Apstinencijalni sindrom kod opijatskih zavisnika

1. Apstinencijalni sindrom kod opijatskih zavisnika

2. Patološki oblici uzimanja PAS • 1 Intoksikacija • 2 Problemsko uzimanje • 3 Abuzus • 4 Dipsomanija • 5 Kontinuirano

3. Zavisnost • Želja, potreba ( žudnja) Psihološka zavisnost-zavisnik interpretira sve negativne emocije kao žudnju za supstancom, a ne kao problem koji treba rešiti.( Opsesivno kompulsivni poremećaj). • Fizička zavisnost = metabolički poremećaj. Apstinencija praćena krizom • Adikcija(predaja gospodaru, zarobljenost): Gubitak adaptabilnosti ili mogućnosti odlučivanja i kontrole ponašanja, zbog čega se menja sopstveni sistem vrednosti

4. Zavisnost od droga pripada medicini: • Zavisnost je hronična intoksikacija sa mogućim psihijatrijskim, neurološkim i somatskim posledicama • Zavisnost je često simptom psihijatrijskih poremećaja ( komorbiditet: por.ličnosti 15-60 %. depresija 30%, panični poremećaji 15% • Žudnja ili potreba za PAS pripada opsesivno- kompulsivnim poremećajima

5. Dijagnostički kriterijumiICD-10 • 1.Neodoljiva želja (žudnja), potreba • 2.Gubitak kontrole uzimanja PAS • 3. Apstinencijalni sindrom • 4. Porast tolerancije • 5. Gubitak alternativnih zadovoljstava • 6. Poremećaj svesnosti o posledicama Dg. Ako postoje 3 navedena simptoma u periodu od mesec dana u toku godinu dana

6. NEUROTRANSMITERI • INHIBITORNI:gama amino buterna • kiselina (GABA)‏ • EKSCITATORNI:glutamat • serotonin (5-HT)‏ • dopamin (DA)noradrenalin (NA)‏

7. KAKO SUPSTANCE POSTIŽU DEJSTVO? 1. NEKE SUPSTANCE IMITIRAJU PRIRODNE NEUROTRANSMITERE I VEZUJU SE ZA RECEPTORE (HEROIN)‏ 2. DRUGA GRUPA SUPSTANCI PODIŽE NIVO PRIRODNIH NEUROTRANSMITERA (KOKAIN)‏ 3. POSLEDNJA GRUPA BLOKIRA NEUROTRANSMITERE (ALKOHOL)‏

8. Bez obzira na brojne razlike , praktično sve psihoaktivne supstance povećavaju dopaminsku aktivnost, posebno u područjima vezanim za zadovoljstvo, motorne aktivnosti i kogniciju!

9. Mehanizmi delovanja droga • RAZLIČITE DROGE ISPOLJAVAJU SVOJE DEJSTVO DELOVANJEM: • 1. NA RAZLIČITE MOŽDANE STRUKTURE • 2. RAZLIČITIM MEHANIZMIMA DELOVANJA

11. Opijatski receptori • Mi receptori (1, 2) - ključni u formiranju zavisnosti(2 !)‏ - analgezija, usporenje peristaltike - depresija disanja i kardiovaskularnog sistema - regulacija raspoloženjai termoregulacija - neuroendokrina regulacija • Kappa (1, 2, 3)- analgeziju • - sedaciju • - pojačavaju diurezu • Delta (1,2)- analgeziju • Danas se zna i zasigma i orphanreceptore.

13. OPIJATSKI RECEPTORI

14. Mehanizam delovanja heroina • U organizmu se nalazeendogeni opijatiuviduendorfina, enkefalina i dinorfinakojiutiču na regulacijustresa, bola iraspoloženja • U velikoj količini se oslobađaju u vreme bola, nakon fizičke traume, tokom stresa

15. GABA stimulacija vezikule Neuronskizavršetak transporter OPI Vmat /serotoni DA/5HT

16. Promenenareceptorskomnivou

17. Kratkoročni efekti heroina • Javljaju se odmah posle uzimanja i nestaju posle nekoliko sati • Uzbuđenje, talas euforije, prijatnog osećanja,toplote- njegov intenzitet zavisi od količine uzete droge • Intravenozna injekcija stvara intenzivan i veoma brz početakeuforije (5 do 8 sekundi)‏ • Kada se heroin ušmrkava ili puši, maksimalni efekti se oseteu roku od10 do 15 minuta

18. Kratkoročni efekti heroina • Posle početne euforije, zavisnik zapada u stanje naizmenične budnosti i pospanosti, i može biti pospan narednih nekoliko sati • Mentalne funkcije postaju zamagljene, a dolazi i do depresije centralnog nervnog sistema • Srce sporije kuca, pritisak pada, disanje je usporeno

