Terapija novom odlukom skript,analiza skripta,prikaz slučaja

1. Terapija novom odlukomskript,analiza skripta,prikaz slučaja Dr med. Anđelka Kolarević Psihijatar, TA psihoterapeut

2. Transakciona analiza je teorija ličnosti i socijalnog ponašanja, a i sto tako klinički metod psihoterapije zasnovan na analizi svih mogućih transakcija između dve ili više osoba na osnovu jasno određenih Ego stanja u konačnom nizu utvrđenih tipova.Pod transakcijom u transakcionim smislu podrazumeva se jedinica socijalne komunikacije.Moguće je takođe ,klasifikovati i dugi niz transakcija koje se protežu čak na čitav ljudski vek,tako da se može pretpostaviti signifikantno ponašanje pojedinca u kraćim ili dužim vremenskim periodima.

3. Poznato je da se ljudi ne ponašaju slučajno.Iza različitih ljudskih reakcija uvek postoji izvesna logika.Ova logika, koja se krije iza ljudskih sudbina u transakcionoj analizi naziva se životni script.Ono što je sasvim sigurno je da ljudi žive u skladu sa svojim uverenjima u životu.Često ljudi na osnovu svojih ranih životnih iskustava formiraju određena uverenja o tome kakav će im život biti,tako da često, kasnije sebe prisiljavaju da žive unutar zadatih uverenja.To su mehanizmi kojima se bavi teorija životnog skripta

4. Životni script je nesvesni(ili predsvesni)životni plan koji određuje osobine svesne životne izbore i na taj način ograničava i usmerava životni tok pojedica.Životni scenario je zasnovan na ranim skkriptnim odlukama , roditeljskim uticajem,potvrdama u događajima iz života i najzad kulminiraju u izabranoj alternativi, kao skriptni izbor.

5. Analiza skripta u terapiji obuhvata analizu skriptnih poruka, skriptnih uslova,ispunjenje skriptnog uslova (kontrazabrana),skriptne logike,naročito skriptne matrice,kontraskripta,antiskripta, kao i klasifikacije životnih scenarija.

6. Skriptne odluke su temelj životnog skripta. Glavna teorijska pretpostavka transakcione analize je da svako dete tokom svog razvoja donosi određene zaključke o s ebi,drugima i svetu koji ga okružuje.Ovi zaključci mogu biti ispravni , funkcionalni ili iskrivljeni , disfunkcionalni.Bez obzira na to da li je objektivno ispravan ili iskrivljen zaključak dete ga doživljava kao tačan,kao istinitu sliku stvarnosti.

7. Skriptna odluka je dakle neispravljena detetova zabluda o nekom važnom životnom pitanju koja se tiče deteta kao osobe , drugih ljudi i / ili sveta. • Kada dete jednom formira svoje zaključk o važnim životnim pitanjima,ono će se kasnije truditi d a te zaključke i potvrdi kao tačne istinite , bez obzira na njihovu pogrešnost

8. Ovi zaključci će kasnije da se odraze u kasnijem načinu života osobe tako što će osoba realnost uklapati u svoja uverenja. • Ovo redefinisanje stvarnosti je glavni način na koji ljudi konstruišu životni script. • Osoba će se u kasnijem životu , ako ne ispravi svoje zablude ponašati u skladu sa svojom slikom iskrivljene realnosti. A ne kakava ona zaista jeste.To će biti razlog zbog koje će reakcije i ponašanje ove osobe biti iracionalne a kasniji život ograničen , odnosno opterećen izvesnim iracionalnim moranjima ili ograničenjima

9. Teorijski komcept u transakcionoj analizi ova uverenja naziva zaključci , da bi naglasili da su nastali kao rezultat detetove percepcije i određene logike razmišljanja. • Izraz odluka se u TA koristi zbog terapijskih implikacija ovog pojma koje naglašavaju odgovornost kjijenta u prošlosti i sadašnjosti.Ako je kao dete nešto odlučilo , kao odrasli može da preispita svoju dluku i odlučiti drugačije • To se posebno koristi u terapiji novom odlukom Redecision therapy

