1 / 38

IZBORNI PREDMETI:(biraju se dva predmeta) Menadžment kvalitetom Finansijsko tržište Menadžment informacionih sistema Ele

FAKULTET ZA MENADŽMENT POSLE DIPLOMSKE STUDIJE Smer: Strategijski menadžment Nastavni plan za školsku 2005/2006 godinu Rukovodilac smera : Prof Branislav Ma šić. IZBORNI PREDMETI:(biraju se dva predmeta) Menadžment kvalitetom Finansijsko tržište Menadžment informacionih sistema

thora
Download Presentation

IZBORNI PREDMETI:(biraju se dva predmeta) Menadžment kvalitetom Finansijsko tržište Menadžment informacionih sistema Ele

An Image/Link below is provided (as is) to download presentation Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author. Content is provided to you AS IS for your information and personal use only. Download presentation by click this link. While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server. During download, if you can't get a presentation, the file might be deleted by the publisher.

E N D

Presentation Transcript


  1. FAKULTET ZA MENADŽMENTPOSLE DIPLOMSKE STUDIJESmer: Strategijski menadžmentNastavni planza školsku 2005/2006 godinuRukovodilac smera: Prof Branislav Mašić

  2. IZBORNI PREDMETI:(biraju se dva predmeta) • Menadžment kvalitetom • Finansijsko tržište • Menadžment informacionih sistema • Elektornsko poslovanje • Liderstvo • Kompanisjko pravo • Poslovna etika • Marketing strategija i strateške komunikacije u sportu • Sociokulturna dimenzija sporta • Strategijski menadžment u sportu • Knowledge management • OBAVEZNI SEMINAR • Metodologija naučno-istraživačkog rada • Kandidat ovog smera stiče akademski stepen MAGISTAR NAUKA O STRATEGISJKOM MENADŽMENTU

  3. prof. dr Branislav Mašić TEORIJA MENADŽMENTA

  4. Najlogičnija predpostavka je da ni jedna uspešna “poslovna teorija” neće važiti za 10 godina Piter Draker (1993)

  5. Teška iskušenja menadžmenta na kraju XX i početku XXI veka Moramo dramatično poboljšavati rezultate – sada, i to uradimo pridobijajući srca i duh naših ljudi. Ono što stvari čini još težim je da “sada” nema tradicije, nema presedana, ni isprobane formule. Sadašnjost još nije viđena. James Champy (1995)

  6. Teška iskušenja menadžmenta na kraju XX i početku XXI veka Ništa više nije jednostavno. Ništa nije stabilno. Poslovno okruženje se menja pred našim očima: rapidno, brzo, dramatično, zaprepašćujuće. Sada šta god da radimo nije dovoljno. Doba inkrementalizma je prošlost. Sada ne samo da se moramo prilagoditi i snaći, već moramo kreirati promene – velike promene i to brzo. Sve je pod znakom pitanja. Stari način rukovođenja, organizacione strukture, tradicionalno planiranje i kontrola, jednostavno ne funkcionišu. Sve se mora menjati. Ne samo ono što rade menadžeri, već se i oni sami moraju menjati.

  7. Nove menažment paradigme - Organizacija koja uči - Jezgro kompetentnosti - Knowledge management - TQM - Downsizing - Outsourcing - Reinženjering poslovnih porcesa - Strategija kao revolucija - Patching - Enterprise Resources Planning (ERP) - Balanced Scorecard (BSC) - E-commerce

  8. Tipične metode transformacije Kao tipične metode transformacije John Kotter navodi: -reinženjering (reeingineering) -restruktuiranje (restructuring) -programe kvaliteta (quality programs) -merdžeri i akvizicije (mergers and acquisitions) -promene kulture (cultural change)

  9. EKONOMSKI ČINIOCI GLOBALNI ČINIOCI MENADŽMENT TEORIJE TEHNOLOŠKI ČINIOCI POLITIČKI ČINIOCI SILE KOJE UTIČU NA RAZVOJ TEORIJA O MENADŽMENTU SOCIJALNI ČINIOCI

  10. ZAŠTO PROUČAVAMO TEORIJU MENADŽMENTA TEORIJA predstavlja koherentni skup pretpostavki koje služe da se objasni odnos između dve i više sagledivih činjenica, kao i da se obezbedi čvrsta osnova za predviđanje budućih događaja. TEORIJE NAM OMOGUĆUJU: DA NEPREKIDNO UČIMO O SVETU U KOME ŽIVIMO. Teorije imaju svoje granice. Nijednom teorijom ne može se obuhvatiti sve . postoji li alternativni način da se sagleda svet? Primer: »FORD« i »GM« dvadesetih godina XX veka.

