom ili dobitkom. • Objekti izlo`eni riziku – imovna, kao fizi~ka ili finansijska sredstva, neopipljiva imovina. Ova imovina mo`e biti o{te}ena, uni{tena, izgubljena i izgubiti vrednost na veoma razli~ite na~ine. • Obaveze – gubitci koji proisti~u iz pravno nametnutih obaveza (gradjanske, krivi~ne i sl.). Postoje mi{ljenja da su obaveze deo imovine izlo`ene riziku, jer uti~u na visinu kapitala. Spcifi~nost obaveza, medjutim, nala`e poseban pristup u upavljanju rizikom.

6. Identifikovanje rizika • Ljudski resursi izlo`eni riziku – fizi~ka povreda, smrt, odlazak iz preduze}a zapslenih ili menad`era. “Rizik klju~nih ljudi – menad`eri i zna~ajni stakehold-eri. ^ist i spekulativni rizik. • Pomovi su ~vrsto povezani: tako npr. hazard mo`e biti kontejner sa gorivom uskaldi{ten blizu pe}i. Po`ar koji mo`e nastati iz tog hazarda je opasnost, a skladi{te koje pri tom mo`e izgoreti je izlo`eno riziku.

7. Identifikovanje rizika • Metode identifikovanja rizika – kako je identifikovanje rizika sistematska aktivnost neophodno je identifikovati odredjene formalne procedure. • Neophodno je razviti odgovaraju}i konceptualni i analiti~ki okvir za identifikovanje rizika. • Ovaj okvir obi~no ima formu upitnika rizika (kontrolne liste). • Razvoj upitnika rizika je slo`nen zadatak, a mogu}nosti kori{enja postoje}ih upitnika je ograni~ena ~injenicom da su postoje}i upitnici orjentisani na ~iste rizike. • Nakon kreiranja upitnika rizika neophodno je razviti sistematski pristup otkrivanju potencijalnih gubitaka i dobitaka sa kojima se sre}e organizacija.

8. Identifikovanje rizika • Ovim se, zapravo, razvija sistem za identifikaciju rizika, ~iji je zadatak da menad`eru rizika omogu}i da prima informacije o riziku, na manje – vi{e, kontinuiranoj osnovi. • Identifikacija rizika podrazumeva • pra}enje postoje}ih rizika, • identifikovanje novih rizika i • otktivanje promena u “rizi~nom profilu prduze}a”.

9. Identifikovanje rizika • Okvir za identifikavanje postoje}ih rizika • Okvir za identifikovanje rizika obezbedjuje tradicionalni upitnik rizika. • Upitnike rizika razvile su brojne konsultantske ku}e • Ameri~ko udru`enje za menad`ment (AMA), • Dru{tvo za upravljanje rizikom i osiguranje (RIMS), • Medjunarodni institut za upravljanje rizikom (IRMI)

10. Identifikovanje rizika • Upitnici su korisna osnova za razvoj analiti~kog okvira za idenifikovanje riziak, ali imaju dva ograni~enja • Standardni upitinici zanemaruju specifi~ne rizika zaneku orgasnizaciju. To se prirodna posledica standardizacije, ali mo`e biti posledica ~injenice da je ve}ina upitnika orjentisana na neosigurive rizike. • Po{to se tradicionalna praksa upravljanaj rizikom nije bavila spekulativnim rizicima, standardni upitnici odnose se samo na ~iste rizike.

11. Identifikovanje rizika • Primena upitnika • Prvi korak u primeni upitnika je njihovo fokusiranje na izvore rizika. • Cilj ove faze je da se dobije narativni opis svakog od ogu}ih izvora rizika. • Tako se npr. fizi~ko okru`enje mo`e opisati sa nekoliko re~enica i taj opis se mo`e odnositi na klimatske faktore, sastav tla i druge fizi~ke karakteristike okru`enja. • Drugi korak je identifikovanje (sukcesivno ili simultano) • Hazarda • Faktora rizika i • Izlo`enisti riziku.

