M etode u psihologiji osoba sa jezičkim poremećajima

1. Metode u psihologiji osoba sa jezičkim poremećajima Prof. dr Vesna Radoman FASPER

2. Методе • Методологија је наука о путевима и начинима доласка до научно валидних чињеница тј. до научног сазнања

3. Metode u POJP • Metode u POJP su različite metode psihologije i njenih primenjenih disciplina (razvojna psihologija, klinička psihologija,psiholongvistika itd.) koje su pogodne za istraživanje veze između psihičkog funkcionisanja i jezičke patologije

4. Термин метод користимо у ширем и ужем значењу: • Шире: Општи начин организовања научног истраживања -експеримент -систематско неекспериментално истраживање • Уже: психодијагностичка техника • психолошки тестови • биографска студија • студија случаја • опсервација

5. Eksperiment Sistematsko i namerno izazivanje psihološke pojave i menjanje uslova u kojima se pojava javlja Cilj eksperimenta je utvrđivanje zavisnosti neke pojave od odredjenih uslova Zavisna i nezavisna varijabla Primer: eksperiment Šipinove i Surine iz psihologije jezika o ulozi reči (govora) kod vizuelnog opažanja i učenja

6. Prirodni eksperiment • Ne izazivamo psihološku pojavu već pronalazimo dve grupe koje se “prirodno”razlikuju u pogledu osobine koju istražujemo i porede se međusobno Primeri : -upoređuje se ličnost i govorna razvijenost grupe dece doma sa grupom porodične dece • Upoređuje se IQ grupe dece koja mucajusa kontrolnom grupom koja nema jezički porem. • Ovaj tip eksperimenta spada u kategoriju eksperimenta sa kontrolnom grupom

7. Eksperimentsakontrolnomgrupom u psihologijijezičke ometenosti • Eksperimentalnu grupu sačinjavaju ispitanici sa govornim odnosno jezičkim poremećajem • Kontrolnu grupu sačinjavaju ispitanici sa urednim govrno jezičkim razvojem • Obe grupe ispituju se u pogledu neke psihičke karakteristike ( tolerancija na frustraciju) • Na početku eksperimenta grupe se izjednačavaju po uzrastu, polu, socijalnom statusu itd.

8. Eksperiment sa paralelnim grupama • Formiraju se dve grupe dece sa jezičkim poremećajem ujednačene po polu, uzrastu, IQ,zatim se eksperimentalna grupa izlaže delovanju određene nezavisne varijable (npr. psihoterapijski tretman uperen protiv govorne anksioznosti), dok za to vreme kontrolna grupa nije izložena tretmanu. Na početku i na kraju eksperimenta proverava se govorna anksioznost i da li ima razlika između E i K grupe

9. “Eksperiment “ sa auditivnom deprivacijom (veštačkom gluvoćom) • Pošto se psihologija bavi komunikacijom , jezikom kao i poremećajima jezika i komunikacije, danas ćemo demonstrirati jedan veštački, eksperimentalno izazvan poremećaj komunikacije (“simulacija gluvoće”). • Ja ću biti istraživač a vi ispitanici, kasnije ćemo svi preći u ulogu istraživača.

10. Ciljeksperimentadvostruk • Sticanje neposrednog ličnogiskustva o tome kako izgleda “biti gluv”, tj. doživeti nešto slično gluvoći-nemogućnosti slušanja i razumevanja govora druge osobe i teškoće komunikacije • Pokazivanje primera organizovanja , sprovodjenja i analize rezultata eksperimenta tj. sprovodjenja naučnog istraživanja (metodologija naučnog istraž.) • Eksperiment ću započeti pljeskom rukama i tako ću ga završiti

11. Izvodjenje eksperimenta ...

12. Uzmite list papira i odgovorite na sledeća pitanja: 1.Kako sam se osećala(o) tokom eksperimenta ? 2. Šta sam razumela(o) od sadržaja ? • na početku eksperimenta ( i. okrenut anfas): • dok je ispit. bio okrenut leđima: • dok je ispitivač bio okrenut profilom: • ruka ispitivača pokriva usta • kraj eksperimenta

