EMOCIJE

1. EMOCIJE

2. POJAM EMOCIJA Emocije su subjektivan način doživljavanja okoline, ali i nas samih. KOMPONENTE (STRUKTURA) EMOCIJA • Emocije su praćene: • Fiziološkim promenama – promene pulsa, krvnog pritiska, disanja, pojačano lučenje hormona... • 2. Promenama u ponašanju – promena izraza lica (facijalna ekspresija), mimika, gestovi, drhtanje, boja glasa... • 3. Subjektivnim doživljajima emocija – doživljaji kao što su sreća, ljutnja, tuga, strah, ljubomora...

3. = UR UD zvuk BD hrana BR lučenje pljuvačke Votson KAKO NASTAJU EMOCIJE? EMOCIONALNO USLOVLJAVANJE je oblik klasičnog uslovljavanja Votson i Rajnerova - ogled sa malim Albertom →Nastanak fobija (klaustrofobija, agorafobija, sociofobija) Generalizacija – uslovljena emocija se lako širi

4. STRAH Reakcija na opasnost Vrste: 1. realan strah – strah od opasnih situacija ili bića 2. neurotski strah – iracionalan ili preteran strah od nekih spoljašnjih objekata 3. anksioznost – strah koji nema izvor spoljašnjem svetu.

5. агирофобија- од улица и раскрсница аграфобија- од сексуалног злостављања агризофобија- од дивљих животиња алгофобија - бола алиумофобија- од белог лука алодоксафобија- од мишљења агорафобија- отворених простора аерофобија - летења аквафобија - воде акрофобија - висине алиурофобија- мачака амаксофобија - возила, вожње амбулофобија- од ходања андрофобија - мушкараца анкраофобија- од ветра антофобија - цвећа антропофобија – људи арахнофобија - паукова аритмофобија- од бројева астрафобија - грмљавине аспидофобија- од змија аурофобија- од злата аутофобија - од самог себе монофобија- од самоће баизофобија- од пада батрахофобија - од жаба беломофобија- од игле библиофобија- од књига бронтофобија - невремена, грмлљавине гамофобија- од брака гелиофобија- од смеха глософобија - од јавног наступа (говора) гинекофобија– жена дементофобија - лудила дендрофобија - дрвећа дентофобија- од зубара дикефобија- од правде дипсофобија- од пијења дистихофобија- од несрећа дорафобија- од крзна еисопрофобија- од огледала екофобија- од сопственог дома елеутерофобија- од слободе еклесиофобија- од цркава еметофобија– повраћања ентомофобија – инсеката ергофобија- од рада зелофобија- од љубоморе зоофобија - животиња зеусофобија- од Бога илингофобија- од вртоглавице ихтиофобија- од риба јатрофобија- од лекара карцинофобија - рака карнофобија- од меса катопторофобија- од огледала клаустрофобија - затворених простора кенофобија- од празног простора кинофобија - паса кирофобија- страх од руковања коиметрофобија- од гробља лимнофобија- од језера линонофобија - канапа, гајтана и везивања лигрофобија- од повишеног гласа лалофобија- од говора локиофобија- од рађања мастигофобија- од кажњавања меланофобија- од црне боје мелисофобија- од пчела менофобија- од менструације мизофобија - прљавштине и заразе мурифобија- од мишева некрофобија - болести уопште никтофобија–мрака нумерофобија–бројева онеирофобија- од снова орнитофобија - птица офидиофобија - змија олфактофобија- од мириса омброфобија- од кише ортофобија- од власништава охлофобија- од гужве (руље) партенофобија- од лепих девојака пекатофобија - греха педофобија- деце педиофобија- од лутака пагофобија- од леда и смрзавања панфобија- од свега пирофобија - ватре плутофобија- од богатства сајберфобија- од компјутера сидеродромофобија – возова сколинофобија- од школе социјална фобија - друштва софофобија- од учења ситофобија - хране тафофобија - помисли да ће се бити жив сахрањен тахофобија- од брзине танатофобија - смрти тетрафобија - броја 4 токофобија- од рађања тонзурофобија- од шишања трихофобија - косе трискаидекафобија - броја 13 трипанофобија - инјекције и других убода трихофобија- од косе уранофобија- од раја фобатривофобија- страх од тривијалности везане за фобије фотофобија– светлости фазмофобија - духова фагофобија- од гутања хране, једења филофобија– заљубљивања фригофобија- од хладноће хагиофобија- од светаца и светих предмета хадофобија- од пакла хапетофобија- да особа буде додирнута хексакосиохекеконтахексафобија- од броја 666 хемофобија - крви херпетофобија - гмизаваца хетерофобија- од особа супротног пола хипофобија- од коња хипотомностросесквипедалиофобија- од дугих речи ходофобија- од путовања хомиклофобија- од магле хоплофобија- од пиштоља хрематофобија- од новца ксенофобија - странаца хомофобија - хомосексуалаца