10. Skriptna odluke se u teoriji nazivaju rane odluke jer se većina donosi do 7 godine , ali mogu se doneti bilo kada ,obično nakon neke krize ili tragedije. • Način života koji proizilazi iz ovih skrptnih odluka zovemo životni scenario,ili jednostavno script. • Većina ljudi je u detinjstvu donelo skriptne odluke samo u nekim važnim oblastima, tako da većina drugih oblasti u njihovim životima nije opterećena skriptom.Tada govorimo parcijalnom skriptu,a kada je većina životnih aspekata opterećeno skriptom onda govorimo o globalnom životnom skriptu

11. Kako tačno nastaje script • -zbog nezrelosti detetovog kognitivnog aparata • -razmišlja u primitivnim ,nejasnim i preterano uopštenim kategorijama,konkretnim mišljenjem • -na osnovu nedovoljne količine informacija , uz neizgrađene pojmove, bez dovoljno usvojenih reči za brojne pojmove, proces zakjlučivanja je pun grešaka , pogrešnog uočavanja uzročno –posledičnih veza gde ih u stvarnosti nema. • -detetova slabost proizilazi iz njegova nemoći i nemogućnosti samostalnog preživljavanja • -dete je po prirodi stvari upućeno na svoje roditelje od kojih zavisi njegovo preživljavanje • -usvaja i dobronamerne poruke, ali i • -zbog toga i kada mu roditelji nameću neke svoje vrednosti pod pretnjom odbacivanja ili uništenja on i takve poruke “ubacuje” u svoj inventar zabluda • Bern to naziva roditeljskim programiranjem, koje u principu olakšava socijalizaciju deteta.

12. Postoje 5 osnovnih načina upućivanja poruka • -etiketiranje • -sugestija • -modelovanje • -izostanak reakcije • -potkrepljenje

13. Zapravo, Dete ,gotovo nikada ne napušta svoje iluzije..Neke zablude kako je naglasio Frojd, uneverzalne su i pošto je njihov nastanak vezan za prve mesece života..one stvaraju magijski svet koji će čovek posetiti kasnije samo kroz ljubav sex ili droge.Kao tri najranije zablude Frojd navodi “Ja s am besmrtan,svemoguć, neodoljiv” • Naravno ove primarne iluzije ne opstaju dugo u svetlu stvarnosti s kojim je dete suočeno :majka , otac, vreme opasnost, nepoznati i strašni uzdasi i zvuci, unutrašnja svest o gladi strahu i bolu..Njih zamenjuju uslovne iluzije koje imaju snažan uticaj na stvaranje scenarija”(Bern..Šta kažeš posle zdravo”)

14. KLASIFIKACIJA ŽIVOTNIH SKRIPTOVA • -pobednički • -gubitnički • -učesnički

15. KLASIFIKACIJA ŽIVOTNIH SKRIPTOVA • -banalni(u njima vlada sivilo, “normalnost”,nemoć , bezličnost • -tragični (heroj , antiheroj)

16. KLASIFIKACIJA ŽIVOTNIH SKRIPTOVA • Klod Stajner 1974 je na osnovu glavnih zabrana razlikovao • -skrpit bez ljubavi(vezan za depesivne ljude) • -skript bez razuma (vezan za psihoze) • -skript bez uživanja(vezan za ljude koje uzimaju droge)

17. KLASIFIKACIJA ŽIVOTNIH SKRIPTOVA • Postoje 6 vremenskih skriptova • -nikad • -uvek • -posle • -sve dok • -ponovo i ponovo • -nezavršeni kraj

18. INVENTAR SKRIPTNIH USLOVA

19. Teorija skripta je povezana sa teorijom ljudskih prava deteta.Svaka ona poruka koja na neki način krši ili negira neko od osnovnih prava deteta jeste skriptna poruka. • Postoji više osnovnih ili temeljnih ljudskih prava deteta , a u TA se smatra da su dva osnovna ili primarna prava