13. Analiza • Osećanja • Kognitivni plan • Komunikativni problemi

14. Naučno istraživanje generalno i uPOJP • Svako naučno istraživanje podrazumeva unapred pripremljen plan istraživanja i njegovu organizaciju-nacrt naučnog istraživanja (dizajn) • Naučno istraživanje se odvija u nekoliko faza:

15. Научно истраживање • Дефинисање истражи- вачког проблема, хипотезе • Нацрт истраживања

16. Фазе научног истраживања • Формулисање истраживач.проблема • Хипотезе • Нацрт истраживања • Теренско испитивање • Обрада података • Дискусија резултата и закључци • Саопштавање резултата

17. 1.FORMULISANJE ISTRŽIVAČKOG PROBLEMA • Problem u našem istraživanja: Istražiti emocionalne, kognitivne i komunikativne aspekte veštačke auditivne deprivacije • Utvrditi koliko je smanjena komunikativnost u situaciji auditivne deprivacije, koliko je informacija primljeno, koliko izgubljeno a koliko pogrešno protumačeno • Kakve emocionalne i kognitivne efekte donosi

18. Varijable • Nezavisna varijabla : inhibicija auditivnih verbalnih stimulusa • Zavisna varijabla: posledice na komunikativnom, kognitivnom i emotivnom planu variranje komunikativnih fizičkih uslova: položaj tela- lica, udaljenost, osvetljenost itd.

19. 2.Formulisanje istraživačkih hipoteza • Auditivna barijera proizvešće frustraciju i razvoj negativnih osećanja • Snižen broj primljenih informacija, snižen broj razumevanja situacija, i pojava grešaka u razumevanju. • Na broj primljenih informacija i njihovo razumevanje uticaće položaj govornika (anfas, najefikasniji a profilmanji, leđa i ruka na ustima najmanji),udaljenost i osvetljenost govornika • Inteligencija ispitanika biće u korelaciji sa razumevanjem situacija i brojem primljenih infor.

20. 3.Pravljenje plana istraživanja • Vreme i mesto izvođenja eksperimenta • Uzorak ispitanika • Metod: eksperiment • Instrumenti: Anketa, test inteligencije (WAIS) Priprema teksta ispitivačevog izlaganja i plana variranja eksperimentalnih uslova • Finansijski proračun • Plan istraživačkih kadrova

21. 4. Izvođenje istraživanja(eksperimenta) • Obrada podataka -kvantitativna -kvalitativna analiza- analiza osećanja i asocijacija • Diskusija rezultata i izvođenje zaključka • testiranje hipoteza 7. Saopštavanje rezultata naučnoj i stručnoj javnosti

22. Analiza i diskusija rezultata • Od ukupno 26 ideja prosečno upamćeno 2,3 ,a od toga 1,22 ideje u proseku pogrešno su protumačene. • Broj primljenih reči. Od ukupno 110 reči koje je ispitivač izgovorio primljeno je 5,5 • Položaj anfas najviše primljeno a leđa-najmanje • Situacije su u 3% slučajeva dobro shvaćene, 19% pogrešno shvaćene i 78% nisu uopšte shvaćene • Negativna osećanja: najvišeprisutna: bespomoćnost, zbunjenost, nelagodnost, itd.

23. Testiranje hipoteza i eventualne preporuke za praksu • Za svaku hipotezu se mora utvrditi da li je potvrđena ili odbačena • Slajd br.18 u zaključnim razmatranjima mogu se izvesti preporuke za praksu npr: Pravila i uslovi za dobru komunikaciju sa osobama oštećenog sluha ( sledeći slajd )