12. Identifikovanje rizika • Tehnike i metode identifikovanja hazarda, faktora riziak i rizika • Metode finansijske analize • Zasnivaju se na analizi bilansa stanja, bilansa uspeha i drugih izve{taja • Omogu}ava analizu finansijske situacije (strukture, likvidnosti i renatabilnosti) • Objektivan metod, zanovan na ve} raspolo`ivim podacima, primenjiv i razumljiv, • Omogu}va predvidjanje budu}ih rizika. • Metod dijagrama toka • Dijagram toka pokazuje sve aktivnosti preduze}a od nabavke inputa do realizacije outputa • Omogu}ava da se upitnik o potencijalnim rizicima na imovini, obavezama i ljudskim resursima primeni na svaku fazu aktivnosti preduze}a.

13. Proizvodni pogon 1 Dobavlja~ A Skladi{te1 Magacin 1 Kupac A Dobavlja~ B Kupac B Prizvidni pogon 2 Kupac C Sklad{te 2 Magacin 2 Dobavlja~ C

14. Identifikovanje rizika • Pregled na samom mestu (“licu mesta”) • Metod planiranih odnosa sa drugim orgaizacionim delovima • Sistematski i kontinuirani odnosi sa drugim delovima preduze}a • Medju ovim odnosima ubrajaju se i: • Kontakti menad`era rizika sa menad`erima i zaposlenima u drugim organizacionim delovima preduze}a • Usmeni ili pismeni izve{taji koje menad`er rizika dobija od organizacinih delova preduze}a • Metod odnosa sa eksternim resursima • Odnosi sa pru`aocima razli~itih usluga (advokati, konsultanti, investitori i sl.) sa ciljem da se utvrdi da li su udentifikovali neke rizike koje je preduze}e propustilo da identifikuje • Analiza ugovora • Statisi~ke tehnike i metode – utvrdjivanje odredjenih zakonomernosti kako bi se olak{alo predvidjanje {tete i gubitka u budu}nosti.

15. Analiza hazarda i gubitka • Utvrdjivanje rizika ne svodi se samo na njegovo identifikovanje. • Znati da po`ar mo`e da uni{ti zgradu je od zna~aja, ali ne pru`a dovoljno informacija za kontrolu rizika. • Zato identifikovanje rizika mora biti pra}eno analizom hazarda i {teta, kao i samog gubitka. • Prilikom analize hazarda i gubitka zna~ajno je poznavati uzroke slu~aja (neo~ekivanog dogadjaja). Prou~avanje kako i za{to dolazi do neo~ekivanog dogadjaja je osnov za analizu hazarda i gubitka.

16. Analiza hazarda i gubitka • Uzroci sli~aja • Postoji vi{e shvatanja uzroka slu~aja. • Ind`enjerski pristup • Isti~e zna~aj mehani~kih i fizi~kih uzroka dogadjaja, kao {to su npr. lo{a konstrukcija saobra}ajnice ili neobezbedjene ma{ine. • Pristup ljdskih odnosa • Po ovom pristupu li~ni dogadjaji su dominantni uzro~nici dogadjaja. • Dobija na zna~aju tokom 30 – godina pro{log veka, kada in`enjerijski pristup bezbednosti pokazuje svoja ograni~enja.

17. Analiza hazarda i gubitka • Razvoju ovog pristupa doprineo je Frederik Tejlor za koga je bezbednost bila jednaka efikasnosti, kao i drugi autori koji su insistirali na obrazovanju o bezbednosti, bezbednosnim pauzama i sl. • Kasnije pristu ljudskih resursa {iri se na prou~avanje psiholo{kih problema pojedinaca sklonih nesre}nim slu~ajevima.

18. Analiza hazarda i gubitka • Analiza gubitka • Da bi se dobile informacije o mogu}im gubicima menad`er rizika mora • Da razvije mre`u informacionih izvora • Razvije forme izve{tavanja o nesre}nim slu~ajevima. • Osnovni izvor informacija o nesre}nim slu~ajevima prestavljaju linije odgovornosti i autoriteta onih funkcija / organizacionih celina u kojima se dogadjaj sa {tetnim shodom zbio. Preko ovih linija menad`er rizika mo`e do}i do niza neophodnih informacija o dogadjaju sa nepovoljnim ishodom.

