160 likes | 324 Views
"Izazovi procesa pristupanja EU u oblasti zaštite životne sredine na lokalnom nivou u Srbiji". Sanja Knežević Mitrović Kancelarija za evropske integracije. 19. novembar 2013. Kako se Republika Srbija priprema za pristupne pregovore.
E N D
"Izazovi procesa pristupanja EU u oblasti zaštite životne sredine na lokalnom nivou u Srbiji" Sanja Knežević MitrovićKancelarija za evropske integracije 19. novembar 2013
Kako se Republika Srbija priprema za pristupne pregovore • Savet je 25. juna 2013. godine preporučio, a Evropski savet 28. juna 2013. godine prihvatio preporuku i doneo odluku o otpočinjanju pristupnih pregovora sa Srbijom; • Evropska komisija na bazi tih odluka započinje izradu: • Pregovaračkog okvira za pregovore sa Srbijom i paralelno • Postupak analitičkog pregleda zakonodavstva tj. skrininga. • Pre Međuvladine konferencije, koja predstavlja zvaničan datum početka pristupnih pregovora, Savet mora da usvoji Pregovarački okvir.
Kako se Republika Srbija priprema za pristupne pregovore • Pregovarački okvir je dokument Saveta, koji sadrži načela, materiju pregovora, procedure po kojima će pregovori biti vođeni i predstavlja platformu EU za vođenje pristupnih pregovora sa Srbijom; • Eksplanatorni skrining predstavlja deo skrininga gde će Evropska komisija predstaviti Srbiji pravne tekovine EU u datoj oblasti; • Bilateralni skrining predstavlja deo skrininga gde će Vlada Srbije predstaviti Evropskoj komisiji zakonodavstvo Srbije i utvrditi jaz između srpskog i zakonodavstva EU.
Važni datumi za poglavlje 27- Zaštita životne sredine • Eksplanatorni skrining 15-19.9. 2014 - 5 dana • Bilateralni skrining 17-21.11. 2014 - 5 dana • Po završetku oba skrininga EK pravi Izveštaj o skriningu.
Pregovaračka struktura Politički nivo • Glavni pregovarač - obično je to ministar zadužen za evro integracije ili ministar spoljnih poslova, ali može da bude i premijer Stručni nivo • Šef pregovaračkog tima – prof.dr. Tanja Miščević • Pregovarački tim – tri nivoa učesnika: • Državna delegacija koja učestvuje na Međuvladinim konferencijama • Uži pregovarački tim koji broji 15-20 ljudi • Širi pregovarački tim koga čine članovi 35 pregovaračkih grupa
Poglavlje 27- Zaštita životne sredine • Prema Strategiji aproksimacije u oblasti životne sredine troškovi usklađivanja našeg zakonodavstva sa zakonodavstvom EU se procenjuju na oko 10 milijardi evra; • U prethodnim proširenjima za poglavlje 27 traženi su najduži tranzicioni periodi, pa se pretpostavlja da će to biti slučaj i sa Srbijom; • Upravo je to razlog zašto nam treba održiv i trajan sistem finansiranja u ovoj oblasti, koje će u delo sprovoditi snažna administracija na svim nivoima.
Izvori finansiranja • Budžet • Instrument za pretpristupnu pomoć 2014-2020 • Nacionalni program • Programi prekogranične saradnje • Transnacionalni programi • EU programi 2014-2020 • Bilateralni donatori • Međunarodne finansijske institucije
IPA II • Programiranje međunarodne razvojne pomoći na osnovu dokumenta Nacionalni prioriteti za međunarodnu pomoć za period 2014-2017, sa projekcijom do 2020 godine (NAD); • Programiranje IPA 2014-2020: izrada sektorskih programa 2014-2016 i godišnjih akcionih fiševa do kraja 2014. godine; • IPA budžet ostaje na nivou prethodnih godina – oko 200.000.000 evra godišnje.
NAD – svrha dokumenta • Strateški programski dokument za planiranje međunarodne razvojne pomoći • Obezbeđuje usklađenost međunarodne razvojne pomoći sa nacionalnim prioritetima • Omogućava koordinaciju donatorskih aktivnosti • Pokriva sve sektore i oblasti javnih politika značajne za pristupanje EU i društveno-ekonomski razvoj • Dokument je pripremljen uzimajući u obzir nacionalne i regionalne strategije, kao i izveštaj o evaluacijikorišćenja međunarodne razvojne pomoći za period 2007-2012. godine
NAD – prioriteti u oblasti životne sredine • Prioritet 1. Izrada i jačanje strateških, regulatornih, finansijskihi mehanizama za praćenje kako bi se osigurao održiv razvoj uključujući podizanje nivoa svesti u pogledu pitanja životne sredine. • Prioritet 2. Podrška prilagođavanju na izmenjene klimatske uslove, ublažavanju posledica i sprečavanju rizika. • Prioritet 3. Osiguranje održivosti životne sredine putem valjanog upravljanja prirodnim resusrsima i smanjenja zagađenja.
Metodologija za selekciju i prioritizaciju infrastrukturnih projekata • Metodologija je razvijana za 4 sektora: energetika, transport, životna sredina i poslovna infrastruktura; • Polazna osnova: široka lista projekata predloženih od strane resornih ministarstava; • Metodologija se na listu projekata primenjuje kroz dve faze: • Fazu procene strateške relevantnosti; • Fazu procene nedostataka.
Faza procene strateške relevantnosti • Projektni identifikacioni formular popunjava predlagač projekta odgovarajući na grupu pitanja koje se odnose na: • Osnovne informacije o projektu (korisnik projekta, ukupan budzet, odgovorna osoba, institucionalni okvir); • Usklađenost sa politikama EU, IPA prioritetima, nacionalnim strateškim okvirom, sektorskim strategijama; • Pitanja o strateškoj relevantnosti koja su definisana u skladu sa EU direktivama; • Kratak opis projekta. • Na bazi ovih odgovora projekti se boduju i dobija se uža lista strateški relevantnih projekata koji idu u narednu fazu – fazu procene nedostataka.
Faza procene nedostataka • Za svaki od projekata na listi koji je prošao stratešku relevantnost, popunjava se upitnik gde se proverava: • Stanje planske dokumentacije; • Stanje institucionalnih kapaciteta na lokalnom nivou; • Finansijska održivost projekta; • Uticaj na životnu sredinu. • Na bazi ovog upitnika formira se izveštaj o svakom projektu koji projekte kategoriše u jednu od 4 grupe.
Finalni rezultat Metodologije • 4 kategorije strateški relevantnih infrastrukturnih projekata: • Spremni za tenderisanje; • Spremni za pripremu projektno tehničke dokumentacije; • Projekti gde je neophodno otkloniti manje nedostatke pre početka pripreme projektno tehničke dokumentacije; • Projekti gde je neophodno otkloniti veće nedostatke pre početka pripreme projektno tehničke dokumentacije;
Neki od zaključaka • Poglavlje 27 zahtevno i u finansijskom i u institucionalnom smislu; • Jačanje kapaciteta na nacionalnom i na lokalnom nivou zarad uspeha u definisanju prioriteta; • Lokalnoj samoupravi SKGO glavni kanal komunikacije u ovim procesima; • Lokalna samouprava bitan partner u sprovođenju zakonodavnog okvira i projekata.
HVALA NA PAŽNJI Hvala na pažnji www.seio.gov.rs