Ru đer Josip Bošković potraga za jedinstvom

1. Ruđer Josip Boškovićpotraga za jedinstvom Milan M. Ćirković Astronomska opservatorija Beograd Departman za fiziku Univerziteta u Novom Sadu E-mail: mcirkovic@aob.bg.ac.yu 15. V 2006.

2. Scila i Haribda istorije nauke • Predrasude o samoj nauci... • Nauka se ne bavi “istinom”, već objašnjavanjem i predviđanjem fenomena. • Ekstrem 1: “vigovsko tumačenje istorije” • Interpretacija istorije prema današnjim normama, a posebno današnjoj korisnosti; • lažni kompleks superiornosti; • pseudo-istorija često u službi nacionalizma i slične patologije. • Ekstrem 2: (postmoderni) relativizam • Odbacivanje ideje o progresu, doživljavanje naučnih rezultata kao “diskursa” koji dozvoljava vannaučna tumačenja; • najčešće iracionalan i ideološki motivisan.

3. “Prvi multidisciplinarni genije” • Ruđer J. Bošković (1711-1787): oličenje prosvetiteljstva • U petnaestoj godini prišao jezuitskom redu, studirao matematiku i fiziku na Collegio Romano. • Od 1740. profesor matematike (Rim, Pavija, Venecija, Milano) i povremeni diplomata u službi svog reda i Vatikana. • On the road: Živeo bar po nekoliko meseci i u Beču, Istanbulu, Parizu, Basanu, Londonu, Breri, Sankt Petersburgu, Varšavi,... • Najznačajniji radovi u astronomiji, ali takođe i filozofiji, fizici, primenjenoj matematici, mehanici, građevinarstvu, geofizici, arheologiji i istoriji nauke...

4. Dve srećne okolnosti • Boškovićevo dubrovačko poreklo • Pomorska i trgovačka država na visokom kulturnom nivou • Multikulturna i multietnička tradicija • Jedno od najliberalnijih društava tadašnjeg sveta • Jezuitsko obrazovanje i kulturna tradicija • Od Klavijusa (1538-1612), prirodne nauke i matematika važne u obrazovanju • Kirher, Sentmartonji, Koplston, Tejar de Šarden...

5. Nauka XVIII veka: između Njutna i Faradeja • 1687: Philosophia Naturalis Principia Mathematica • Njutnovo delo kao granica prednaučne i naučne epohe • Niz briljantnih potvrda klasične fizike: Hajgens, Halej, Laplas, Lagranž, Heršel... • Osnovna metodološka tekovina: • Dinamički zakoni (opšte) + • Granični uslovi (posebno)

6. Delići Boškovićevog empirijskog rada • Prvi geometrijski postupak za određivanje ekvatora Sunca i planeta iz 3 posmatranja površine (1736). • Metod za određivanje orbita planeta iz malog broja posmatranja (1738). • Prvi pouzdano odredio orbitu Urana, svega par godina nakon Heršelovog otkrića. • Posmatrao komete i dao elegantno rešenje problema određivanja kometskih putanja. • Razmatrao poreklo polarne svetlosti, aberacije zvezdane svetlosti, lokalnih razlika u Zemljinom gravitacionom polju... • Opera pertinentia ad opticam et astronomiam, etc. (1785) u pet tomova. • U svom empirijskom radu, Bošković je najsnažnije podržavao Njutnovu fiziku!

7. Potraga za “teorijom svega” • Teorija prirodne filozofije (bečko izdanje 1758; mletačko ispravljeno 1763.) • Dragi čitaoče, pred tobom se nalazi Teorija Prirodne Filozofije, izvedena iz jedinstvenog zakona Sila... • “Možda je u osamnaestom veku, jedino renesansni um poput Boškovića, koji je uspešno objedinio intelektualne i administrativne aktivnosti u svim oblastima misli i prakse, mogao imati dovoljno hrabrosti da pretpostavi da sama Priroda nije ništa manje multikulturna.” – Džon Berou (1990)

8. Problem (dis)kontinuiteta i “paradoks” sudara • Pretpostavka atomske strukture materije vodi do niza “Zenonovih” problema! • Ako su atomi tačke, kako se uopšte mogu sudarati? I zašto svi ne kolapsiraju u jednu tačku pod dejstvom gravitacije? • Bošković postavlja “paradoks” sudara: ako se u sudaru brzina objekta trenutno menja, onda tačni merni instrument mora u istom trenutku pokazivati dve vrednosti - što je apsurd. • Ovo koristi kao argument za kontinuitet svih promena!

9. Problem makroskopskih čvrstih tela • Šta održava na okupu “mala” čvrsta tela iz svakodnevnog života? • Tek je kvantna mehanika (Bor, Pauli, Onsager i dr.) rešila ovaj problem 1930-tih godina! • Bošković je prvi bio svestan da je to uopšte problem!

10. “Univerzalni zakon sile” • Boškovićevo rešenje: različiti režimi jedinstvenog dinamičkog zakona! • Na velikim udaljenostima dobijamo Njutnov zakon gravitacije (F ~ R-2). • Na malim udaljenostima, odbojna sila sprečava kolaps. • Između ta dva granična slučaja - domen makroskopskih čvrstih tela. • Zakon je kontinuiran! “...on dozvoljava sile koje na veoma malim rastojanjima nisu privlačne, kako je Njutn pretpostavljao, već su... odbojne; mada ove postaju sve veće i veće neograničeno, kako se razdaljine neograničeno smanjuju.”

11. Istorija fizike kao istorija objedinjenja... • Objedinjenje nije luksuz, već nužnost! • Velike epohe u istoriji fizike određene su upravo fazama projekta objedinjenja. • Niko neće ostati bez posla zbog “Teorije svega”!

12. Gde smo danas na putu objedinjenja? • Standardni model = elektroslaba teorija + kvantna hromodinamika sa SU(3)  SU(2)  U(1) simetrijom) ima čak 19 slobodnih parametara! • Ovo svakako nije kraj priče...

13. Ka konačnom objedinjenju... • Najperspektivniji kandidat za “Teoriju svega” je tzv. teorija (super)struna. • Oscilacije struna predstavljaju klasične čestice. • Neophodne dodatne dimenzije. • Koliki je minimalni broj slobodnih parametara?

14. Umesto zaključka... • Izgradnja objedinjene teorije polja (“teorije svega”) ostaje jedan od ključnih ciljeva savremene fizike. • U tom kontekstu je delo Ruđera Boškovića sa istorijskog i filozofskog stanovišta značajnije no ikad ranije. • Ima još veoma puno posla za ozbiljnu istoriju i filozofiju nauke!

15. Hvala na pažnji! Pitanja? Komentari? Kritike?