19. Analiza hazarda i gubitka • Kada su u pitanju forme izve{tavanja one moraju biti pa`ljivo kreirane kao bi se obuhvatile sve neophodne informacije na razumljiv na~in. • Ovim izve{tajima ne smeju biti obuhva}ene samo informacije o slu~ajevima koji su se zaista dogodili ve} i oni slu~ajevi koji su mogli da se dogode, odnosno svi slu~ajevi • stvarni i • “skoro” nesre}ni slu~ajevi. • Tako npr. prema nekim istra`ivanjima od 330 nasre}nih slu~ajeva u industriji (radi se o uzorku sli~nih industrijskih nesre}a) • 300 nesre}a nije prouzrokovalo povrede, • 29 nesre}a su prouzrokovale lak{e povrede i • samo 1nesre}a je prouzrokovala te`u povredu.

20. Analiza hazarda i gubitka • ^esto se u praksi ignori{u nesre}ni slu~ajevi koji ne dovode do te`ih povreda ili ve}ih {teta, tako da se o ovakvim dogadjajima ne podnose izve{taji. • Neophodno je imati informacije o svim nepovoljnim dogadjajima. • Forma izve{tavanja • Jedna forma izve{tavanja o svim dogadjajima ili • Razli~ite forme za razli~ite slu~ajeve • Prkupljene informacije na osnovu ovih izve{taja mogu se koristiti za: • Merenje performansi linijskih mand`era • Identifikovanje operacija, aktivnosti i postpaka koje treba menjati • Identifkaovanje hazarda koji izazivaju {tete • Motivisanje zaposlenihj i menad`era kako bi posvetili vi{e pa`nje kontroli dogadjaja

21. Analiza hazarda i gubitka • Analiza hazarda • Analiza {tete treba da otkrije hazarde koji se moraju istra`iti sa vi{e pa`nje. • Analiza hazarda ne sme se ograni~iti smo na hazarde ~iji se efekat ispoljio u stvarnosti, ve} i na ostale hazarde. Ovi hazardi imaju sve ve}i zna~aj i obi~no se oni identifikuju nadziranjem. • Za nadziranje mogu se kreirati posebni upitnici, sli~no kao i za identifikovanje rizika ili izve{taje o {tetama.

22. Analiza hazarda i gubitka • Zna~ajne tehnike za analizu hazarda ili uzroka nesre}e su • Drvo analize propusta – gre{aka • Pokazuje vi{e mogu}ih uzroka nesre}e i njihovu udeo u nastanku nesre}e • Lanac rizika • Obezbedjuje sagledvanje odnosa izmedju hazarda i gubitka • Koristi se u analizi hazarda i analizi {tete • Omogu}ava istra`ivanje hazarda, okru`enja, odnosa hazarda i okru`enja, rezultate interakcija, dugor~ne kosekvence interakcija i sl. • U identifikovanju hazarda zna~ajnu pomo} preduze}u / organizaciji mogu da pru`e i ostale organizacije – osigurava~i, profesionalna udru`enja, nevladine organiacije i sl.

23. Analiza hazarda i gubitka • Merenje rizika • Identifikovanje rizika i mogu}ih ishoda je inicijalni korak u proceni rizika. Ova faza pru`a nedovoljno informacija za rangiranje zna~aja rizika za organizaciju. • Dodatne informacije za rangiranje zna~aja rizika su nephodne i to su informacije o: • mogu}im finansijskim konsekvencama i • procenjenoj verovatno}i nastanka. • Rangiranje zna~aja rizika je va`no jer uti~e na alociranje resursa za upravljanje i kontrolu rizika.