  11. STABILNO STANOVIŠTE DA BISMO RAZUMELI NAŠA ISKUSTVA. Teorija obezbeđuje kriterijume da bismo utvrdili ono što je relevantno. DA EFIKASNO KOMUNICIRAMO I TAKO ULAZIMO U SVE KOMPLEKSNIJE ODNOSE SA LJUDIMA. DEMINGOVA PRIČA O SEOSKOM PETLUŠANTEKLERU NARAVUČENIJE: Da nije bilo njegove teorije, ne bi imao šta da revidira, niti šta da nauči. Bez teorije iskustvo nema značaja. Bez teorije, nema učenja. Najbolja praksa je dobra teorija.

  12. KORENI MODERNOG MENDŽMENTA Menadžment kao praksa je vrlo star, dok je proučavanje menadžmenta kao naučne discipline relativno mlado. Kako navodi P. Drucker menadžment kao disciplina pojavio se tek posle II Svetskog rata. P DRUCKER: “ČESTO ME PITAJU KOGA SMATRAM NAJBOLJIM MEĐU NAJVEĆIM DIREKTORIMA. MOJ ODGOVOR GLASI: TO JE ONAJ ČOVEK KOJI JE SMISLIO, PROJEKTOVAO i SAGRADIO PRVE EGIPATSKE PIRAMIDE PRE VIŠE OD 4000 GODINA – I TA GRAĐEVINA JOŠ STOJI”

  13. KEOPSOVA PIRAMIDA: VISOKA 146,5m, STRANA KVADRATNE OSNOVE 230m. SASTOJI SE OD 2.300.000 KAMENIH BLOKOVA PROSEČNE TEŽINE cca 6t. KINESKI ZID: DUZINA 2.450km, VISOK 16m, ŠIROK 5-8m (III VEK PRE NOVE ERE) KATEDRALE – CRKVE, itd. PRE INDUSTRIJALIZACIJE ORGANIZACIJE SU POSTOJALE KAO: DOMAĆINSTVO. CRKVA, VOJSKA, DRŽAVA. EGIPĆANI: -PODELA RADA -RASPON – OBIM MENADŽMENTA (Q10) -ODEĆA NADZORNIKA i RADA

  14. HUMURABIJE – vavilonski kralj (2123-2081 p.n.e) kodeks od 282 zakona (poslovne norme, ponašanje pojedinca, odnosi među ljudima, zaštita potrošaća) KONFUČIJE - (551-479 p.n.e) etičko učenje i sistem vrednosti. Provera ljudi za poslove u državnoj upravi. MOJSIJE - jevrejski vođa i zakonodavac (13 vek p.n.e) odredio je “Princip izuzetka” (“Management by exception”) SOKRAT i ARISTOTEL – Grčka (privatna V.S., javni poslovi) RIM i KATOLIČKA CRKVA,itd. INDUSTRIJSKA REVOLUCIJA: JAMES WATT: praktična upotreba parne mašine (1769. god) ROBERT OWEN: (1771-1858) “NEMI REDAR” kao motivator rada: crna, plava, žuta, bela boja sa rastućom vrednosti.

  15. MENADŽMENT U STAROM VREMENU (P.N.E.)

  16. MENADŽMENT U STAROM VREMENU (P.N.E.)

  17. PIONIRI MODERNE MENADŽMENT MISLI ROBERT OWEN (1771-1858) • SPECIJALNA ODGOVORNOST U POSLOVANJU • PISAO O PROBLEMIMA KOJE STVARA INDUSTRIJALIZACIJA • POVEĆAO MINIMUM GODINA ZA RAD • UVEO KRAĆE RADNO VREME • ISHRANA, REKREACIJA i SMEŠTAJA • SISTEM MOTIVACIJE “NEMI REDAR” BOJE: CRNA, PLAVA, ŽUTA i BELA CHARLES BABBAGE (1792-1871) • PROFESOR CAMBRIGE UNIVERSITY U ENGLESKOJ • POZNAT PO PRVOM KOMPJUTERSKOM IZUMU 1822 – MEHANIČKI KALKULATOR 1833 – ANALITIČKI MOTOR, tj. KOMPJUTER • NAPISAO KNJIGU “O EKONOMIČNOSTI MAŠINA i PROIZVODNJI” KAKO POVEČATI EFIKASNOST i EKONOMIČNOST PODELA PROFITA: NADNICA i PROFIT NAGRAĐIVANJE RADNIKA ZA INICIJATIVU