20. PRAVO NA ŽIVOTPRAVO NA VOLJENOST

21. Detetovo pravo na život znači da svako dete koje je došlo na ovaj svet ima pravo da postoji takvo kakvo je,odnosno dabude živo. To znači da roditelji nemaju prava da uslovljavaju detetovo pravo na na život bilo kojim skriptnim uslovom,odnosno zabranom. • Zabrana postojanja je poruka mržnje tako da deca koja usvoje ovakvu zabranu razvijaju kapacitet za samomržnju i želju za smrću.Takav script se kasnije u životu može ispoljiti kao samodestrutivnost iili kao destruktivnost usmerena prema drugima. • Pored toga što svako dete ima pravo na zadovoljenje fizičkih potreba(pravo na život),ono ima pravo i na zadovoljenje svojih psihičkih potreba-pravo naljubav.

22. Glavna detetova psihička potreba je da bude prihvaćeno , voljeno od svojih roditelja.Tek kada se uspostavi ovakva veza i ovakav odnos između deteta i majke(normalna simbioza)tek onda mogu da budu zadovoljene druge detetove psihičke potrebe.

23. Osećanje ljubavi je rezultat procene da je drugi za osobu vredno i važno ljudsko biće. • Zabrana ljudske vrednosti upućuju roditelji kojima njihovo dete zaista nije važno(zanemarena deca),ali i oni roditelji kojima je njihovo dete veoma važno, ali se plaše da bi ga pokazivanjem ljubavi smekšalo , pokvarilo(preterano socijalizovano dete) • Kako je zabrana vrednosti u stvari poruka prezira, u u oba slučaja ova deca ružno misle o sebi i svojim kvalitetima .Internalizacijom ove zabrane kroz odgovarajuću odluku dete razvija kapacitet za inferiornost i samoprezir

24. 1.POLNA ULOGA • 2.BITI ODRASTAO • 3.ODRASTANJE • 4.ODVAJANJE OD RODITELJA • 5.NEMIŠLJENJE • 6.NEOSEĆANJE • 7.BLISKOST • 8.POVERENJE • 9.PRIPADANJE • 10.NEUSPEŠNOST • 11.SEKSUALNOST • 12.ZDRAVLJE • 13.BOLEST • 14.NORMALNOST • 15.SAVRŠENSTVO • 16.JAKA LIČNOST • 17.RAD • 18.UGAĐANJE • 19.LEPOTA • 20.OSEĆANJE • 21.USPEH • 22.BRZINA • 23.KONFLIKT

25. Ispunjenje skriptnog uslova • Skriptni imperativ je poruka kojom se detetu poručuje kakvo treba da bude da bi bilo voljeno ili imalo pravo da postoji. U TA literaturi na engleskom jeziku ovaj uslov se naziva kontrazabrana.MI ih nazivamo skriptni imperativi zato što u sebi nose onaj uslov koje dete MORA ispuniti kako bi bilo voljeno ili imalo pravo na život. • Možemo reći i da je skriptni imperativ sadržan u onoj poruci kojom je uslovljeno detetovo pravo na ljubav ili pravo na život.

26. Na primer roditelj poručuje Moraš biti jaka Ovo je svet jakih i samo oni preživljavaju” • Na taj način on ukazuje detetu da je dete u redu samo ako je jako , odnosno implicitno da samo jaki imaju pravo da žive.U ovom slučaju skriptni imperative je “Budi jak. Be strong”i on je povezan sa skriptnom zabranom postojanjaili nećeš postojati Don’t exist. Ako dete prihvati ovu skriptnu logiku i saglasi se sa njom i ono će verovati da mora uvek da bude jako. U tom slučaju će se ono kao ličnost razvijati ka punoj potvrdi skriptne logike.

27. Skriptne kontrazabrane jesu imperativne roditeljske poruke kojima se ekstremno uslovljava detetovo pravo na voljenost i/ili na život.U osnovi postoji dva tipa uslovljavanja,ekstremno Voleću te samo ako budeš takav i takav i neekstreno volim te, ali volim te više kada si takav i takav.