24. Analiza hazarda i gubitka • Upravljanje rizikom zahteva odmenad`era rizika da: • Razvije sistem za merenje zna~aja rizika za organizaciju i • Primeni taj merni sistem na identifikovane rizike. • Prilikom ocene finansijskih posledica rizika zna~ajna je distinkcija koja se vr{i izedju • Direktnih i • Indirektnih tro{kova

25. Analiza hazarda i gubitka • Direktni tro{kvi su direktna posledica {tetnog dogadjaja na imovini obavezama (pravima) i licima. • Indirektni tro{kovi povezani sa {tetom, ali nisu direktna posledica aktivnosti ili {tetnog dogadjaja (npr. propu{tena zarada za vreme prekida rada usled nesre}e. • Prema nekimistra`ivanjima u SAD tro{kovi industrijskih nesre}nih slu~ajeva obi~no se izra`avaju samo kao kompenzacija za propu{teno vreme rada i medicinske tro{kove, dok su stvarni tro{kovi (direktni i indiretni) i do ~etiri puta ve}i. • Jedna od mogu}ih formula za izra~unavanje ukupnih tro{kova glasi:

26. Analiza hazarda i gubitka • Ukupni tro{kovi = • Tro{kovi koji se mogu osigurati + • A * broj jedinica izgubljenog vremena + • B * broj intervencija hitne pomo}i + • C * broj medicinskih intervencija + • D * broj nesre}a koje nisu prouzrokovale povrede ve} samo materijalne {tete u utvrdenim iznosima, • gde A,B,C i D predstavljaju prose~ne tro{kove koji se ne mogu osigurati za svaku kategoriju.

27. Analiza hazarda i gubitka • Dimenzije izlo`enosti riziku • Za svaku izlo`enost riziku potrebno je utvrditi dve dimenzije izlo`enosti riziku. • U slu~aju ~istih rizika: • Frekfenciju gubitka • Razmere gubitka • U slu~aju spekulativnih rizika: • Frekfenciju pozitivnih ili negativnih ishoda • Razmere tih ishoda

28. Analiza hazarda i gubitka • Za svaku od navedenih dimenzija izlo`enosti riziku bilo bi potrebno najmanje poznavati njihove • Prose~ne vrednosti u planiranom (bud`etskom) periodu, i • Mogu}e varijacije u vrednosti od peroda do perioda. • Ovi podaci koriste se za odredjivanje `eljenih veli~ina. Tako npr. ponderisanjem o~ekivane razmere gubitka o~ekivanom frekfencijom utvrdjuje se o~ekivana vrednost gubitka. Ovaj iznos treba uporediti s avrednos{}u polise osiguranja da be se utvrdila isplativost osiguranja, odnosn da bi se utvrdio odnos to{kovi osiguranja i visine gubitka.

29. Analiza hazarda i gubitka • Dimenzije rizika mogu se prikazati matricom Mala I II Frekfencija Velika III IV Mala Velika Velicina / Razmer

30. Analiza hazarda i gubitka • Matrica pru`a konceptualni okvir za analizu rizika. • Prakti~ni poroblem - kako definisti pojmove kao {to su npr. “mali” ili “veliki”. • Tepen preciznosti utvrdjivanja ovih dimenzija uslovljen j eraspolo`ivim informacijama. U op{tem slu~aju {to je ve}a u~estalos {teta to je bolja informisanost,pa je lak{e utvrditi dimenzije izlo`enoti riziku. • Suprotno uobi~ajenom mi}ljenju, stepen izlo`enostti riziku zavisi najvi{e od razmera (veli~ine) {tete a ne od frekfencije. Npr. mnogo ve}e opasnsoti su od potencijalnih katastrofa i ako je njihova frefencija mala.

31. Analiza hazarda i gubitka • Prilikom odredjivanja rizika gubitka va`no je uklju~iti ne samo {teten dogadjaje ve} i krajnje finansijske konsekvence po preduze}e. Krajnji finansijski efekti {tete mogu viestruko prevazi}i direktne {ete. • Pored toga, neophodno je sagledati da li jedan dogadjaj uti~e na vi{e odvojivih delova imovine, osoba i sl. • Za utvrdjivanje krajnjih efekatata zna~ajan je i vremenski raspored {tete • Zbog vremenske vrednsoti novca • Spsobnost preduze}a da u vremenu rasporedi {tetu.