  18. DANIEL McCALLUM (1815-1878) • UPRAVNIK NJUORŠKE ŽELEZNICE • DOBAR MENADŽMENT: • DISCIPLINA • DETALJAN OPIS RADNIH ZADATAKA • ČESTIT I TAČNI IZVAŠTAJI O POSLOVANJU • PRAVIČNO PLAĆANJE • UNAPREĐENJE PREMA VREDNOSTIMA I ZASLUGAMA • JASNA HIJARARHIJA AUTORITETA • DOSLEDNO IZVRŠENJE OBAVEZA • PRINCIPI MENADŽMENTA: • PRAVILAN PODELA ODGOVORNOSTI • ODGOVARAJUĆA OVLAŠĆENJA • NAČIN IZVEŠTAVANJA O OBAVEZAMA • HITNO IZVEŠTAVANJE O SVIM POVREDAMA DUŽNOSTI • INFORMACIJE PUTEM DNEVNOG IZVEŠTAVANJA I PROVERA • POSMATRANJE PREDUZEĆA KAO CELINE HENRY TOWNW (1844-1924) • 1886 – ZALAGAO SE ZA PROUČAVANJE MENADŽMENTA

  19. Škole menadžmenta

  20. Naučni mendžment • Korišćenje naučnih metoda kako bi se odredio najbolji način da posao bude urađen • Taylor veći deo radnog veka proveo u kompaniji Midvale Bethleher Steel Companies u Pensilvaniji. Kao inženjer mehanike, deklarisani kveker i puritanac, neprekidno se borio protiv nenefikasnosti radnika. • Tvorac 4 principa menadžmenta

  21. 4 Taylorova principa u manadžmentu • Razvijajte strategiju za svaki element rada pojedinca koja će da zameni staro pravilo metode korišćenja palca. • Izaberite , a potom vežbajte, učite i razvijajte radnika • Svesrdno sarađujte s radnicima da bi ste osigurali obavljanje u saglasnosti s već razvijenim naučnim principima. • Podelite ravnomerno posao i odgovornosti između menadžmenta i radnika, Menadžment preuzima na sebe sva poslove za koje radnici nisu kvalifikovani

  22. ŠKOLE MENADŽMENTA 1. KLASIČNA ŠKOLA FREDERICK WINSLOW TAYLOR (1856-1913) TVORAC TZV. NAUČNOG MENADŽMENTA KARIJERA OD RADNIKA, ČLAN MENADŽMENTA I GLAVNI INŽINJER. ZNAČAJNI RADOVI: 1.SHOP MANAGEMENT (UPRAVLJANJE U POGONU) 2.THE PRINCIPLES OF SCIENTIFIC MANAGEMENT (OSNOVE NAUČNOG MENADŽMENTA) OSNOVNI PRINCIPI MENADŽMENTA SU: • NAUČNO ODREĐIVANJE NORMI – STANDARDA • NAUČNI IZBOR “PRVOKLASNOG RADNIKA” • SAV UMNI RAD TREBA UKLONITI IZ POGONA i OBAVLJATI GA U PLANSKOM ODELENJU • MENADŽERI TREBA DA SE BAVE “IZUZECIMA”. IZVEŠTAJI IZ KOJIH SE VIDE BITNA ODSTUPANJA OD PROSEKA STANDARDA • KONTROLA RADA i IZVRŠENJA (VEZA TAČKA 4.) • SISTEM DIFERENCIJALNE STOPE – SISTEM NAGRADA “WORK STUDY”SU OSNOV POBOLJŠANJA MENADŽMENTA