24. Neka pravila i uslovi za dobru komunikaciji sa OOS • Obraćati se isključivo anfas • Govoriti nešto glasnije ali ne vikati • Govoriti sporije,laganim tempom(ne presporo) • Naglasiti oblikovanje usnama • Lice govornika (sagovornika) dobro osvetljeno • Lica govornika i sagovornika u istoj visins. ravni • Koristiti gest (Znakovni jezik) • Koristiti mimiku , pantomimu, telo • Koristiti pisanje,čitanje, sčitavanje sa usana • Ponavljati važne reči, fraze (posebno retke i teške reči) • Praviti male pauze • Ostvariti pozitivan emocionalni odnos • Povećano strpljenje i tolerancija na frustracije čujućeg sagovornika

25. Научно истраживање у ПОЈП • Експериментално истраживање • Систематско неекспериментално истражвање Научно истраживање у ПОЈП може бити лонгитудинално и трансверзално

26. Sistematsko neeksperimentalno istraž. • Opservacija nekog psihološkog fenomena koji se prirodnojavljaa izvodi na uzorku ispitanika sa jezičkim poremećajima (jednom vrstom jez.poremeć.) -kontrolisano -sa ciljem -sistematski -planski Koriste se i skale za procenu i druga sredstva

27. Sistematsko neeksper. istraživanje anksioznog ponašanja dece sa jezičkim por. Planira se gde će se posmatrati i kakoće se registrovati i procenjivati na unapred određenom uzorku • U školskom dvorištu- situacije • U odeljenju na časovima i posle njih • U porodici deteta sa jezičkim poremećajem Npr.petostepena skala procene, dva observera itd.

28. Statističkametoda obrade podataka u naučnom istraživanju • Statistika kvantitativno istražuje psihološke karakteristike i pojave kod osoba sa jezičkim poremećajima • Deskriptivna statistika i statistika zaključivanja • Mere centralne tendencije,mere varijabilnosti i korelacione mere

29. Psihodijagnostičke tehnike u POJP • 1. psihološki testovi • 2.opservacija • 3. biografska studija • 4. studija slučaja • 5. sociometrija itd.

30. 1. Psihološki test Standardizovani merni instrument koji izabranim sistemom zadataka izaziva (provocira) uzorak ponašanja koji dobro reprezentuje neku psihičku osobinu(sposobnost, crtu ličnosti itd.) 1.Testovi ličnosti (Vilobi upitnik-interpersonalna anksi.) 2.Testovi sposobnosti (REVISK) 3. Testovi znanja i veština (Test znanja gramatike srpskog jezika )

31. 1. TESTOVI LIČNOSTI 1.Upitnici ili inventari ličnosti – pismenopostavljanje pitanja osobi o njenim reakcijama ili osećanjima u određenim situacijama ili verbalne tvrdnje za koje treba proceniti tačnost (Test samoprocene reagovanja na govorne situacije; Inventar interpersonalnog stila, Baronova skala) ograničena upotreba kod OJP Primer pitanja: Da li se lako naljutite? 2. Skaleprocene nijeanksiozanuopšteveomaanksiozan 1 2 3 4 5 2. Projektivne tehnike- nestrukturirani materijalprovociraispoljavanjenesvesnog(MAPS, Roršahove mrlje mastila) 3. Situacioni testovi – procena ličnosti na osnovu ponašanja u određenim situacijama

32. Psihodijagnostičke tehnike (metode) Psihološki testoviza OJP su opšti testovi pogodni ili prilagođeni za ovu populaciju • Testovi sposobnosti kojima se ispituju osobe sa jezičkim poremećajem (Kolumbija skala mentalne zrelosti) • Testovi ličnosti ( Vilobi upitnik- inter personalna anksioznost i socijalna osetljivost) • Testovi psiholingvističkih i komunikativnih sposobnosti (ITPA, SKS –Radoman i Nikolić)

33. Veksleroveskalezamerenjeinteligencije: • WB • WISC , domaća standardizacija REVISK • WAIS – za odrasle, domaća standardizacija VITI • WPPIS - za predškolski uzrast • Neverbalni deo skale i neverbalni IQ se često koriste za testiranje inteligencije OJP