32. Analiza hazarda i gubitka • Izra`avanje (merenje) frekfencije {tete • Utvrdjivanje verovatno}e da }e odredjena izlo`enost riziku rezultirati u {eti / gubitku tokom odredjene godine. • Npr. ako pretpostavimo da se {teta dogadja svakih 10 godina, verovatno}a da }e se {teta dogoditi u jednoj godini je 1/10. • Ako pretpostavimo da se tokom godine ne mo`e ostvariti vi{e od jedne {tete verovatno}a gubitka jednaka je verovatno}i godi{njeg gubitka.

33. Analiza hazarda i gubitka • Umesto numeri~kih veli~ina mogu se korst opisne ocene, kao npr. • skoro nikakva verovtno}a (veruje se da se dogadjaj nikada ne}e dogoditi) • mala verovatno}a – iako mogu}, dogadjaj se u teku}em perodu nije desio i nije verovato da }e se dogoditi u budu}nosti • umerena verovatno}a – dogadjaj se jednom dogodio u pro{losti i mo`e se nekada dogoditi u budu}nosti • velika verovatno}a – dogadjaj se redovno dogadjao u pro{losti i mo`e se regularno o~ekivati u budu}nosti.

34. Analiza hazarda i gubitka • Merenje razmera gubitka • Dve uobi~ajene mere: • Maksimalno mogu} gubitak – najve}i iznos {tete koja verovatno mo`e nastati. • Maksimalno verovatan gubitak – najve}i iznos {tete za koji menad`er rizika veruje da je verovatan da nastane. • Drugim re~ima nije verovato da }e {teta pre}i maksimalno verovatan iznos, dok {teta ne mo`e da predjemaksimalno mogu} gubitak. • Od ove dve mere maksimalno verovatan gubitak je najte`e proceniti, a najvi{e se koristi.

35. Kvantitativne metode procene rizika • Cilj primene kvantitativnih metoda procene rizika jeste da se nejansne i neprecizne kvalitativne ocene rizika zamene na ~injenicama zasnovanim stavovima i numeri~kim podacima. • Ostvarenje ovog cilja ograni~eno je, medjutim, obimom i kvalitetom raspolozivih informacija

36. Kvantitativne metode procene rizika • Procena zahteva za nadoknadu {tete predstavlja bitnu komponenta procesa upravljanja rizikom. • U proceni zahteva za nadoknadu {tete mogu se koriste razli~ite • kvalitativne i • kvanitativne metode. • Kvalitativne metode te`e prevashodno identifikovanju mogu}ih rizika i izvora tih rizika i ~esto predstavljau osnovu da se u narednim fazama procesa upravljanaj rizikom preciznije, na osnovu kvantitativnih metoda, izr{i procena mogu}ih gubitaka. • Najzna`ajnije kvalitativne metode procene rizika su: metod kontrolnih lista, metoge analize organizcione strukture, metod dijagrama toka, analiza ugovora, fizi~ki pregled objekata i sl.

37. Kvantitativne metode procene rizika • Kvantitativne metode procene rizika zahteva za nadoknadu {tete • Zahtev za nadoknadu {tete predstavlja oblik kompenzacije potro{a~a za {teti ili povredu nastalu nabavkom ili kori{}enjem neispravnog proizvoda. • Zahtev za nadoknadu {tete nastaje na osnovu verovanja potro{a~a da nastala {teta ili povreda opravdavaju odredjenu nadoknadu. • Naj~e{}e do isplata zahteva za nadoknadu {tete dolazi u nekom budu}em vremenskom periodu.

38. Kvantitativne metode procene rizika • U zavisnosti od informisanosti potencijalno odgovorne strane i ispunjenja njenih obaveza razlikuje se nekoliko vrsta zahteva za nadoknadu {tete. • Prijavljen zahtev je takav zahtev o kome potencijalno odgovorna strana obave{tena. U suprotnom zahtev je neprijavljen.