  23. HENRY GANTT (1861-1919): POMOĆNIK TAYLOR-A RADIO NA UPRAVLJANJU VREMENA – KAKO SE POSAO OPERACIJA KRETAO OD POČETKA DO KRAJA. TZV. GANTT-ov DIJAGRAM. HENRY FAYOL (1841-1925) OD RUDARSKOG INŽINJERA DO GENERALNOG DIREKTORA POZNATA KNJIGA: “GENERAL AND INDUSTRIAL MANAGEMENT” 1916.GOD. MAX WEBER (1864-1920) BIROKRATIJA KAO IDEALAN ORGANIZACIONI MODEL: • PODELA RADA: autoritet i odgovornost jasno definisati • HIJERARHIJSKO USTROJSTVO POLOŽAJA ILI FUNKCIJA • BIRANJE PLANOVA ORGANIZACIJE (zvanični ispiti i kvalifikacije) • RUKOVODIOCE TREBA POSTAVLJATI, A NE BIRATI (izuzetak generala) • ADMINISTRATIVNI RUKOVODIOCI TREBA DA RADE ZA PLATU • RUKOVODILAC NE TREBA DA JE VLASNIK ORG. DELA • RUKOVODILAC TREBA DA BUDE DISCIPLINOVANA i POD KONTROLOM PREMA UTVRĐENIM PRAVILIMA

  24. Opšti administrativni teoretičari • Pisci koji su razvili opšte teorije o tome šta menadžeri rade i šta stvara uspešnu praksu u menadžmentu • Henri Fayol za razliku od Taylora bavio se aktivnostima svih menadžera, • Opisao je praksu u manadžmentu kao nešto što je izdvojeno od finansijskog računovodstva, proizvodnje, raspodele i drugih tipičnih funkcija u poslovanju. • Razvio je 14 principa menadžmenta- fundamentalna pravila menadžmenta koja su mogla da se predaju u školama i da se primenjuju u organizacionim situacijama

  25. 14 principa menadžmenta 1. Podela rada Specijalizacija povećava produktivnost čineći zaposlene mnogo efikasnijim. 2. Autoritet Menadžeri moraju biti sposobni da daju naređenja i autoritet im daje to pravo. 3. Disciplina Zaposleni moraju da se povinuju i poštuju propise koji vladaju u organizaciji. 4. Jedinstvo komande Svaki zaposleni treba da prima naređenja samo od jednog nadre-đenog. 5. Jedinstvo usmeravanja Organizacija treba da ima jedan plan akcije koji bi usmeravao menadžere i radnike. 6. Podređenost ličnih interesa u odnosu na opšte interese Interesi bilo kog zaposlenog ili grupe zaposlenih ne smeju da imaju prednost u odnosu na interese organizacije kao celine. 7. Nagrađivanje Radnicima treba isplatiti adekvatnu nadoknadu za njihove usluge. 8. Centralizacija Ovaj termin se odnosi na stepen uključenosti podređenih radnika u dono-šenju odluka. 9. Skalarni lanac Linija autoriteta od top menadžmenta do najnižih činova u skalarnom lancu. 10. Red Ljudi i materijal treba da budu na pravom mestu i u pravo vreme. 11. Pravičnost Menadžeri treba da budu pažljivi i korektni prema svojim podređenima. 12. Stabilnost držanja zaposlenih Menadžment treba da obezbedi precizno planiranje osoblja i da osigura da zamene budu dostupne kada treba popuniti prazno radno mesto. 13. Inicijativa Zaposleni kojima je dozvoljeno da stvaraju i sprovode planove ulagaće veliki napor. 14. Esprit de corps Promovisanje timskog duha izgradiće jedinstvo unutar organizacije.

  26. 2. ŠKOLA LJUDSKIH ODNOSA I BIHEJVIORISTIČKI PRISTUP ELTON MAYO (1880-1949) eksperimenti u Hawthorne pogonu Western Electric. 2 grupe radnica koje su radile na sklapanju telefonskih releja. Različite prostorije. Varira osvetljenje. Istraživanja 1924-27. E. Mayo: 1927. god. ZAKLJUČCI: Porasti produktivnosti i morala je posledica poboljšanja društvenih uslova i odnosa među ljudima, a ne nekog fizičkog faktora (jačina osvetljenja, vlažnost i sl.) Bitni su odnosi u grupi i usklađenosti interesa i menadžmenta. DAUGLAS McGREGOR: TEORIJA X TEORIAJ Y TEORIJA X: ljudi su po svojoj prirodi indolentni, lenji, bez ambicija i odgovornosti zato je tejlorizam nužnost. TEORIJA Y: ljudi su motivisani, odgovorni i sposoni za razvoj. Zadatak menadžmenta je da razvije taj potencijal.