19. Kratkoročni efekti heroina • osećaj toplote • otežali ekstremiteti • crvenilo kože, svrab • suženje zenica (“čiodina glava”)‏ • otežan govor i suva usta • poremećaj motiliteta gastrointestinalnog trakta manifestovan mučninom, povraćanjem i opstipacijom

20. POSLEDICE DUGOTRAJNE ZLOUPOTREBE HEROINA TELESNE • opšte telesne promene (mršavljenje, infekc.mekih tkiva...)‏ • kardiovaskularni simptomi • endokrinološke promene • oštećenje funkcije jetre • disregulacija glikemije • infekcije PSIHIČKE • najranije posledice u afektivnoj sferi-promene po depresivnom tipu • sekundarne promene ličnosti • kognitivne disfunkcije

21. Promenenareceptorskomnivou

22. APSTINENCIJALNI SINDROM ICD 10: apstinencijalni sindrom jedan (od šest) kriterijuma zavisnosti Pri naglom prestanku uzimanja opijata razvija seopijatski apstinencijalni sindrom

23. OPIJATSKI APSTINENCIJALNI SINDROM Na intenzitet utiču: - doza i vrsta opijata - način konzumiranja - dužina konzumiranja supstance - broj prekida - motivacija - struktura ličnosti zavisnika - ambijent - drugi socijalni činioci

24. Znaci opijatske apstinencijalne krize grubo bi se mogli podeliti u dve velike grupe prva grupa: uznemirenost, napetost, razdražljivost, nesanica i sl. - u znatnoj meri psihološki modulirani, tj. zavise od ličnosti zavisnika, njegove motivacije za lečenje, ambijenta i drugih socijalnih činilaca druga grupa: simptomi povezani sa reakcijom vegetativnog nervnog sistema (naježenost kože, midrijaza, preznojavanje..., GIT simptomi)‏

25. HEROINSKI APSTINENCIJALNI SINDROM Heroinski apstinencijalni sindrom -8-12 časovaposle uzimanja poslednje doze heroina simptomi najizraženiji posle48-72 sata povlačenje tokom7-l0 dana

26. ZNACI HEROINSKOG APSTINENCIJALNOG SINDROMA intenzivna želja za drogom, uznemirenost, razdražljivost midrijaza, zevanje, suzenje, kijanje, rinoreja, naježenost kože, gubitak apetita preznojavanje, drhtavica, slabost i strah u mišićima leđa i ekstremiteta -jaki bolovi i grčevi gastrointestinalne tegobe-dijareja uporna nesanica

27. DETOKSIKACIONI TRETMAN Primarni zadatak detoksikacione terapije - ublažavanje i olakšavanje simptoma apstinencijalne krize, dok se pacijent navikava na stanje bez droge Sama po sebi detoksikacija ne čini potpun tretman, ali predstavlja prvi korak u dugotrajnom procesu lečenja zavisnika Medikamentozna terapija je zasnovana na nekim opštim principima, dozvoljava kombinovanje različitih medikamenata, u zavisnosti od vrste i intenziteta razvijenih simptoma

28. DETOKSIKACIONI TRETMAN u ambulantnim i u hospitalnim uslovima apstinencijalnu krizu težeg stepena nužno je zbrinjavati hospitalno (neophodna parenteralna nadoknada tečnosti i elektrolita, česte izmene i korekcije ostale terapije)

29. Tež.krize Lekovi Blaga Umerena Teška ANALG. Neopijatski analgetici Opijatski analgetici Opijatski analgetici SEDATIVI Diazepam Do 30mg Bromazepam Lorazepam Diazepam Do 40mg bromazepam Lorazepam Diazepam Do 60mg bromazepam Lorazepam HIPNOTICI Midazolam Do 15mg Flurazepam Nitrazepam Zolpidem Midazolam Do 30mgflurazepam Nitrazepam Zolpidem Midazolam Do 30mg flurazepam Nitrazepam Zolpidem STABILIZAT. RASPOLOŽ. karbamazepin Do 800mg karbamazepin Do 1200mg NEUROLEPT. Klozapin 12,5 do 25mg Klozapin 25 do 75 mg ANTIDIAR. Loperamid Loperamid Loperamid

30. DETOKSIKACIONI TRETMAN Nije preporučljivo ordinirati više lekova iz iste grupe Uz bilo koju navedenu šemu, ili njihovu kombinaciju, detoksikacioni tretman podrazumeva nadoknadu tečnosti i elektrolita, u trajanju od 3-5 dana, a po potrebi i duže.

31. HVALA NA PAŽNJI