39. Kvantitativne metode procene rizika • Zatvoren zahtev je takav zahtev po kome je obaveza pla}anja nadoknade {tete prihva}ena od odgovrne strane, a isplata u potpunosti izvr{ena. U protivnom zahtev je otvoren, a procenjeni iznos obaveze naziva se rezerva.

40. Kvantitativne metode procene rizika • Kako su broj, visina i raspored u vremenu zahteva za nadoknadu {tete za neizveni, preduze}e mora proceniti ove elemente predvidjati. • Osnovu za predvidjnaje predstavlja iskustvo iz pro{losti samog preduze}a ili, u nedostatku podataka za preduze}e, podaci drugih sli~nih preduze}a, grane ili grupacije kojoj pripada preduze}e.

41. Kvantitativne metode procene rizika • Metod za procenu zahteva za nadoknade {tete naziva se metod razvoja {tete. • Ovaj metod polazi od proseka pozantih zateva za nadoknadu {tete kako bi procenio budu}e zahteve za nadoknadu {tete. • Pretpostavimo, radi slustracije primene metoda razvoja {tete, da menad`er rizika nekog preduze}a iz iskustva zna da u proseku jedna ~etvrtina zahteva za nadoknadu {teta proisteklih kori{enjem neispravnog proizvoda preduze}a biva saop{tena preduze}u jednu godinu nakon (po}etka ) prodaje proizvoda, a da ostale tri ~etvrtine zahteva za nadoknadu {tete preduze}e dobija tokom nadernih 10 godina. Odnos neprijavljenih i prihjavljenih zahteva (3:1) mo`e poslu`iti kao osnova za procenu o~eivanog broja krajnjeg broja zahteva za nadoknadu {tete usled prodaje neispravnog proizvoda (tokom godine). Ovaj metod naziva se metod razvoja pretrpljene {tete.

42. Kvantitativne metode procene rizika • Ukoliko je preduze}u tokom 1997. godine prijavljeno 10 zahteva za nadoknadu {tete, na osnovu istorijskih proseka mogu}e je proceniti slede}ih 30 nastalih ali neprijavljenih zahteva do kojih }e do}i tokom narednih 10 godina na osnovu prodaje proizvoda u 1997. godini. • Drugim re~ima, iako ovih 30 zahteva jo{ uvek nisu prijavljeni preduze}u, pro{lo iskustvo ukazuje preduze}u na verovatno{u da }e ovi ovi zahtevi biti podneti tokom slede}ih 10 godina.

43. Kvantitativne metode procene rizika • Na osnovu metoda razvoja pretrpljene {tete mogu}e je proceniti broj kao i visinu zahteva za nadoknadu }tete. • Primer dat u tabeli 1 zasniva se na broju zahteva za nadoknadu }tete, ali se na sli~an na~in mo`e uvrditi visina zahteva z anadoknadu {tete.

44. Kvantitativne metode procene rizika Broj prijavljenih zahteva Faktor razvoja stete Ocekivani kajnji broj zahteva za nadoknadu stete • ------------------------------------------------------------ • 1987 40 1,00 40,00 • 1988 28 1,00 28,00 • 1989 24 1,07 25,68 • 1990 55 1,08 59,40 • 1991 37 1,09 40,33 • 1992 33 1,10 36,30 • 1993 42 1,11 46,62 • 1994 36 1,15 41,40 • 1995 46 1,26 57,96 • 1996 44 1,67 73,48 • 1997 25 2,50 113,00 • ----- ----- • Zbirovi 410 562,17 Kalendarska godina

45. Kvantitativne metode procene rizika • Na osnovu podataka iz tabele 1 mogu}e je proceniti krajnji broj zahteva za nadoknadu {teta proisteklih prodajom neispravnih proizvoda do kraja 1997. godine. • Procena zahteva za nadoknadu }teta u tabeli 1 izvr{ena je na osnovu podataka o broju zahteva za nadoknadu {teta raspolo`ivih na kraju 1997. godine, odnosno na osnovu podataka za prethodnih 11 godina. • Mno`enjem broja prijavljenih zahteva u svakoj godini sa odgovaraju}im faktorom razvoja utvrden je o~ekivani krajnji broj zahteva po godinama. Podaci iz tabele 1 pokazuju da je preduze}u do kraja 1997. prijavljeno ukupno 410 zahteva za nadoknadu {tete, a da je o~ekivani krajnji broj zahteva 562,17. Prema tome, procenjuje se da 152,17 predstavlja broj nastalih, a neprijavljenih zahteva do kraja 1997.