6. ORGANSKA OSNOVA EMOCIJA Nervni sistem reguliše rad pojedinih organa. Najčešće je ispitivana emocija straha – kao priprema organizma za opasnost. Emocije imaju svoju osnovu u autonomnom nervnom sistemu. čula nadbubrežna žlezda mozak luči pojačano adrenalin draž povećava se količina šećera u krvi Srce počinje brže da kuca povećana je koncentracija i jačaju mišići Krv brže struji kroz organizam FIZIOLOŠKE PROMENE – PROMENE U PONAŠANJU – SUBJEKTIVNI DOŽIVLJAJ Улога нервног система > Улога нервног система > 1. улога

7. FUNKCIJE EMOCIJA 1. Adaptacija Emocija kao priprema organizma za adaptivnu aktivnost 2. Komunikacija Emocije kao pokazatelji potreba i vrednosti drugih osoba Mi saznajemo o drugima Emocije kao poruke drugim osobama Drugi saznaju o nama Emocionalna inteligencija

8. VRSTE EMOCIJA • I podela • 1. Osnovne– strah, gnev, tuga, radost, iznenađenje, gađenje. • 2. Složene – strahopoštovanje (strah + poštovanje), ljubav, zavist, mržnja, estetska osećanja... • II podela • Prijatne – sreća, ljubav... • Neprijatne – strah, ljutnja... • III podela - prema intenzitetu i trajanju: • 1.Afekti – emocionalnidoživljajikoji se naglojavljaju, imajuvelikiintenzitetiburantok.(paničnistrah, neobuzdanibes, beskrajnaradostidrugo) • 2.Raspoloženja – to sumanjeintenzivna,alidugotrajnaemocionalnastanja.(depresivnoraspoloženje, vedroraspoloženjeidrugo) • 3.Sentimenti – trajniemotivniodnospremanekom objektu(ljubavpremamajci, ljubavpremasuprotnompolu, patriotizam)

9. Najčešće emocije:sreća, žalost, strah, iznenađenje, ljutnja i gađenje OPAŽANJE EMOCIJA Za opažanje emocija koristimo: • privremeni izraz lica • glas • pokrete tela • saopštenje i postupke druge osobe gađenje ljutnja strah iznenađenje sreća tuga

10. LJUBAV Može biti trenutno osećanje, ali i sentiment. Vrste ljubavi: 1. roditeljska ljubav 2. prijateljska ljubav 3. romantična ljubav - podrazumeva ljubav prema nekoj osobi, po pravilu suprotnog pola, u koju je uključena i seksualna želja. Važna je uloga fizičke privlačnosti, stavova i vrednosti, osobine ličnosti i drugo. OD ČEGA ZAVISI DUŽINA VEZE? Postoje dve dimenzije koje velikim delom određuju dužinu veze: Emocionalna angažovanost i ekspresivna -instrumentalna dimenzija Em. angažovani Duge veze, monogame su, mogu da prerastu u bračne veze Intenzivne, ali kratke veze Veza im služi za sticanje statusa i ostvarivanje određenih ciljeva u društvu Veza im služi samo za zabavu Usputne veze, osoba ih ima više istovremeno Izuzetno kratke veze Em. neangažovani

11. TRAUMA, STRES I PSIHOSOMATSKE BOLESTI

12. TRAUMA Trauma je reakcija na traumatski događaj, koji je po pravilu kratkotrajan, intenzivan, dramatičan događaj i opasan po život (svoj ili život najbližeg). Traumatski događaji su: smrt bližnjeg, zemljotres, požar, saobraćajne nesreće, kidnapovanje, silovanje, rat. Jedna od mogućih posledica PTSP (2 meseca nakon događaja) sa simptomima: • sećanje na nesreću • traumatski snovi • flash back –ovi – slike dramatičnih događaja (halucinacije) • teškoće koncentracije i nezaiteresovanost • opterećenost događajem Tretman: Psihološki debrifing (sistematsko prerađivanje traumatskog iskustva)

13. STRES • Stres je svaki zahtev za novim prilagođavanjem. • Stres je reakcija na stresor- stresnu situaciju. Praćen je psihičkim i fiziološkim promenama. • Vrste stresora: • 1. organske prirode (bolest) • 2. psihičke prirode – neprijatni događaji (razvod braka, gubitak posla, jedinica iz matematike), prijatni događaji (dobitak na lutriji) • Tri faze adaptacije: • Faza alarma - narušavanje ravnoteže • Faza otpora - pokušaj da se se savlada stresor • Faza iscrpljenosti – ukoliko stresor nije otklonjen

14. PSIHOSOMATSKE BOLESTI Postoje shvatanja po kojima je svaka organska bolest psihičkog porekla. Emocije kao što su depresivnost, odbačenost osećanje niže vrednosti utiču na smanjenje moći imunog sistema i na taj način doprinose javljanju organskih, ali i duševnih bolesti. Emocije kao što su vedro raspoloženje, podrška bližnjih i osećanje lične vrednosti doprinose dobrom fizičkom funkcionisanju i zdravlju. U emocionalnim stanjima dolazi do raznih fizioloških promena u organizmu. Dugotrajne neprijatne emocije, trajne napregnutosti, veliko osećanje odgovornosti mogu vremenom izazvati organska oštećenja kao što su problemi sa srcem, povišeni pritisak, astma, čir na želucu, kancer i druge bolesti.