34. Bender – Geštalt vizuomotorni test • Bender geštalt test se pokazao kao pogodan za procenu inteligencije i neuroloških oštećenja dece sa jezičkim poremećajima (porem .učenja) • Sposobnosti koje se mere uključuju: memoriju, vizuelnu percepciju, motornu koordinaciju, vremenske i prostorne odnose, njihovu organizaciju i reprezentaciju Ispituje sledeće sposobnosti OJP: • Sposobnost da percipira figuru kao ograničenu celinu; da može voljno da započne aktivnost kao i da je voljno prekine, da crtanjem ne širi figuru tačkicama ili crticama, tj. da nema perseveracija. • Sposobnost da percipira i da kopira linije i oblike korektno u odnosu na pravac i formu • Sposobnostintegracije delova u celinu -geštalta

35. Primerizadatakazareprodukciju iz BENDER GEŠTALT TESTA

36. Boston test • Boston test je baterija testova za ispitivanje afazija

37. Neuropsihološkabaterijatestova LNNB • Lurija-Nebraska test danas se smatra glavnim instrumentom u neuropsihološkoj dijagnostici • Sadrži 8 subtestova

38. Subtestovi LNNB • inteligencija • pamćenje (kratkoročno i dugoročno) • motorika,praksija • vizuelna percepcija • taktilna percepcija • Ekspresivni i receptivni govor • Pisanje i čitanje (disgrafije i disleksije) • Računanje (diskalkulije)

39. Ilinois test psiholingvističkihsposobnosti (ITPA) • Test polazi od Ozgudovog teorijskog modela komunikativnog procesa koji se sastoji od: • komunikativnih kanala, • Reprezentacioniog i automatskog nivoa • Psiholingvističkog procesa (receptivni i ekspresivni) • Sadrži subtestove auditivne i vizuelne recepcije, auditivnih i vizuelnih asocijacija, verbalne i manuelne ekspresije

40. 2.Biografska studija primenjuje se kod pojedinca sa jezičkim poremećajem i predstavlja životopis tj. sistematski opis razvoja (psihičkog) kroz životne razvojne faze sa akcentom na razvoj govora, jezika komunikacije i njihovog uticaja na ličnost. Sadžaj: rani uzrast, odnos-dete roditelji, jezički razvoj,intelektualni razvoj,ego snaga i mehanizmi odbrane, prevladavanje stresa,pojam o sebi itd.

41. 3.Studija slučaja (istorija slučaja) • Kompleksnija od biografske studije • Biografska istorija razvoja + aktuelni psihički status • Sadrži istoriju ličnog razvoja i istoriju porodice • Karakteriše je ekstenzivna eksploracija ličnosti sa brojnim pojedinostima i detaljima

42. .... • Istorijaslučaja- metoda proučavanja pojedinca sa jezičkom patologijom tokom njegovog razvoja. Ona sadrži biografske podatke o ispitaniku ili ispitanici jer je njegova/njena ličnost proizvod prošlih iskustava, važnih događaja i situacija iz života. sadrži i aktuelni psihološki status

43. Istorija slučaja OJP obuhvata: I - opšte podatke , - problem zbog koga se javlja, II - istoriju razvoja i konteksta (porodična istorija ) Istorijarazvoja pojedinca se deli na: prenatalnu, natalnu i postnatalnu III- aktuelni psihički status

44. 4.Opservacija i skale procene Opservacija je metod neposrednog i sistematskog , ciljanog posmatranja nekog aspekta psihičkog i jezičkog funkcionisanja osobe sa jezičkim poremećajem Npr. Klinička dijagnostička opservacija obuhvata: telesni izgled i držanje, jezičko i govorno ponašanje, komunikaciju, emocionalne promene i promene raspoloženja, kooperativnost ispitanika,zavisnost- nezavisnost itd. Skale procene su usavršeni metod opservacije

45. Psihoterapijske tehnike (metode)i druge intervencione tehnike u POJP • Bihejvioralna terapija • Psihoanalitička psihoterapija • Art terapija • Terapija plesom • Porodična terapija • Geštalt terapija • Autogeni trening i terapija relaksacijom • Metodi menjanja stavova prema osobama sa jezičkim poremećajima (sa ometenošću )