28. Skriptna moranja su uvek povezana sa skriptom , npr Moram biti poslušan , Moram da zadovoljim , moram da se trudim ..moram da požurim..ili će…(katastrofa, gubitak, ne vredim..) • Sve dok osoba tako živi da uspešno ispunjava skriptni imperative , ona je u kontraskriptu i oseća da ima pravo da živi ili da kao osoba vredi..Međutim kada se životne okolnosti promene i kada osoba više nije u situaciji da potpuno ispunjava skriptni imperative, ona počinje da veruje da više ne zaslužuje da vredi ili živi. U ovom drugom slučaju došlo je do dekompenzacije ranije kompenzovanog kontraskripta i osoba je “propala”pod aktivno delovanje osnovne skriptne zabrane

29. Slično ,osoba koja je, na primer depresivna jer nije u stanju da ispuni skriptni imperative tako da je aktivirala zabranu lične vrednosti,svakako spada u u kategoriju dekompenzovanog kontraskripta.Međutim , ako ova osoba , tokom vremena , uspe da maker minimalno ponovo ispuni skriptom postavljeni uslov, ona će se kompenzovati i ponovo ući u kontraskriptni način života.Ovakva osoba izgleda zdravo , normalno,ali ona nije izlečena jer u sebi i dalje nosi sposobnost za dekompenzaciju. • Pravo izlečenje je odbacivanje zabrane vrednosti. Bern je raylikovao „kontraskriptno izlečenje“ od stvarnog izlečenja.. Na žalost brojne su ustanove za mentalno zdravčje koje imaju za cilj samo kompenzaciju patologije a ne njeno stvarno razrešenje

30. Klasični drajveri -Skriptni imperativi • -Budi savršen! • -Budi jak! • -Radi naporno-Trudi se! • -Ugađaj meni i drugimaI • -Požuri!

31. Terapija novom odlukom • Terapija novom odlukom je tehnika koja pomaže ljudima da napreduju i da se razvijaju. • Cilj je pomoći zainteresovanim ljudima da upravljaju svojim osećanjima,umesto da misle kako ih drugi čine tužnim, ljutim itd.,da napreduju i uživaju u životu, umesto da budu zaplašeni,anksiozni ili depresivni. • Tehnika je jednostavna,jasna,sažeta. Razvili su je Meri I Bob Gulding..kao integrativnu geštalt transakcionu metodu.. Važno je što je lako primenljiva i ne zahteva puno vremena.

32. Kolika promena treba da bude? • Ovom tehnikom ne dovodi se do spektakularnih promena.Promena treba da se odnosi na mali segment ponašanja i osećanja koji treba da bude jasno definisan, na osnovu ugovora na datoj seansi o tome šta želi klijent da promeni..

33. Akcenat je na sopstvenoj odgovornosti, jer ako su problemi koje osoba ima, nastali zato što je davno doneo pogrešnu odluku, onda takvu odluku može i da promeni. Pre pristupa tehnici naravno da se provede dovoljno vremena sa klijentom dok se ne utvrde transakcije, igre , zablude …zapravo radi se na upoznavanju životnog scenarija

34. Postoje nekoliko pravaca koji služe za prikupljanje informacija i indicija o mogućem ustrojstvu skripta.U tom smislu script analitičar se upravlja sledećim elementima: • -ostvareni životni stil tokom dosadašnjeg životnog toka • -projekcija budućnosti ili očekivanja od života koji je pred osobom • Situacije u mladosti i skriptne odluke • Roditeljski i kulturni skriptni uticaji

35. Reference: • Berne, Eric, Transactional Analysis in Psychotherapy, NewYork: Grove Press 1961; • Berne, Eric, What Do You Say After Say Hallo? New York: Grove Press, 1970; • Changing lives through redecision therapy/ by Mary McClure Goulding and Robert L. Goulding; • Milivojević, Zoran (1999): Emocije. Novi Sad: Prometej • Steiner, Claude (1974): Scripts people live. Transactional analysis of life scripts. New York: Grove press • Stan Woollams, Michael Brown, Transactional analysis, Huron Valley Institute Press