  27. 3. MATEMATIČKI ILI KVANTITATIVNI PRISTUP (OPERACIONA ISTRAŽIVANJA): 40 – tih godina. AKCENAT JE NA OPTIMIZACIJI REZULTATA PUTEM OPERACIONIH ISTRAŽIVANJA. 4. SISTEMSKI PRISTUP:50 – tih godina. LUDVIG VON BERTALANFFY, BIOLOG, PRVI JE UPOTREBIO TERMIN “OPŠTA TEORIJA SISTEMA” 1937. GODINE. TERMINI KAO: INFORMACIJA, POVRATNA VEZA (“FEED BACK”), ENTROPIJA, MODEL, “CRNAKUTIJA” i SL. 5. SITUACIONI PRISTUP (CONTINGENCY): 70 –tih godina. FIDLEROVA TEORIJA SLUČAJNOSTI OBJAVLJENA 1967., A OBNOVLJENA 1979. SUŠTINA. DELOVANJE MENADŽERA “ZAVISI” OD SITUACIJE, TJ. NARAZLIČITE SITUACIJE MORA SE REAGOVATI NA RAZLIČITE NAČINE,A NE NA JEDAN STANDARDNI NAČIN.

  28. TEORIJE MENADŽMENTA U XX VEKU • KLASIČNI MENADŽMENT PRISTUP • NAUČNI MENADŽMENT • ADMINISTRATIVNI MENADŽMENT • BIROKRATSKI MENADŽMENT • BIHEJVIORISTIČKA ŠKOLA MENADŽMENTA • HAWTOHORNE STUDIJE • POKRET LJUDSKIH ODNOSA • POKRET NAUKE O BIHEJVIORIZMU • KVANTITATIVNA ŠKOLA MENADŽMENTA

  29. INTEGRATIVNE ŠKOLE MENADŽMENTA • SISTEMSKA ŠKOLA • SITUACIONA ŠKOLA • TEORIJA “Z” • “EXCELLENCE” U MENADŽMENTU • DINAMIČKO ANGAŽOVANJE: NOVE TEORIJE MENADŽMENT • NOVI KONCEPTI i PRISTUPI U MENADŽMENTU • ORGANIZACIJA KOJA UČI • “JEZGRO KOMPETENTNOSTI” • TQM • KNOWLEDGE MANAGEMENT • TRANSFORMACIJA ORGANIZACIJE • REINŽENJERING • BSC • STRATEGIJA KAO REVOLUCIJA • PATCHING • E-COMMERCE

  30. Kritični faktori uspeha • Kreativnost i inovativnost (Prahalad,Hamel) • Znanje i tehnike (Topscott) • Efikasnost (Micek) • Individualne vrednosti (Shneider)

  31. KARAKTERISTIKE USPEŠNIH(T.Peters & R.Waterman) • Akcija pre svega • Biti usredsređen na potrošače • Autonomija i preduzetništvo • Produktivnost • Aktivno učešće • Drži se onoga što znaš • Jednostavna forma malobrojno osoblje • Pomiriti strogost i elastičnost

  32. THE SIMPLE SCHEME OF EXCELLENCE (T.Peters, K. Austin)

  33. KOORDINATNA MREŽA VEČNO USPEŠNE ORGANIZACIJE

  34. DŽUNGLA TEORIJE MENADŽMENTA Harold Koontz je 1961. godine identifikovao 6 rezličitih pristupa prirode menadžmenta, a 1980, 11 pristupa; 1992. godine 12 pristupa. 1961: • proces menadžmenta • empirijski pristup • ljudkso ponašanje • društveni sistem • teorija odlučivanja • metematički pristup

  35. 1980: • operacioni pristup • empirijski pristup • međuljudsko ponašanje • socio-tehnološki sistem • teorija odlučivanja • matematički pristup ili nauka o menadžmentu • ponašanje grupa • kooperativni društveni sistem • sistemi • menadžerske usluge • situcioni pristup

More Related