46. Kvantitativne metode procene rizika • Za odredjivanje o~ekivanog krajnjeg broja zahteva krit~na je veli~ina faktora razvoja. • Fatori razvoja izra`ava procenjen odnos krajnjeg broja i prijavljenog broja zahteva za nadoknadu {tete. • Da bi smo islustrovali utvrdjivanje faktor arazvoja posmatra}emo zahteve za nadokandu {tete nastalo prodajom proizvoda u 1987. godini. Kao {to se iz podatak kolone 2 mo`e videti do kraja 1997. godine prijavljeno je 40 zahteva za nadokanadu {tete na osnovu prodaje proizvoda u 1987. Od tih 40 prijavljenih zahteva, 12 mogu biti prijavljeni do kraja 1987, a 18 (uklju~uju}i 12 prijavljenih u 1987.) do kraja 1988. Odnos prijavljenih zahteva u ove dve godine, odnosno 18/12 predstavlja procenjeni faktor razvoja od prve do druge posmatrane godine.

47. Kvantitativne metode procene rizika • Po istom postupku mo`e se izvr{iti izra~u navanje za svaku godinu posmateranog perioda, tj. odnos prijavljenih zahteva u 1989. i 1988. za proizvode prodate 1987. i sl. za sve ostale godine. Na sli~an na~in mo`e se utvrditi visina faktora razvoja za proizvode prodate u ostalim posmatranim godinama i njihovim sabirtanjem po godinama dobijene su vrednosti fakora razvoja prikazane u tabeli 1. • Prose~na vrednos faktora razvoja za desetogodi{nji period mo`e se utvrditi iz podataka tabele 1 i iznosi 1,5 (2,50/1,67). Kao {to se iz podataka tabele 1 mo`e videti visina faktor razvoja opada sa proticanjem vremena, {to je posledica ~injenice se sa proticanjem vremena od prodaje proizvoda pove}ava broj prijavljenih zahteva za nadoknadu {tete.

48. Kvantitativne metode procene rizika • Obaveze nadoknade {tete mogu se proceniti i na osnovu podataka o izlo`enosti riziku ili nekog drugog standarda ne uzimaju}i nepostredno u obzir prijavljene zahteve za nadoknadu {tete kori{}enjem metoda razvoja {tete zasnovanog na izlo`enosti riziku ili, kao se jo{ naziva, tabelarnog metoda razvoja {tete. • Ovaj metod polazi od pretpostavke da zahtevi za nadoknadu {tete proisti~u iz odredjenih aktivnosti koje se prema svom potencijalu stvaranja zahteva za nadoknadu {tete mogu grupisati, a tim grupama je mogu}e odrediti odredjeni broj standardnih jedinaica izlo`enosti riziku.

49. Kvantitativne metode procene rizika • U tabeli 2 izlo`en je primer kori{}enja metoda razvoja {tete zasnovanog na izlo`enosti riziku ili tabelarnog metoda za procene o~ekivanog broja povreda na radu za razli~ite poslove u jednom hipoteti~kom proizvodnom preduze}u. • Pretopostavimo da se jedan proizvodni radnik u proseku povredi na radu svake 1,5 godina i da je njegova godi{nja plata 24.000 din. Uz pretpostavku da je referentna jedinica izlo`enosti riziku povrede na radu jedna godina zaposlenja proizvodnog radnika ili 240 jedinica po 100 din. njegove plate, o~ekuje se da }e referentna jedinica izle`enosti riziku dovesti do 2/3 zahteva za obe{te}enje usled povrede na radu.

50. Kvantitativne metode procene rizika